SlideShare a Scribd company logo
1
БИОЛОГИЈА РАЗВИЋА
Биологија развића је научна дисциплина која се бави проблемима индивидуалног развића организама.
Индивидуално развиће или онтогенеза почиње образовањем оплођене јајне ћелије – зигота, а завршава
се смрћу јединке. У току тог процеса разликује се неколико карактеристичних периода: пренатални
период, рођење и постнатални период. Пренатални период обухвата сложене промене које се дешавају
од момента образовања зигота до изласка јединки из јајних опни или екстраембрионалних завоја;
рођење, које обухвата сам излазак из екстраембрионалних завоја; постнатални период, који отпочиње
одмах по рођењу и обухвата све промене везане за растење, полно сазревање, старење и смрт.
Почетне ступњеве индивидуалног развића проучава наука кој се зове ембриологија. Податке до којих се
дошло у класичним гранама ембриологије користи и савремена биологија развића.
У основи индивидуалног развића налази се процес размножавања организама. Размножавање се може
дефинисати као биолошко продужавање живота врсте и било је уобичајено да се описује као бесполно и
полно. Међутим, истраживања значајна за разумевање ових процеса указују на то да се и у животни
циклус организама који се бесполно размножавају умеће сексуални процес, чиме се омогућава размена
(рекомбиновање) генетичког материјала. Сексуални процес не мора увек да буде у вези са
репродукцијом.
Значај појаве сексуалног процеса код свих организама јесте у томе што се на тај начин у потомство
уносе генетичке промене. Ако су комбинације настале разменом генетичког материјала повољне за
јединку, тиме се омогућава боља адаптација организама. То има велики значај за еволуцију органских
врста.
За размножавање организама помоћу гамета у основи су карактеристична два процеса: образовање
репродуктивних ћелија и развиће новог организма. Између ове две фазе умеће се сексуални процес јер
се гамети не могу директно развити у нову јединку.
Код већине животињских организама полови су одвојени, тј. постоје мушке и женске јединке које
производе одговарајућу врсту гамета. Међутим, неки организми могу стварати обе врсте гамета и та
појава назива се хермафродитизам (грч. Хермес + Афродита) или двополност.
Полне ћелије или гамети могу бити истог или различитог облика, величине, грађе и подједнако
покретљиви, али су функционално увек различити. Код већине вишећелијских организама мушки гамет
је мали, специфично грађен, снабдевен бичем и веома покретљив. То је сперматозоид. Женски гамет је
крупан, обично непокретан и означен је као јајна ћелија или овум. Процес спајања гамета је оплођење,
при чему настаје зигот.
Код вишећелијских организама постоји разлика између телесних ћелија које у телу обављају различите
функције и репродуктивних ћелија које служе само за размножавање. Телесне или соматске ћелије су
различито диференциране у одређена ткива и органе, а клицине или герминативне ћелије су
недиференциране, од којих мејотичком деобом настају гамети. Код ембриона човека после 3-4 недеље
издваја се око 50 клициних ћелија, које се смештају у регион будућих полних жлезда.
ГАМЕТОГЕНЕЗА
Гаметогенеза је скуп процеса који се одигравају у једру и цитоплазми недиференцираних клициних
ћелија из којих настају високодиференциране полне ћелије. У суштини то је процес формирања полних
ћелија у полним жлездама. Овако настале полне ћелије садрже хаплоидну гарнитуру хромозома.
Полне ћелије – гамети стварају се у полним органима јединки процесом гаметогенезе. Постоје два типа
гамета: мушки и женски. Женски гамети (јајне ћелије, овум) настају у јајницима (оваријумима), а мушки
2
(сперматозоиди) у семеним каналићима семеника (тестиса). Гаметогенетски процес којим настају јајне
ћелије назива се оогенеза, а процес у којим настају сперматозоиди назива се сперматогенеза. Ти процеси
укључују ћелијске деобе – митотичке и мејотичке – и специфичне ћелијске промене, тако да добијени
гамети имају: хаплоидан број хромозома (редукциона деоба), јединствену комбинацију особина у
геному (хромозомске рекомбинације) и ћелијске специјализације које омогућују функционалност (нпр.
јајна ћелија има жуманцетне грануле, а сперматозоид има бич). Женски и мушки гамети најчешће се
веома разликују по величини и изгледу. Јајне ћелије су најчешће крупне 0,1 mm, и непокретне, док су
сперматозоиди ситни 60 μm и покретљиви.
Сперматогенеза – Још током ембрионалног развића клицине ћелије почињу са процесом
сперматогенезе – и том приликом настају ћелије које називамо сперматогоније. Сперматогоније
митотичким деобама увећавају свој број, али не улазе у мејозу. За разлику од женске деце, мушка деца
се рађају са клициним ћелијама у полним органима и читавог живота их задржавају, тако да
сперматогенеза укључује и митозу клициних ћелија и њихов улазак у мејозу (Слика 1).
Уласком у пубертет, одређени број сперматогонија циклично и континуирано улази у сперматогенезу.
Тај процес се одвија у изувијаним каналићима семеника (иако не увек једнако интензивно) почев од
пубертета, па све до дубоке старости. Сперматогенеза започиње вишеструким митотичким деобама
сперматогонија. Тако настале сперматогоније улазе у фазу раста и настају ћелије које називамо
примарне сперматоците. Примарна сперматоцита улази у прву мејотичку деобу. У њима долази до
рекомбинације хромозома и њиховим дељењем настају две секундарне сперматоците, које одмах
настављају другу мејотичку деобу и дају четири хаплоидне сперматиде. Оне трпе велике промене у
изгледу (преображај) и током процеса кога зовемо спермиогенеза постају 4 сперматозоида.
Спермиогенезом округласте сперматиде са много цитоплазме и великим нуклеусом постају ситни,
вретенасти сперматозоид. Они имају карактеристичну грађу: састоје се од главеног, вратног и репног
региона (Слика 2). Главени регион је елипсоидан, садржи нуклеус, изнад којег је акрозом (лизозом-
