2. Од најранијих дана
цивилизације људи су
покушали упознати свет који
их окружује...
Разматрање питања
структуре материје први пут
помиње се у списима
старогрчких филозофа у V
веку пре нове ере...
3. 460 године пре нове
ере Демокрит
развија идеју атома
Свака материја
састоји се од
сићушних,
недељивих честицаатома
грчки άτομον
(атомон) - недељив)
Демокрит - између 470
и 380 године пре нове ере
4. Филозоф Епикур је
такође сматрао да
се материја састоји
од невидљивих
делића који се крећу
кроз простор, а
њиховим спајањем
настаје материја
Делићи се не крећу
по одређеној путањи
већ у свим
смеровима
Епикур - између 341 и
270 године пре нове ере
5. Грчки филозофи су
сматрали да је
атом у облику
лопте-најситнија,
недељива честица...
атом
1830. године, John Dalton
енглески хемичар
John Dalton први
уводи атомску
хипотезу о саставу
материје, како би
објаснио емпиријске
законе хемијских
реакција
6. На основу многобројних
експеримената Далтон
закључује следеће:
1.
2.
3.
Свака супстнца изграђена је од врло
малих честица-атома
Атоми различитих елемената имају
различите масе и особине по којима се
међусобно разликују
Током хемијских реакција атоми се не
цепају и не настају, већ се међусобно
сједињују у односу малих целих бројева
John Dalton
9. Демокрит (400 година пне)
Далтон (1830. година)
Томсонов модел атома (1906 година)
Радерфорд-Боров модел атома (1913. година)
Квантно-механички модел атома (1924. година)
10. 1898. Јоseph John
Thompson открио је
електрон
Током истраживања
свосјтва катодних зрака
приметио је да долази до
њиховог скретања у
електричном и
магнетном пољу
J.J Thompson
12. 1906. године Ј.J. Thompson
поставља нови модел
атома
“Атом је сфера чија је целокупна
запремина позитивно
наелектрисана. Унутар те сфере
налазе се негативно
наелектрисане честицеелектрони, врло малих димензија
распоређени “као шљиве у
пудингу”
14. 1911. Ernest Rutherford
је са сарадницима на
основу експеримента
бомбардовања фолије
злата са α честицама
поставио нови модел
атома
Ernest Rutherford
16. Експеримент је показао:
1.
2.
3.
највећи број α честица несметано пролази кроз
фолију
мали број α честица се одбија и враћа у
супротном смеру
мали број α честица скреће са своје путање
На основу експеримента
Rutherford закључује:
1.
2.
3.
у атому се налази велики празан простор
у атому се налази позитивно наелектрисање
у атому се налази негативно наелектрисање
17. Rutherford-ов експеримент
омогућио је постављање
сложенијег модела атома који
претпоставња постојање
централног језгра атома
Целокупно позитивно
наелектрисање
сконцентрисано је у језгру
атома
Електрони се крећу око језгра
21. Недостаци Rutherford-овог модела атома
Rutherford-ов модел атома није
могао да објасни стабилност
атома и линијски карактер
спектара, јер према класичној
физици, убрзано кретање
електрона око језгра значи и
сталну емисију енергије у облику
електромагнетних таласа
(континуални спектар) и стално
смањење радијуса путање
22. 1913. Niеls Bohr поставља
један од најзначајних
модела атомапланетарни модел
Према овом моделу, електрони
круже око језгра по одређеним
путањама, као планете око
Сунца
Модел атома базира се на два
постулата:
Niels Bohr
23. I Боров постулат:
Електрони се око језгра крећу по
ткз.допуштеним путањамаорбитама слично као што се
планете крећу око Сунца и при
томе нити апсорбује нити
емитује енергију. У нормалном
(основном, стационарном) стању
атома, електрони се крећу по
путањама које су најближе језгру.
24. II Боров постулат:
Довођењем атому енергије споља,
помоћу пламена или електричног
лука, долази до преласка
електрона на прву вишу
допуштену путању, тј.електрон
прелази на виши енергетски ниво.
Атом из основног прелази у
побуђено (екссцитовано) стање.
Враћање електрона на полазну
путању праћено је издвајањем
кванта светлосне енргије
27. Боров модел атома
показао је да:
закони класичне физике не могу
се применити на честице
атомских и субатомских
димезија
енергија се емитује при преласку
из једног стања атома у друго
енергија је квантирана
Међутим, могао је да се примени
сaмо на атом водоника
атом водоника
28. 1924. године Louis de
Broglie поставља смелу
хипотезу: електрон има
таласна својства!
Louis de Broglie
29. 1925-1926. поставља се таласномеханички модел атома заснован
на дуалистичкој природи
електрона (има честична и
таласна својства) заснован на
раду три научника, који су,
независно један од другог, дали
своје описе атомских спектара:
Erwin Schrodinger-физичар из Беча
Paul A.M. Dirac-енглески физичар
Werner Heisenberg-немачки физичар
De Brogli-ев талас
30. 1927. године Shrödinger је
поставио диференццијалну
једначину другог реда којом је
повезао корпускуларне и таласне
особине електрона
Многобројне таласне функције Ψ
задовољавају једначину и носе
назив орбитале по аналогији са
орбитама раније планетарне
теоријео структури атома
Erwin Shrödinger
31. Таласне функције Ψ,које описују
орбитале окарактерисане су
помоћу вредности три квантна
броја (n, l, m)
1928. Dirac је указао да стварну
таласну функцију Ψ
карактеришу сва четири квантна
броја, па зато при решавању
Shrödinger-ове таласне једначине,
према томе, треба узети у обзир
и спински квантни број (ms)
Paul A.M. Dirac
32. Heisenberg је, 1927. године. на
основу de Brogli-еве хипотезе,
поставио свој принцип
неодређености по коме једној
субатомској честици (на
пример, електрону) није
могуће тачно одредити њен
положај и њену енергију.
Werner Heisenberg
34. Зависе од вредности споредног
или азимуталног квантног броја
(l)
Електрон се, према томе,
замишља као расплинути облак
негативног наелетрисања (“облак
вероватноће”) различите густине
који захвата већи или мањи
простор у коме се може
констатовати његово присуство
35.
36.
37.
38.
39. 1932. године Sir James
Chadwick пронашао је
неутрон
Sir James Chadwick
40. протон
Закључујемо: електрон
језгро
Атом је сложена честица која
електронски
се састоји из:
омотач
Позитивно наелекстрисаног језгра које
садржи позитивно наелектрисане
честице-протоне и неутралне честиценеутроне
Електронског омотача који садржи
негативно наелектрисање (негативно
наелектрисане честице-електроне)
неутрон
