SlideShare a Scribd company logo
1 of 24
Download to read offline
ADOLESCENCIJA
 Adolescencija je razdoblje prelaza iz detinjstva u
odraslo doba.
 Psihiĉki razvoj tokom adolescencije kreće se ka sve
većoj kompetentnosti, samostalnosti i spremnosti
za preuzimanje odgovornosti koju imaju odrasli.
Adolescencija se psihološki završava upravo
preuzimanjem odgovornosti koje imaju odrasli, a
kada će se to desiti, zavisi od individualnih faktora,
razvijenosti društva i kulture.
 Danas je najĉešće mišljenje da adolescencija traje
od 12. do 20. godine.
TELESNI I SEKSUALNI RAZVOJ
 Adolescencija poĉinje pubertetom. Pubertet je
period seksualnog sazrevanja koji je pokrenut
pojaĉanim luĉenjem polnih hormona. Javlja se i
ubrzan telesni rast.
 Devojĉice ranije ulaze u pubertet, oko 10. godine, a
deĉaci dve godine kasnije.
 Adolescenti su svesni svojih telesnih promena.
Svesnost da se telo menja izaziva kod
adolescenata strepnju i osetljivost na izgled.
 Intenzivnije luĉenje hormona uslovljava pojaĉanu
emocionalnu osetljivost. Zato je pubertet delikatan
razvojni period, ali ne i problematiĉan kao što se
misli.
SOCIJALNI I EMOCIONALNI RAZVOJ
 Adolescenti su intelektualno zreli, što znaĉi da
mogu da razmišljaju o apstraktnim temama i da
moralno rasuĊuju na nivou odrasle osobe. To im
stvara osećanje kompententnosti ili sposobnosti i
želju za samostalnošću i nezavisnošću.
 Seksualna zrelost izaziva želju za romantiĉnom
ljubavlju.
 Zbog pobuĊene samosvesti, postavljaju se pitanja
“ko sam ja i koje je moje mesto u svetu.”
Sve to pokreće adolescente na sticanje raznovrsnih
životnih iskustava jer im upravo to nedostaje.
Adolescenti su zato stalno u akciji i spremni da
probaju nešto novo. Tako stiĉu razne socijalne
veštine i formiraju stavove o sebi i drugima.
 Adolescenti naviše žele da budu slobodni,
samostalni i nezavisni. Roditelji najĉešće hoće da ih
kontrolišu jer misle da još nisu odgovorni i zreli i to
dovodi do sukoba izmeĊu njih. Vremenom, roditelji
stiĉu poverenje u njihovu odgovornost i sposobnost.
 Sukobi su najĉešći u svakodnevnim pravilima
ponašanja, poput oblaĉenja, izlazaka, pospremanja
i dr. Mnogo su reĊi sukobi u vezi religije, politike,
ekonomije...
 Za razliku od detinjstva, kada su roditelji bili
najvažnija emocionalna podrška, sada, u
adolescenciji to postaju prijatelji. Sa njima
razmenjuju intimna iskustva, provode najviše
vremena i preduzimaju nove aktivnosti.
Kroz podršku i razumevanje prijatelja, adolescenti
stiĉu samopoštovanje i sigurnost, postaju
samostalnije i snažnije liĉnosti.
 Društvo obiĉno ima pravila koja se odnose na
izgled mesta izlazaka, vrstu muzike...
 Adolescenti najĉešće spremno prihvataju i slede ta
pravila, jer im je važno da budu prihvaćeni.
 Društvo takoĊe može pripadati nekoj većoj grupi
kao što su reperi, pankeri, šminkeri, hip-hoperi...
 Adolescenti imaju potrebu da spoznaju svoje
osobine, uverenja, sposobnosti, životne ciljeve i po
ĉemu su sliĉni drugim ljdima, a po ĉemu razliĉiti od
njih.
FORMIRANJE IDENTITETA
 Psiholog Erik Erikson smatrao je da razvoj
identiteta u adolescenciji pokreće potreba da se
izabere buduća profesija i da je to najteži zadatak u
adolescenciji. To je dugotrajan proces
preispitivanja, koji može izazvati krizu identiteta.