спец.ензими). Вратни регион сперматозоида је кратак, са паром центриола и спиралним
митохондријама. Репни део је дугачак бич који омогућава активно кретање сперматозоида.
Сперматозоиди се стварају у огромном броју – код човека и до 120 милиона у једном милилитру семене
течности. Тек кад уђу у изводне канале мушких полних органа у којима се лучи семена течност
омогућена је њихова покретљивост. Преживљавање сперматозоида је ограничено, у гениталним
одводима жена они живе највише 2-3 дана.
Слика 1. – Сперматогенеза и оогенеза
3
Слика 2. – Сперматозоид Слика 3. – Јајна ћелија
Оогенеза – У женском ембриону оогенеза започиње изворним, клициним ћелијама – оогонијама, које се
митотички деле и увећавају број. По достизању одређеног броја (око 6-7 милиона) све оогоније, расту и
диференцирају се као примарне ооците. Неке од њих пропадају и ресорбују се. Женска деца рађају се са
одређеним бројем примарних ооцита (око 40.000), које су заустављене пре прве мејотичке деобе. Ту
деобу ће наставити тек по достизању полне зрелости јединке, у одређеним циклусима и то свега 450-520
ооцита. У пубертету долази до наставка ових процеса и тада примарне ооците почињу прву мејотичку
деобу. Прва мејотичка деоба се не одвија равномерно. У њој настају две ћелије веома различите по
величини, секундарна ооцита која задржава највећи део цитоплазме и полоцита. Секундарна ооцита
улази у другу мејотичку деобу и делећи се поново неједнако, даје хаплоидну јајну ћелију и секундарну
полоциту. Истовремено примарна полоцита се дели и настају две секундарне полоците. На крају
оогенезе добили смо четири ћелије, од којих је једна јајна ћелија (Слика 3), и три секундарне полоците
које се врло брзо ресорбују (пропадају).
Сваку примарну ооциту окружује слој фоликуларних ћелија – примарни фоликул. У пубертету
примарни фоликул сазрева, интензивно се деле фоликуларне ћелије и образује се секундарни фоликул,
који омогућује исхрану ооците. Секундарни фоликул даље расте и између фоликуларних ћелија настаје
шупљина испуњена течношћу – терцијарни или Графов фоликул.
Када се заврши мејотичка деоба, наступа овулација, Графов фоликул прска, јајна ћелија се ослобађа и
пада у левкасто проширење јајовода – процес овулације. Процес овулације одвија се у размацима од око
четири недеље. Током једном оваријумског циклуса, од више фоликула обично само један потпуно
сазрева до овулације, а остали пропадају. Ретко у току једног циклуса сазревају и ослобађају се две или
више јајних ћелија. Ако се оне оплоде, развијају се вишејајни близанци (најчешће дизиготни –
двојајчани близанци).
Дужина живота неоплођене јајне ћелије је веома ограничена. Код жена јајна ћелија живи свега 24 сата, а
затим угине и ресорбује се. Уколико у току овулације не дође до оплођења, код женки наступа период
смањеног полног нагона и престају физиолошке припреме за оплођење. Задебљани зидови утеруса
припремљеног за развој плода, до којег није дошло, циклично се одстрањују, прскају капилари што
изазива крварење – менструација. Прве менструације почињу између 12 и 15 године живота и
понављају се сваких 28 дана. Престанак менструалног циклуса – менопауза.
4
Сперматогенеза, оогенеза и сексуални циклус налазе се под утицајем нервног система и низа хормона
који регулишу и контролишу ове процесе.
ОПЛОЂЕЊЕ
Оплођење – фертилизација јесте спајање две хаплоидне полне ћелије у једну диплоидну ћелију, зигот.
До сусрета између сперматозоида и јајне ћелије долази у јајоводима. Ако сперматозоиди, који се
активно крећу помоћу бича, наиђу у јајоводу на јајну ћелију, долази до оплођења. Акрозом, који се
налази на главеном региону сперматозоида, ће помоћу својих ензима направити пролаз кроз ћелијску
мембрану и омогућити оплођење. Јајну ћелију може да оплоди само један сперматозоид, зато што одмах
након уласка сперматозоида у јајну ћелију, она ствара нову, посебну, фертилизациону мембрану.
Фертилизациона мембрана спречава улазак већег броја сперматозоида.
Спајањем једара два гамета образује се нова, јединствена диплоидна хромозомска гарнитура потомка.
Спајањем гамета два родитеља с различитом наследном основом обезбеђују се најразличитије
комбинације њихових генетичких информација, а тиме и комбинације родитељских својстава у
потомству.
БРАЗДАЊЕ И БЛАСТУЛАЦИЈА
Да би једноћелијски зигот постао вишећелијски организам, он се бразда, дели узастопно митотичким
деобама дајући два, четири, осам, шеснаест... до неколико стотина и хиљада ћелија, геометријском
прогресијом.
То је процес убрзаних митотичких деоба и једноћелијски зигот се
развија у вишећелијски ембрион састављен од ембрионалних ћелија
бластомера. Број узастопних деоба није бесконачан. Он је записан у
јајној ћелији и другачији је за сваку врсту. За фазу браздања је
карактеристично то што ћелије не улазе у период интерфазе. Деобе
теку сукцесивно па су бластомере све ситније, при чему се
количина цитоплазме смањује док величина једра остаје иста, а
интензивно се врши једино синтеза генетичког материјала (Слика
4). Оваква структура је означена као морула (morus-дуд morula-
дудиња). Већ само место уласка сперматозоида у јајну ћелију
одређује поларност и симетрију будућег ембриона, јер место уласка
обично одређује прву деобну раван, тако да се већ разликује
анимални пол (леђна страна ембриона) и вегетативни пол (трбушна
страна). Стадијум моруле траје кратко и развиће ембриона се
Слика 4. – Настанак моруле наставља тако што се истовремено с деобама бластомера ћелије из
централног дела моруле размичу ка периферији (као испумпана лопта), и на тај начин настаје бластула.
Ембрион изграђен од једног слоја бластомера који је означен као бластодерм, унутрашња дупља је
бластоцел.
Развиће људског ембриона од оплођења до рођења траје од 256-280 дана.
Браздање отпочиње дан после оплођења. После 96 сата (4 дана) створи се морула на нивоу 32
