Autizam

3,652 views

Published on

O autizmu, oboljenju koje je u porastu u populaciji, a o čijem pravom uzroku (ili uzrocima) se još uvek ne zna dovoljno.
Prezentacija je rad učenika II razreda XV bgd. gimnazije.

Published in: Education

Autizam

  1. 1. Pripremile: Jana Spasović i Nina Portolan II-5 Mentor: Simonida Vukobrat, prof. psihologije XV beogradska gimnazija mart 2014.
  2. 2. Autizam je vrlo složeni poremećaj u razvoju mozga, koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija , kao i ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. NasleĎe u nastanku autizma ima veliku ulogu, mada je genetički poremećaj složen i za sad se još ne zna koji su geni za to odgovorni. Postoje i drugi uzroci autizma, koji se navode u literaturi; tako npr deset procenata osoba sa Daunovim sindromom razviju i autizam. Prema nekim autorima autizam uzrokuju vakcine korišćene u dečijem uzrastu. MeĎutim, ova hipoteza je ostala kontroverzna jer nema podršku u uverljivim naučnim dokazima. Američka psihijatrijska asocijacija (APA) je definisala autizam kao jedan od pet pervazivnih razvojnih poremećaja kod dece. Najpoznatiji pervazivni poremećaji pored autizma su; Retov sindrom, dečiji disintegrativni poremećaj, Aspergerov sindrom i atipični autizam. Autizam utiče na mnoge delove mozga, mada i danas nije sasvim razjašnjeno na koji se način taj uticaj ostvaruje. Kod autizma nema smanjenja ili povratka na početno stanje, on je ravnomeran u svom intenzitetu i toku. 2
  3. 3. Novija istraživanja pokazuju da uzročnici autizma mogu biti problemi i stres u trudnoći, odnos i reakcije imunoloških sistema majke i deteta, problemi sa oksidacijom ploda, promene na lancu DNK kao i zagaĎenje okoline. ZagaĎenje živom i aero zagaĎenje od dizel motora udvostručuju učestalost autizma. Druga studija ustanovila je vezu izmeĎu zapaljenskih procesa, virusnih infekcija i alergija u telu majki i pojave autizma. I na kraju, obdukcije su otkrile zapaljenske procese i poremećaj u radu moždanog imunog sistema u mozgu autističnih osoba. Ovi procesi ometaju stvaranje sinapsi, a upravo je nedostatak veza izmeĎu odreĎenih oblasti u mozgu jedan od indikatora autizma. Reakciju mastocita u mozgu može da izazove stres, bol, kao i stres izazvan povredom ili štetni agens (npr zagaĎenje). Kada se to desi dolazi do lančane reakcije kojom se štetni procesi šire po celom telu i zatvaraju začarani krug autizma. 3
  4. 4. Genetika autizma izrazito je složena. Za svaku osobu sa autizmom moguća je mutacija više gena. Kod velikog broja osoba sa autizmom on može biti rezultat spontane promene strukture genetičkog materijala. Dakle, autizam može biti nasledan u značajnoj meri, ali ne i nasleĎen tj. roditelj ne mora da ima autizam da bi i dete bilo rodjeno sa autizmom. Veći rizik od autizma imaju dečaci u odnsosu na devojčice. Muško-ženski odnos iznosi 4:1 Nekoliko drugih stanja povezano je s autizmom:         genetički poremećaji - oko 10-15% mentalna retardacija - 30% dece sa inteligencijom u normalnom rangu (IQ iznad 70), 50% je sa slabom do umerenom mentalnom retardacijom, 20% s teškom do apsolutnom mentalnom retardacijom (IQ ispod 35). Za druge oblike ASD-a ista studija je pokazala da otprilike 94% od šezdesetpetoro dece s Aspergerovim sindromom ima normalnu inteligenciju poremećaji teskobe epilepsija metabolički poremećaji manje fizičke anomalije- znatno su češće kod autistične populacije. poremećaji spavanja- pogaĎaju oko dve trećine osoba s ASD-om u nekom periodu u detinjstvu psihopatološki poremećaji- zajedno s ASD-om često su opisani i neki psihopatološki poremećaji, poput depresije i fobija, 4
  5. 5. Roditelji su najčešće ti koji uoče prve poremećaje u razvoju deteta i to u prvoj ili drugoj godini života. Definitivna dijagnoza autizma retko se postavlja pre četvrte godine. Glavni problem kod autistične dece je odsustvo socijalnih veština. Autistične bebe pokazuju manje pažnje na socijalnu stimulaciju. Kod mlaĎe dece s autizmom često je prisutan nedostatak kontakta očima. 1. Neki od uobičajenih znakova, koji ako se uoče zahtevaju stručnu pomoć lekara:  Nema "brbljanja" do 12 meseci  Nema gestikulacija (upiranje prstom, mahanje rukom pozdravnih poruka i sl.) do 12 meseci  Neprogovara ni jednu reč do 16 meseci  Bez spontanih fraza od dve reči do 24 meseca  Gubitak bilo koje jezičke ili socijalne veštine u bilo kom uzrastu. 5
