SlideShare a Scribd company logo
Крвне групе
АBО систем крвних група
 Крвна плазма човека може да садржи две врсте
антитела која се називају аглутинини анти-А и
анти-B.
 На еритроцитима се налазе две врсте антигена
названих аглутиногени А и B.
 И аглутинини и аглутиногени су под контролом гена и
наслеђују се.
Група А Група В Група АВ Група О
Еритроцити
Антитела
у плазми
Антигени на
еритроцитима
Rh систем крвних група
 Еритроцити могу да садрже антигене који се
означавају као Rh фактор.
 Разлика између Rh антигена и антигена А и B је у
томе што тек већа количина унетих Rh антигена
доводи до стварања Rh антитела у плазми
примаоца, док су антитела анти-А и анти-Б стално у
њој присутна.
 Крв Rh + особе садржи Rh антиген, док је Rh- (Rh
негативна) крв без тог антигена.
1. особе О крвне групе које немају аглутиногене
на еритроцитима, а у крвној плазми имају оба
аглутинина и анти-А и анти-Б;
 Особе крвне групе O Rh- могу развити и додатна
Rh антитела
O Rh- O Rh+
2. особе А крвне групе на еритроцитима имају
аглутиноген А, а у плазми аглутинин анти-В;
 Особе крвне групе А Rh- могу развити и додатна
Rh антитела
A Rh- A Rh+
3. особе B крвне групе на еритроцитима имају
аглутиноген B, а у плазми аглутинин анти-А;
 Особе крвне групе B Rh- могу развити и додатна
Rh антитела
B Rh- B Rh+
4. особе АB крвне групе имају оба аглутиногена
и А и B, док у плазми немају аглутинине;
 Особе крвне групе АB Rh- могу развити и
додатна Rh антитела
АB Rh- АB Rh+
 Разумевање Rh система је од посебног значаја за брак
Rh- негативне мајке и Rh+ оца.
 У таквом браку се може зачети ембрион са Rh+ крвљу
код кога се ствара Rh антиген.
 Сматра се да плацента у већини случајева спречава
пролазак Rh антигена ембриона у крв мајке, али се то у
извесним случајевима дешава.
 Када се то деси у крви мајке долази до постепеног
стварања Rh+ антитела, што најчешће нема последице
за прво дете, јер оно до тада већ заврши своје развиће.
 Међутим, при самом порођају у крв мајке доспева већа
количина Rh антигена што изазива стварање антитела.
 Створена антитела у крви мајке могу у крви следећег
Rh+ детета изазвати аглутинацију, што доводи до
тешких оштећења па и смрти плода.
Rhсистем и трудноћа
Rh+
oтац
Rh- мајка носи свој
први Rh+ плод. Rh
антигени из плода
током порођаја
могу прећи у
мајчину крв
Као одгвор на
појаву
феталних Rh
антигена,
мајка
производи
анти Rh
антитела
Ако Rh- мајка
остане трудна са
још једним Rh+
плодом, њена
анти Rh антитела
ће прећи у
плаценту и
оштетити
еритроците
плода
Заступљеност крвних група на
поднебљу Војводине и Србије
Заступљеност крвних група на глобалном нивоу
 Крвна група А
 Ова крвна група је највише распрострањена у Централној и Источној Европи.
Скоро половина популације у Данској, Норвешкој, Аустрији и Украјини има
ову крвну групу.
 Крвна група Б
 Б крвна група је доста ретка у Европи (око 10%) а опет чешће заступљена у
Азији. Скоро 25% популације у Кини има ову крвну групу. Такође Б крвна
група је заступљена у Индији и другим земљама у Централној Азији.
