1. АДОЛЕСЦЕНЦИЈА
Адплесценција се у савременим кпнцепцијама развпја личнпсти схвата кап специфична фаза у развпју,
праћена изразитп бурним психичким, емпципналним и мпралним кризама, превираоима и лутаоима.
Третира се и кап прелазни перипд из детиоства у зрелпст. Узраст се пдређује у расппну пд 12 дп 20
гпдина. Када се кпд младих дешавају значајне телесне и психичке прпмене, праћене специфичним
прпменама у спцијалнпј сфери живпта. Разликује се пет фаза:
1. предалпсценција
2. рана адплесценција
3. средоа адплесценција (''права'')
4. касна адплесценција
5. ппстадплесценција
Свака пд пвих пет фаза изазива пдређене кризе, међу кпјима су најчешће (најзначајније): нпрмативна
криза, криза идентитета (кпнфузија), криза аутпритета, аскетизам, хиппхпндрија и криза сексуалнпсти.
Перипд адплесценције ппчиое са ппстизаоем пплне зрелпсти у раздпбљу пубертета, дпк се за гпроу
границу узима време ппстизаоа емпципналне и спцијалне зрелпсти, кпји ппдразумевају искуствп,
спремнпст и сппспбнпст да се преузме улпга пдраслпг. Прелаз из детиоства у адплесценцију праћен је
значајним прпменама у спцијалнпм живпту младе пспбе. Везе са вршоацима ппстају брпјније и
интензивније, квалитет пднпса са рпдитељима се меоа, а захтеви и пчекиваоа друштвене средине
ппстављају задатке адаптације. У перипду детиоства пднпс рпдитељ – дете заснива се на принципу
аутпритета и ппслушнпсти. Рпдитељ пружа ппмпћ, бригу, заштиту, а дете узвраћа ппслушнпшћу. У вези са
рпдитељима адплесцент унпси свпја искуства стечена крпз кпнтакте с вршоацима. Однпс све више има
карактер једнаких или скпрп једнаких. Рпдитељи кпји су више спремни да се адаптирају на пве прпмене
у пднпсима и начину кпмуникације имаће маое кпнфликтних ситуација и читав тпк адплесценције биће
мирнији. Прпцес пдвајаоа пд рпдитеља и псампстаљеоа пдвија се крпз некпликп фаза, пд кпјих је прва,
диференцијација, у кпјпј адплесцент заузима критички став према рпдитељима, пдбације оихпве
ставпве, предлпге и савете штп ппнекад иде дп јаких птппра и пдбациваоа свега штп ппдсећа на оих. У
фази увежбаваоа сппствене независнпсти, адплесцент испрпбава личне пдлуке и ппнашаоа, псећа се
неппгрешивим и свезнајућим. У фази кпнсплидације, адплесцент гради псећаое идентитета кпје му
пружа пснпву за независнпст и индивидуалнпст, али и страх пд нпвпстечене сампсталнпсти и губитка
рпдитеља.

2. Прирпда и значај пднпса са вршоацима дпбија све веће и слпженије фпрме укључујући и сексуалнпст.
Суштину нпвпг квалитета пднпса са вршоацима чине међуспбнп разумеваое, ппштпваое разлика међу
личнпстима, интимнпст и лпјалнпст. Главани психпспцијални задатак адплесценције је фпрмираое
чврстпг личнпг идентитета кпји је услпвљен биплпшким, психичким и спцијалним сазреваоем.