 Neki adolescenti ne reše krizu identiteta zato što
olako prihvataju identitet koji im nameću drugi.
Erikson je smatrao da oni koji ne razreše krizu
identiteta nemaju dovoljno jasan doživljaj sebe i
postaju nesigurni i nedosledni u sporvoĊenju svojih
odluka i zavisni od tuĊih mišljenja.
POREMEĆAJI U ADOLESCENCIJI
 Najĉešći problemi u adolescenciji jesu alkoholizam,
narkomanija, anoreksija, bulimija i maloletniĉka
delikvencija.
Razlozi zbog kojih adolescenti konzumiraju alkohol i
drogu mogu biti radoznalost, radi zabave, razni
problemi u porodici, školi, ljubavi ili društvu.
 Ĉesto opijanje alkoholom pogoršava sve psihiĉke i
fiziĉke funkcije. Razvijaju se osobine kao što su
neodgovornost, depresivnost, agresivnost...
 Hroniĉno opijanje može izazvati težak psihiĉki i
fiziĉki poremećaj-delirijum tremens koji se javlja
usled nagle apstinencije, a karakteristike su
drhtanje, jaki bolovi, muĉnina...
 Droga se uzima zbog želje za stanjem u kojem se
osoba oseća prijatno, zadovoljno i opušteno.
Dejstvo droge je kratko i nakon toga nastaju jaka
napetost, nezadovoljstvo i praznina.
 Anoreksija i bulimija su poremećaji u ishrani.
 Ne mogu se savladati bez pomoći stuĉnjaka.
Leĉenje i psihoterapija dugo traju, a nekada je
potrebna i hospitalizacija.
 Psiholozi smatraju da su mogući uzroci anoreksije
i bulimije strah od odrastanja, strah od debljine i
odnosi sa roditeljima.
 Glavne karakteristike anoreksije jesu da
se osoba izgladnjuje i da ima iskrivljenu
sliku o svom telu.
 Izgladnjivanje prouzrokuje preteran
gubitak težine, fiziĉku slabost i
zdravstvene probleme kao što su
usporeni rad srca, nizak krvni pritisak,
usporen rad srca...
 Anoreksija je u 90% sluĉajeva ženski
poremećaj. Obiĉno poĉinje nakon prve
menstruacije kada se malo udebljaju i,
plašeći se da se ne ugoje, one se
izgladnjuju jer veruju da su debele.
Tako se vremenom dobija iskrivljeno
opažanje tela. Anoreksija nekada traje
ceo život, a može imati i smrtni ishod.
 Bulimija je nekontrolisana proždrljivost.
Preterano prejedanje obiĉno prati faza
namernog pražnjenja(povraćanja ili
korišćenjem laksativnih sredstava) da se
osoba ne bi ugojila.
 Najĉešće poĉinje u srednjoj ili kasnoj
adolescenciji.
 Nakon prejedanja i povraćanja, osoba se
oseća veoma loše, uplašena je, ljuta je na
sebe i grize je savest.
 Maloletniĉka delikvencija je kršenje zakona od
strane maloletnika. Najteži oblici maloletniĉke
delikvencije jesu pljaĉke, silovanja i ubistva. Drugi
prestupi su tuĉe, bežanje od kuće, uništavanje
imovine, pušenje...
 Na delikvenciju utiĉu psihološki i sociološki ĉinioci:
nisko samopoštovanje, nedostatak ljubavi i pažnje,
fiziĉko zlostavljanje, loš uspeh u školi...
ZRELA LIĈNOST KAO CILJ RAZVOJA
 Psiholozi smatraju da je liĉnost zrela kada doĊe do
emocionalne, kognitivne i kognitivno-socijalne
zrelosti.
 Emocionalnu zrelost karakteriše uravnoteženo
emocionalno reagovanje na dogaĊaje koji su važni
ta osobu.
 Kognitivna zrelost predstavlja razvijenost
kognitivnih procesa u obimu i na nivou koji je
karakteristiĉan za ponašanje odraslih osoba u
odredjenoj kulturnoj sredini.
 Socijalnu zrelost odlikuju ukljuĉenost u društveni
život i volja da se istraje u ostvarenju prihvaćenih
ciljeva.

