Blood types

1. KRVNE GRUPE
TIPOVI

2. Sa Aleksandrom Vinerom i rezus faktor (Rh
faktor) 1937. godine.
Njihova otkrića su omogućila bezbednu
transfuziju krvi i spasila živote miliona ljudi
Dobio je Nobelovu nagradu za medicinu
1930. godine.
Ali to nije sve!
Karl Landštajner je, sa dvojicom kolega,
otkrio polio virus (1908).
Polio virus izaziva dečju paralizu, oboljenje
koje je zahvaljujući redovnoj vakcinaciji
dece, danas retko u svetu.
Karl Landštajner(Karl Landsteiner)
je otkrio krvne grupe (1900)
(1868 – 1943)

3. ABO

4. Krvna plazma čoveka može da sadrži dve vrste antitela koji
se nazivaju:
aglutinin anti-A i
aglutinin anti-B.
Iako nije u potpunosti razjašnjeno zašto sve osobe poseduju
antitela na aglutinogene koje ne eksprimiraju na površini
eritrocita (iako njima nikada nisu bile izložene), univerzalno
prihvaćena pretpostavka je da neke intestinalne bakterije
ispoljavaju veoma slične antigene na površini svoje
membrane što inicira produkciju specifičnih antitela veoma
rano u životu jedinke.
Na eritrocitima se nalaze dve vrste antigena nazvanih:
aglutinogen A i
aglutinogen B.

8. Aglutinini i aglutinogeni su pod kontrolom gena i nasleđuju se.
U krvi jedne osobe ne mogu se naći
istorodno antitelo i antigen
(aglutinin anti-A i aglutinogen A ili aglutinin anti-B i aglutinogen B).
Ako bi pri transfuziji krvi do toga došlo, dogodila bi se aglutinacija – stvaranje agregata
imunskih kompleksa (gromuljice koje mogu zapušiti krvne sudove i izazvati teške
poremećaje).

11. Na osnovu prisustva aglutinogena na eritrocitima ljude delimo na 4 grupe:
osobe O krvne grupe koje nemaju aglutinogene na eritrocitima, a u krvnoj
plazmi imaju oba aglutinina i anti-A i anti-B; pošto nemaju antigene ove osobe
su univerzalni davaoci, a krv mogu primati samo od svoje krvne grupe;
osobe A krvne grupe na eritrocitima imaju aglutinogen A, a u plazmi aglutinin
anti-B; primaju krv od svoje i O krvne grupe, a daju svojoj i AB krvnoj grupi;
osobe B krvne grupe na eritrocitima imaju aglutinogen B, a u plazmi aglutinin
anti-A; primaju od svoje i O, a daju krv svojoj i AB krvnoj grupi;
osobe AB krvne grupe imaju oba aglutinogena i A i B, dok u plazmi nemaju
aglutinine; oni su univerzalni primaoci jer nemaju antitela; daju samo svojoj
krvnoj grupi.

13. Krvne grupe nisu pravilno raspoređene širom populacije.
O+ je najčešća, a AB- najređa.
Takođe postoje varijacije u rasporedu krvnih grupa u okviru ljudskih sub-populacija
Kod nas:
.

15. Pored podele na ABO grupe, postoji i rezus faktor (Rh faktor),
koji je dobio naziv po Rezus majmunu kod koga je i prvi put otkriven.
Svi ljudi se dele na Rh+ (rh pozitivne) i Rh- (rh negativne).
Ljudi sa Rh+ krvlju stvaraju rezus protein, dok ga ljudi sa Rh- krvlju ne stvaraju.
Pri transfuziji, pored ABO grupa, pazi se i na ovaj faktor.
Tako da je O- krvna grupa najuniverzalniji davalac jer, pored toga što ne sadrži ni
jedan od dva aglutinogena, ona ne sadrži ni rezus protein.
Shodno tome, AB+ krvna grupa je najuniverzalniji primalac, jer sadrži sva tri
proteina.

16. Rh faktor se nasleđuje.
Krv Rh+ osobe sadrži Rh antigen (D antigen),
dok je Rh- krv bez tog antigena.

17. Kod trudnoće, ako je majka Rh-postoji šansa od 50%
do 100% da će dete biti Rh+ (pod uslovom da je otac
Rh+).
Tokom porođaja, fetusna krv može da dođe u kontakt
sa krvlju iz placente i kada reaguju,
može da se pokrene stvaranje imunog odgovora kod
majke.
Majka će posle porođaja neminovno stvoriti antitela i
trajno će doći do promene imuniteta.

