•
•
•
Ingestija obuhvata unošenjehrane u usnu
duplju, žvakanje i gutanje.
Digestija podrazumeva dalje usitnjavanje
hrane i degradaciju makromolekula uz pomoć
enzima do jedinjenja male molekulske mase
koja mogu da se transportuju u krv. Ugljeni
hidrati se razlažu do monosaharida, proteini
do aminokiselina, a masti do monoglicerida i
slobodnih masnih kiselina.
Apsorpcija uključuje transport svarenih
hranljivih materija iz lumena GIT u krv ili limfu.
9.
ŽVAKANJE
•
•
•
•
•
Žvakanjem se hranau usnoj duplji sitni i melje. Žvakanje
se sastoji u kombinovanom delovanju poprečno prugastih
mišića vilica, obraza i jezika. Ono je najvećim delom
refleksna radnja koordinisana signalima iz centra u
produženoj moždini. Pokreti žvakanja traju sve dok se ne
formira kompaktan zalogaj hrane (bolus) koji može da se
proguta.
Žvakanje ima nekoliko uloga:
Usitnjavanje hrane i olakšavanje gutanja
Mešanje hrane sa pljuvačkom, čime započinje varenje
skroba, a pljuvačka deluje i lubrikantno
Dovođenje hrane u kontakt sa receptorima za ukus i miris.
23.
•
Zubi
• organska materija
dentin
•spolja su pokriveni
slojem tvrde gleđi.
• Unutrašnjost zuba je
ispunjena zubnom
pulpom (vezivno tkivo) u
kojoj se nalaze krvni
sudovi (ishranjuju zub) i
nervi.
• Koren zuba je pokriven
slojem cementa
(koštano tkivo)
gleđ
dentin
pulpa
cement
Pljuvačne žlezde (glandulae salivarie )
Pljuvačne žlezde luče pljuvačku ( saliva )
Mogu biti male ( gl. salivarie minores ) I velike ( gl. salivarie
majores )
Velike pljuvačne žlezde su :
Podjezična ( gl. sublinqualis )
Podvilična ( gl. submandibularis )
Doušna ( gl. parotis )
29.
PLJUVAČKA
•
•
Pljuvačku luče tripara glavnih pljuvačnih
žlezda i veći broj malih pljuvačnih žlezda
rasutih po usnoj duplji. Dnevno se izluči 0.51 litar pljuvačke.
Pljuvačka je hipotoničan vodeni rastvor, sa
manje natrijumovih i hloridnih, a više
kalijumovih i bikarbonatnih jona u odnosu
na plazmu. Glavni organski sastojci su
enzim alfa-amilaza (ptijalin) i mucini.
30.
Uloge pljuvačke:
•
Zaštitna uloga
•
Ulogau varenju skroba
•
Lubrikantna uloga
1. Zaštitna uloga pljuvačke ogleda se u tome
što ona hladi toplu hranu, ispira usnu duplju,
čisti zube i deluje baktericidno zbog prisustva
enzima lizozima.
2. Zahvaljujući ptijalinu, u usnoj duplji započinje
varenje skroba i ono je ograničeno zbog
kratkog zadržavanje hrane u ustima i
inaktivacije ptijalina u kiseloj sredini želuca.
3. Lubrikantna uloga pljuvačke sastoji se u
podmazivanju zalogaja i olakšavanju gutanja,
vlaženju usana i olakšavanju funkcije govora.
31.
GUTANJE
•
•
•
•
Gutanjem se sažvakani pljuvačkom natopljen zalogaj
hrane brzo sprovodi iz usne duplje kroz ždrelo u jednjak
i želudac.
Gutanje može da se izazove voljno,međutim kad se
hrana nađe u blizini ždrela, nastaje refleksni odgovor
koji ne može da se kontroliše.
Tokom gutanja, disanje je nakratko inhibirano, a ulaz u
grkljan zatvoren, da bi se sprečio prelazak hrane u
dušnik. Hrana se kroz jednjak potiskuje peristaltičkim
pokretima čija je snaga srazmerna veličini zalogaja.
Hrana kroz jednjak putuje oko 10 sekundi, a tečnost
znatno brže.