More Related Content

What's hot

Наследне болести човека
Наследне болести човекаНаследне болести човека
Наследне болести човекаVioleta Djuric
 
27 rast i razvoj
27 rast i razvoj27 rast i razvoj
27 rast i razvojppnjbiljana
 
2. Lamarkova i darvinova teorija evolucije
2. Lamarkova i darvinova teorija evolucije2. Lamarkova i darvinova teorija evolucije
2. Lamarkova i darvinova teorija evolucijeltixomir
 
Svetski dan zdravlja prezentacija
Svetski dan zdravlja   prezentacijaSvetski dan zdravlja   prezentacija
Svetski dan zdravlja prezentacijaLjiljanaMudrinic
 
Osnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredine
Osnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredineOsnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredine
Osnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredineIvana Damnjanović
 
Biološki važna organska jedinjenja ugljeni hidrati
Biološki važna organska jedinjenja  ugljeni hidratiBiološki važna organska jedinjenja  ugljeni hidrati
Biološki važna organska jedinjenja ugljeni hidratiBiljana Ristic
 
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evolucijiGeološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evolucijiIvana Damnjanović
 
29. razvice, pubertet kod čoveka
29. razvice, pubertet kod čoveka29. razvice, pubertet kod čoveka
29. razvice, pubertet kod čovekappnjbiljana
 
Zagadjivanje vode
Zagadjivanje vodeZagadjivanje vode
Zagadjivanje vodeEna Horvat
 
Fotosinteza, disanje i transpiracija
Fotosinteza, disanje i transpiracijaFotosinteza, disanje i transpiracija
Fotosinteza, disanje i transpiracijaTanja Jovanović
 

What's hot (20)

Наследне болести човека
Наследне болести човекаНаследне болести човека
Наследне болести човека
 
Nastanak i razvoj biljaka
Nastanak i razvoj biljakaNastanak i razvoj biljaka
Nastanak i razvoj biljaka
 
Evolucija
EvolucijaEvolucija
Evolucija
 
Teorije evolucije
Teorije evolucijeTeorije evolucije
Teorije evolucije
 
27 rast i razvoj
27 rast i razvoj27 rast i razvoj
27 rast i razvoj
 
2. Lamarkova i darvinova teorija evolucije
2. Lamarkova i darvinova teorija evolucije2. Lamarkova i darvinova teorija evolucije
2. Lamarkova i darvinova teorija evolucije
 
Evolucioni mehanizmi
Evolucioni mehanizmiEvolucioni mehanizmi
Evolucioni mehanizmi
 
Svetski dan zdravlja prezentacija
Svetski dan zdravlja   prezentacijaSvetski dan zdravlja   prezentacija
Svetski dan zdravlja prezentacija
 
Osnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredine
Osnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredineOsnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredine
Osnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredine
 
Biološki važna organska jedinjenja ugljeni hidrati
Biološki važna organska jedinjenja  ugljeni hidratiBiološki važna organska jedinjenja  ugljeni hidrati
Biološki važna organska jedinjenja ugljeni hidrati
 
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evolucijiGeološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
29. razvice, pubertet kod čoveka
29. razvice, pubertet kod čoveka29. razvice, pubertet kod čoveka
29. razvice, pubertet kod čoveka
 
