SlideShare a Scribd company logo
1 of 35
Phylum:
Chordata
Opšte karakteristike
Група животиња представља
 посебан организациони раздео
 (phylum), који се по низу анатомских и
 морфо-физиолошких одлика
 разликује од свих других раздела
 животиња
хордати представљају најмлађу и
 еволуционо најпрогресивнију групу
 животиња којa је нaселилa нaшу
 плaнету
ХОРДАТИ
неке од карактеристика које су се раније јавиле


               ТРОСЛОЈНИ
    БИЛАТЕРАЛНО    СИМЕТРИЧНИ
            ЦЕФАЛИЗАЦИЈА
            СЕГМЕНТИСАНИ
              ЦЕЛОМАТНИ
          ДЕУТЕРОСТОМИЈЕ
         УНУТРАШЊИ СКЕЛЕТ
Специфичне одлике хордата
   хордатима су заједничке четири основне
    одлике које их одвајају од других раздела
    животиња.
   Те одлике су:

                        2. нервни систем на леђној
                             страни, ектодермалног
                             порекла , цеваст

           1. присуство хорде




                          3. шкржно
    4. мишићни
    репни регион          ждрело
Хорда (chorda dorsalis)
   Хордати имају нарочити осовински орган - хорду (chorda
    dorsalis).




                                 Хорда је унутрашњи,
                                  осовински скелет животиња,
                                  а код неких нижих
                                  представника налазимо је
                                  само у ембрионалном
                                  стадијуму у облику малог
                                  леђног испупчења црева
Код виших хордата има облик
 чврсте, еластичне траке која се
 протеже дуж леђне стране целог
 тела.

 Кододраслих и
 развијених
 кичмењака хорду
 замењују кичмени
 пршљенови, чиме
 унутрашњи скелет
 достиже
 максималну
 организацију.
 Хорда  се код свих хордата
  састоји од измењених
  епителних ћелија у којима се
  налазе вакуоле, са тургором
  течности у њима.
 При томе је хорда чврсто
  обавијена овојницама, које се
  састоје од везивног ткива.
 Притисак течности у вакуолама
  и чврстина овојница хорде
  омогућавају изразиту
  савитљивост овог
  хидроскелетног органа, а да се
  при томе његова дужина не
  мења.
Нервни систем
 Централни  нервни систем је код хордата
  концентрисан на леђној страни (код
  бескичмењака већи део централног
  нервног система смештен је на трбушној
  страни тела).
 Нервни систем им је ектодермалног
  порекла
 Цевастог је типа
Шкржно ждрело
 Набоковима ждрелног дела црева
 налазе се бочно постављене и
 симетрично распоређене кесасте
 творевине.
Репни регион
 Хордати имају мишићави репни регион
 тела који се налази иза аналног отвора
Сличности са бескичмењацима
   Ступањ гаструле (вишеслојан, билатерално симетричан ембрион) у току
    ембрионалног развића, која се у основи састоји од три клицина листића
    (ектодерма, мезодерма и ендодерма).
   Билатерално симетричне целомске деутеростомије.
   Изражен процес цефализације.
   Хордати сем хорде, насупрот неким бескичмењацима који имају спољашњи
    скелет, поседују унутрашњи- ендоскелет, који је највећим делом
    мезодермалног порекла, који служи као ослонац свим унутрашњим органима
    и меким деловима тела.
   Поједини делови тела су сегментисани.
   Централни орган крвног система, срце, налази се код бескичмењака на
    леђној страни тела, док је код хордата смештено на трбушној страни. Крвни
    систем је затвореног типа.
   Улогу дисања код хордата преузима предњи део црева, а као органи за
    дисање служе шкржни лукови који се налазе на бочним странама ждрела и
    који су отворима везани за спољашњу средину ждрела и који су отворима
    везани за спољашњу средину. Поједини представници дишу преко плућа.
   сва чула и чулни органи су изузетно развијени.
   екскреторни систем углавном чине бубрези.
   размножавање се одвија углавном полним путем.
   телесна дупља је целом
ГРАЂА