Refleks gutanja je složeni refleks koji započinje
stimulacijom mehanoreceptora usne duplje i ždrela
prisutnom hranom. Centar se nalazi u produženoj
moždini.
32.
Ždrelo
•
•
•
•
Usna duplja senastavlja na ždrelo koje
prelazi u jednjak.
preko pukotinastog otvora u vezi sa
dušnikom,
preko Eustahijeve tube sa srednjim
uhom
i preko unutrašnjih nosnih otvora
(hoana) sa nosnom dupljom.
36.
Jednjak
Jednjak je dugačak22-25 cm, počinje nastvaljanjem
na ždrelo i završava se u želudačnom otvoru za
jednjak (lat: cardia).Prečnik jednjaka je oko 2 cm
na mestu kontakta sa drugim organima gradi
odgovarajuća suženja (lat: angustitiae esophagi).
1.Gornje suženje se zove još i krikoidno (lat:
angustitia cricoidea)prečnik je ovde oko 14 mm.
U srednjem delu jednjaka nalazi se drugo suženje,
aortikobronijalno suženje (lat: angustitia
aorticobronchialis), kalibar jednjaka oko 16-17 mm.
U donjem delu jednjaka prilikom prolaska kroz
dijafragmu (prečagu), nastaje i treće suženje
jednjaka, dijafragmatično suženje (lat: angustitia
diaphragmatica). Jednjak je ovde širok oko 15-17
42.
Želudac
•
•
Predstavlja prošireni deocreva u kome se
hrana nagomilava i započinje varenje da bi se
zatim postepeno propuštala u crevo.
Na želucu se razlikuju dva dela:
• kardijalni (deo gde jednjak prelazi u želudac) i
• pilorični (graniči se sa crevom).
•
Želudačne žlezde produkuju HCl i enzim
pepsin koji započinje varenje belančevina.
MOTILITET ŽELUCA
•
•
Mišićni slojzida želuca izgradjen je od tri sloja
longitudinalno, cirkularno i koso postavljenih
glatkih mišićnih ćelija .
Zahvaljujući motilitetu:
• Želudac služi kao rezervoar hrane
• Omogućeno je sitnjenje hrane i mešanje sa
želudačnin sokom
• Pražnjenje želuca kontrolisanom brzinom.
•
•
Hrana uobičajenog sastava zadržava se u
želucu 2-6h. Za to vreme mehaničkim
usitnjavanjem i delovanjem enzima pretvara se
u masu konzistencije paste koja se zove himus.
Pražnjenje želuca se vrši potiskivanjem male
količine himusa (2-7 ml) kroz pilorusni sfinkter.
47.
SEKRETNA AKTIVNOST ŽELUCA
•
•
•
•
•
•
•
Želudačnisok je produkt sekrecije nekoliko
tipova egzokrinih žlezda sluzokože želuca. G
ćelije sluzokože luče i jedan hormon-gastrin.
Sastav:
Glavni sastojci želudačnog soka, pored vode,
su:
Hloridna kiselina (HCl)
Pepsinogeni
Unutrašnji faktor
pH čistog sekreta je 1-2
48.
•
HCl luče parijetalnećelije žlezda sluzokože.
•
HCl želudačnog soka ima višestruke uloge:
• Pomaže varenje proteina na više načina:
denaturiše proteine hrane i olakšava delovanje
pepsina, vrši aktivaciju pepsinogena u pepsin i
obezbeđuje optimalan pH za delovanje pepsina
• Visoka koncentracija HCl deluje baktericidno
• HCl rastvara soli kalcijuma i gvožđa iz hrane i
omogućava apsorpciju ovih elemenata.
49.
•
•
•
Pepsini su proteazeželudačnog soka. Sintetišu se u
glavnim (peptičnim) ćelijama želudačnih žlezda kao
neaktivni prekursori pepsinogeni. Aktivaciju u pepsine
vrši vodonikov jon u lumenu želuca. Pepsini započinju
varenje proteina u digestivnom traktu i hidrolizuju ih do
polipeptida različite dužine.
Unutrašnji faktor sintetišu parijetalne ćelije.To je
glikoprotein neophodan za apsorpciju vitamina B 12.