 Крвна група О
 О крвна група је најзаступљенија широм планете. Посебно је заступљена
међу Абориџинима у Аустралији, келтским народима, као и онима који живе
у Западној Европи и у Америци.
 Крвна група АБ
 АБ је најређа крвна група и заступљена је са чак 10% у Јапану, Кореји и Кини
док је у другим регионима доста ретко заступљена.
 Rh фактор
 већина људи има позитиван Rh фактор. Ипак и он је заступљенији виђе у
одређеним регионима. Амерички Индијанци и Аустралијски Абориџини су
имали 99-100% Rh позитиван фактор док нису почели да се укрштају са
људима из других делова света. У Азијским земљама је заступљеност Rh
позитивног фактора од 93 до 99 %. Европљани имају најмању заступљеност
Rh озитивног фактора, од 83 до 85 %. Најмања заступљеност је код Баскијаца у
Пиринејским планинама између Шпаније и Француске – само 65% Rh позитивних.
Трансфузија крви
 У крви једне особе не могу се наћи истородно
антитело и антиген (аглутинин анти-А и аглутиноген
А или аглутинин анти-B и аглутиноген B).
 Ако би при трансфузији крви до тога дошло, догодила би
се аглутинација – међусобно слепљивање еритроцита
 Пошто су аглутинини бивалентни, један аглутинин може
да веже два еритроцита за себе, услед чега
настају гомилице међусобно слепљених ћелија.
 Те гомилице могу да зачепе ситне крвне судове свуда у
цирклулационом систему. У неколико наредних сати или
дана еритроцити бивају уништени и хемоглобин се
ослобађа у крв.
КО МОЖЕ ДАТИ КРВ?
 Крв могу дати све здраве особе :
 ако су здраве и добро се осећају
 ако имају између 18 и 65 година
 уколико задовољавају граничне вредности хемоглобина
 свака 4 месеца (особе женског пола) и свака 3 месеца (особе мушког пола)
 након примене ИНАКТИВНЕ вакцине (вирус грипа)
Ко не може дати крв?
 Не могу дати крв особе:
 које имају мање од 50 кг
 које имају симптоме прехладе, неке болести или се
једноставно не осецају добро
 које имају промене на кожи (инфекције, осип, гљивична
обољења …
 које имају сувише висок или сувише низак притисак
 које су под терапијом или није прошло најмање 7 дана од
терапије антибиотицима
 које се налазе у фази редовног месецног циклуса (за особе
женског пола)
 код којих није прошло 7 дана од вађења зуба и мањих
стоматолошких интервенција
 код којих није прошло 6 месеци од пробадања тела и коже
(пирсинг), тетовирања или појединих хируршких
интервенција и трансфузије крви.
немају антигене; ове особе
су универзални даваоци, а
крв могу примати само од
своје крвне групе;
примају крв од своје и
О крвне групе, а дају
својој и АБ крвној
групи;
примају од своје и О, а
дају крв својој и AB
крвној групи;
Компатибилност крвних група
они су универзални
примаоци јер немају
антитела, а дају само
својој крвној групи.
Компатибилност крвних група
ЗА ШТА СЕ КОРИСТИ УЗЕТА КРВ?
 У савременој терапији само 10% узетих јединица
крви се користи као пуна крв. Ради што боље
искоришћености јединица крви се дели
на компоненте које се користе код многобројних
стања која то захтевају.

