<ul><li>Izuzev razvoja prve dve godine života, adolescencija predstavlja period najbržih i najvećih promena u čovekovom ži...
<ul><li>U nekim ranijim društvima problemi adolescencije u današnjem smislu nisu postojali. </li></ul><ul><li>Deca su u uz...
<ul><li>Kada u 11. ili 12. godini  života hormoni počnu da rade, dolazi do naglog telesnog rasta i promena u fizičkom pogl...
<ul><li>Pritisak grupe na adolescenta može da bude prilično snažan.  </li></ul><ul><li>Čak i ako se pojedinac ne slaže sa ...
<ul><li>Mnogi psiholozi smatraju da je pronalaženje ili izgradnja ličnog identiteta najvažniji proces u periodu adolescenc...
<ul><li>Pijaže smatra da usled intelektualnog razvoja adolescent može da pređe sa  heteronomne  (preuzete od drugih) na  a...
<ul><li>Intimna drugarstva su veoma značajni doživljaji u adolescenciji - najpre se javlja druženje među pripadnicima isto...
<ul><li>U pubertetu se, konačno, javlja seksualni nagon i želja. </li></ul><ul><li>To se najpre manifestuje u vidu druženj...
<ul><li>“ Novi model življenja ne važi samo za adolescenta, već i za ostalu populaciju. On se razlikuje u mnogo čemu od pr...
ODNOSI SA RODITELJIMA <ul><li>Period adolescencije obično se naziva burnim periodom ili “ludim godinama”. Ali, taj period ...
<ul><li>Razumno popustljivi roditelji, spremni da otvoreno pregovaraju i da se dogovaraju sa svojom decom, mogu mnogo da p...
Sve ovo jasno pokazuje koliko muka adolescent mora da pretrpi, a i drugima da ih stvori. Takođe, on mora da uči u srednjoj...
 
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić

3,279 views

Published on

0 Comments
2 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
3,279
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
210
Actions
Shares
0
Downloads
35
Comments
0
Likes
2
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić

  1. 2. <ul><li>Izuzev razvoja prve dve godine života, adolescencija predstavlja period najbržih i najvećih promena u čovekovom životu. Adolescent je svestan tih velikih i važnih promena i snažno emocionalno reaguje na njih. </li></ul>Socijalni uticaji Fizi čki rast i izgled Konformiranje zahtevima grupe Lični identitet Druženja Seksualnost Još neki problemi adolescenata Moral i pogled na svet Odnosi sa roditeljima
  2. 3. <ul><li>U nekim ranijim društvima problemi adolescencije u današnjem smislu nisu postojali. </li></ul><ul><li>Deca su u uzrastu od 11 ili 12 godina preuzimala obaveze odraslih, budući poziv bio im je određen očevim pozivom, a u nekim sredinama roditelji su birali i budućeg supružnika. </li></ul><ul><li>Adolescencija kakvu danas znamo rezultat je ne samo fizičkog, fiziološkog i psihičko g razvoja, već i socijalnih i kulturnih uslova. Ona nije ista u svim delovima sveta, u velikim i malim gradovima, selima i ne sadrži uvek iste probleme. </li></ul><ul><li>Karakteristike adolescencije se menjaju – ono što je važilo 1970. ne mora da važi 1990. </li></ul>
  3. 4. <ul><li>Kada u 11. ili 12. godini života hormoni počnu da rade, dolazi do naglog telesnog rasta i promena u fizičkom pogledu. </li></ul><ul><li>Adolescent je često pred ogledalom i posledica toga može biti razvijanje osećanja sigurnosti i samozadovoljstva, ali i dubokog osećanja manje vrednosti. </li></ul><ul><li>Adolescenti su osetljivi na svoj spoljašnji izgled, pošto je on posebno značajan za uspeh ko d osoba suprotnog pola. </li></ul><ul><li>U različitim sredinama različito se cene pojedine osobine mladića i devojaka. </li></ul>
  4. 5. <ul><li>Pritisak grupe na adolescenta može da bude prilično snažan. </li></ul><ul><li>Čak i ako se pojedinac ne slaže sa shvatanjima svoje grupe, on to mora da prećuti i prihvati opšta načela ponašanja ukoliko želi da bude prihvaćen i cenjen k od vršnjaka. </li></ul><ul><li>S jedne strane, rani adolescent (do 15. godine) je najveći buntovnik i revolucionar (kada su u pitanju roditelji i škola), a s druge, najveći konformist (kada je u pitanju grup a njegovih vršnjaka) </li></ul>
  5. 6. <ul><li>Mnogi psiholozi smatraju da je pronalaženje ili izgradnja ličnog identiteta najvažniji proces u periodu adolescencije. </li></ul><ul><li>Pod pojmom identiteta uglavnom se podrazumevaju odgovori na pitanja </li></ul><ul><li>“ Ko sam ja?”, “Koliko vredim?”, “Gde pripadam?”, “Kakav želim da postanem?“ </li></ul><ul><li>Pored pominjanih telesnih promena, u adolescenciji nastupaju i značajne psihološke promene. </li></ul><ul><li>Adolescent želi da utvrdi koje su i kolike njegove sposobnosti i da sebe uporedi sa drugima. </li></ul><ul><li>Njegov identitet izgrađuje se i na proceni sopstvenih intelektualnih sposobnosti. Od te procene i poređenja zavisi osećanje samopouzdanja i sigurnosti u sebe, ili, pak, osećanje manje vrednosti. </li></ul>
  6. 7. <ul><li>Pijaže smatra da usled intelektualnog razvoja adolescent može da pređe sa heteronomne (preuzete od drugih) na autohtonu moralnost (koju sam izgrađuje). </li></ul><ul><li>U psihologiji morala smatra se adolescent, opšteći sa vršnjacima, razvija sasvim nova moralna načela: princip uzajamnosti, jednakopravnosti, pravičnosti, osećanje pripadništva grupi i lojalnost prema njenim članovima, sposobnost da se stavi u tuđi položaj... </li></ul><ul><li>Adolescent može zadržati bazične, osnovne vrednosti koje je stekao, a da se samo u nekim pitanjima (npr shvatanju slobode seksualnog života) ne slaže sa shvatanjima svojih roditelja. </li></ul><ul><li>Uostalom, raskorak između adolescenta i njegovih roditelja često se tiče sasvim praktičnih, a ne načelnih problema - kasnog dolaženja kući, loše odabranih drugova... </li></ul>
  7. 8. <ul><li>Intimna drugarstva su veoma značajni doživljaji u adolescenciji - najpre se javlja druženje među pripadnicima istog pola, a tek nešto kasnije heteroseksualno druženje. </li></ul><ul><li>U prvim bliskim prijateljstvima između osoba istog pola dolazi do ispovedanja najintimnijih tajni, do raspravljanja o događajima, osobama , filmovima... </li></ul><ul><li>Razlike u mišljenjima i ličnim osobinama ne ometaju ova duboka prijateljstva. </li></ul><ul><li>To su vrlo značajni momenti u razvoja morala i ličnosti adolescenata jer na taj način osoba uči da poštuje tuđu osobenost i individualnost. </li></ul>
  8. 9. <ul><li>U pubertetu se, konačno, javlja seksualni nagon i želja. </li></ul><ul><li>To se najpre manifestuje u vidu druženja sa osobama suprotnog pola i želje za dopadanjem. </li></ul><ul><li>Prema nekim podacima, oko 50% mladića i nešto manje devojaka do 18. godine već je imalo prvo seksualno iskustvo. U ranoj i srednjoj adolescenciji redovni seksualni odnosi su retkost. </li></ul><ul><li>Devojke nešto kasnije počinju sa seksualnim odosima nego muškarci. </li></ul><ul><li>Često se to dešava sa stalnim dečkom, u vezi koja je emocionalno obojena. </li></ul>
  9. 10. <ul><li>“ Novi model življenja ne važi samo za adolescenta, već i za ostalu populaciju. On se razlikuje u mnogo čemu od prethodnog. Umesto potčinjavanja ličnih interesa grupnim pritiscima, novi model ističa značaj ličnog identiteta i prava svake osobe da upravlja sopstvenom aktivnošću, sopstvenim društvenim i seksualnim odnosima, s ciljem da se postigne maksimalni nivo zadovoljstva i sopstvenih ciljeva” </li></ul><ul><li>Ne dajući nikakvu vrednosnu ocenu ovog shvatanja, ono se može izraziti pojmovima: demokratičnost, egocentričnost, hedonizam, relativiziranje morala. </li></ul>
  10. 11. ODNOSI SA RODITELJIMA <ul><li>Period adolescencije obično se naziva burnim periodom ili “ludim godinama”. Ali, taj period je nekad buran i dramatičan ne samo za adolescenta, već i za njegove roditelje. </li></ul><ul><li>Sloboda za kojom adolescent teži često je samo sloboda od roditeljske kontrole. U isto vreme, adolescent “slobodno robuje” zahtevima grupe svojih vršnjaka. </li></ul><ul><li>Adolescent takođe oseća da je već svoj čovek, da više nije dete i smatra da ima pravo da odlučuje o svom ponašanju i svojoj budućnosti. Njegovi doskorašnji glavni uzori i najveći prijatelji - roditelji, pretvaraju se u glavne prepreke na putu ostvarenja njihovih želja. </li></ul>
  11. 12. <ul><li>Razumno popustljivi roditelji, spremni da otvoreno pregovaraju i da se dogovaraju sa svojom decom, mogu mnogo da poprave, iako ne da stvari u potpunosti izmene. </li></ul><ul><li>Zabrane i stroga kažnjavanja su dvosekli mač - mogu da urode plodom za isvesno vreme, ali i da dovedu do još većeg bunta, prkosa i udaljavanja od roditelja. </li></ul><ul><li>Obično posle posle više ili manje oštrog sukoba na početku adolescencije dolazi do ponovnog zbližavanja dece i roditelja, ali sad već nezavisnih i samostalnih osoba. </li></ul><ul><li>Razlike u shvatanjima i sukobe adolescenata i rod i telja ne treba prenaglašavati i preterano generalizovati. </li></ul>Sukobi su nužan put do samostalnosti adolescenata kao ličnosti. <ul><li>Ima i dosta slučajeva da dete izrasta u odraslu osobu skoro neprimetno, s lako savladivim problemima i uz dobre odnose sa roditeljima. </li></ul><ul><li>Takav srećan ishod zavisi od ličnosti roditelja, dobre porodične atmosfere, ali i samih adolescenata i od toga sa kim se druže. </li></ul>
  12. 13. Sve ovo jasno pokazuje koliko muka adolescent mora da pretrpi, a i drugima da ih stvori. Takođe, on mora da uči u srednjoj školi, odabere budući poziv i upiše fakultet. Često ga muči i finansijska zavisnost od roditelja, tj. nedostatak novca za ostvarenje želja. U našim stambenim uslovima često nema zadovoljavajući nivo privatnosti u kući.

×