бластомере. На нивоу бластуле фертилизациона мембрана више није потребна и долази до дегенерације.
Браздајући се, ембрион се полако спушта низ јајовод и 6 или 7 дана од оплођења стиже у утерус. Део
ћелија бластуле омогућава урастање ембриона у зид утеруса. Ове ћелије садрже специфичне
хидролитичке ензиме који разграђује зид утеруса и олакшава урастање (Слика 5).
5
Након стадијума бластуле отпочиње процес гаструлације, у којем се образују клицини листови, од којих
се у даљем развићу формирају органи и органски системи нове јединке. Гаструла се најчешће образује
инвагинацијом. Бластодерм се на вегетативном полу активно увлачи у шупљину бластуле, при чему се
бластоцел повлачи и нестаје, а ћелије се постављају испод бластодерма на анималном полу.
1.Тако настаје двослојна гаструла. Спољашњи слој је означен као ектодерм, унутрашњи ендодерм. То су
примарни клицини листови. Унутар гаструле образује се нова шупљина – гастроцел (гаструлина дупља),
који представља примарно црево. Гастроцел комуницира са спољашњом средином преко бластопоруса.
Од њега се у току даљег развића ембриона код неких организама образује анални отвор, док се усни
отвор образује на супротном крају ембриона (Слика 6).
2. Образовање трећег клициног листа, мезодерма, који се умеће између примарних клициних листова.
Према пореклу разликује два основна типа мезодерма. Код кичмењака мезодерм се формира од зида
гастроцела. Код осталих организама мезодерм се формира на месту додира ектодерма и ендодерма, који
се размичу и својим деобама дају мезодерм. На стадијуму гаструле већ почиње одвајање потенцијално
различитих група ћелија. Образовањем трослојног ембриона завршава се процес гаструлације.
Слика 5. – Бластула Слика 6. – Образовање гаструле
ПЛАЦЕНТАЦИЈА И ОРГАНОГЕНЕЗА
Ембрионално развиће сисара, па и човека, по многим карактеристикама разликује се од ембрионалног
развића осталих кичмењака, пре свега због тога што се одвија у телу мајке у специфичном органу –
материци (утерусу). Бластула је изграђена од две врсте ћелија и једна од тих врста ћелија учествује у
образовању постељице или плаценте.
Плацента је орган изграђен од екстраембрионалног и мајчиног ткива, који служи за преношење
хранљивих супстанци из тела мајке у тело ембриона. На тај начин ембрион човека који се развија из
јајне ћелије сиромашне жуманцетом може довољно да се исхрани. Код човека се она образује од
хориона и алантоиса. Код човека плацента има облик диска. При порођају се ембрионални део плаценте
одбацује, као и део зида материце који је учествовао у њеном образовању.
Плацента је много више од органа за исхрану. Она физички задржава ембрион прикачен за зид утеруса и
лучи велики број хормона који омогућују развој ембриона, започињу порођај и изазивају стварање
млека за исхрану младунаца. Као и ендокрине жлезде и она може да излучује хормоне неопходне за
одржавање трудноће. Хормони плаценте се излучују мокраћом трудне жене, па се присутност тих
хормона у мокраћи користи за рано лабораторијско доказивање трудноће.
Када се образује мезодерм, издвајају се и ћелије екстраембрионалног мезодерма које са посебним
ћелијама граде хорион. Хорион развија многобројне хорионске ресице које урастају у зид утеруса.
Између крвотока хорионских ресица и крвотока мајке постоји опна плаценте која спречава мешање крви
6
плода и крви мајке. Амнион је ембрионални омотач који се образује од 12-14 дана по оплођењу.
Амнион је испуњен амнионском течношћу или плодовом водом. Она штити ембрион од исушивања и
механичких повреда, омогућује одређену концентрацију јона како кожа не би била смежурана услед
дуготрајног боравка у течности, а подсећа да је живот настао у океанима.
Алантоис настаје око 21. дана ембриогенезе. Заједно са хорионом учествује у образовању крвних
судова преко којих се успоставља веза између мајке и плода.
По завршетку гаструлације у току даљег развића ембриона, сваки клицин лист представља основу за
формирање органа и органских система у настајању – органогенеза. Интензивним митотичким деобама
се увећава број ћелија при чему се врши и њихова диференцијација (специјализација). Анализом
процеса органогенезе прецизно је одређено од ког клициног листа је настало одређено ткиво или орган.
Ектодерм – одваја се део који ће дати покожицу и њене деривате: длаке, знојне, лојне и млечне жлезде,
сочиво ока и део који даје нервну плочу од које се диференцира нервна цев, а затим мозак и кичмена
мождина.
Ендодерм – примарно црево, одвајају се групе ћелија у облику пупољка од којих настају плућа, јетра,
панкреас.
Мезодерм – ћелије крзна, скелета, мишића, везивног ткива, срца, крвних судова, бубрези.
Органогенеза укључује не само покрете ћелија већ и промену њиховог облика, дељење или смрт,
диференцирају у одређени тип и повезивање са суседним ћелијама.
Пренатални период подразумева два раздобља: ембрионално и фетално.
Ембрионално раздобље (грч. embryon – заметак, нерођени плод) обухвата два лунарна месеца. То је
период органогенезе у коме се одвијају сви битни формативни процеси у ембриону и зачињу сви
витални унутрашњи органи, као и нека основна спољашња обележја тела човека.
Фетално раздобље траје од трећег месеца развића до порођаја, а плод се назива фетус (лат. foetare –
рађати, доносити на свет). У овом периоду фетус расте и дефинитивно поприма људски облик.
Механизам за одржавање телесне температуре и респирациони рефлекси развијају се тек у седмом
месецу, па је зато фетус тек после тога способан да преживи у случају прераног порођаја.
Литература
М. Божовић, В. Ђорђевић, Биологија за 1. разред музичке и балетске школе, Завод за уџбенике
Д. Маринковић, Б. Стевановић, К. Пауновић, Биологија-екологија за 1. разред економске школе,
Завод за уџбенике
Ј. Ђорђевић, Биологија за 7. разред основне школе, Завод за уџбенике
http://www.bionet-skola