1. мозак          7. крвни систем            13. палпи
2. хорда          8. отвор околождрелне дупље14. кожни набор
3. нервна цев     9. околождрелна дупља      15. полне жлезде
4. репни регион   1О.шкржни прорези          16. епидермис
5. отвор клоаке   11.шкржне преграде         17 нервна влакна
6. задње црево    12 усни отвор              18. мисићи
                                             19. јетра
Plaštaši (Tunicata)
Плашташи (Tunicata)
 Већину   одлика
    хордата имају само у
    ступњу ларве
    (регресивна одлика)
   Одрасле јединке већине
    група губе хорду, репни
    део и нервна цев им се
    редукују
 Хорда се налази
  искључиво у репном
  делу
 Највећи број има
  ларвени стадијум
 Назив   су добили
  због постојања
  плашта који
  обавија тело
 Његова улога је
  заштитна и
  потпорна
 Изграђен је од
  угљеног хидрата
  који је сличан
  целулози
 Хермафродити
  су
 Размножавају
  се полно или
  бесполно
  (пупљењем)
 Живе   искључиво у морима

 Пасиван   начин живота, углавном су
 сесилни
Aсцидије(Аscidiacea)
 Најбројнија група плашташа
 Живе као самосталне јединке или у
  колонијама
 Одрасле јединке су сесилне и
  мешколиког су облика
 Нервни систем је представљен само
  са једном ганглијом
 Хране се
  филтрационо
 Ситне честице долазе
  до шкржног ждрела,
  вода се филтрира
  кроз преграде и
  избацује споља а
  храна иде даље кроз
  црево
 Отворен транспортни
  систем
 Ларва у облику
  пуноглавца, има
  мождани мехур,
  чулне органе
  (примитивне очи и
  орган за равнотежу)
Копљаши (Cephalochordata)
 Основне  одлике
  хордата имају током
  читавог живота:
 Хорда се пружа скоро
  читавом леђном
  страном
  тела,потпорни је орган
 Имају мождани мехур
  и нервну цев
 Имају шкржно ждрело
 Мишићи су
  сегментално
  распоређени
 Затворен  тип
  транспортног система
  као код кичмењака
 Размена гасова у
  преградама шкржног
  ждрела
 Екскреторни систем
  има карактеристике и
  кичмењака и
  бескичмењака
 Филтрационо се хране
   Одвојених су полова
   Имају гонаде – сегментно
    распоређене кесасте
    творевине
   Гамети прскањем зида
    гонада доспевају у
    околождрелну дупљу а
    потом у спољашњу средину
   Тад се одиграва оплођење
   Ларва се трепљама издиже
    на површину, живи као
    планктон
   Потом се спушта на дно и
    развија у одраслу јединку
 Малобројни су
 Живе у плицим деловима мора и океана
Кичмењаци

 Кичмењаци   (Вертебрата) су
  билатерално  симетрични хордати
  са развијеном лобањском чахуром у којој се
   налази мозак.
  Највећи број кичмењака поседује кичмене
   пршљенове (вертебрае) и
  сегментисано тело (главени, трупни и репни
   регион).
 кожни систем кичмењака
 скелетни систем кичмењака
 мишићни систем кичмењака
 нервни систем кичмењака
 чулни органи кичмењака
 ендокрини систем кичмењака
 крвни систем кичмењака
 респираторни систем кичмењака
 цревни систем кичмењака
 урогенитални систем кичмењака
 Систематика     кичмењака
   Подтип   кичмењака подељен је на следеће класе:
 кичмењаци   без вилица - Agnathа
 рибе - Pisceс
 водоземци - Amphibia
 гмизавци - Reptilia
 птице - Aves
 сисари - Mamмаliа

More Related Content

What's hot (20)

Raznovrsnost riba
Raznovrsnost ribaRaznovrsnost riba
Raznovrsnost riba
 
Pantljičare
PantljičarePantljičare
Pantljičare
 
Člankoviti crvi
Člankoviti crviČlankoviti crvi
Člankoviti crvi
 
Hordati amfioksus i plaštaši
Hordati amfioksus i plaštašiHordati amfioksus i plaštaši
Hordati amfioksus i plaštaši
 