Kalendar života.pdf
Kalendar života.pdfKalendar života.pdf
Kalendar života.pdf
 
Zagadjivanje vode
Zagadjivanje vodeZagadjivanje vode
Zagadjivanje vode
 
Ekološki faktori
Ekološki faktoriEkološki faktori
Ekološki faktori
 
Dokazi evolucije
Dokazi evolucijeDokazi evolucije
Dokazi evolucije
 
Evolucija coveka
Evolucija covekaEvolucija coveka
Evolucija coveka
 
Fotosinteza, disanje i transpiracija
Fotosinteza, disanje i transpiracijaFotosinteza, disanje i transpiracija
Fotosinteza, disanje i transpiracija
 
Deoba ćelije
Deoba ćelijeDeoba ćelije
Deoba ćelije
 

Similar to Adolescencija

Rizici i izazovi mladih u doba adolescencije
Rizici i izazovi mladih u doba adolescencijeRizici i izazovi mladih u doba adolescencije
Rizici i izazovi mladih u doba adolescencijeSead J. Bojadžić
 
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena AndrićEmocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrićnasaskolatakmicenja
 
OSOBINE LIČNOSTI DECE SA TEŠKOĆAMA U MENTALNOM RAZVOJU
OSOBINE LIČNOSTI DECE SA TEŠKOĆAMA U MENTALNOM RAZVOJUOSOBINE LIČNOSTI DECE SA TEŠKOĆAMA U MENTALNOM RAZVOJU
OSOBINE LIČNOSTI DECE SA TEŠKOĆAMA U MENTALNOM RAZVOJUDu?ko Mihajlovi?
 
Problemi u vezi sa periodom odrastanja 3
Problemi u vezi sa periodom odrastanja 3Problemi u vezi sa periodom odrastanja 3
Problemi u vezi sa periodom odrastanja 3dr Šarac
 
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...Milica Tušup
 
Alkoholizam razredni cas
Alkoholizam razredni casAlkoholizam razredni cas
Alkoholizam razredni casVera Lazic
 
Alkoholizam razredni cas
Alkoholizam razredni casAlkoholizam razredni cas
Alkoholizam razredni casVera Lazic
 
Bolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostiBolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostidinekmek
 
Psihoza monika osterman ii-1
Psihoza   monika osterman ii-1Psihoza   monika osterman ii-1
Psihoza monika osterman ii-1Anita Kliment
 
Dete plus - Detinjstvo u xxi veku
Dete plus  - Detinjstvo u xxi vekuDete plus  - Detinjstvo u xxi veku
Dete plus - Detinjstvo u xxi vekuObrazovanjeplus
 
Bezbednost mladih.pptx
Bezbednost mladih.pptxBezbednost mladih.pptx
Bezbednost mladih.pptxLazarStojnev2
 
Kako vaspitati odgovornog adolescenta
Kako vaspitati odgovornog adolescentaKako vaspitati odgovornog adolescenta
Kako vaspitati odgovornog adolescentaBiljana Radović
 
основне функције живота
основне функције животаосновне функције живота
основне функције животаZorana Radovanovic
 
Mentalno zdravlje psihologija gimnazija mentalni poremećaji
Mentalno zdravlje psihologija gimnazija mentalni poremećajiMentalno zdravlje psihologija gimnazija mentalni poremećaji
Mentalno zdravlje psihologija gimnazija mentalni poremećajimamajana
 
Болести зависности - Ј.Петровић и А.Недељковић
Болести зависности - Ј.Петровић и А.НедељковићБолести зависности - Ј.Петровић и А.Недељковић
Болести зависности - Ј.Петровић и А.НедељковићVioleta Djuric
 
Zanemarivanje Zlostavlj I Eksploat Deteta
Zanemarivanje Zlostavlj I Eksploat DetetaZanemarivanje Zlostavlj I Eksploat Deteta
Zanemarivanje Zlostavlj I Eksploat DetetaNebojsa Matic
 
Aдолесценција - Марковић Срђан
Aдолесценција - Марковић СрђанAдолесценција - Марковић Срђан
Aдолесценција - Марковић СрђанVioleta Djuric
 