Unutrašnji faktor je jedini produkt sekrecije želuca
neophodan za život.
Mukus debljine oko 1 mm, pokriva sluzokožu želuca i
štiti je od mehaničkih oštećenja grubljom hranom ili
hemijskog oštećenja sa HCl ili enzimima. Mukus luče
mukozne (peharaste) ćelije žlezda i epitelne ćelije
slobodne površine sluzokože. Epitelne ćelije luče i
vodenastu tečnost bogatu i bikarbonatom koji daje
alkalitet mukusu.
50.
Crevo se sastojiod dva dela:
1.
tankog creva;
2.
debelog creva.
•
Granica između njih je obeležena jednim slepim
izraštajem – slepim crevom.
51.
TANKO CREVO
Može dabude dugačko oko 6 m.
Početni deo tankog creva je dvanaestopalačno crevo (duodenum) koje je u obliku "C",a
koji se ulivaju odvodi jetre i pankreasa, pričvrćcen je za abdomen pomoću trbušne
maramice.
U zidu tankog creva nalaze se žlezde koje luče velike količine sluzi i enzime. Sluz kao
omotač štiti crevnu sluzokožu od dejstva enzima.
SEKRETNA AKTIVNOST TANKOGCREVA
•
•
•
Produkt čiste egzokrine sekrecije tankog creva
teško je izolovati jer se u duodenumu izlivaju i
žuč i pankreasni sok.
Sekret tankog creva je vodeni rastvor elektrolita
koji sadrži brojne enzime, ali oni najverovatnije
potiču iz deskvamiranih enterocita.
Tanko crevo ima važnu endokrinu ulogu.
Peptidni hormoni koji produkuju endokrine ćelije
njegove sluzokože imaju uloge u regulaciji
motiliteta, sekrecije i rasta GIT.
65.
Pankreas
•
•
•
Leži u krivinidvanaestopalačnog creva.
Kod mnogih riba pankreas je rasut u vidu
mnogobrojnih žlezdanih čvorova u crevnoj
mezenteri.
Pankreas luči pankreasni sok u kome su
enzimi u neaktivnom stanju (npr.
tripsinogen, himotipsinogen) da bi se
aktivirali dospevanjem u duodenum (postaju
aktivni tripsin i himotripsin).
69.
Sastav pankreasnog soka
•
•
•
Pankreasnisok je tečnost alkalne reakcije
koja je posledica velikog sadržaja bikarbonata.
Dnevno se izluči 1-1.5 l pankreasnog soka.
Vodenastu komponentu bogatu bikarbonatom
produkuju epitelne ćelije zidova pankreasnih
kanala.
Enzimsku komponentu sintetišu acinusne
ćelije. Enzimska komponenta sadrži enzime
za varenje svih važnih sastojaka hrane.
•
•
•
•
•
•
One se usoku nalaze u neaktivnom obliku, kao
tripsinogen, himotripsinogen,
prokarboksipeptidaze i proelastaze.
Aktivacija se vrši u tankom crevu.
Tripsinogen se specifično aktivira u tankom crevu
pod uticajem enzima enterokinaze koji potiče iz
enterocita.
Nastali tripsin autokatalitički aktivira tripsinogen, a
vrši i aktivaciju himotripsinogena i
karboksipeptidaze.
Tripsin i himotripsin su endopeptidaze koje
skraćuju polipeptidne lance do manjih peptida, a
karboksipeptidaze su egzopeptidaze koje
odvajaju aminokiseline sa C-terminalnog kraja
peptida.
74.
•
•
•
•
•
•
Pankreasni sok sadržii alfa-amilazu koja je
identična ptijalinu pljuvačke. Ona cepa skrob
do maltoze.
U pankreasnom soku su prisutne lipaze,
enzimi koji razgrađuju masti hrane i njihove
degradacione produkte.
To su:
Pankreasna lipaza
Pankreasna esteraza
Fosfolipaza A
75.
Jetra
•
•
•
•
To je najvećažlezda u organizmu
Jetrin sekret je žuč koja se sakuplja u žučnoj
kesi, a odatle kroz žučni kanal izliva u
duodenum.
Žuč ne sadrži enzime, ali omogućava varenje
masti tako što vrši njihovu emulgaciju (razbija ih
na sitne kapljice).
