SlideShare a Scribd company logo

Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima

1 of 31
Download to read offline
GENETIKA
Genetika
• Proučava nasleđivanje i varijabilnost
  osobina
Osobine       su određena svojstva (odlike /
 karakteristike) organizama. Osobine mogu biti:
         • Morfološke
         • Fiziološke
         • Osobine u ponašanju

   Skup svih osobina jednog organizma je
      FENOTIP [fenos (gr.) – izgled]

     Skup svih gena jednog organizma je
                 GENOTIP
Odnos genotipa i fenotipa

  FENOTIP = GENOTIP + SREDINA



Osobine se razvijaju pod uticajem
      gena i uslova sredine
Hromozomi
Hromozomi predstavljaju najviši stupanj
kondenzacije jedrovog materijala hromatina
koji se sastoji od DNK i proteina.
Broj i oblik hromozoma karakterističan je za
svaku vrstu.
Telesne ćelije su diploidne (imaju 2n
hromozoma), a polne haploidne (n).
Kod čoveka: 2n = 46; n = 23
Građa hromozoma
Hromozom je izgrađen
  od dve hromatide
  (dva molekula DNK)
  spojene
  centromerom.
Hromozom ima dva
  kraka: p i q, koji su
  iste dužine ako je
  centromera na sredini
  hromozoma.

Recommended

Типови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особинаТипови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особинаVioleta Djuric
 
Mendelova pravila nasleđivanja
Mendelova pravila nasleđivanjaMendelova pravila nasleđivanja
Mendelova pravila nasleđivanjaIvana Damnjanović
 
Наследне болести - урадила Марина Трајановић
Наследне болести - урадила Марина ТрајановићНаследне болести - урадила Марина Трајановић
Наследне болести - урадила Марина ТрајановићVioleta Djuric
 
Ćelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparat
Ćelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparatĆelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparat
Ćelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparatIvana Damnjanović
 
Tipovi nasleđivanja pola i polno vezana svojstva
Tipovi nasleđivanja pola i polno vezana svojstvaTipovi nasleđivanja pola i polno vezana svojstva
Tipovi nasleđivanja pola i polno vezana svojstvaAlleteja
 

More Related Content

What's hot (20)

42. nasledni materijal i nasledne osobine
42. nasledni materijal i nasledne osobine42. nasledni materijal i nasledne osobine
42. nasledni materijal i nasledne osobine
 
Adaptacije i životne forme
Adaptacije i životne formeAdaptacije i životne forme
Adaptacije i životne forme
 
Biocenoza
BiocenozaBiocenoza
Biocenoza
 
Varijabilnost
VarijabilnostVarijabilnost
Varijabilnost
 
Deoba ćelije
Deoba ćelijeDeoba ćelije
Deoba ćelije
 
Fotosinteza
FotosintezaFotosinteza
Fotosinteza
 
Teorije evolucije
Teorije evolucijeTeorije evolucije
Teorije evolucije
 
Наследне болести човека
Наследне болести човекаНаследне болести човека
Наследне болести човека
 
Hromozomaska osnova nasleđivanja, nasleđivanje vezano za pol, rekombinacije
Hromozomaska osnova nasleđivanja, nasleđivanje vezano za pol, rekombinacijeHromozomaska osnova nasleđivanja, nasleđivanje vezano za pol, rekombinacije
Hromozomaska osnova nasleđivanja, nasleđivanje vezano za pol, rekombinacije
 
Митоза и мејоза
Митоза и мејозаМитоза и мејоза
Митоза и мејоза
 
čIste supstance i smeše
čIste supstance i smešečIste supstance i smeše
čIste supstance i smeše
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Proteini
Proteini Proteini
Proteini
 
Metabolizam
MetabolizamMetabolizam
Metabolizam
 
Osnovna pravila nasleđivanja
Osnovna pravila nasleđivanjaOsnovna pravila nasleđivanja
Osnovna pravila nasleđivanja
 
UGLJOVODONICI
UGLJOVODONICI UGLJOVODONICI
UGLJOVODONICI
 
Mutacije
MutacijeMutacije
Mutacije
 
Evolucija
EvolucijaEvolucija
Evolucija
 
2. Lamarkova i darvinova teorija evolucije
2. Lamarkova i darvinova teorija evolucije2. Lamarkova i darvinova teorija evolucije
2. Lamarkova i darvinova teorija evolucije
 
Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015
 

Viewers also liked

Naslednost i variranje osobina kod ljudi i nasledne bolesti čoveka
Naslednost i variranje osobina kod ljudi i nasledne bolesti čovekaNaslednost i variranje osobina kod ljudi i nasledne bolesti čoveka
Naslednost i variranje osobina kod ljudi i nasledne bolesti čovekaAdisboss
 