Литература
 http://www.bionet-
skola.com/w/Imunogenetika_krvnih_grupa
 Petrović, M. V. (1991): Uporedna fiziologija (I deo),
ZUNS, Beograd
 https://bundeln.wordpress.com/2013/04/25/krvne-
grupe-i-transfuzija/
 http://budidavalackrvi.com/cms/
 http://www.nbti.org.rs/cms/view.php?id=102
 https://www.nobelprize.org/educational/medicine/bloo
dtypinggame/1.html

More Related Content

What's hot

Krvne grupe biologija_8r
Krvne grupe biologija_8rKrvne grupe biologija_8r
Krvne grupe biologija_8r
on line prezentacije
 
Sastav krvi
Sastav krviSastav krvi
Sastav krvi
Ivana Damnjanović
 
Nervno mišićna sinapsa
Nervno mišićna sinapsaNervno mišićna sinapsa
Nervno mišićna sinapsa
Ivana Damnjanović
 
HORMONI
HORMONIHORMONI
Humana genetika rodoslovno stablo
Humana genetika rodoslovno stabloHumana genetika rodoslovno stablo
Humana genetika rodoslovno stablo
Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci
 
Evolucioni mehanizmi
Evolucioni mehanizmiEvolucioni mehanizmi
Evolucioni mehanizmi
Ivana Damnjanović
 
Šta je genetika
Šta je genetikaŠta je genetika
Šta je genetika
Ivana Damnjanović
 
Srce, krvni i limfni sudovi
Srce, krvni i limfni sudoviSrce, krvni i limfni sudovi
Srce, krvni i limfni sudovi
Ivana Damnjanović
 
Sistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanjeSistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanje
Ivana Damnjanović
 
Nervni sistem i cula ppt
Nervni sistem i cula pptNervni sistem i cula ppt
Nervni sistem i cula pptedinadina
 
Ekološki faktori
Ekološki faktoriEkološki faktori
Ekološki faktori
Ivana Damnjanović
 
Sistem organa za disanje
Sistem organa za disanjeSistem organa za disanje
Sistem organa za disanje
Ivana Damnjanović
 
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Ena Horvat
 
Regulacija srčanog ritma
Regulacija srčanog ritmaRegulacija srčanog ritma
Regulacija srčanog ritma
Ivana Damnjanović
 
Ćelijske organele - Darko Stevanović - Danijela Veljković
Ćelijske organele - Darko Stevanović - Danijela VeljkovićĆelijske organele - Darko Stevanović - Danijela Veljković
Ćelijske organele - Darko Stevanović - Danijela Veljković
NašaŠkola.Net
 
Sistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanjeSistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanje
Ivana Damnjanović
 
Srce i krvotok
Srce i krvotokSrce i krvotok

What's hot (20)

Krvne grupe biologija_8r
Krvne grupe biologija_8rKrvne grupe biologija_8r
Krvne grupe biologija_8r
 
Sastav krvi
Sastav krviSastav krvi
Sastav krvi
 
Nervno mišićna sinapsa
Nervno mišićna sinapsaNervno mišićna sinapsa
Nervno mišićna sinapsa
 
HORMONI
HORMONIHORMONI
HORMONI
 
Humana genetika rodoslovno stablo
Humana genetika rodoslovno stabloHumana genetika rodoslovno stablo
Humana genetika rodoslovno stablo
 
Evolucioni mehanizmi
Evolucioni mehanizmiEvolucioni mehanizmi
Evolucioni mehanizmi
 
Šta je genetika
Šta je genetikaŠta je genetika
Šta je genetika
 
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelimaGenetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
 
Srce, krvni i limfni sudovi
Srce, krvni i limfni sudoviSrce, krvni i limfni sudovi
Srce, krvni i limfni sudovi
 
Sistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanjeSistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanje
 
Srce
SrceSrce
Srce
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Nervni sistem i cula ppt
Nervni sistem i cula pptNervni sistem i cula ppt
Nervni sistem i cula ppt
 
Ekološki faktori
Ekološki faktoriEkološki faktori
Ekološki faktori
 
Sistem organa za disanje
Sistem organa za disanjeSistem organa za disanje
Sistem organa za disanje
 
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
 
Regulacija srčanog ritma
Regulacija srčanog ritmaRegulacija srčanog ritma
Regulacija srčanog ritma
 
Ćelijske organele - Darko Stevanović - Danijela Veljković
Ćelijske organele - Darko Stevanović - Danijela VeljkovićĆelijske organele - Darko Stevanović - Danijela Veljković
Ćelijske organele - Darko Stevanović - Danijela Veljković
 
Sistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanjeSistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanje
 
Srce i krvotok
Srce i krvotokSrce i krvotok
Srce i krvotok
 

Similar to Krvne grupe

Krvnegrupe
Krvnegrupe Krvnegrupe
Krvnegrupe
dr Šarac
 
Hemoliticna bolest marijana relic
Hemoliticna bolest marijana relicHemoliticna bolest marijana relic
Hemoliticna bolest marijana relicBranko Suđecki
 
