Successfully reported this slideshow.
Your SlideShare is downloading. ×

Rizik upotrebe novih I nepoznatih psihoaktivnih supstanci.pptx

Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad

Check these out next

1 of 10 Ad

More Related Content

Recently uploaded (20)

Advertisement

Rizik upotrebe novih I nepoznatih psihoaktivnih supstanci.pptx

  1. 1. Rizik upotrebe novih I nepoznatih psihoaktivnih supstanci
  2. 2. • Borba sa današnjim psihoaktivnim supstancama teža od one pre dvadesetak godina kada su korišćeni opijati kao što su heroin, kokain ili amfetamin, jer se sintetički opijati teško otkrivaju. Tržište droga nikada nije bilo tako dinamično. Droga je vrlo dostupna i u svetu i u regionu. Razvijaju se nove proizvodne tehnike. Na tržištu su visokodozirani i kombinovani preparati, a istovremena upotreba više droga je česta pojava. Nove psihoaktivne supstance čine situaciju znatno komplikovanijom. Iako su se na tržištu pojavile tek pre nekih 15-ak godina, postaju sve značajniji izazov kako za javno zdravstvo, tako i za druge sektore, uključujući zakonodavstvo.
  3. 3. Koje su to nove psihoaktivne supstance? To su „novi narkotici ili psihotropni lekovi” koji nisu kontrolisani Konvencijama UN, ali mogu predstavljati opasnost po zdravlje. Plasirane su kao legalna i bezbedna alternativa psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, a poznate su kao „legalne droge”, „sintetičke droge”, „biljne pilule za zabavu”, „soli za kupanje”, „prihranjivači biljaka”, „osveživači vazduha”, „eksperimentalne supstance”, „dijetetski suplementi”, „lekovi-analgetici” često sa oznakom „nisu za ljudsku upotrebu”.
  4. 4. Broj ovih supstanci je krajem 2017. godine iznosio više od 670, to znači i da je na tržištu na hiljade preparata različitog sastava. Pojavi se makar jedna nova supstanca nedeljno. Postoji velika hemijska raznovrsnost.Često se menja sastav preparata, a veliki problem je detekciji, jer se ne mogu otkriti uobičajnim analitičkim metodama. Samo devet referentnih laboratorija u Evropi može bez problema da otkrije prisustvo ovih supstanci u krvi i urinu.
  5. 5. Kako ove supstance deluju na organizam? Opasnosti po zdravlje su brojne i odnose se na akutna predoziranja, komplikacije, hronične efekte, zavisnost i toleranciju, brojne mentalne, somatske i druge poremećaje, kao i potencijalno smrtni ishod.Akutni efekti su različiti, jer zavise i od doze, vrste supstance i opšteg fizičkog i psihičkog stanja osobe koja ih koristi. Sintetičke droge su opasne i zato što osoba nikada zapravo ne zna koju hemikaliju, u kojoj dozi i u kojoj kombinaciji sa drugim psihoaktivnim supstancama je unela. Kako se radi o supstancama koje su hemijski raznovrsne, nedovoljno ispitane, efekti se ne mogu predvideti, a dugoročni efekti su u velikoj meri nepoznati.
  6. 6. Koje promene u organizmu izazivaju nove droge? Sintetički stimulansi izazivaju: halucinacije, agresivno i suicidalno ponašanje, kardiovaskularne poremećaje, psihozu, nesanicu, grčeve, gubitak kontrole nad sistemom organa za kretanje, nemogućnost jasnog razmišljanja, ekstremno povišenu temperaturu. Posle dugotrajnog korišćenja dolazi do depresije, oštećenja mozga, bubrega, jetre. Izazivaju zavisnost i toleranciju. Koje su supstance najopasnije? Sintetički opioidi su među najopasnijim supstancama, a kod predoziranja dovode do poremećaja svesti i kome, do problema sa disanjem, pa i do smrti. Posle uzimanja sintetičkih kanabinoida javljaju se muka i povraćanje, halucinacije, kardiovaskularni poremećaji, paranoja i psihoza koja traje i do pet meseci. Zabeleženi su i slučajevi infarkta mozga i srca, bubrežne slabosti, kao i krvarenje kao jedan od novih znakova zbog dodavanja otrova za pacove u preparate. Dugotrajno korišćenje praćeno je poremećajem pažnje, koncentracije, pamćenja i motornim poremećajima.
  7. 7. Kako je moguće da su prehranjivači biljaka, soli za kupanje, dijetetski suplementi – droga? Nove psihoaktivne supstance se prodaju pod lažnim namenama, ali njihovi korisnici znaju da se radi o drogi. Nekada se čak prodaju kao lažne ilegalne droge, kao što su heroin, kokain, ekstazi i benzodiazepini. Ko ih proizvodi i kako se distribuiraju, gde se mogu kupiti? Nove psihoaktivne supstance se proizvode u Kini. Kako su znatno veće jačine od kontrolisanih, krijumčarenje je lakše, jer je dovoljna mala količina (od jednog kilograma sirove supstance dobija se na hiljade preparata za koje je dovoljno samo par miligrama).Zatim se šalju u Evropu gde se prerađuju u preparate, pakuju i prodaju. Pored internetske prodaje („mračna mreža”, „površinska mreža”, društvene mreže), i klasične distribucije putem dilera, obično se nabavljaju u specijalizovanim prodajnim mestima, a u našoj zemlji su pre tri godine bile dostupne i na trafikama. Kako je to dovelo do porasta broja pacijenata u Nacionalnom centru za kontrolu trovanjaVMA (njih trideset za samo mesec dana), zajedničkim radom Ministarstva zdravlja i MUP-a, veliki broj ovih supstanci je zabranjen.
  8. 8. Kako elektronska cigareta može biti opasna droga i da li mi to znamo? Brojni su načini korišćenja ovih droga, mogu se piti kao tablete, kapsule, ušmrkavati, pušiti, koristiti intravenski, kao kapi ili sprej. Posebno su opasni sprejovi sa sintetičkim opioidima koji su već povezani sa velikim brojem teških trovanja.Takođe mogu biti prisutne i u tečnostima za elektronske cigarete, ali se tada nabavljaju sa jasnom namerom i na posebno određeni mestima. Da li su školska deca zaštićena? Iskustvo koje smo imali sa ovim supstancama iz klase sintetičkih kanabinoida pokazuje da su i školska deca bila ciljna grupa, a među pacijentima koji su medicinski zbrinuti u Nacionalnom centru bilo je mladih od 15 do 25 godina.
  9. 9. Po kojoj proceduri se nove droge zabranjuju? Premda za sada nisu obuhvaćene konvencijama UN, vrlo brzo po proceni rizika one se stavljaju na nacionalne liste psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, čime postaju zabranjene i podležu istoj proceduri kao i kontrolisane. Ko su korisnici sintetičkih droga u svetu? Ranije su to bili najčešće mladi od 15 do 24 godine, posetioci klubova i zabava, ali ih uzimaju i starije zavisne osobe koje istovremeno koriste više vrsta droga, takozvani politoksikomani i psihonauti koji koriste halucinogene. Sintetički kanabinoidi, kako pokazuju iskustva susednih zemalja, mogu da se nabave u kafićima, na ulici, a korisnici su sve češće učenici. U Evropi su tu i marginalizovane supkulture i zatvorska populacija, što kod nas još nije slučaj.
  10. 10. Hvala na paznji

×