2. Nastao je izučavanjem atomskih
spektara i na osnovu složenih
matematičkih proračuna.
1923
Elektron je čestica
Elektron je talas
Le de Broglie
Dualistička priroda e- - pretpostavka da za elektron mase
m i brzine ν važi sledeći opis:
h h - Plankova konstanta,
λ=
mν λ - dužina talasa elektrona

3. ELEKTRONSKI OBLAK U ATOMU
VODONIKA
1925
W. Heisenberg
Princip neodređenosti --- zbog dualne prirode elektrona,
nije moguće istovremeno odrediti njegovu brzinu, odnosno
impuls ( mν ) i položaj u prostoru.
Kada je reč o elektronu, može se govoriti samo o verovatnoći
nalaženja elektrona u određenom delu prostora oko atomskog
jezgra, a nikako o njegovom tačnom položaju.

4. 1926
Austrijski fizičar Ervin Šredinger kombinuje
Hajzenbergov princip neodređenosti i De Brolijevu
teoriju dualizma i postavlja svoju čuvenu talasnu
jednačinu elektrona.
Kvantno – mehanički
model
predstavlja elektron: --- elektron se zamišlja
kao oblak negativnog
E. Schrodinger
naelektrisanja, čija je
--- kao česticu negativnog gustina najveća u oblasti
naelektrisanja koja se kreće u prostoru velike verovatnoće
oko jezgra i sa određenom verovatnoćom nalaženja elektrona.
se nalazi u određenom delu prostora
oko jezgra. Elektronu se ne pripisuje
tačno određena kružna putanja, već se
samo govori o verovatnoći nalaženja
elektrona u određenom delu prostora .
Najviše vremena elektron provodi u
oblasti velike verovatnoće nalaženja.

5. Šredingerova jednačina je parcijalna diferencijalna
jednačina za koju je karakterističan veliki broj
rešenja. Rešenja su talasne funkcije ψ.
Ψ = f(x,y,z)
Za talasnu f-ju ψ, uveden je termin --- orbitala,
ona odgovara kombinaciji tri kvantna broja ψn,l,m.
n,l,m
Svaka orbitala ima određenu energiju.
Orbitala opisuje kretanje elektrona u atomu, ali ne određuje
mesto elektrona.
Kvadrat talasne f-je, ψ2, koji je uvek pozitivan, pokazuje gde je
elektron i predstavlja gustinu elektronskog oblaka u
određenom delu prostora.

6. Talasno-mehanički model atoma, elektronu ne može pripisati tačno
kružnu putanju, možemo govoriti samo o verovatnoći nalaženja elektrona
u određenom delu prostora oko jezgra.
Prostor koji ima određen oblik u kome postoji verovatnoća nalaženja
elektrona na nekom rastojanju od jezgra naziva se ATOMSKA
ORBITALA.
Atomska orbitala je određena sa tri kvantna broja n,l,m.
n,l,m
Broj rešenja n2 daje broj atomskih orbitala.