Genetika čoveka
Genetika čovekaGenetika čoveka
Genetika čovekaEna Horvat
 
Promjene u građi i broju hromozoma
Promjene u građi i broju hromozomaPromjene u građi i broju hromozoma
Promjene u građi i broju hromozomaSasa Lalevic
 
Promene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozomaPromene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozomaAdisboss
 

Viewers also liked (6)

Promene genetickog materijala
Promene genetickog materijalaPromene genetickog materijala
Promene genetickog materijala
 
Naslednost i variranje osobina kod ljudi i nasledne bolesti čoveka
Naslednost i variranje osobina kod ljudi i nasledne bolesti čovekaNaslednost i variranje osobina kod ljudi i nasledne bolesti čoveka
Naslednost i variranje osobina kod ljudi i nasledne bolesti čoveka
 
Krvne grupe
Krvne grupeKrvne grupe
Krvne grupe
 
Genetika čoveka
Genetika čovekaGenetika čoveka
Genetika čoveka
 
Promjene u građi i broju hromozoma
Promjene u građi i broju hromozomaPromjene u građi i broju hromozoma
Promjene u građi i broju hromozoma
 
Promene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozomaPromene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozoma
 

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil (20)

Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017
 
Informacioni molekuli
Informacioni molekuliInformacioni molekuli
Informacioni molekuli
 
Cula 2017
Cula 2017Cula 2017
Cula 2017
 
Alge
AlgeAlge
Alge
 
004 neurofiziologija uvod1b
004 neurofiziologija   uvod1b004 neurofiziologija   uvod1b
004 neurofiziologija uvod1b
 
Fiziologija zivotinja uvod 2016
Fiziologija zivotinja   uvod 2016Fiziologija zivotinja   uvod 2016
Fiziologija zivotinja uvod 2016
 
Srce
SrceSrce
Srce
 
Imunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacijaImunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacija
 
Nukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djsNukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djs
 
Autonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistem
 
Regulacija fotosinteze c4 i cam
Regulacija fotosinteze   c4 i camRegulacija fotosinteze   c4 i cam
Regulacija fotosinteze c4 i cam
 
Oksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizamOksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizam
 
Upijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korenaUpijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korena
 
Ekologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predakaEkologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predaka
 
Poreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čovekaPoreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čoveka
 
Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015
 
Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014
 
Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017
 
Molekularna biologija pms 2014
Molekularna biologija pms 2014Molekularna biologija pms 2014
Molekularna biologija pms 2014
 
Reakcije glikolize i krebsovog ciklusa
Reakcije glikolize i  krebsovog ciklusaReakcije glikolize i  krebsovog ciklusa
Reakcije glikolize i krebsovog ciklusa
 

Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima

  • 2. Genetika • Proučava nasleđivanje i varijabilnost osobina
  • 3. Osobine su određena svojstva (odlike / karakteristike) organizama. Osobine mogu biti: • Morfološke • Fiziološke • Osobine u ponašanju Skup svih osobina jednog organizma je FENOTIP [fenos (gr.) – izgled] Skup svih gena jednog organizma je GENOTIP
  • 4. Odnos genotipa i fenotipa FENOTIP = GENOTIP + SREDINA Osobine se razvijaju pod uticajem gena i uslova sredine
  • 5. Hromozomi Hromozomi predstavljaju najviši stupanj kondenzacije jedrovog materijala hromatina koji se sastoji od DNK i proteina. Broj i oblik hromozoma karakterističan je za svaku vrstu. Telesne ćelije su diploidne (imaju 2n hromozoma), a polne haploidne (n). Kod čoveka: 2n = 46; n = 23
  • 6. Građa hromozoma Hromozom je izgrađen od dve hromatide (dva molekula DNK) spojene centromerom. Hromozom ima dva kraka: p i q, koji su iste dužine ako je centromera na sredini hromozoma.
  • 7. Oblik hromozoma Kod metacentričnih hromozoma centromera je na sredini, pa su kraci jednaki. Submetacentrični hromozomi imaju centromeru bliže jednom kraju, a kod akrocentričnih centromera je skoro na samom kraju hromozoma. p=q p<q p << q metacentrični submetacentrični akrocentrični
  • 8. Homologi hromozomi Hromozomi koji se tokom mejoze sparuju i razmenjuju svoje delove zovu se homologi hromozomi. Homologi hromozomi su iste veličine, oblika i istog sastava gena. Čovek ima 23 takva para (n=23). Crossing-over – razmena genetičkog materijala između homologih hromozoma
  • 9. Kariotip Kariotip je skup svih hromozoma.
  • 10. Kariogram Kada se hromozomi poređaju po veličini i obliku dobija se kariogram.
  • 11. Hromozomi čoveka • Čovek ima 46 hromozoma: 22 para autozoma i jedan par polnih hromozoma. • U telesnim ćelijama muškarca, pored autozoma, prisutni su X i Y polni hromozomi: 22 AA + XY • U telesnim ćelijama žene, pored autozoma, postoje dva X hromozoma: 22 AA + XX
  • 12. • Polne ćelije imaju ukupno 23 hromozoma: 22 autozoma i jedan polni hromozom - X ili Y. • Polovina spermatozoida muškarca ima 22A + X, a druga polovina ima 22A + Y. • Jajne ćelije žene imaju 22 A + X
  • 13. Položaj gena • Geni su linearno raspoređeni delovi hromozoma. • Mesto gena na hromozomu nazova se lokus.
  • 14. Aleli • Aleli su različiti oblici (varijante) jednog gena. • Aleli se nalaze se na istom lokusu na homologim hromozomima. • Geni koji imaju više alela su polimorfni geni, a oni koji imaju samo jedan oblik su monomorfni geni.
  • 15. Primeri polimorfnih gena • Gen za Rh faktor ima 2 alela: D, d. nalazi se na 1. hromozomu • Gen za ABO sistem krvnih grupa ima 3 alela: IA, IB, i. nalazi se na 9. hromozomu
  • 16. Primeri genotipova • Diploidni organizmi imaju gene u dvostrukoj dozi (2n). • Jedinka koja na homologim hromozomima ima iste alele je homozigot: DD, dd, IAIA, ii. • Jedinka koja ima različite alele je heterozigot: Dd, IAIB, IAi.
  • 17. Gregor Mendel (1822 - 1884) • Češki sveštenik, botaničar i zoolog • “Otac genetike” • Dokazao partikularno nasleđivanje
  • 18. Mendelovi eksperimenti • 8 godina eksperimentisao na baštenskom grašku • Pratio nasleđivanje alternativnih osobina • Objavio rezultate (1866.) za 7 osobina: oblik semena, boja kotiledona, oblik mahune, boja mahune, boja cveta, položaj cveta, visina stabljike.
  • 20. Mendelov eksperiment parentalna P X generacija prva filijalna generacija F1 X 100% žutih druga filijalna generacija F2 Žuto : zeleno = 3 : 1
  • 21. Nasledni faktori • Dominantni nasledni faktor – A Određuje žutu boju zrna graška • Recesivni nasledni faktor – a Određuje zelenu boju zrna graška
  • 22. Mendelova pravila P: X 1. Pravilo AA aa razdvajanja naslednih faktora gameti: – u gametogenezi A A a a 2. Pravilo nezavisnog F1 Aa Aa Aa Aa kombinovanja naslednih faktora – prilikom oplođenja 100% žutih
  • 23. F1: X Aa Aa gameti: A a A a F2: AA Aa Aa aa 75% žutih : 25% zelenih
  • 24. Odnosi među alelima • Potpuna dominansa • Nepotpuna dominansa • Kodominansa
  • 25. Potpuna dominansa • Alel koji se ispoljava i u homozigotnom i u heterozigotnom stanju je dominantni alel; obeležava se velikim slovom: A, B, D • Alel koji se ispoljava samo u homozigotnom stanju je recesivan alel, obeležava se malim slovom: a, b, d.
  • 26. Rh faktor • Rh faktor određen je Genotip Fenotip genom D koji ima dva alela: D, d. DD Rh+ • Aleli su u odnosu dominanatan potpune dominanse homozigot • Alel D određuje Rh+ Dd Rh+ heterozigot faktor • Alel d određuje Rh- dd Rh- faktor. recesivan homozigot
  • 27. Broj genotipova i fenotipova • Broj genotipova G = 3n • Broj fenotipova F = 2n • n je broj osobina koje se prate • Ukoliko pratimo nasleđivanje jedne osobine – monohibridno nasleđivanje, n = 1. • G = 3n = 31 = 3 genotipa (DD, Dd, dd) • F = 2n = 21 = 2 fenotipa (Rh+, Rh-)
  • 28. Nepotpuna dominansa • Boja cveta zevalice određena je s dva alela: Genotip Fenotip A1 i A2. • A1 određuje crvenu boju A1 A1 Crveni cveta, A2 određuje belu cvet boju cveta. A1 A2 Roze • U heterozigotnom stanju cvet se oba alela ispoljavaju nepotpuno. A2 A2 Beli • Heterozigoti će imati cvet svet roze boje – intermedijaran fenotip.
  • 30. Kodominansa • Aleli koji se potpuno ispoljavaju u heterozigotnom stanju su kodominantni aleli. • Alel IA određuje prisustvo antigena A na eritrocitima • Alel IB određuje prisustvo antigena B na eritrocitima • Heterozigot IAIB imaće oba antigena.
  • 31. ABO sistem krvnih grupa Genotip Fenotip • Aleli IA i IB su kodominanti. I AI A A • Aleli IA i IB su I Ai A dominantni u odnosu I BI B B na alel i. I Bi B • I =I >i A B I AI B AB ii O