Similar to Adolescencija (20)

Rizici i izazovi mladih u doba adolescencije
Rizici i izazovi mladih u doba adolescencijeRizici i izazovi mladih u doba adolescencije
Rizici i izazovi mladih u doba adolescencije
 
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena AndrićEmocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
 
OSOBINE LIČNOSTI DECE SA TEŠKOĆAMA U MENTALNOM RAZVOJU
OSOBINE LIČNOSTI DECE SA TEŠKOĆAMA U MENTALNOM RAZVOJUOSOBINE LIČNOSTI DECE SA TEŠKOĆAMA U MENTALNOM RAZVOJU
OSOBINE LIČNOSTI DECE SA TEŠKOĆAMA U MENTALNOM RAZVOJU
 
Narkomanija i zdrav zivot
Narkomanija i zdrav zivotNarkomanija i zdrav zivot
Narkomanija i zdrav zivot
 
Problemi u vezi sa periodom odrastanja 3
Problemi u vezi sa periodom odrastanja 3Problemi u vezi sa periodom odrastanja 3
Problemi u vezi sa periodom odrastanja 3
 
Mozak jednog tinejdžera
Mozak jednog tinejdžera Mozak jednog tinejdžera
Mozak jednog tinejdžera
 
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...
 
Alkoholizam razredni cas
Alkoholizam razredni casAlkoholizam razredni cas
Alkoholizam razredni cas
 
Alkoholizam razredni cas
Alkoholizam razredni casAlkoholizam razredni cas
Alkoholizam razredni cas
 
Bolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostiBolesti zavisnosti
Bolesti zavisnosti
 
Psihoza monika osterman ii-1
Psihoza   monika osterman ii-1Psihoza   monika osterman ii-1
Psihoza monika osterman ii-1
 
Autizam
AutizamAutizam
Autizam
 
Dete plus - Detinjstvo u xxi veku
Dete plus  - Detinjstvo u xxi vekuDete plus  - Detinjstvo u xxi veku
Dete plus - Detinjstvo u xxi veku
 
Bezbednost mladih.pptx
Bezbednost mladih.pptxBezbednost mladih.pptx
Bezbednost mladih.pptx
 
Kako vaspitati odgovornog adolescenta
Kako vaspitati odgovornog adolescentaKako vaspitati odgovornog adolescenta
Kako vaspitati odgovornog adolescenta
 
основне функције живота
основне функције животаосновне функције живота
основне функције живота
 
Mentalno zdravlje psihologija gimnazija mentalni poremećaji
Mentalno zdravlje psihologija gimnazija mentalni poremećajiMentalno zdravlje psihologija gimnazija mentalni poremećaji
Mentalno zdravlje psihologija gimnazija mentalni poremećaji
 
Болести зависности - Ј.Петровић и А.Недељковић
Болести зависности - Ј.Петровић и А.НедељковићБолести зависности - Ј.Петровић и А.Недељковић
Болести зависности - Ј.Петровић и А.Недељковић
 
Zanemarivanje Zlostavlj I Eksploat Deteta
Zanemarivanje Zlostavlj I Eksploat DetetaZanemarivanje Zlostavlj I Eksploat Deteta
Zanemarivanje Zlostavlj I Eksploat Deteta
 
Aдолесценција - Марковић Срђан
Aдолесценција - Марковић СрђанAдолесценција - Марковић Срђан
Aдолесценција - Марковић Срђан
 