Metilji
MetiljiMetilji
Metilji
 
Gmizavci, opšte odlike i raznovrsnost
Gmizavci, opšte odlike i raznovrsnostGmizavci, opšte odlike i raznovrsnost
Gmizavci, opšte odlike i raznovrsnost
 
Paukoliki zglavkari i Stonoge
Paukoliki zglavkari i StonogePaukoliki zglavkari i Stonoge
Paukoliki zglavkari i Stonoge
 
Mekušci
MekušciMekušci
Mekušci
 
Klasa sisari mammalia
Klasa sisari  mammaliaKlasa sisari  mammalia
Klasa sisari mammalia
 
Ptice
PticePtice
Ptice
 
Insekti - opšte odlike
Insekti - opšte odlikeInsekti - opšte odlike
Insekti - opšte odlike
 
Dupljari
DupljariDupljari
Dupljari
 
Zglavkari
ZglavkariZglavkari
Zglavkari
 
Mekusci
MekusciMekusci
Mekusci
 
Mekušci
MekušciMekušci
Mekušci
 
Valjkasti crvi
Valjkasti crviValjkasti crvi
Valjkasti crvi
 
Mekusci - 6. razred
Mekusci  - 6. razredMekusci  - 6. razred
Mekusci - 6. razred
 
Bodljokosci ppt
Bodljokosci pptBodljokosci ppt
Bodljokosci ppt
 
Hordati; Cefalohordati (Kopljaši)
Hordati; Cefalohordati (Kopljaši)Hordati; Cefalohordati (Kopljaši)
Hordati; Cefalohordati (Kopljaši)
 
Puževi
PuževiPuževi
Puževi
 

Viewers also liked

Ribe sa hrskavičavim skeletom
Ribe sa hrskavičavim skeletomRibe sa hrskavičavim skeletom
Ribe sa hrskavičavim skeletomSuzana Budisalic
 
Ribe sa koštanim skeletom
Ribe sa koštanim skeletomRibe sa koštanim skeletom
Ribe sa koštanim skeletomSuzana Budisalic
 

Viewers also liked (20)

Culni organi kicmenjaka
Culni organi kicmenjakaCulni organi kicmenjaka
Culni organi kicmenjaka
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Koža
KožaKoža
Koža
 
002 Skeletni Sistem Kicmenjaka
002 Skeletni Sistem Kicmenjaka002 Skeletni Sistem Kicmenjaka
002 Skeletni Sistem Kicmenjaka
 
Endokrini sistem kičmenjaka
Endokrini sistem kičmenjakaEndokrini sistem kičmenjaka
Endokrini sistem kičmenjaka
 
Ribe sa hrskavičavim skeletom
Ribe sa hrskavičavim skeletomRibe sa hrskavičavim skeletom
Ribe sa hrskavičavim skeletom
 
Urogenitalni sistem kicmenjaka
Urogenitalni sistem kicmenjakaUrogenitalni sistem kicmenjaka
Urogenitalni sistem kicmenjaka
 
003 Misicni Sistem Kicmenjaka
003 Misicni Sistem Kicmenjaka003 Misicni Sistem Kicmenjaka
003 Misicni Sistem Kicmenjaka
 
Respiratorni sistem kicmenjaka
Respiratorni sistem kicmenjakaRespiratorni sistem kicmenjaka
Respiratorni sistem kicmenjaka
 
Ribe sa koštanim skeletom
Ribe sa koštanim skeletomRibe sa koštanim skeletom
Ribe sa koštanim skeletom
 
Tamna faza fotosinteze
Tamna faza fotosintezeTamna faza fotosinteze
Tamna faza fotosinteze
 
Krvni sistem kičmenjaka
Krvni sistem kičmenjakaKrvni sistem kičmenjaka
Krvni sistem kičmenjaka
 