More Related Content

What's hot

Celijski ciklus
Celijski ciklusCelijski ciklus
Carstvo protisti
Carstvo protistiCarstvo protisti
Carstvo protisti
Tanja Jovanović
 
Gametogeneza
GametogenezaGametogeneza
Gametogeneza
Ivana Damnjanović
 
Šta je genetika
Šta je genetikaŠta je genetika
Šta je genetika
Ivana Damnjanović
 
Oplođenje
OplođenjeOplođenje
Oplođenje
Ivana Damnjanović
 
Ekološki faktori
Ekološki faktoriEkološki faktori
Ekološki faktori
Ivana Damnjanović
 
Ембрионално развиће А.Мацура, М. Ајдуковић
Ембрионално развиће А.Мацура, М. АјдуковићЕмбрионално развиће А.Мацура, М. Ајдуковић
Ембрионално развиће А.Мацура, М. АјдуковићVioleta Djuric
 
Митоза и мејоза
Митоза и мејозаМитоза и мејоза
Митоза и мејоза
Violeta Djuric
 
Deoba ćelije
Deoba ćelijeDeoba ćelije
Deoba ćelije
Ivana Damnjanović
 
Spermatogeneza
SpermatogenezaSpermatogeneza
Spermatogeneza
Ivana Damnjanović
 
Sistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanjeSistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanje
Ivana Damnjanović
 
Типови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особинаТипови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особинаVioleta Djuric
 
Deoba ćelije
Deoba ćelijeDeoba ćelije
Deoba ćelije
Ena Horvat
 
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evolucijiGeološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Ivana Damnjanović
 
Varijabilnost
VarijabilnostVarijabilnost
VarijabilnostAlleteja
 
Jednoćelijski i višećelijski organizmi
Jednoćelijski i višećelijski organizmiJednoćelijski i višećelijski organizmi
Jednoćelijski i višećelijski organizmi
Ivana Damnjanović
 

What's hot (20)

Celijski ciklus
Celijski ciklusCelijski ciklus
Celijski ciklus
 
Carstvo protisti
Carstvo protistiCarstvo protisti
Carstvo protisti
 
Gametogeneza
GametogenezaGametogeneza
Gametogeneza
 
Šta je genetika
Šta je genetikaŠta je genetika
Šta je genetika
 
Oplođenje
OplođenjeOplođenje
Oplođenje
 
Ekološki faktori
Ekološki faktoriEkološki faktori
Ekološki faktori
 
Ембрионално развиће А.Мацура, М. Ајдуковић
Ембрионално развиће А.Мацура, М. АјдуковићЕмбрионално развиће А.Мацура, М. Ајдуковић
Ембрионално развиће А.Мацура, М. Ајдуковић
 
Митоза и мејоза
Митоза и мејозаМитоза и мејоза
Митоза и мејоза
 
Svetla faza fotosinteze
Svetla faza fotosintezeSvetla faza fotosinteze
Svetla faza fotosinteze
 
Deoba ćelije
Deoba ćelijeDeoba ćelije
Deoba ćelije
 
Spermatogeneza
SpermatogenezaSpermatogeneza
Spermatogeneza
 
Transpiracija
TranspiracijaTranspiracija
Transpiracija
 
Ćelija
ĆelijaĆelija
Ćelija
 
Sistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanjeSistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanje
 
Типови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особинаТипови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особина
 
Ćelijske organele lizozomi i ćelijski skelet
Ćelijske organele lizozomi i ćelijski skelet Ćelijske organele lizozomi i ćelijski skelet
Ćelijske organele lizozomi i ćelijski skelet
 
Deoba ćelije
Deoba ćelijeDeoba ćelije
Deoba ćelije
 
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evolucijiGeološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji
 
Varijabilnost
VarijabilnostVarijabilnost
Varijabilnost
 
Jednoćelijski i višećelijski organizmi
Jednoćelijski i višećelijski organizmiJednoćelijski i višećelijski organizmi
Jednoćelijski i višećelijski organizmi
 

Viewers also liked

Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
Гаметогенеза
Violeta Djuric
 
Оплођење
ОплођењеОплођење
Оплођење
Violeta Djuric
 
Бластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлацијаБластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлацијаVioleta Djuric
 
Генетика
ГенетикаГенетика
Генетика
Violeta Djuric
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
Violeta Djuric
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
Violeta Djuric
 
Наследне болести човека
Наследне болести човекаНаследне болести човека
Наследне болести човека
Violeta Djuric
 

Viewers also liked (8)

Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
Гаметогенеза
 
Оплођење
ОплођењеОплођење
Оплођење
 
Бластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлацијаБластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлација
 
Генетика
ГенетикаГенетика
Генетика
 
Генетика I
Генетика IГенетика I
Генетика I
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
 
Наследне болести човека
Наследне болести човекаНаследне болести човека
Наследне болести човека
 