Adolescencija

  • 2.  Adolescencija je razdoblje prelaza iz detinjstva u odraslo doba.
  • 3.  Psihiĉki razvoj tokom adolescencije kreće se ka sve većoj kompetentnosti, samostalnosti i spremnosti za preuzimanje odgovornosti koju imaju odrasli. Adolescencija se psihološki završava upravo preuzimanjem odgovornosti koje imaju odrasli, a kada će se to desiti, zavisi od individualnih faktora, razvijenosti društva i kulture.
  • 4.  Danas je najĉešće mišljenje da adolescencija traje od 12. do 20. godine.
  • 5. TELESNI I SEKSUALNI RAZVOJ  Adolescencija poĉinje pubertetom. Pubertet je period seksualnog sazrevanja koji je pokrenut pojaĉanim luĉenjem polnih hormona. Javlja se i ubrzan telesni rast.  Devojĉice ranije ulaze u pubertet, oko 10. godine, a deĉaci dve godine kasnije.
  • 6.  Adolescenti su svesni svojih telesnih promena. Svesnost da se telo menja izaziva kod adolescenata strepnju i osetljivost na izgled.  Intenzivnije luĉenje hormona uslovljava pojaĉanu emocionalnu osetljivost. Zato je pubertet delikatan razvojni period, ali ne i problematiĉan kao što se misli.
  • 7. SOCIJALNI I EMOCIONALNI RAZVOJ  Adolescenti su intelektualno zreli, što znaĉi da mogu da razmišljaju o apstraktnim temama i da moralno rasuĊuju na nivou odrasle osobe. To im stvara osećanje kompententnosti ili sposobnosti i želju za samostalnošću i nezavisnošću.
  • 8.  Seksualna zrelost izaziva želju za romantiĉnom ljubavlju.
  • 9.  Zbog pobuĊene samosvesti, postavljaju se pitanja “ko sam ja i koje je moje mesto u svetu.” Sve to pokreće adolescente na sticanje raznovrsnih životnih iskustava jer im upravo to nedostaje. Adolescenti su zato stalno u akciji i spremni da probaju nešto novo. Tako stiĉu razne socijalne veštine i formiraju stavove o sebi i drugima.
  • 10.  Adolescenti naviše žele da budu slobodni, samostalni i nezavisni. Roditelji najĉešće hoće da ih kontrolišu jer misle da još nisu odgovorni i zreli i to dovodi do sukoba izmeĊu njih. Vremenom, roditelji stiĉu poverenje u njihovu odgovornost i sposobnost.  Sukobi su najĉešći u svakodnevnim pravilima ponašanja, poput oblaĉenja, izlazaka, pospremanja i dr. Mnogo su reĊi sukobi u vezi religije, politike, ekonomije...
  • 11.  Za razliku od detinjstva, kada su roditelji bili najvažnija emocionalna podrška, sada, u adolescenciji to postaju prijatelji. Sa njima razmenjuju intimna iskustva, provode najviše vremena i preduzimaju nove aktivnosti. Kroz podršku i razumevanje prijatelja, adolescenti stiĉu samopoštovanje i sigurnost, postaju samostalnije i snažnije liĉnosti.
  • 12.  Društvo obiĉno ima pravila koja se odnose na izgled mesta izlazaka, vrstu muzike...  Adolescenti najĉešće spremno prihvataju i slede ta pravila, jer im je važno da budu prihvaćeni.
  • 13.  Društvo takoĊe može pripadati nekoj većoj grupi kao što su reperi, pankeri, šminkeri, hip-hoperi...
  • 14.  Adolescenti imaju potrebu da spoznaju svoje osobine, uverenja, sposobnosti, životne ciljeve i po ĉemu su sliĉni drugim ljdima, a po ĉemu razliĉiti od njih.