Bezrepi vodozemci
Bezrepi vodozemci Bezrepi vodozemci
Bezrepi vodozemci
 
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
 
Čulni organi kicmenjaka
Čulni organi kicmenjakaČulni organi kicmenjaka
Čulni organi kicmenjaka
 
Svetla faza fotosinteze
Svetla faza fotosintezeSvetla faza fotosinteze
Svetla faza fotosinteze
 
Bakterije
BakterijeBakterije
Bakterije
 
Gljive - Fungi
Gljive - FungiGljive - Fungi
Gljive - Fungi
 
Kičmenjaci
KičmenjaciKičmenjaci
Kičmenjaci
 
Transpiracija
TranspiracijaTranspiracija
Transpiracija
 

Similar to Chordata 1

Similar to Chordata 1 (20)

L168 - Biologija - Zglavkari - Aleksandra Živadinović - Danijela Veljković
L168 - Biologija - Zglavkari - Aleksandra Živadinović - Danijela VeljkovićL168 - Biologija - Zglavkari - Aleksandra Živadinović - Danijela Veljković
L168 - Biologija - Zglavkari - Aleksandra Živadinović - Danijela Veljković
 
009 Phylum Arthropoda
009 Phylum Arthropoda009 Phylum Arthropoda
009 Phylum Arthropoda
 
67. 68. nastavna jedinica
67. 68. nastavna jedinica67. 68. nastavna jedinica
67. 68. nastavna jedinica
 
67. 68. nastavna jedinica
67. 68. nastavna jedinica67. 68. nastavna jedinica
67. 68. nastavna jedinica
 
11 hordati,plastasi i kopljasi
11 hordati,plastasi i kopljasi11 hordati,plastasi i kopljasi
11 hordati,plastasi i kopljasi
 
009phylumarthropoda 110222105059-phpapp02
009phylumarthropoda 110222105059-phpapp02009phylumarthropoda 110222105059-phpapp02
009phylumarthropoda 110222105059-phpapp02
 
Hordati
HordatiHordati
Hordati
 
HORDATA - opšte odlike, plaštaši i kopljače
HORDATA - opšte odlike, plaštaši i kopljačeHORDATA - opšte odlike, plaštaši i kopljače
HORDATA - opšte odlike, plaštaši i kopljače
 
Dupljari
DupljariDupljari
Dupljari
 
Zglavkari -insekti
Zglavkari -insektiZglavkari -insekti
Zglavkari -insekti
 
008 Phylum Annelida
008 Phylum Annelida008 Phylum Annelida
008 Phylum Annelida
 
Člankoviti crvi
Člankoviti crviČlankoviti crvi
Člankoviti crvi
 
Hordati by t.a
Hordati by t.aHordati by t.a
Hordati by t.a
 
Ptice
PticePtice
Ptice
 
007phyllummollusca 110202153017-phpapp02
007phyllummollusca 110202153017-phpapp02007phyllummollusca 110202153017-phpapp02
007phyllummollusca 110202153017-phpapp02
 
СИСТЕМАТИКА ЖИВОТИЊА.pptx
СИСТЕМАТИКА ЖИВОТИЊА.pptxСИСТЕМАТИКА ЖИВОТИЊА.pptx
СИСТЕМАТИКА ЖИВОТИЊА.pptx
 
8. Mekusci (Mollusca)
8. Mekusci (Mollusca)8. Mekusci (Mollusca)
8. Mekusci (Mollusca)
 
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
 
Pljosnati crvi tanja
Pljosnati crvi tanjaPljosnati crvi tanja
Pljosnati crvi tanja
 
Insekti
InsektiInsekti
Insekti
 

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil (20)

Populaciona genetika
Populaciona genetikaPopulaciona genetika
Populaciona genetika
 
Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017
 
Informacioni molekuli
Informacioni molekuliInformacioni molekuli
Informacioni molekuli
 
Cula 2017
Cula 2017Cula 2017
Cula 2017
 
Alge
AlgeAlge
Alge
 
004 neurofiziologija uvod1b
004 neurofiziologija   uvod1b004 neurofiziologija   uvod1b
004 neurofiziologija uvod1b
 