Similar to Биологија развића

Citologija uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzijaCitologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
Гаметогенеза
Violeta Djuric
 
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptxRazmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Bojana96
 
Biologija -pripremna_nastava
Biologija  -pripremna_nastavaBiologija  -pripremna_nastava
Biologija -pripremna_nastava
milorad22
 
Stvaranje zivota.pptx
Stvaranje zivota.pptxStvaranje zivota.pptx
Stvaranje zivota.pptx
PrimenjenaFizika
 
Сперматозоиди - Иван Стјепановић
Сперматозоиди - Иван СтјепановићСперматозоиди - Иван Стјепановић
Сперматозоиди - Иван Стјепановић
Violeta Djuric
 
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica DimitrijevićHemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
NašaŠkola.Net
 
Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02Natasa Spasic
 
Цитологија
ЦитологијаЦитологија
Цитологија
Violeta Djuric
 
Биологија и нивои организације живих бића
Биологија и нивои организације живих бићаБиологија и нивои организације живих бића
Биологија и нивои организације живих бића
Violeta Djuric
 
Биологија за ванредне ученике
Биологија за ванредне ученикеБиологија за ванредне ученике
Биологија за ванредне ученике
Violeta Djuric
 
Цитологија ФА
Цитологија ФАЦитологија ФА
Цитологија ФА
Violeta Djuric
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелије
Violeta Djuric
 
57. Sistem organa za razmnozavanje
57. Sistem organa za razmnozavanje57. Sistem organa za razmnozavanje
57. Sistem organa za razmnozavanje
ppnjbiljana
 
BIOLOGIJA
BIOLOGIJABIOLOGIJA
BIOLOGIJA
Vesna Matanovic
 
Нивои организације живих бића
Нивои организације живих бићаНивои организације живих бића
Нивои организације живих бића
Violeta Djuric
 
Polne zlezde.pptx
Polne zlezde.pptxPolne zlezde.pptx
Polne zlezde.pptx
Ivana Damnjanović
 
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanjeNivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Ena Horvat
 

Similar to Биологија развића (20)

Razvice2 placenta
Razvice2 placentaRazvice2 placenta
Razvice2 placenta
 
Razviće životinja
Razviće životinjaRazviće životinja
Razviće životinja
 
Citologija uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzijaCitologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
 
Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
Гаметогенеза
 
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptxRazmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
 
Biologija -pripremna_nastava
Biologija  -pripremna_nastavaBiologija  -pripremna_nastava
Biologija -pripremna_nastava
 
Stvaranje zivota.pptx
Stvaranje zivota.pptxStvaranje zivota.pptx
Stvaranje zivota.pptx
 
Сперматозоиди - Иван Стјепановић
Сперматозоиди - Иван СтјепановићСперматозоиди - Иван Стјепановић
Сперматозоиди - Иван Стјепановић
 
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica DimitrijevićHemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
 
Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02
 
Цитологија
ЦитологијаЦитологија
Цитологија
 
Биологија и нивои организације живих бића
Биологија и нивои организације живих бићаБиологија и нивои организације живих бића
Биологија и нивои организације живих бића
 
Биологија за ванредне ученике
Биологија за ванредне ученикеБиологија за ванредне ученике
Биологија за ванредне ученике
 
Цитологија ФА
Цитологија ФАЦитологија ФА
Цитологија ФА
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелије
 
57. Sistem organa za razmnozavanje
57. Sistem organa za razmnozavanje57. Sistem organa za razmnozavanje
57. Sistem organa za razmnozavanje
 
BIOLOGIJA
BIOLOGIJABIOLOGIJA
BIOLOGIJA
 
Нивои организације живих бића
Нивои организације живих бићаНивои организације живих бића
Нивои организације живих бића
 
Polne zlezde.pptx
Polne zlezde.pptxPolne zlezde.pptx
Polne zlezde.pptx
 
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanjeNivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
 

More from Violeta Djuric

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Violeta Djuric
 
Народи света - Јапанци
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - Јапанци
Violeta Djuric
 
Бербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена Икер
Violeta Djuric
 
Туарези
ТуарезиТуарези
Туарези
Violeta Djuric
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.Вудраговић
Violeta Djuric
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.
Violeta Djuric
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. Васић
Violeta Djuric
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. Трифуновић
Violeta Djuric
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена Стојисављевић
Violeta Djuric
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Violeta Djuric
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Violeta Djuric
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.
Violeta Djuric
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.
Violeta Djuric
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса Бојић
Violeta Djuric
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија Јованић
Violeta Djuric
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош Добродолац
Violeta Djuric
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица Михајловић
Violeta Djuric
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Violeta Djuric
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Violeta Djuric
 
Галапагс - Никола Петровић
Галапагс - Никола ПетровићГалапагс - Никола Петровић
Галапагс - Никола Петровић
Violeta Djuric
 

More from Violeta Djuric (20)

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенца
 
Народи света - Јапанци
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - Јапанци
 
Бербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена Икер
 
Туарези
ТуарезиТуарези
Туарези
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.Вудраговић
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. Васић
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. Трифуновић
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена Стојисављевић
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса Бојић
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија Јованић
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош Добродолац
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица Михајловић
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица Милићевић
 
Галапагс - Никола Петровић
Галапагс - Никола ПетровићГалапагс - Никола Петровић
Галапагс - Никола Петровић
 