18. Smatra se da placenta u većini slučajeva sprečava prolazak Rh antigena embriona u krv majke, ali
se to u izvesnim slučajevima dešava.
Kada se to desi u krvi majke dolazi do postepenog stvaranja Rh antitela, što najčešće nema
posledice za prvo dete, jer ono do tada već završi svoje razviće. Međutim, pri samom porođaju u
krv majke dospeva veća količina Rh antigena što izaziva stvaranje antitela

19. U slučajevima kada je ovakva trudnoća pravovremeno detektovana,
trudnici se 24-72 sata pred porođaj intramuskularno primeni preparat koji sadrži anti-Rh
antitela koja se vezuju za Rh+ eritrocite,
sprečavaju pojavu imunog odgovora majke pa samim tim i stvaranje memorijskih limfocita i
dugoživećih plazmocita koji bi prilikom sledeće trudnoće mogli da uzrokuju probleme u razvoju
ploda

20. Fetalna eritroblastoza (lat. Erythroblastosis foetalis) je bolest fetusa i novorođenčeta
koju karakteriše aglutinacija i fagocitoza eritrocita.
Dete nasledi od oca Rh-antigen koji majka nema, pa je u organizmu majke došlo do
stvaranja anti-Rh aglutinina posle izlaganja Rh-antigenu fetusa.
Zatim, ovi anti-Rh aglutinini (IgG-antitela) majke difunduju kroz placentu u fetus i
uzrokuju aglutinaciju eritrocita

21. Novorođenče ima žuticu zbog eritroblastoze a anti-Rh aglutinini majke obično cirkulišu u krvi
deteta tokom 1 do 2 meseca posle rođenja, razarajući sve više i više eritrocita.
Hematopoezno tkivo deteta pokušava da nadoknadi hemolizovane eritrocite.
Jetra i slezina se znatno uvećavaju i proizvode eritrocite. Zbog brze produkcije ćelija, mnogi
nezreli oblici ćelija, uključujući mnoge eritroblaste, ulaze u cirkulacioni sistem, a zbog njihovog
prisustva u krvi bolest se i zove Erythroblastosis foetalis. U zavisnosti od koncentracije antitela
može nastati i hydrops foetalis, što uzrokuje smrt fetusa.
Mada je teška anemija u fetalnoj eritroblastozi obično uzrok smrti, mnoga deca koja jedva
prežive anemiju ispoljavaju teška psihomotorna oštećenja zbog visoke koncentracije
bilirubina (iznad 20 mg/dl), a naročito je bilirubin toksičan za sivu masu mozga i dovodi do
nukleusnog ikterusa (kernikterusa).

22. K Kernicterus

23. Kernikterus je stanje u kojem se bilirubin nakuplja u mozgu i oštećuje ga.
Danas je kernikterus redak i javlja se isključivo u vrlo nezrele i teško bolesne novorođenčadi.
Počinje sa pospanošću, slabim sisanjem, povraćanjem
Može slediti izvijanje leđa i vrata u luku prema straga (opistotous), fiksirani pogled prema gore,
konvulzije (epileptični grčevi) i smrt.
Ako dete preživi, kasne posledice kernikterusa
=su umna zaostalost,
nemogućnost kontrole mišića (cerebrala paraliza, gluvoća
i nemogućnost pogleda prema gore.

25. Uobičajeni terapijski postupak kod fetalne eritroblastoze je zamena krvi
novorođenčeta Rh-negativnom krvlju. Oko 400 ml Rh-negativne krvi se
transfunduje u toku 1,5 ili više sati dok se istovremeno Rh-pozitivna krv
novorođenčeta odstranjuje.
Ovaj postupak se može ponoviti nekoliko puta tokom prvih nekoliko nedelja života,
uglavnom da bi se bilirubin održao na niskom nivou i tako sprečio razvoj
kernikterusa.
Do vremena kada će trasfundovane Rh-negativne ćelije biti zamenjene sopstvenim
Rh-pozitivnim ćelijama deteta, a za taj proces je potrebno 6 ili više nedelja, anti-Rh
aglutinini poreklom iz majke, već će biti razoreni.