2. ПОСМАТРАЊЕ
Најстарији и најраспрострањенији метод прикупљања
података
Научно посматрање – селективно, систематично и стручно
Зависно од обима:
Појединачно – усмерено на проучавање појединачних
друштвених појава
Комплексно – проучавање глобалних, сложених и
дугорочних друштвених појава
3. ПОСМАТРАЊЕ
Према улози посматрача:
Посматрање са учествовањем
Посматрање без учествовања
Посматрање са учествовањем – 4 облика:
Посматрач као потпун учесник
Учесник посматрач
Посматрач учесник
Посматрач
(Посматрач са учествовањем у улози научног
посматрача
4. ПОСМАТРАЊЕ
Посматрање са учествовањем –
предности:
Једини начин за посматрање
затворених друштвених група
Исцрпнија, веродостојнија
аутентичнија сазнања
Посматрање са учествовањем –
недостаци:
Често мање објективно
5. ПОСМАТРАЊЕ
Предности посматрања:
Добијени подаци неупоредиво тачнији и
веродостојнији него код других метода
Има изузетну хеуристичку вредност
Слабости тј. ограничења
посматрања:
Углавном служи за истраживање
спољних манифестација
Нема потребну временску дубину – не
могу се истраживати прошлост и
будућност
6. ЕКСПЕРИМЕНТ
Најчешће се користе три врсте
експеримента:
Лабораторијски
Експеримент у природним условима
Природни експеримент
Лабораторијски експеримент – научно
посматрање одређених појава
друштвених појава у вештачки створеним
условима који омогућавају што
повољније сагледавање њених узрока
7. ЕКСПЕРИМЕНТ
Лабораторијски експеримент –
експериментатор ствара одговарајућу
експерименталну ситуацију да би
обезбедио непосредно изучавање дејства
једног или више чинилаца за које се
претпоставља да су узроци одређене
друштвене појаве; сазнајни домети веома
ограничени
Резултати могу служити као основа за даља
истраживања
8. ЕКСПЕРИМЕНТ
Експеримент у природним условима
- изводи се у стварним природним
условима у којима експериментатор
контролише дејство
експерименталног чиниоца
Две што сличније групе –
експериментална и контролна група
Веома често се користи у
социологији
9. ЕКСПЕРИМЕНТ
Експеримент у природним условима има
велику предност у односу на лабораторијски
јер се изводи у реалним условима – људи се
понашају много природније
Природни експеримент –
квазиекспериментално истраживање неког
друштвеног процеса у његовом спонтаном
току на оним местима и у оним временским
моментима када се он појављује у својим
најизразитијим облицима (нпр, за време
природних катастрофа, у ратним условима, у
процесу настајања нове локалне заједнице и
слично)
10. ЕКСПЕРИМЕНТ
Природни експеримент знатно мање
прецизан него експеримент у
природним условима
Закључак – употреба експеримента
у социологији могућа, али не у оном
степену као што је случај у
привредним наукама