Биологија развића

  • 1. 1 БИОЛОГИЈА РАЗВИЋА Биологија развића је научна дисциплина која се бави проблемима индивидуалног развића организама. Индивидуално развиће или онтогенеза почиње образовањем оплођене јајне ћелије – зигота, а завршава се смрћу јединке. У току тог процеса разликује се неколико карактеристичних периода: пренатални период, рођење и постнатални период. Пренатални период обухвата сложене промене које се дешавају од момента образовања зигота до изласка јединки из јајних опни или екстраембрионалних завоја; рођење, које обухвата сам излазак из екстраембрионалних завоја; постнатални период, који отпочиње одмах по рођењу и обухвата све промене везане за растење, полно сазревање, старење и смрт. Почетне ступњеве индивидуалног развића проучава наука кој се зове ембриологија. Податке до којих се дошло у класичним гранама ембриологије користи и савремена биологија развића. У основи индивидуалног развића налази се процес размножавања организама. Размножавање се може дефинисати као биолошко продужавање живота врсте и било је уобичајено да се описује као бесполно и полно. Међутим, истраживања значајна за разумевање ових процеса указују на то да се и у животни циклус организама који се бесполно размножавају умеће сексуални процес, чиме се омогућава размена (рекомбиновање) генетичког материјала. Сексуални процес не мора увек да буде у вези са репродукцијом. Значај појаве сексуалног процеса код свих организама јесте у томе што се на тај начин у потомство уносе генетичке промене. Ако су комбинације настале разменом генетичког материјала повољне за јединку, тиме се омогућава боља адаптација организама. То има велики значај за еволуцију органских врста. За размножавање организама помоћу гамета у основи су карактеристична два процеса: образовање репродуктивних ћелија и развиће новог организма. Између ове две фазе умеће се сексуални процес јер се гамети не могу директно развити у нову јединку. Код већине животињских организама полови су одвојени, тј. постоје мушке и женске јединке које производе одговарајућу врсту гамета. Међутим, неки организми могу стварати обе врсте гамета и та појава назива се хермафродитизам (грч. Хермес + Афродита) или двополност. Полне ћелије или гамети могу бити истог или различитог облика, величине, грађе и подједнако покретљиви, али су функционално увек различити. Код већине вишећелијских организама мушки гамет је мали, специфично грађен, снабдевен бичем и веома покретљив. То је сперматозоид. Женски гамет је крупан, обично непокретан и означен је као јајна ћелија или овум. Процес спајања гамета је оплођење, при чему настаје зигот. Код вишећелијских организама постоји разлика између телесних ћелија које у телу обављају различите функције и репродуктивних ћелија које служе само за размножавање. Телесне или соматске ћелије су различито диференциране у одређена ткива и органе, а клицине или герминативне ћелије су недиференциране, од којих мејотичком деобом настају гамети. Код ембриона човека после 3-4 недеље издваја се око 50 клициних ћелија, које се смештају у регион будућих полних жлезда. ГАМЕТОГЕНЕЗА Гаметогенеза је скуп процеса који се одигравају у једру и цитоплазми недиференцираних клициних ћелија из којих настају високодиференциране полне ћелије. У суштини то је процес формирања полних ћелија у полним жлездама. Овако настале полне ћелије садрже хаплоидну гарнитуру хромозома. Полне ћелије – гамети стварају се у полним органима јединки процесом гаметогенезе. Постоје два типа гамета: мушки и женски. Женски гамети (јајне ћелије, овум) настају у јајницима (оваријумима), а мушки
  • 2. 2 (сперматозоиди) у семеним каналићима семеника (тестиса). Гаметогенетски процес којим настају јајне ћелије назива се оогенеза, а процес у којим настају сперматозоиди назива се сперматогенеза. Ти процеси укључују ћелијске деобе – митотичке и мејотичке – и специфичне ћелијске промене, тако да добијени гамети имају: хаплоидан број хромозома (редукциона деоба), јединствену комбинацију особина у геному (хромозомске рекомбинације) и ћелијске специјализације које омогућују функционалност (нпр. јајна ћелија има жуманцетне грануле, а сперматозоид има бич). Женски и мушки гамети најчешће се веома разликују по величини и изгледу. Јајне ћелије су најчешће крупне 0,1 mm, и непокретне, док су сперматозоиди ситни 60 μm и покретљиви. Сперматогенеза – Још током ембрионалног развића клицине ћелије почињу са процесом сперматогенезе – и том приликом настају ћелије које називамо сперматогоније. Сперматогоније митотичким деобама увећавају свој број, али не улазе у мејозу. За разлику од женске деце, мушка деца се рађају са клициним ћелијама у полним органима и читавог живота их задржавају, тако да сперматогенеза укључује и митозу клициних ћелија и њихов улазак у мејозу (Слика 1). Уласком у пубертет, одређени број сперматогонија циклично и континуирано улази у сперматогенезу. Тај процес се одвија у изувијаним каналићима семеника (иако не увек једнако интензивно) почев од пубертета, па све до дубоке старости. Сперматогенеза започиње вишеструким митотичким деобама сперматогонија. Тако настале сперматогоније улазе у фазу раста и настају ћелије које називамо примарне сперматоците. Примарна сперматоцита улази у прву мејотичку деобу. У њима долази до рекомбинације хромозома и њиховим дељењем настају две секундарне сперматоците, које одмах настављају другу мејотичку деобу и дају четири хаплоидне сперматиде. Оне трпе велике промене у изгледу (преображај) и током процеса кога зовемо спермиогенеза постају 4 сперматозоида. Спермиогенезом округласте сперматиде са много цитоплазме и великим нуклеусом постају ситни, вретенасти сперматозоид. Они имају карактеристичну грађу: састоје се од главеног, вратног и репног региона (Слика 2). Главени регион је елипсоидан, садржи нуклеус, изнад којег је акрозом (лизозом- спец.ензими). Вратни регион сперматозоида је кратак, са паром центриола и спиралним митохондријама. Репни део је дугачак бич који омогућава активно кретање сперматозоида. Сперматозоиди се стварају у огромном броју – код човека и до 120 милиона у једном милилитру семене течности. Тек кад уђу у изводне канале мушких полних органа у којима се лучи семена течност омогућена је њихова покретљивост. Преживљавање сперматозоида је ограничено, у гениталним одводима жена они живе највише 2-3 дана. Слика 1. – Сперматогенеза и оогенеза
