2. Зашто је нешто ?
• Питајући се зашто је до неке појаве дошло ,
зашто се појавила одређена последица ,
тражимо УЗРОК ( и на тај начин окрећемо се
прошлости )
• Но , узрочно размишљање може бити
усмерено и према будућности
• Одређену појаву или ствар можемо
посматрати питајући се какав ће она ЕФЕКТ
(последицу) изазвати
• Дакле , ефекат (последица) је након , а узрок
пре
3. Основна терминологија
• Услови
• Утицаји
• Повод
• Узрок ( посредан и непосредан )
• Узрок ( неопходан и довољан )
• реципроцитетни узроци
• одговорност
• Могућност
• Тактике каузалне аргументације ( Милове
методе )
4. Услови
• Услови су део каузалне аргументације
када нам је главни циљ да објаснимо
• Они постоје као аргументи
објашњавања историјских догађаја ,
аргументи објашњавања успеха или
неуспеха одређене особе или неког
социјалног догађаја
• Неки од услова су важни , а неке не
треба ни спомињати
5. Услови
• Нпр ако објашњавамо пожаре који су
захватили шуме на обали , као важне
услове навешћемо суво растиње ,
ветар који шири ватру и сл
• Ако објашњавамо погибију човека који
је пао са десетог спрата зграде ,
гравитацију нећемо спомињати као
услов јер сви знају да је она саставни
део услова на Земљи .
6. Утицаји
• Утицаји су услови који утичу на величину
последице , односно на степен стварања
последице
• утицај нам означава нешто што само по себи не
може створити или укинути неку последицу већ
утиче на то дешава ли се она брже или спорије ,
више или мање
• Нпр утицај који имају “играчице” на утакмицама ;
оне саме по себи не изазивају навијање ( увек
има навијања на утакмицама ) , али оне то
навијање повећавају и убрзавају
7. Повод
• Услови и утицаји доприносе стварању
одређене последице , али потребан је повод
који ће до ње заиста и довести
• Нпр ако се присетимо узрока пожара ; повод
би у том случају могао да буде удар муње
или опушак
• Повод је лакше приметити ако је он сам неки
драматични догађај који привлачи пажњу
8. Непосредни и посредни узроци
• Важно је разликовати узроке зависности
од времена ( јесу ли ближи догађају -
непосреднији или удаљени од њега -
посреднији )
• Директни узроци су они који су
временски ближи последици
• Корисно је знати који од услова пасивно
егзистирају дуже време , а који су
непосредни узроци одређеног догађаја
9. Непосредни и посредни узроци
• Нпр који су узроци победе одређеног
председничког кандидата ?
• Свој утицај могу имати услови који постоје дуже
време ( економска ситуација , дипломатски
односи ... ) , али важни могу бити и догађаји од
пре неколико месеци ( медијски иступи ,
скандали ... )
• ти се догађаји могу окарактерисати као
непосредни узроци који су се збили релативно
недавно у односу на сам догађај
10. Посредни узроци
• њих можемо посматрати као узорке узрока
• Такве удаљене узроке тражимо када
анализирамо историјске догађаје или када
желимо објаснити потезе одређене особе
• Желимо да знамо који је тачан (ма како удаљен)
узрок неурозе или неуспеха на факултету или
успешне каријере.
Враћамо се уназад колико је потребно да
дођемо до изворишта
11. Неопходни и довољни узроци
• Желимо да знамо шта је тачно потребно да се нека
последица створи, произведе, или спречи
• Кључни узроци су они без којих одређена последица
није могућа
• То су они који су трајно , а каткада и јединствено
повезани са последицом
• Нпр кисеоник је кључни услов ватре ( толико трајно
повезан с њом да постојање кисеоника уопште не
бисмо спомињали као услов који ствара ватру )
• уочавање кључног услова за одређени ефекат није
увек довољно за предвидети последицу
• Иако је кисеоник кључни услов ватре , само постојање
кисеоника неће довести до ватре
12. Довољан узрок
• Још једном као пример ћемо навести ватру
- Ако је дошло до пожара можемо бити сигурни
да су били присутни сви важни услови и узроци:
• кисеоник , гориви материјал , средство
потпаљивања ... Но , уз све то потребна је
бачена шибица , ударац муње и сл .
