Organogeneza

1. ORGANOGENEZA
Ivana Damnjanović

2. -IIstovremeno sa gastrulacijskim pokretima,stovremeno sa gastrulacijskim pokretima,
uobličavaju se i organiuobličavaju se i organi
• CREVNA CEV nastaje na početku gastrulacije od
ćelija ENDODERMA (morski jež, žaba; slika dole) ili
DELAMINACIJOM (raslojavanjem) ćelija
endoderma.

3. • NOTOHORDA se
nalazi samo kod hordata.
• Nastaje iznad nervne cevi
od MEZODERMA.
• Ulazeći u unutrašnjost
gastrule, ćelije notohorde
stvaraju stubić koji se
izdužuje, a sa njim i
embrion.

4. • NERVNA CEV nastaje u procesu NEURULACIJE od
EKTODERMA.
• Ektoderm je postavljen iznad notohorde.
• Kada dodirne ektoderm, notohorda izaziva (indukuje)
proces neurulacije.

5. • Dešavaju se sledeće
promene:
-centralni deo ektoderma se
zaravnjuje
-nervna ploča zadebljava i
savija se u nervni oluk
-potom se odvaja od ostatka
ektoderma i postaje
nervna cev.
• Od nervne cevi nastaje
mozak i kičmena
moždina.

6. Ćelije nervne kreste
• Nastaju tokom neurulacije.
• Na prednjem delu embriona
se pridružuju moždanim
regionima, a zadebljanjima
formiraju začetke čulnih
organa glave (sluh, miris).
• U drugim regionima tela
učestvuju u formiranju
ganglija, pratećih ćelija
nervnih vlakana i srži
nadbubrežne žlezde.

8. Diferencijacija (izdvajanje) začetaka mišića-somita

9. Morfogeneza-programirana promena veličine, oblika,
proporcija embriona
• Dolazi do uobličavanja drugih organa
SAVIJANJEM, RAZDVAJANJEM,
POVEZIVANJEM ćelija.
• Šaka je u početku celovita-odumiranjem ćelija
“kroje” se prsti.

10. Diferencijacija ćelijaDiferencijacija ćelija

Sem pokreta ćelija, promene oblika, deljenja,
smrti ćelija, dolazi do diferencijacije
(postanak posebnih tipova ćelija) i udruživanja
sa susednim ćelijama tj HISTOGENEZE.

Na ovaj način nastaju: mišićno, vezivno,
epitelno i nervno tkivo.

11. Kako ćelije znaju šta treba da postanu?Kako ćelije znaju šta treba da postanu?

Za ovo su zaslužne
informacione RNK
(iRNK) koje nose zapis
za sintezu određenog
proteina.

Npr: samo ćelije od
kojih će nastati crvena
krvna zrnca sintetisaće
protein hemoglobin.

12. Kako se ova odluka donosi?Kako se ova odluka donosi?

Odluka se donosi već u jajnoj ćeliji.

Različite iRNK se grupišu uz ćelijsku
membranu jajne ćelije.

Tokom brazdanja blastomere dobijaju različite
iRNK i svakom novom deobom se razlika
među njima povećava.

13. Sudbinske mape

Načini praćenja sudbine pojedinačnih
blastomera.

Ovo se postiže ubrizgavanjem tri različite,
neškodljive boje.

Za ektoderm plava, za endoderm žuta i za
mezoderm crvena.

15. 
Iz ektoderma nastaje kože i sve kožne tvorevine, nervni
sistem, čula.

Iz endoderma nastaje crevni epitel i sve žlezde u vezi sa
njim.

Iz mezoderma unutrašnji skelet, mišići, organi za
izlučivanje.

16. Potentnost jajnih ćelija i determinacijaPotentnost jajnih ćelija i determinacija
razvićarazvića

Važno pitanje je da li se razlika na nivou
blastomera uspostavlja na nivou jajne ćelije
ili tokom brazdanja.

Da li je moguće razdvojiti blastomere tako da
od svake nastane poseban organizam? Ili će
one nakon razdvajanja propasti?

17. Jajna ćelija je totipotentna

Totipotentnost je izražena na stupnjevima od
2, 4, 6, 8 blastomera, što znači da je na ovim
stupnjevima moguće razdvojiti blastomere i iz
njih dobiti potpuno odvojene organizme ali
smanjene veličine.

Na osnovu ovoga se zaključuje da se
različitost blastomera dešava tek posle
osmoćelijskog stupnja.

18. Potentnost blastomera određuje i tip
razvića
1. Determinisano razviće (insekti): telo
embriona se uobličava tako što svaka
blastomera dobija odrednice iz jajne ćelije za
poziciju u organima.
2. Kontrolisano razviće (sisari): telo embriona
u početku nastaje interakcijom blastomera a
kasnije nastaju tkiva u procesu indukcije.

19. Embrionalna indukcija

Ćelije ektoderma, endoderma i mezoderma su
u stalnoj interakciji.

Ova interakcija se ogleda u INDUKCIJI
uobličavanja i stvaranja organa.

Može biti jednosmerna, dvosmerna,
višesmerna.

20. Jednosmerna (primarna) indukcija

Primer uobličavanja
nervne cevi.

Ćelije horde se
postavljaju ispod
ektoderma i izazivaju
niz promena u njemu
koje dovode do
stvaranja nervne cevi.

21. Dvosmerna (sekundarna) indukcija

Nervna cev se na prednjem delu tela proširuje u 3 a
potom u 5 mehura (trodelni a potom petodelni mozak).

Srednji se približava epitelu kože (ektodermalni epitel) i
reaguje sa njim.

Ektodermalni epitel utiče na neuroektoderm da stvara
očni pehar, a zauzvrat neuroektoderm utiče na
ektodermalni epitel da stvori očno sočivo.

22. Trosmerna indukcija

Primeri ektoderma i mezoderma (koža) ili
endoderma i mezoderma (pankreas).

Organi složene građe; prisustvo pratećih vezivnih
tkiva.

Epitel je ektodermalnog a potkožno tkivo
mezodermalnog porekla.

Ćelije koje imaju sposobnost indukcije se zovu
organizatori a signalni molekuli su morfogeni.