Fiziologija zivotinja uvod 2016
Fiziologija zivotinja   uvod 2016Fiziologija zivotinja   uvod 2016
Fiziologija zivotinja uvod 2016
 
Srce
SrceSrce
Srce
 
Krvne grupe
Krvne grupeKrvne grupe
Krvne grupe
 
Imunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacijaImunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacija
 
Nukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djsNukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djs
 
Autonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistem
 
Regulacija fotosinteze c4 i cam
Regulacija fotosinteze   c4 i camRegulacija fotosinteze   c4 i cam
Regulacija fotosinteze c4 i cam
 
Oksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizamOksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizam
 
Upijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korenaUpijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korena
 
Ekologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predakaEkologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predaka
 
Poreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čovekaPoreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čoveka
 
Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015
 
Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015
 
Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014
 

Chordata 1

  • 2.
  • 3.
  • 4.
  • 5.
  • 6. Група животиња представља посебан организациони раздео (phylum), који се по низу анатомских и морфо-физиолошких одлика разликује од свих других раздела животиња хордати представљају најмлађу и еволуционо најпрогресивнију групу животиња којa је нaселилa нaшу плaнету
  • 7. ХОРДАТИ неке од карактеристика које су се раније јавиле  ТРОСЛОЈНИ  БИЛАТЕРАЛНО СИМЕТРИЧНИ  ЦЕФАЛИЗАЦИЈА  СЕГМЕНТИСАНИ  ЦЕЛОМАТНИ  ДЕУТЕРОСТОМИЈЕ  УНУТРАШЊИ СКЕЛЕТ
  • 8. Специфичне одлике хордата  хордатима су заједничке четири основне одлике које их одвајају од других раздела животиња.  Те одлике су: 2. нервни систем на леђној страни, ектодермалног порекла , цеваст 1. присуство хорде 3. шкржно 4. мишићни репни регион ждрело
  • 9. Хорда (chorda dorsalis)  Хордати имају нарочити осовински орган - хорду (chorda dorsalis).  Хорда је унутрашњи, осовински скелет животиња, а код неких нижих представника налазимо је само у ембрионалном стадијуму у облику малог леђног испупчења црева
  • 10. Код виших хордата има облик чврсте, еластичне траке која се протеже дуж леђне стране целог тела.  Кододраслих и развијених кичмењака хорду замењују кичмени пршљенови, чиме унутрашњи скелет достиже максималну организацију.
  • 11.  Хорда се код свих хордата састоји од измењених епителних ћелија у којима се налазе вакуоле, са тургором течности у њима.  При томе је хорда чврсто обавијена овојницама, које се састоје од везивног ткива.  Притисак течности у вакуолама и чврстина овојница хорде омогућавају изразиту савитљивост овог хидроскелетног органа, а да се при томе његова дужина не мења.
  • 12. Нервни систем  Централни нервни систем је код хордата концентрисан на леђној страни (код бескичмењака већи део централног нервног система смештен је на трбушној страни тела).  Нервни систем им је ектодермалног порекла  Цевастог је типа
  • 13. Шкржно ждрело  Набоковима ждрелног дела црева налазе се бочно постављене и симетрично распоређене кесасте творевине.
  • 14. Репни регион  Хордати имају мишићави репни регион тела који се налази иза аналног отвора