• То је тзв. довољан узрок
• Довољан узрок је онај који МОРА да доведе до
последице
13. Одговорност
• Одговорност је један од узрока који важи само
у случају људских односа
• Питање одговорности може се односити на
нешто што је неко учинио или није учинио
• Нпр амбасадор који приређује пријеме,
сусрете или друге свечане активности може се
сматрати одговорним за побољшање односа
са неком земљом . Онај који не организује
свечана догађања ( управо због тог недостатка
деловања ) може се сматрати одговорним за
стагнирање или погоршање односа с неком
државом
14. Намера
• Ово показује да одговорност укључује
деловање или не деловање неке особе , али
укључује и НАМЕРУ
• Људски поступак сматрамо узроком ако је
постојала намера
• Нпр ако позовете људе на рођенданску
забаву , купите храну и пиће и организујете
простор тада је човек узрок забаве
• Исто тако битна је и намера када одлучите да
не делујете
15. Намера
Људски поступак као узрок лако је
идентификовати када он спада под
јурисдикцију особе
• Нпр јурисдикција лекара је здравље
пацијената , учитеља знање студената ,
родитеља бригу за добробит деце ...
• Ако је пацијент умро јер му је постављана
погрешна дијагноза , не занима нас намера
• Последица је очигледно била у домену
лекара , а када је могуће одређену последицу
сместити под одређену домену , небитно је ,
је ли постојала намера или није .
16. Реципрочни узроци
• Ситуација у којој узрок и последица
међусобно директно зависе једно о другом
• Нпр више цене доводе до захтева за већом
платом , веће плате пак доводе до виших
цена . Или успех ствара самопоуздање ,
самопоуздање ствара успех
• То су све примери генерализација и показују
да такви реципроцитетном узроци могу
постојати само у генерализацијама
17. Реципрочни узроци
• У неким случајевима тај реципроцитет није
очигледан и подробном анализом се утврђује
• Нпр Американци купују велике аутомобиле,
произвођачи производе велике аутомобиле.
• Јесу ли произвођачи утицали на то да
Американци купују велике аутомобиле
(заправо им не дају избор мањих аутомобила
- вероватно јесу ) или је потражња великих
аутомобила нагнала произвођаче да их
производе ( вероватно јесте ).
• Дакле, потражња купаца утиче на
производњу, производња утиче на куповину.
18. Могућност ( случајност )
• Многи људи мисле да су случајност и
узрок у супротности
• Неки су догађаји узроковани , а други су
последица случајности
• Нпр Ако сретнете своју тету на улици ,
то је случајност . Ако се договорите са
пријатељем и нађете се у 15. на Тргу
тада је то догађај с узрокован намером
19. Могућност ( случајност )
• Но , значи ли то да ствари које се догоде
случајно не спадају у каузалну аргументацију
• НЕ
• Постојао је узрок што је тета ишла том улицом ,
постојао је узрок што сте ви ишли том улицом .
• Случајност је што се обоје догодило
истовремено
• Случајност је неочекивано подударање ствари
које имају различите узроке
20. Милове методе каузалне
аргументације
• Енглески филозоф Џон Стјуарт Мил дао је
детаљно објашњење како пратити каузалну
аргументацију
• Главни циљ био му је идентификовати узрок и
што је сигурније могуће повезати га са
последицом
• Милове методе помажу нам да одредимо који
узрок ствара одређену последицу
(то је посебно корисно када имамо више узрока
коју могу довести до последице), а са друге
стране те нам методе помажу да своју публику
уверимо у то
21. 1. Метода заједничког фактора -
Милова метода слагања
Вреди само ако се последица појављује
више од једног пута
• Људи се разболе од исте болести ,
државе ратују један с другом ...
• у оваквим случајевима последица се
појављује више пута
22. 2. Метода једине разлике -
Милова метода разлике
• Вреди у случајевима када се ради о најмање
две сличне ситуације , једна води до
одређене последице , а друга не
• нпр једна воћка роди плод, а друга не ; један
председник влада мирно , а други ратује
• У аргументацији на тај начин прво треба
уверити публику да су два случаја у свему
другоме слична
23. 3. Метода варијације узрока и последице
(корелативна веза две димензије) - Милова
метода пратеће варијације
• Метода варијације користи се кад нека
последица постоји и варира
• Нпр цене акција на берзи , трошкови
живота ...
• Суочени са променама , флуктуацијама
и трендовима тражимо међу могућим
узроцима бар један који постоји и
варира на сличан начин
24. 4. Метода елиминације - Милова
метода остатака
• То је метода којом се користе научници у
експериментима, лекари у постављању дијагноза,
инспектори у решавању криминалистичких случајева
• Метода елиминације ефикасна је кад постоји више
могућих узрока неке појаве , претпостављамо да је
само један од узрока довољан да изазове нашу
последицу (што потенцијално може бити слаба тачка
наше аргументације)
• Процедура методе елиминације састоји се у томе не да
доказујемо да је наш узрок узроковао одређену
последицу већ да све остале могуће нису
• Успех аргументације на тај начин зависи о почетној
групи могућих узрока ио томе колико уверљиво су
остали елиминисани