Pored toga jetra obavlja još niz značajnih
funkcija: u njoj se glikoza pretvara u glikogen,
predstavlja skladište vitamina i gvožđa,
transformiše otrovne materije u neotrovne (sva
krv iz creva prvo prolazi kroz jetru pa zatim ulazi
u opšti krvotok) i dr
79.
•
•
•
Glavna uloga jetreu varenju
ostvaruje se putem sekrecije žuči.
Žuč stvaraju hepatociti i epitelne
ćelije sluzokože zidova žučnih
kanala.
Žuč se iz jetre izlučuje kontinuirano,
ali se između obroka deponuje u
žučnoj kesi. U tanko crevo žuč se
izliva samo tokom obroka.
81.
SASTAV ŽUČI
•
•
•
•
•
Hepatociti produkujužučne soli, holesterol,
lecitin, žučne boje i izotonični rastvor elektrolita.
Žučne kiseline su najzastupljeniji sastojak suve
materije žuči. One nastaju oksidacijom
holesterola. Molekul žučne kiseline je izrazito
polaran i zato žučne kiseline već u žuči stvaraju
agregate sa holesterolom i lecitinom koji se zovu
micele.
Osnovne uloge žučnih kiselina u varenju i
apsorpciji masti su:
Emulgovanje masti unetih hranom u sitne
kapljice, čime se olakšava delovanje lipaza
Formiranje mešovitih micela rastvorljivih u vodi
sa produktima varenja masti, čime se olakšava
apsorpcija produkta varenja masti.
84.
Debelo crevo
•
•
Do debelogcreva dospeva nesvareni deo hrane, voda i
soli.
U njemu se nalazi mnoštvo bakterija koje imaju
sposobnost sinteze vitamina koje organizam apsorbuje.
U debelom crevu se vrši apsorpcija vode i soli i
prikupljanje nesvarenih ostataka pre njihovog
izbacivanja.
85.
Debelo crevo
•
•
Do debelogcreva dospeva nesvareni deo hrane, voda i
soli.
U njemu se nalazi mnoštvo bakterija koje imaju
sposobnost sinteze vitamina koje organizam apsorbuje.
U debelom crevu se vrši apsorpcija vode i soli i
prikupljanje nesvarenih ostataka pre njihovog
izbacivanja.
86.
PROCESI U DEBELOMCREVU
•
•
Glavna uloga mu je da apsorbuje vodu i
elektrolite i formira, transportuje i evakuiše
feces. Sluzokoža debelog creva ima i sekretnu
ulogu; u lumen se sekretiraju mukus,
bikarbonatni i kalijumov jon.
Fekalna masa se formira apsorpcijom vode.
Mukus, koga luče mnoge peharaste ćelije
sluzokože debelog creva, pomaže vezivanje
fekalne mase i ima lubrikantno delovanje.
87.
•
•
Čvrste materije ufecesu uključuju celulozu i
druge nesvarljive sastojke hrane,
deskvamirane ćelije crevne sluzokože, mucine,
nešto masti i neorganske sastojke. Feces
sadrži i ogromnu količinu živih i mrtvih
bakterija, kao i vitamine u čijoj sintezi učestvuju
bakterije kolona.
Pražnjenje debelog creva se vrši refleksnim
putem (refleks defekacije).
•
•
•
Varenje glavnih sastojakahrane se
sastoji u čitavom nizu hemijskih
procesa koji se odigravaju određenim
redosledom i uključuju veliki broj
enzima poreklom iz sekreta
pljuvačnih žlezda, želuca i egzokrinog
pankreasa.
Delovanje enzima potpomažu HCl iz
želudačnog soka i žuč iz jetre.
Varenje je najintezivnije u tankom
crevu.
90.
UGLJENI HIDRATI
•
•
Ugljeni hidratiprisutni u ljudskoj ishrani
su polisaharidi, disaharidi i
monosaharidi. Od polisaharida se vare
samo amilopektin (biljni skrob) i
glikogen (životinjski skrob).
Varenje skroba počinje u usnoj duplji
pod uticajem alfa-amilaze pljuvačke,
ptijalina, ali se prekida u želucu zbog
inaktivacije enzima u kiseloj sredini.