Fiziologija krvi sanja ilic i5
Fiziologija krvi sanja ilic i5Fiziologija krvi sanja ilic i5
Fiziologija krvi sanja ilic i5
Sanja Ilic
 
Krvne grupe,Valerija I-5
Krvne grupe,Valerija I-5Krvne grupe,Valerija I-5
Krvne grupe,Valerija I-5valerija98
 
Krvne grupe,Valerija I-5
Krvne grupe,Valerija I-5Krvne grupe,Valerija I-5
Krvne grupe,Valerija I-5valerija1998
 
Budi Davalac Krvi
Budi Davalac KrviBudi Davalac Krvi
Budi Davalac Krvi
Budi Davalac Krvi
 

Similar to Krvne grupe (9)

Krvne grupe
Krvne grupeKrvne grupe
Krvne grupe
 
Krvnegrupe
Krvnegrupe Krvnegrupe
Krvnegrupe
 
Krv2 danijela drmanovic
Krv2 danijela drmanovicKrv2 danijela drmanovic
Krv2 danijela drmanovic
 
Hemoliticna bolest marijana relic
Hemoliticna bolest marijana relicHemoliticna bolest marijana relic
Hemoliticna bolest marijana relic
 
Fiziologija krvi sanja ilic i5
Fiziologija krvi sanja ilic i5Fiziologija krvi sanja ilic i5
Fiziologija krvi sanja ilic i5
 
Vodic za davaoce 2011
Vodic za davaoce 2011Vodic za davaoce 2011
Vodic za davaoce 2011
 
Krvne grupe,Valerija I-5
Krvne grupe,Valerija I-5Krvne grupe,Valerija I-5
Krvne grupe,Valerija I-5
 
Krvne grupe,Valerija I-5
Krvne grupe,Valerija I-5Krvne grupe,Valerija I-5
Krvne grupe,Valerija I-5
 
Budi Davalac Krvi
Budi Davalac KrviBudi Davalac Krvi
Budi Davalac Krvi
 

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil

Populaciona genetika
Populaciona genetikaPopulaciona genetika
Populaciona genetika
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Informacioni molekuli
Informacioni molekuliInformacioni molekuli
Informacioni molekuli
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Cula 2017
Cula 2017Cula 2017
004 neurofiziologija uvod1b
004 neurofiziologija   uvod1b004 neurofiziologija   uvod1b
004 neurofiziologija uvod1b
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Fiziologija zivotinja uvod 2016
Fiziologija zivotinja   uvod 2016Fiziologija zivotinja   uvod 2016
Fiziologija zivotinja uvod 2016
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Imunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacijaImunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacija
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Nukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djsNukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djs
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Autonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistem
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Regulacija fotosinteze c4 i cam
Regulacija fotosinteze   c4 i camRegulacija fotosinteze   c4 i cam
Regulacija fotosinteze c4 i cam
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Upijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korenaUpijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korena
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Ekologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predakaEkologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predaka
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Poreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čovekaPoreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čoveka
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Molekularna biologija pms 2014
Molekularna biologija pms 2014Molekularna biologija pms 2014
Molekularna biologija pms 2014
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil (20)

Populaciona genetika
Populaciona genetikaPopulaciona genetika
Populaciona genetika
 
Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017
 
Informacioni molekuli
Informacioni molekuliInformacioni molekuli
Informacioni molekuli
 
Cula 2017
Cula 2017Cula 2017
Cula 2017
 
Alge
AlgeAlge
Alge
 
004 neurofiziologija uvod1b
004 neurofiziologija   uvod1b004 neurofiziologija   uvod1b
004 neurofiziologija uvod1b
 
Fiziologija zivotinja uvod 2016
Fiziologija zivotinja   uvod 2016Fiziologija zivotinja   uvod 2016
Fiziologija zivotinja uvod 2016
 
Imunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacijaImunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacija
 
Nukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djsNukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djs
 
Autonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistem
 
Regulacija fotosinteze c4 i cam
Regulacija fotosinteze   c4 i camRegulacija fotosinteze   c4 i cam
Regulacija fotosinteze c4 i cam
 
Oksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizamOksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizam
 
Upijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korenaUpijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korena
 
Ekologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predakaEkologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predaka
 
Poreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čovekaPoreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čoveka
 
Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015
 
Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015
 
Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014
 
Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017
 
Molekularna biologija pms 2014
Molekularna biologija pms 2014Molekularna biologija pms 2014
Molekularna biologija pms 2014
 

Krvne grupe

  • 2. АBО систем крвних група  Крвна плазма човека може да садржи две врсте антитела која се називају аглутинини анти-А и анти-B.  На еритроцитима се налазе две врсте антигена названих аглутиногени А и B.  И аглутинини и аглутиногени су под контролом гена и наслеђују се.
  • 3.
  • 4. Група А Група В Група АВ Група О Еритроцити Антитела у плазми Антигени на еритроцитима
  • 5. Rh систем крвних група  Еритроцити могу да садрже антигене који се означавају као Rh фактор.  Разлика између Rh антигена и антигена А и B је у томе што тек већа количина унетих Rh антигена доводи до стварања Rh антитела у плазми примаоца, док су антитела анти-А и анти-Б стално у њој присутна.  Крв Rh + особе садржи Rh антиген, док је Rh- (Rh негативна) крв без тог антигена.
  • 6. 1. особе О крвне групе које немају аглутиногене на еритроцитима, а у крвној плазми имају оба аглутинина и анти-А и анти-Б;  Особе крвне групе O Rh- могу развити и додатна Rh антитела O Rh- O Rh+
  • 7. 2. особе А крвне групе на еритроцитима имају аглутиноген А, а у плазми аглутинин анти-В;  Особе крвне групе А Rh- могу развити и додатна Rh антитела A Rh- A Rh+
  • 8. 3. особе B крвне групе на еритроцитима имају аглутиноген B, а у плазми аглутинин анти-А;  Особе крвне групе B Rh- могу развити и додатна Rh антитела B Rh- B Rh+
  • 9. 4. особе АB крвне групе имају оба аглутиногена и А и B, док у плазми немају аглутинине;  Особе крвне групе АB Rh- могу развити и додатна Rh антитела АB Rh- АB Rh+
  • 10.  Разумевање Rh система је од посебног значаја за брак Rh- негативне мајке и Rh+ оца.  У таквом браку се може зачети ембрион са Rh+ крвљу код кога се ствара Rh антиген.  Сматра се да плацента у већини случајева спречава пролазак Rh антигена ембриона у крв мајке, али се то у извесним случајевима дешава.  Када се то деси у крви мајке долази до постепеног стварања Rh+ антитела, што најчешће нема последице за прво дете, јер оно до тада већ заврши своје развиће.  Међутим, при самом порођају у крв мајке доспева већа количина Rh антигена што изазива стварање антитела.  Створена антитела у крви мајке могу у крви следећег Rh+ детета изазвати аглутинацију, што доводи до тешких оштећења па и смрти плода. Rhсистем и трудноћа
  • 11. Rh+ oтац Rh- мајка носи свој први Rh+ плод. Rh антигени из плода током порођаја могу прећи у мајчину крв Као одгвор на појаву феталних Rh антигена, мајка производи анти Rh антитела Ако Rh- мајка остане трудна са још једним Rh+ плодом, њена анти Rh антитела ће прећи у плаценту и оштетити еритроците плода