  • 3. 3 Слика 2. – Сперматозоид Слика 3. – Јајна ћелија Оогенеза – У женском ембриону оогенеза започиње изворним, клициним ћелијама – оогонијама, које се митотички деле и увећавају број. По достизању одређеног броја (око 6-7 милиона) све оогоније, расту и диференцирају се као примарне ооците. Неке од њих пропадају и ресорбују се. Женска деца рађају се са одређеним бројем примарних ооцита (око 40.000), које су заустављене пре прве мејотичке деобе. Ту деобу ће наставити тек по достизању полне зрелости јединке, у одређеним циклусима и то свега 450-520 ооцита. У пубертету долази до наставка ових процеса и тада примарне ооците почињу прву мејотичку деобу. Прва мејотичка деоба се не одвија равномерно. У њој настају две ћелије веома различите по величини, секундарна ооцита која задржава највећи део цитоплазме и полоцита. Секундарна ооцита улази у другу мејотичку деобу и делећи се поново неједнако, даје хаплоидну јајну ћелију и секундарну полоциту. Истовремено примарна полоцита се дели и настају две секундарне полоците. На крају оогенезе добили смо четири ћелије, од којих је једна јајна ћелија (Слика 3), и три секундарне полоците које се врло брзо ресорбују (пропадају). Сваку примарну ооциту окружује слој фоликуларних ћелија – примарни фоликул. У пубертету примарни фоликул сазрева, интензивно се деле фоликуларне ћелије и образује се секундарни фоликул, који омогућује исхрану ооците. Секундарни фоликул даље расте и између фоликуларних ћелија настаје шупљина испуњена течношћу – терцијарни или Графов фоликул. Када се заврши мејотичка деоба, наступа овулација, Графов фоликул прска, јајна ћелија се ослобађа и пада у левкасто проширење јајовода – процес овулације. Процес овулације одвија се у размацима од око четири недеље. Током једном оваријумског циклуса, од више фоликула обично само један потпуно сазрева до овулације, а остали пропадају. Ретко у току једног циклуса сазревају и ослобађају се две или више јајних ћелија. Ако се оне оплоде, развијају се вишејајни близанци (најчешће дизиготни – двојајчани близанци). Дужина живота неоплођене јајне ћелије је веома ограничена. Код жена јајна ћелија живи свега 24 сата, а затим угине и ресорбује се. Уколико у току овулације не дође до оплођења, код женки наступа период смањеног полног нагона и престају физиолошке припреме за оплођење. Задебљани зидови утеруса припремљеног за развој плода, до којег није дошло, циклично се одстрањују, прскају капилари што изазива крварење – менструација. Прве менструације почињу између 12 и 15 године живота и понављају се сваких 28 дана. Престанак менструалног циклуса – менопауза.
  • 4. 4 Сперматогенеза, оогенеза и сексуални циклус налазе се под утицајем нервног система и низа хормона који регулишу и контролишу ове процесе. ОПЛОЂЕЊЕ Оплођење – фертилизација јесте спајање две хаплоидне полне ћелије у једну диплоидну ћелију, зигот. До сусрета између сперматозоида и јајне ћелије долази у јајоводима. Ако сперматозоиди, који се активно крећу помоћу бича, наиђу у јајоводу на јајну ћелију, долази до оплођења. Акрозом, који се налази на главеном региону сперматозоида, ће помоћу својих ензима направити пролаз кроз ћелијску мембрану и омогућити оплођење. Јајну ћелију може да оплоди само један сперматозоид, зато што одмах након уласка сперматозоида у јајну ћелију, она ствара нову, посебну, фертилизациону мембрану. Фертилизациона мембрана спречава улазак већег броја сперматозоида. Спајањем једара два гамета образује се нова, јединствена диплоидна хромозомска гарнитура потомка. Спајањем гамета два родитеља с различитом наследном основом обезбеђују се најразличитије комбинације њихових генетичких информација, а тиме и комбинације родитељских својстава у потомству. БРАЗДАЊЕ И БЛАСТУЛАЦИЈА Да би једноћелијски зигот постао вишећелијски организам, он се бразда, дели узастопно митотичким деобама дајући два, четири, осам, шеснаест... до неколико стотина и хиљада ћелија, геометријском прогресијом. То је процес убрзаних митотичких деоба и једноћелијски зигот се развија у вишећелијски ембрион састављен од ембрионалних ћелија бластомера. Број узастопних деоба није бесконачан. Он је записан у јајној ћелији и другачији је за сваку врсту. За фазу браздања је карактеристично то што ћелије не улазе у период интерфазе. Деобе теку сукцесивно па су бластомере све ситније, при чему се количина цитоплазме смањује док величина једра остаје иста, а интензивно се врши једино синтеза генетичког материјала (Слика 4). Оваква структура је означена као морула (morus-дуд morula- дудиња). Већ само место уласка сперматозоида у јајну ћелију одређује поларност и симетрију будућег ембриона, јер место уласка обично одређује прву деобну раван, тако да се већ разликује анимални пол (леђна страна ембриона) и вегетативни пол (трбушна страна). Стадијум моруле траје кратко и развиће ембриона се Слика 4. – Настанак моруле наставља тако што се истовремено с деобама бластомера ћелије из централног дела моруле размичу ка периферији (као испумпана лопта), и на тај начин настаје бластула. Ембрион изграђен од једног слоја бластомера који је означен као бластодерм, унутрашња дупља је бластоцел. Развиће људског ембриона од оплођења до рођења траје од 256-280 дана. Браздање отпочиње дан после оплођења. После 96 сата (4 дана) створи се морула на нивоу 32 бластомере. На нивоу бластуле фертилизациона мембрана више није потребна и долази до дегенерације. Браздајући се, ембрион се полако спушта низ јајовод и 6 или 7 дана од оплођења стиже у утерус. Део ћелија бластуле омогућава урастање ембриона у зид утеруса. Ове ћелије садрже специфичне хидролитичке ензиме који разграђује зид утеруса и олакшава урастање (Слика 5).