  6. 6.        2. Pored navedenog Autizam karakterišu i sledeći oblici ponavljajućeg ponašanja: Stereotipija - kretnje bez svrhe poput lupkanja rukama, vrtenja glavom, ljuljanje telom ili okretanje tanjira Kompulzivno ponašanje -se odvija namerno i po pravilima, to je slaganje objekata u odreĎenom redu Jednoličnost - otpor prema promeni Ritualno ponašanje - predstavlja izvoĎenje dnevnih aktivnosti uvek istim redom, rutina Ograničeno ponašanje - limitirano fokusom, interesom ili aktivnošću, poput prevelike zaokupljenosti sa jednom igračkom Autoagresija - uključuje pokrete koji mogu povrediti osobu. Otprilike 30% osoba s Autizmom u nekim trenucima pribegne autoagresiji Autizam je komplikovano dijagnostikovati, jer ne postoje testovi krvi, genetički markeri, facijalne oznake ili druge karakteristike prisutne kod svih autističnih osoba. Dijagnoza je subjektivna, često zavisna od zapažanja odreĎenih oblika ponašanja. U nekim slučajevima, kao kod Daunovog sindroma, mentalna retardacija može da maskira autizam, i dijagnoza može da se postavi tek kasnije ili nikad. Simptomi autizma i ASD-a počinju vrlo rano u djetinjstvu, ali ponekad izostanu. Odrasli mogu zatražiti retrospektivnu dijagnozu kako bi mogli pomoći sebi ili svojoj porodici u shvatanju sebe. 6
  7. 7. Pored primene čitavog niza terapijskih metoda, za sada nema leka za Autizam. Cilj lečenja je popraviti funkcionisanje deteta u svakodnevnom životu. Kasno započeto i neadekvatno lečenje može uticati na dugoročni ishod, i zato je autizam potrebno što pre dijagnostikovati i timski tretirati. Kod težih oblika autizma, samostalan život je gotovo nemoguć, dok je kod blažih oblika, samostalan život moguć. Ako se krene rano s intenzivnim, upornim programima edukacije i bihevioralne terapije, može se pomoći detetu da dostigne odreĎeni nivo samostalnosti, socijalnih i radnih veština. Lekovi se često koriste za lečenje problema povezanih sa autizmom. Zasada postoje oskudna istraživanja oko rezulata ili sigurnosti primene terapije lekovima kod adolescenata i odraslih sa autizmom, ali je dokazano da nijedan poznati lek ne pomaže u glavnim simptomima autizma. 7
  8. 8. “Njegovo ime je Judžin. On živi u gradiću Misisipiju. Poznat je po svojoj ekscentričnosti”. Ovo su uvodne rečenice studije objavljene daleke 1920. godine u jednom časopisu o psihologiji. Ekscentričnost o kojoj govori autor zapravo opisuje osobu koju danas nazivamo AUTISTIČNI GENIJE. Judžinu su bili dovoljni samo datum i godina da nepogrešivo identifikuje dan! Isto tako na osnovu podataka o godini i mesecu mogao je da odredi datum 2. utorka i 3. petka u mesecu. U njegovo vreme reč autizam nije ni postojala, a deca i ljudi kao on smeštani su u ustanove za teško mentalno retardirane osobe ili im je postavljana dijagnoza šizofrenije. Proći će još dve decenije dok u literaturi ne osvane prvi zvanični opis autizma. 8
  9. 9. Godine 1951. čitač misli psiholog i hipnotizer Franc Polgar boravio je u gradiću Forestu. Tu mu je pažnju privukao Donald, stariji sin bračnog para kod koga je odseo. On je bio distanciran, nezainteresovan za razgovor i čudnih pokreta, ali je imao dve zadivljujuće sposobnosti: mogao je nepogrešivo da identifikuje svaku odsviranu notu i da u deliću sekunde pomnoži bilo koja dva dvocifrena broja. Tinejdžer iz Foresta već je bio lokalna legenda. Znali su ga kao malog iz Foresta koji baci pogled na zid škole i za tili čas, bez papira i olovke, izračuna od koliko je cigala sagraĎen. Donald ima svoje mesto u istoriji kao prvo dete kome je dijagnostikovan autizam. U članku iz 1943. godine opisana je “bolest koja ne liči ni na šta poznato do sada”. Smatralo se da je izuzetno retka i da od nje boluje još samo desetoro dece, koji su u tom članku navedeni kao slučajevi 1 do 11. 9
  10. 10. Donald Grej Triplet kao dečak: Donald Triplet danas: 10
  11. 11.     Film “Kišni čovek” (Rain man) iz 1988. govori o životu osobe sa autizmom Rejmonda Babita. Njegovo pravo ime je Kim Pik, i pročitao je oko 12.000 knjiga. Karli Flaišman, devojka sa neverbalnom formom autizma u 12. godini je počela da komunicira putem računara, napisala je knjigu “Carlys Voice” u kojoj opisuje kako je to biti “zarobljen u autizmu”. Iris Grejs, četvorogogodišnjakinja iz Velike Britanije ima neverbalni autizam i neverovatan dar za slikanje. 11
  12. 12.       http://www.youtube.com/watch?v=34xoYwLNpvw http://www.youtube.com/watch?v=KmDGvquzn2k http://www.ted.com/talks/temple_grandin_the_world_needs_all_kinds_of_mi nds.html http://irisgracepainting.com/ Apoteka, Časopis za popularnu medicinu i farmaciju, godina VIII, broj 83, str. 20-22. Doktor u kući, dodatak časopisa Novosti, Subota. 30. novembar 20213. broj 234, str. 8-9. 12

×