  • 12. Заступљеност крвних група на поднебљу Војводине и Србије
  • 13. Заступљеност крвних група на глобалном нивоу  Крвна група А  Ова крвна група је највише распрострањена у Централној и Источној Европи. Скоро половина популације у Данској, Норвешкој, Аустрији и Украјини има ову крвну групу.  Крвна група Б  Б крвна група је доста ретка у Европи (око 10%) а опет чешће заступљена у Азији. Скоро 25% популације у Кини има ову крвну групу. Такође Б крвна група је заступљена у Индији и другим земљама у Централној Азији.  Крвна група О  О крвна група је најзаступљенија широм планете. Посебно је заступљена међу Абориџинима у Аустралији, келтским народима, као и онима који живе у Западној Европи и у Америци.  Крвна група АБ  АБ је најређа крвна група и заступљена је са чак 10% у Јапану, Кореји и Кини док је у другим регионима доста ретко заступљена.  Rh фактор  већина људи има позитиван Rh фактор. Ипак и он је заступљенији виђе у одређеним регионима. Амерички Индијанци и Аустралијски Абориџини су имали 99-100% Rh позитиван фактор док нису почели да се укрштају са људима из других делова света. У Азијским земљама је заступљеност Rh позитивног фактора од 93 до 99 %. Европљани имају најмању заступљеност Rh озитивног фактора, од 83 до 85 %. Најмања заступљеност је код Баскијаца у Пиринејским планинама између Шпаније и Француске – само 65% Rh позитивних.
  • 15.  У крви једне особе не могу се наћи истородно антитело и антиген (аглутинин анти-А и аглутиноген А или аглутинин анти-B и аглутиноген B).  Ако би при трансфузији крви до тога дошло, догодила би се аглутинација – међусобно слепљивање еритроцита  Пошто су аглутинини бивалентни, један аглутинин може да веже два еритроцита за себе, услед чега настају гомилице међусобно слепљених ћелија.  Те гомилице могу да зачепе ситне крвне судове свуда у цирклулационом систему. У неколико наредних сати или дана еритроцити бивају уништени и хемоглобин се ослобађа у крв.
  • 16. КО МОЖЕ ДАТИ КРВ?  Крв могу дати све здраве особе :  ако су здраве и добро се осећају  ако имају између 18 и 65 година  уколико задовољавају граничне вредности хемоглобина  свака 4 месеца (особе женског пола) и свака 3 месеца (особе мушког пола)  након примене ИНАКТИВНЕ вакцине (вирус грипа)
  • 17. Ко не може дати крв?  Не могу дати крв особе:  које имају мање од 50 кг  које имају симптоме прехладе, неке болести или се једноставно не осецају добро  које имају промене на кожи (инфекције, осип, гљивична обољења …  које имају сувише висок или сувише низак притисак  које су под терапијом или није прошло најмање 7 дана од терапије антибиотицима  које се налазе у фази редовног месецног циклуса (за особе женског пола)  код којих није прошло 7 дана од вађења зуба и мањих стоматолошких интервенција  код којих није прошло 6 месеци од пробадања тела и коже (пирсинг), тетовирања или појединих хируршких интервенција и трансфузије крви.
  • 18. немају антигене; ове особе су универзални даваоци, а крв могу примати само од своје крвне групе; примају крв од своје и О крвне групе, а дају својој и АБ крвној групи; примају од своје и О, а дају крв својој и AB крвној групи; Компатибилност крвних група они су универзални примаоци јер немају антитела, а дају само својој крвној групи.
  • 19.
  • 21.
  • 22. ЗА ШТА СЕ КОРИСТИ УЗЕТА КРВ?  У савременој терапији само 10% узетих јединица крви се користи као пуна крв. Ради што боље искоришћености јединица крви се дели на компоненте које се користе код многобројних стања која то захтевају. 
  • 23.
  • 24. Литература  http://www.bionet- skola.com/w/Imunogenetika_krvnih_grupa  Petrović, M. V. (1991): Uporedna fiziologija (I deo), ZUNS, Beograd  https://bundeln.wordpress.com/2013/04/25/krvne- grupe-i-transfuzija/  http://budidavalackrvi.com/cms/  http://www.nbti.org.rs/cms/view.php?id=102  https://www.nobelprize.org/educational/medicine/bloo dtypinggame/1.html