91.
•
Varenje ugljenih hidratase nastavlja u tankom crevu
pod uticajem pankreasne alfa amilaze.
•
Ona, kao i ptijalin, razlaže skrob od maltoze, maltotrioze
i alfa-graničnih dekstrina.
•
Nastali monosaharidi, pre svega glukoza, apsorbuju se
u početnim delovima tankog creva.
92.
PROTEINI
•
•
Za razliku odugljenih hidrata,
proteini moraju da se unose hranom.
Normalno se celokupna količina
hranom unetih proteina svari i
apsorbuje.
Varenje započinje u želucu pod
uticajem pepsina koji cepa molekule
proteina do peptida različite dužine.
93.
•
•
•
Glavnu ulogu uvarenju proteina
imaju proteaze pankreasnog soka:
tripsin, himotripsin, karboksipeptidaze
i elastaze.
One razgrađuju proteine i peptide do
malih peptida.
Postoje i peptidaze koje dalje
razgrađuju male peptide do
aminokiselina, dipeptida, tripeptida i
tetrapeptida.
94.
•
Završna digestija proteinaodigrava se
u:
• lumenu tankog creva,
• četkastom pokrovu enterocita i
• citoplazmi enterocita.
•
Za aminokiseline postoji nekoliko
transportnih mehanizama, ali za sve je
zajedničko da se kotransportuju sa
natrijumovim jonom.
95.
MASTI
•
•
•
•
Glavne masti uprosečnoj ishrani su trigliceridi.
Masti se vare u duodenumu pod uticajem
lipolitičkih enzima pankreasnog soka.
Da bi ovi enzimi mogli da deluju, masti moraju
da se emulguju pomoću žučnih kiselina.
Najvažniji lipolitički enzim je pankreasna lipaza
koja hidrolizuje trigliceride do dve slobodne
masne kiseline i monoglicerida.
96.
•
Iz produkata digestijemasti i micela žučnih kiselina
formiraju se mešovite micele.
•
Micele su hidrosolubilne i ulaze u nepokretni vodeni sloj
između crevnih resica. Sastojci micela difunduju u vodeni
sloj, a onda, kao liposolubilni, lako difunduju kroz
membranu četkastog pokrova.
97.
•
•
•
U enterocitu produktivarenja masti odlaze na
glatki endoplazmin retikulum gde se vrši
reesterifikacija monoglicerida do triglicerida. Iz
novosintetisanih lipida se obrazuju
hilomikroni.
To su sferne lipidne kapljice različite veličine
Hilomikroni se procesom egzocitoze izbacuju
iz enterocita u intersticijelni prostor i ulaze u
limfne kapilare čiji endotel ima dovoljno velike
međućelijske prostore.
98.
VODA I ELEKTROLITI
•
•
•
Unormalnim uslovima 99% vode i jona se
apsorbuje iz lumena digestivnog trakta.
Dnevno se u creva unese oko 2 l vode u
obliku tečnosti i hrane, a još 7 l se izluči u
obliku sekreta egzokrinih žlezda digestivnog
trakta i iz jetre.
Ako se fecesom eliminiše oko 200 ml, oko
8800 ml se reapsorbuje pasivno na osnovu
osmotskog gradijenta.
99.
•
•
•
•
Natrijumov jon seapsorbuje celom dužinom
creva, ali najintenzivnije u tankom crevu.
Apsorpciju u tankom crevu stimuliše hormon
aldosteron.
Kalijumov jon se apsorbuje u tankom crevu,
dok se u debelom crevu i apsorbuje i sekretira,
pri čemu je sekrecija intenzivnija. Sekreciju
stimuliše aldosteron.
Bikarbonatni jon koji potiče iz pankreasnog
soka i žuči do kraja jejunuma se uglavnom
reapsorbuje. U ileumu i kolonu bikarbonatni jon
se sekretira u zamenu za hloridni jon koji se
apsorbuje.
Kalcijumov jon se apsorbuje u proksimalnom
delu tankog creva. Transport kroz luminalnu
membranu se vrši olakšanom difuzijom preko
nosača čiju sintezu stimuliše vitamin D hormon.