  • 15. Сличности са бескичмењацима  Ступањ гаструле (вишеслојан, билатерално симетричан ембрион) у току ембрионалног развића, која се у основи састоји од три клицина листића (ектодерма, мезодерма и ендодерма).  Билатерално симетричне целомске деутеростомије.  Изражен процес цефализације.  Хордати сем хорде, насупрот неким бескичмењацима који имају спољашњи скелет, поседују унутрашњи- ендоскелет, који је највећим делом мезодермалног порекла, који служи као ослонац свим унутрашњим органима и меким деловима тела.  Поједини делови тела су сегментисани.  Централни орган крвног система, срце, налази се код бескичмењака на леђној страни тела, док је код хордата смештено на трбушној страни. Крвни систем је затвореног типа.  Улогу дисања код хордата преузима предњи део црева, а као органи за дисање служе шкржни лукови који се налазе на бочним странама ждрела и који су отворима везани за спољашњу средину ждрела и који су отворима везани за спољашњу средину. Поједини представници дишу преко плућа.  сва чула и чулни органи су изузетно развијени.  екскреторни систем углавном чине бубрези.  размножавање се одвија углавном полним путем.  телесна дупља је целом
  • 16. ГРАЂА 1. мозак 7. крвни систем 13. палпи 2. хорда 8. отвор околождрелне дупље14. кожни набор 3. нервна цев 9. околождрелна дупља 15. полне жлезде 4. репни регион 1О.шкржни прорези 16. епидермис 5. отвор клоаке 11.шкржне преграде 17 нервна влакна 6. задње црево 12 усни отвор 18. мисићи 19. јетра
  • 18. Плашташи (Tunicata)  Већину одлика хордата имају само у ступњу ларве (регресивна одлика)  Одрасле јединке већине група губе хорду, репни део и нервна цев им се редукују  Хорда се налази искључиво у репном делу  Највећи број има ларвени стадијум
  • 19.  Назив су добили због постојања плашта који обавија тело  Његова улога је заштитна и потпорна  Изграђен је од угљеног хидрата који је сличан целулози
  • 20.  Хермафродити су  Размножавају се полно или бесполно (пупљењем)
  • 21.  Живе искључиво у морима  Пасиван начин живота, углавном су сесилни
  • 22.
  • 23.
  • 24.
  • 25. Aсцидије(Аscidiacea)  Најбројнија група плашташа  Живе као самосталне јединке или у колонијама  Одрасле јединке су сесилне и мешколиког су облика  Нервни систем је представљен само са једном ганглијом
  • 26.  Хране се филтрационо  Ситне честице долазе до шкржног ждрела, вода се филтрира кроз преграде и избацује споља а храна иде даље кроз црево  Отворен транспортни систем  Ларва у облику пуноглавца, има мождани мехур, чулне органе (примитивне очи и орган за равнотежу)
  • 27.
  • 28.
  • 29. Копљаши (Cephalochordata)  Основне одлике хордата имају током читавог живота:  Хорда се пружа скоро читавом леђном страном тела,потпорни је орган  Имају мождани мехур и нервну цев  Имају шкржно ждрело  Мишићи су сегментално распоређени
  • 30.  Затворен тип транспортног система као код кичмењака  Размена гасова у преградама шкржног ждрела  Екскреторни систем има карактеристике и кичмењака и бескичмењака  Филтрационо се хране
  • 31. Одвојених су полова  Имају гонаде – сегментно распоређене кесасте творевине  Гамети прскањем зида гонада доспевају у околождрелну дупљу а потом у спољашњу средину  Тад се одиграва оплођење  Ларва се трепљама издиже на површину, живи као планктон  Потом се спушта на дно и развија у одраслу јединку
  • 32.  Малобројни су  Живе у плицим деловима мора и океана
  • 33. Кичмењаци  Кичмењаци (Вертебрата) су  билатерално симетрични хордати  са развијеном лобањском чахуром у којој се налази мозак.  Највећи број кичмењака поседује кичмене пршљенове (вертебрае) и  сегментисано тело (главени, трупни и репни регион).
  • 34.  кожни систем кичмењака  скелетни систем кичмењака  мишићни систем кичмењака  нервни систем кичмењака  чулни органи кичмењака  ендокрини систем кичмењака  крвни систем кичмењака  респираторни систем кичмењака  цревни систем кичмењака  урогенитални систем кичмењака
  • 35.  Систематика кичмењака  Подтип кичмењака подељен је на следеће класе:  кичмењаци без вилица - Agnathа  рибе - Pisceс  водоземци - Amphibia  гмизавци - Reptilia  птице - Aves  сисари - Mamмаliа