  • 15. FORMIRANJE IDENTITETA  Psiholog Erik Erikson smatrao je da razvoj identiteta u adolescenciji pokreće potreba da se izabere buduća profesija i da je to najteži zadatak u adolescenciji. To je dugotrajan proces preispitivanja, koji može izazvati krizu identiteta.  Neki adolescenti ne reše krizu identiteta zato što olako prihvataju identitet koji im nameću drugi. Erikson je smatrao da oni koji ne razreše krizu identiteta nemaju dovoljno jasan doživljaj sebe i postaju nesigurni i nedosledni u sporvoĊenju svojih odluka i zavisni od tuĊih mišljenja.
  • 16. POREMEĆAJI U ADOLESCENCIJI  Najĉešći problemi u adolescenciji jesu alkoholizam, narkomanija, anoreksija, bulimija i maloletniĉka delikvencija.
  • 17. Razlozi zbog kojih adolescenti konzumiraju alkohol i drogu mogu biti radoznalost, radi zabave, razni problemi u porodici, školi, ljubavi ili društvu.
  • 18.  Ĉesto opijanje alkoholom pogoršava sve psihiĉke i fiziĉke funkcije. Razvijaju se osobine kao što su neodgovornost, depresivnost, agresivnost...  Hroniĉno opijanje može izazvati težak psihiĉki i fiziĉki poremećaj-delirijum tremens koji se javlja usled nagle apstinencije, a karakteristike su drhtanje, jaki bolovi, muĉnina...
  • 19.  Droga se uzima zbog želje za stanjem u kojem se osoba oseća prijatno, zadovoljno i opušteno. Dejstvo droge je kratko i nakon toga nastaju jaka napetost, nezadovoljstvo i praznina.
  • 20.  Anoreksija i bulimija su poremećaji u ishrani.  Ne mogu se savladati bez pomoći stuĉnjaka. Leĉenje i psihoterapija dugo traju, a nekada je potrebna i hospitalizacija.  Psiholozi smatraju da su mogući uzroci anoreksije i bulimije strah od odrastanja, strah od debljine i odnosi sa roditeljima.
  • 21.  Glavne karakteristike anoreksije jesu da se osoba izgladnjuje i da ima iskrivljenu sliku o svom telu.  Izgladnjivanje prouzrokuje preteran gubitak težine, fiziĉku slabost i zdravstvene probleme kao što su usporeni rad srca, nizak krvni pritisak, usporen rad srca...  Anoreksija je u 90% sluĉajeva ženski poremećaj. Obiĉno poĉinje nakon prve menstruacije kada se malo udebljaju i, plašeći se da se ne ugoje, one se izgladnjuju jer veruju da su debele. Tako se vremenom dobija iskrivljeno opažanje tela. Anoreksija nekada traje ceo život, a može imati i smrtni ishod.
  • 22.  Bulimija je nekontrolisana proždrljivost. Preterano prejedanje obiĉno prati faza namernog pražnjenja(povraćanja ili korišćenjem laksativnih sredstava) da se osoba ne bi ugojila.  Najĉešće poĉinje u srednjoj ili kasnoj adolescenciji.  Nakon prejedanja i povraćanja, osoba se oseća veoma loše, uplašena je, ljuta je na sebe i grize je savest.
  • 23.  Maloletniĉka delikvencija je kršenje zakona od strane maloletnika. Najteži oblici maloletniĉke delikvencije jesu pljaĉke, silovanja i ubistva. Drugi prestupi su tuĉe, bežanje od kuće, uništavanje imovine, pušenje...  Na delikvenciju utiĉu psihološki i sociološki ĉinioci: nisko samopoštovanje, nedostatak ljubavi i pažnje, fiziĉko zlostavljanje, loš uspeh u školi...
  • 24. ZRELA LIĈNOST KAO CILJ RAZVOJA  Psiholozi smatraju da je liĉnost zrela kada doĊe do emocionalne, kognitivne i kognitivno-socijalne zrelosti.  Emocionalnu zrelost karakteriše uravnoteženo emocionalno reagovanje na dogaĊaje koji su važni ta osobu.  Kognitivna zrelost predstavlja razvijenost kognitivnih procesa u obimu i na nivou koji je karakteristiĉan za ponašanje odraslih osoba u odredjenoj kulturnoj sredini.  Socijalnu zrelost odlikuju ukljuĉenost u društveni život i volja da se istraje u ostvarenju prihvaćenih ciljeva.