Milan Stojanović Etwinning Projekat

1. Matematika:
Razlomci

2.  Izračunaj:
 a) 17+47−2717+47−27;
 b) (711−411)+27(711−411)+27;
 c) 1213−(813−213)1213−(813−213);
 d) (715+415)−(215+915)(715+415)−(215+915).
2

3.  Za koliko je zbir brojeva 23102310 i 10, 8
veći od razlike brojeva 5, 1 i 345345?

 Rešenje:

 (2310+10,8)−(5,1−345)=(2310+10,8)−(5,1−34
5)=

 2,3+10,8−(5,1−3,8)=2,3+10,8−(5,1−3,8)= 13,1
−1,3=11,813,1−1,3=11,8.
3

4.  Разломак (од латинске речи Fractus што
значи сломљено, разломљено) је однос
једног целог броја (бројиоца) према
другом (имениоцу).
 бројилац(колико смо делова узели)
-------------------------------------------------
------
именилац(на колико делова је подељена
целина)
 Разломак се састоји из три дела:
бројилац, именилац и разломачка црта.
4

5.  Бројилац је део разломка који се пише
изнад разломачке црте, и представља количину
неког дела целине која учествује у рачуну.
 Код разломака, именилац је број који се пише
испод разломачке црте и, уједно, указује на
колико је једнаких делова подељена целина.
Вредност имениоца се користи у називу разломка,
он именује делове целине, одакле му је и изведен
назив: половине, трећине, четвртине, петине,..
.
 Прави разломак је онај коме је бројилац мањи од
имениоца.
5

6.  Неправи разломак је онај коме је
бројилац већи од имениоца.
 Привидан разломак је онај коме је
бројилац дељив имениоцем.
 Сваки неправи разломак може се написати
у облику мешовитог броја, односно помоћу
природног броја и разломка.
6

7.  Проширити разломак неким природним
бројем значи помножити и бројилац и
именилац тим природним бројем.
 Скратити разломак неким природним
бројем значи оделити и бројилац и
именилац тим природним бројем.
 Несводљив разломак је разломак који се
не може скратити.
7

8.  ~Разломци са једнаким имениоцима се
сабирају тако што се именилац препише, а
саберу се бројиоци тих разломака.
~Разломке са различитим имениоцима
проширивањем доводимо на разломке
једнаких имениоца, па их онда сабирамо као
разломке једнаких имениоца.
~Разломци са једнаким имениоцима се
одузимају тако што се именилац препише, а
одузму се бројиоци тих разломака.
~Разломке са различитим имениоцима
проширивањем доводимо на разломке
једнаких имениоца, па их онда одузимамо као
разломке једнаких имениоца.
8

9.  Правило 1: Ако два разломка имају исти
именилац, већи је онај чији је бројилац
већи.
Правило 2: Ако два разломка имају исти
бројилац, већи је онај чији је именилац
мањи.
Правило 3: Ако два разломка имају
различите и имениоце и бројиоце, треба их
проширити тако да имају исте имениоце, а
затим применити правило 1.
9

10. Разломак ->
Децимални запис
Превођење разломка
у децимални запис
врши се једноставно
дељењем бројиоца
имениоцем.
Децимални запис ->
Разломак
Превођење из
децималног записа у
разломак вршимо
тако што тај број
изједначимо са
разломком чији је
бројилац једнак
почетном броју али
без зареза, а у
имениоцу пишемо 1 и
додамо онолико нула
колико имамо
децимала иза зареза у
запису тог броја.
10

11.  ~Разломак се множи природним бројем тако што се
именилац препише, а бројилац се помножи тим
бројем.
~Разломак се дели природним бројем тако што се
бројилац препише, а именилац се помножи тим
бројем.
~Производ два разломка је разломак чији је
бројилац једнак производу бројилаца та два
разломка, а именилац производ именилаца та два
разломка.
~Разломак се дели другим разломком тако што се
тај разломак помножи са реципрочном вредношћу
другог разломка.
Реципрочна вредност разломка се добије када
бројилац и именилац разломка замене своја места.
11