  • 5. 5 Након стадијума бластуле отпочиње процес гаструлације, у којем се образују клицини листови, од којих се у даљем развићу формирају органи и органски системи нове јединке. Гаструла се најчешће образује инвагинацијом. Бластодерм се на вегетативном полу активно увлачи у шупљину бластуле, при чему се бластоцел повлачи и нестаје, а ћелије се постављају испод бластодерма на анималном полу. 1.Тако настаје двослојна гаструла. Спољашњи слој је означен као ектодерм, унутрашњи ендодерм. То су примарни клицини листови. Унутар гаструле образује се нова шупљина – гастроцел (гаструлина дупља), који представља примарно црево. Гастроцел комуницира са спољашњом средином преко бластопоруса. Од њега се у току даљег развића ембриона код неких организама образује анални отвор, док се усни отвор образује на супротном крају ембриона (Слика 6). 2. Образовање трећег клициног листа, мезодерма, који се умеће између примарних клициних листова. Према пореклу разликује два основна типа мезодерма. Код кичмењака мезодерм се формира од зида гастроцела. Код осталих организама мезодерм се формира на месту додира ектодерма и ендодерма, који се размичу и својим деобама дају мезодерм. На стадијуму гаструле већ почиње одвајање потенцијално различитих група ћелија. Образовањем трослојног ембриона завршава се процес гаструлације. Слика 5. – Бластула Слика 6. – Образовање гаструле ПЛАЦЕНТАЦИЈА И ОРГАНОГЕНЕЗА Ембрионално развиће сисара, па и човека, по многим карактеристикама разликује се од ембрионалног развића осталих кичмењака, пре свега због тога што се одвија у телу мајке у специфичном органу – материци (утерусу). Бластула је изграђена од две врсте ћелија и једна од тих врста ћелија учествује у образовању постељице или плаценте. Плацента је орган изграђен од екстраембрионалног и мајчиног ткива, који служи за преношење хранљивих супстанци из тела мајке у тело ембриона. На тај начин ембрион човека који се развија из јајне ћелије сиромашне жуманцетом може довољно да се исхрани. Код човека се она образује од хориона и алантоиса. Код човека плацента има облик диска. При порођају се ембрионални део плаценте одбацује, као и део зида материце који је учествовао у њеном образовању. Плацента је много више од органа за исхрану. Она физички задржава ембрион прикачен за зид утеруса и лучи велики број хормона који омогућују развој ембриона, започињу порођај и изазивају стварање млека за исхрану младунаца. Као и ендокрине жлезде и она може да излучује хормоне неопходне за одржавање трудноће. Хормони плаценте се излучују мокраћом трудне жене, па се присутност тих хормона у мокраћи користи за рано лабораторијско доказивање трудноће. Када се образује мезодерм, издвајају се и ћелије екстраембрионалног мезодерма које са посебним ћелијама граде хорион. Хорион развија многобројне хорионске ресице које урастају у зид утеруса. Између крвотока хорионских ресица и крвотока мајке постоји опна плаценте која спречава мешање крви
  • 6. 6 плода и крви мајке. Амнион је ембрионални омотач који се образује од 12-14 дана по оплођењу. Амнион је испуњен амнионском течношћу или плодовом водом. Она штити ембрион од исушивања и механичких повреда, омогућује одређену концентрацију јона како кожа не би била смежурана услед дуготрајног боравка у течности, а подсећа да је живот настао у океанима. Алантоис настаје око 21. дана ембриогенезе. Заједно са хорионом учествује у образовању крвних судова преко којих се успоставља веза између мајке и плода. По завршетку гаструлације у току даљег развића ембриона, сваки клицин лист представља основу за формирање органа и органских система у настајању – органогенеза. Интензивним митотичким деобама се увећава број ћелија при чему се врши и њихова диференцијација (специјализација). Анализом процеса органогенезе прецизно је одређено од ког клициног листа је настало одређено ткиво или орган. Ектодерм – одваја се део који ће дати покожицу и њене деривате: длаке, знојне, лојне и млечне жлезде, сочиво ока и део који даје нервну плочу од које се диференцира нервна цев, а затим мозак и кичмена мождина. Ендодерм – примарно црево, одвајају се групе ћелија у облику пупољка од којих настају плућа, јетра, панкреас. Мезодерм – ћелије крзна, скелета, мишића, везивног ткива, срца, крвних судова, бубрези. Органогенеза укључује не само покрете ћелија већ и промену њиховог облика, дељење или смрт, диференцирају у одређени тип и повезивање са суседним ћелијама. Пренатални период подразумева два раздобља: ембрионално и фетално. Ембрионално раздобље (грч. embryon – заметак, нерођени плод) обухвата два лунарна месеца. То је период органогенезе у коме се одвијају сви битни формативни процеси у ембриону и зачињу сви витални унутрашњи органи, као и нека основна спољашња обележја тела човека. Фетално раздобље траје од трећег месеца развића до порођаја, а плод се назива фетус (лат. foetare – рађати, доносити на свет). У овом периоду фетус расте и дефинитивно поприма људски облик. Механизам за одржавање телесне температуре и респирациони рефлекси развијају се тек у седмом месецу, па је зато фетус тек после тога способан да преживи у случају прераног порођаја. Литература М. Божовић, В. Ђорђевић, Биологија за 1. разред музичке и балетске школе, Завод за уџбенике Д. Маринковић, Б. Стевановић, К. Пауновић, Биологија-екологија за 1. разред економске школе, Завод за уџбенике Ј. Ђорђевић, Биологија за 7. разред основне школе, Завод за уџбенике http://www.bionet-skola