презентација

2.  Narkomanija kao jedna od bolesti zavisnosti
ne poznaje rase, pol, ekonomsko stanje,
uzrast ili nacionalnost. Mađutim, mladi
ljudi su najpodložniji za eksperimentisanje sa
drogama i kasniji razvoj zavisnosti.
 Stručnjaci smatraju da je uzrast od 12 do 15
godina doba visokog rizika, kako za početak
uzimanja droga, tako i za posledice koje su za
mlade mnogo ozbiljnije, teže i komplikovanije.
One se ogledaju kako na mentalnom planu,
tako i na socijalnom,
odnosno porodičnom planu.
Sadrzaj

3. Sadrzaj

4. Sadrzaj

5. Droga se unosi u organizam na
različite načine. Najčešće se
unosi injekcijama, žvakanjem,
pušenjem, ušmrkavanjem,
utrljavanjem preko kože i
sluzokože. Uneta droga se
zadržava u ljudskom organizmu u
proseku od 6 do 10 časova.
Nakon ovog perioda razgrađena
droga se izbacuje iz organizma.
Vremenski period dok se droga
nalazi u organizmu naziva se
faza drogiranosti.
Sadrzaj

6. Narkomanija je stanje
periodičnog ili
hroničnog trovanja, štetnog
za pojedinca kao i za društvo
prouzrokovano ponavljanim
uzimanjem droga. Pojam
narkomanija potiče od grčkih
reči "narke"(ukočenost) i "ma
nia" (bes, ludilo). Ispoljava se
kao neodoljiva strast za
njenim konzumiranjem.
Sta je
narkomanija?
Sadrzaj

7. Neodoljiva želja
da se nastavi sa
uzimanjem
droge i da se
ona nabavi po
svaku cenu
Postojanje
tolerancije usled
dugotrajnog
uzimanja droge
(povećanje doze
narkotika koji se
unosi u organizam)
Postojanje
psihičke ili
fizičke
zavisnosti
Pojava
apstinencijalnog
sindroma posle
naglog prekida
uzimanja droge
Izmena
ponašanja
narkomana, sa
svim štetnim
posledicama
Sadrzaj

8.  Psihička zavisnost je potreba da se narkoman
u rešavanju različitih problema
stalno "oslanja"na supstancu, najčešće kada
dođe u neprijatna stanja napetosti,
neizvesnosti, strepnje, straha...
Sadrzaj

9.  Fizička zavisnost jeste fiziološka zavisnost
tkiva od supstance (droge), gde
organizam ne može ni jedan dan bez
supstance, što znači da je organizmu
potrebna stalna koncentracija droge u krvi
da bi mogao "normalno" da funkcioniše.
Naglo prekidanje drogiranja dovodi
doapstinencijalne krize! Zbog toga
narkoman počinje da stvara zalihe, javlja
se jutarnje drogiranjeitd.
Sadrzaj

10.  Medicinsko-psihijatrijski pristup je veoma razvijen kako u
izučavanju uzročnosti, tako i u vezi sa potrebom
preduzimanja mera prevencije i rehabilitacije. U
psihijatriji se smatra da se narkomani regrutuju isključivo
iz redova psihički već izmenjenih ličnosti svih vrsta i
kategorija, uključujući i slučajeve latentne psihoze. S
obzirom na to da je narkomanija u osnovi bolest mladih, u
traganju za uzrocima narkomanije vrlo često se pominje
motiv radoznalosti, potreba mlade osobe da se doživi
nešto novo, nestvarno, izvan svesti. Takodje smatra se da
mladi ljudi koriste drogu kada imaju problema kod kuće
ili u školi. Medjutim postoje i mnogi drugi razlozi:
pristupačnost droga i tolerantan stav prema njima,
neprilagodjenost, socijalna i emocionalna loša adaptacija,
druženje sa narkomanima, želja za pripadanjem i
prihvatanjem u grupi, identifikacija sa poznatim
ličnostima, učenje po modelu (imitacija)... Sve ovo može
dovesti prvo do iskušenja a vrlo brzo i do navike i
zavisnosti.
Sadrzaj

11.  Pitanje zašto neko postaje zavisnik a drugi ne, uvek
je aktuelno, posebno ako su osobe odrasle u istim ili
sličnim socijalnim okolnostima, porodice, škole ili
neke druge mikrosredine. Naglašava se logična
pretpostavka da postoji predispozicija sklonosti za
bolest narkomanije. Iako nema pouzdanih
istraživanja koja ukazuju na postojanje specifične
psihičke strukture ličnosti ipak se medju zavisnicima
češće susreću osobe sa izraženim pojedinim
osobinama ličnosti: povučenost, pasivnost,
agresivnost. Identitet jeste jezgro ličnosti ali je i
potencijalna sila razvoja ličnosti i ključni je putokaz
u praćenju i razumevanju puta kojim se mladi čovek
kreće. Mlada osoba je danas izložena većim
iskušenjima nego ikada ranije ali je sama
odgovorna za svoj izbor.
Sadrzaj

12. Sadrzaj