логичке грешке, логика, закључак, доказ,

1. ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ
ГРЕШКЕ У ДОКАЗУ
Грешке у доказу могу се поделити у зависности од тога у ком елементу доказа се јављају.
Тако можемо разликовати:
ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА ТЕЗУ
ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА АРГУМЕНТЕ
ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА НАЧИН ДОКАЗА
ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА ТЕЗУ
Грешке у односу на тезу појављују се у два основна облика:
А - Спорна теза се или шири или сужава
ТЕЗА
ТЕЗА
Б - Не доказује се спорна теза, већ нека друга теза
ТЕЗА
А1
А2
ТЕЗА
2
А3
1

2. ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ
Qui nimium probat, nihil probat ( Ко превише доказује, ништа не доказује)
Отклон од тезе може бити већи или мањи, и може се догодити на различите начине. Кад неко
доказује тезу која је општија од оне спорне, кажемо да доказује превише. Супротно томе, ако неко
доказује тезу која је ужа од оне коју би требало доказати, кажемо да доказује премало.
Претпоставимо да се у неком скупу расправља о томе има ли друштво право да злочинца казни
смртном казном. Онај ко би почео да доказује да је грех усмртити било које живо биће, доказивао
би превише; онај ко би доказивао да друштво има право да се брани од оних који га угрожавају,
доказивао би премало.
Онај ко доказује премало, олакшава себи посао, али не доказује оно што би требало. Онај ко
доказује превише, доказао би и ужу тезу кад би успео да докаже ширу. Али општије тезе увек је
теже доказати па се често дешава се општија теза коју покушавамо да докажемо, не може никако
доказати, док би се она ужа, коју заправо и треба доказати, могла доказати прилично лако. Зато се
каже: «Ко превише доказује, не доказује ништа» (Qui nimium probat, nihil probat).
Прелаз у други род
Отклон од спорне тезе може бити и такав да доказујемо тезу која је сасвим друге врсте или спада у
сасвим друго подручје. Тако некад кажемо за неког да је неспособан, а људи почну да нас
уверавају да је он врло поштен. Или: критикујемо друштвени поредак и односе међу људима у
некој земљи, а апологета постојећег стања почне да нам наводи цифре о порасту производње или о
наоружању њихове војске. Ову грешку називамо «прелазом у други род».
Argumentum ad hominem
Ово је најчешћи псеудоаргумент у расправама, нарочито у оним «жешћим». Кад неко не уме да
аргументима побије тврдњу с којом се не слаже, па покушава да је обори причајући да је онај ко ју
је поставио «познати лажљивац», «стара пијаница» или «син лудака» и слично, кажемо да
употребљава «аргумент против човека» (argumentum ad hominem).
Argumentum ad hominem у својој погрдној варијанти састоји се у томе да више не расправљамо о
спорној тврдњи него покушавамо да дискредитујемо човека који је поставио ту тврдњу.
Уместо да се напада аргумент, напада се особа која стоји иза тог аргумента.
Постоје три основне форме ове заблуде:
1. Кад се уместо тврдње напада особа.
Пример: Може он тврди колико хоће да ме је ухватио у крађи, нећемо ваљда веровати једном
црнцу .
2. Кад се у сврху обарања тврдње истичу околности у којима се налази особа која износи тврдњу
2

3. ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ
Пример:
а) Лако је овом министру да нам говори да је неопходно увести тржишну привреду и дозволити
слободно формирање цена, кад је толико богат да њега поскупљење неће погодити.
б) Ти то не разумеш, јер си млад...
3. Кад се истиче да особа сама не поштује то за шта се залаже или што тврди.
Пример:
а) С каквим правом овај лекар може да ми саветује да оставим дуван, кад је и сам пушач.
б) Кажеш да не треба пити, а не делујеш ми да си трезан...
Постоји, међутим, и доброћуднија варијанта овог аргумента која не тежи да дискредитује
опонента него да га увери да он због специјалних околности у којима се налази (занимање,
припадност некој партији или друштвеној групи, његове раније изјаве итд.) треба заправо да се
сложи с тезом којој опонира.
Пример: када у дискусији са банкаром покушавамо да му објаснимо да он, ако не жели да дође у
контрадикцију са пословном етиком, треба да прихвати нашу тезу, или када политичког
противника уверавамо да наша теза, с којом он полемише, заправо логично проистиче из неких
теза за које се он залаже.
Затрован бунар
Ово је подврста грешке аrgumentum ad hominem, али је неки логичари сматрају посебном врстом
грешке. Грешка се састоји у томе што се не расправља о спорној тези, већ се захтева одбацивање
свих противникових будућих аргумената због некомпетентности, пристрасности, припадности
„другој групи“ итд.
Пример: „Наравно да ћете тврдити да је позитивна дискриминација лоша, ви сте припадник
већине...“
„Не можете објективно говорити о месу, јер сте ви вегетаријанац“.
„Не можете ви да говорите о радничким правима, јер сте ви избачени из фирме“
Argumentum ad populum
Овај псеудоаргумент састоји се у томе да не улазећи у расправу о суштини спорне ствари,
настојимо да придобијемо слушаоце делујући на њихова осећања, предрасуде, таштину и
субјективне утиске. Осим тога, овај аргумент је могуће препознати по патетичном тону којим се
изговара као и по јасном утиску да је нагласак на форми не на садржају аргумента.
Примери:
Када демагог на митингу ничим не поткрепљује своје тврдње него им даје привид уверљивости
најављујући их звучним фразама као „дубока је истина да ...“, „само покварен човек може
3

4. ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ
посумњати у ...“, „ко боље од вас схвата како ...“, кажемо да употребљава „аргумент за народ“
(argumentum ad populum).
Argumentum ad misericordiam- Аргумент сажаљења
Ако неког оптужују да је проневерио новац, а он одговара да има болесну жену и малу децу, рећи
ћемо да употребљава „Аргумент за милосрђе“ (argumentum ad misericordiam). Значи, овај
Аргумент употребљава онај ко избегава расправу о суштини спорне ствари и покушава да побуди
самилост код саговорника.
Примери:
- „Зар није дивна ова скулптура? Три месеца сам напорно радио на њој.“
- „Како можеш да кажеш да подваљујем? Осим тога, већ губим са осам поена разлике.“
Argumentum ad verecundiam-„Аргумент страхопоштовања према ауторитетима“
Док се неки радо позивају на „општеприхваћено“ мишљење, други више воле да се позивају на
мишљење истакнутих појединаца, великих људи, „ауторитета“, „експерата“, „зналаца“. Такво
позивање има смисла кад се са нестручњаком споримо о неком стручном питању. Али оно није
доказ и не може одлучити у споровима међу самим стручњацима. Најмање је такво позивање на
месту када се ауторитет у једној области цитира као арбитар у другој, на пример када се спортисти
или глумци цитирају као ауторитети у науци или кад се политичар цитира као ауторитет у
уметности. Ова грешка назива се „Аргумент страхопоштовања према ауторитетима“ (argumentum
ad verecundiam).
Постоје ситуације у којима није пожељно цитирати ауторитете:
1. Када цитирани ауторитет није експерт за тему о којој се расправља.
Пример:
Наш стриц, професор на Правном факултету, је рекао да је снимак спуштања астронаута на Месец
лажиран.
2. Када се већина експерата у тој области не слаже са цитираним ауторитетом.
Пример: Др. Петар Јовановић у својој књизи „Болести коже” , наводи следеће биљне лекове за
псоријазу: ... (овакав цитат, неће бити научно вредан, јер није прихваћен од стране осталих
стручњака у тој области)
3. Када се цитира изјава у којој ауторитет није говорио озбиљно или кад није био способан да
пружи изјаву вредну пажње
Пример:
4

5. ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ
Ми смо на ивици нуклеарног рата, Роналд Реган је рекао да ћемо за пет минута почети да
бомбардујемо Русију. (Он је то заиста рекао, али као шалу током пробе озвучења).
Анонимни ауторитет
Цитиран је аутор, али није наведено који, па тако није могуће утврдити да ли је он ауторитет у
области на коју се тврдња односи.. Мада је ова заблуда само подврста претходно објашњене
Argumentum ad verecundiam), она се тако често користи да је потребно посебно је навести.
Подврста ове заблуде је позивање на гласине. Пошто није могуће утврдити извор гласина, тешко
је рећи колико оне могу да буду веродостојне.
Примери:
- Кажу да ће у августу следеће године бити смак света.
- Прича се да министар има вилу на Флориди.
Argumentum ad ignorantiam- Аргумент из незнања
Уопште речено, недостатак доказа није доказ за супротно:
Натерао сам га да призна да нема ниједног доказа да ванземаљци не постоје, из чега сам извео
закључак да они постоје...
Грешка се појављује у случајевима где се из одсуства доказа не може ништа поуздано закључити.
Незнање о истинитости извесне тврдње прихвата се као доказ њене неистинитости, или супротно,
незнање о неистинитости узима се као доказ истинитости. Код нас се ова грешка јавља и као
манифестација идеолошке вере: Књигу нисам читао, али је осуђујем!
Ако се, на пример, тврдња да је нека болест неизлечива поткрепљује само тиме што још није
пронађен лек за њу, кажемо да употребњава „Аргумент незнања“ (argumentum ad ignorantiam).
Суштина овог аргумента је у томе што се довољним доказом за неку тврдњу сматра непостојање
доказа за супротну тврдњу.
Пример:
- Пошто нико није доказао да је свемир бесконачан, то је доказ да је свемир коначан. (Тешко је
доказати непостојање било чега, а нарочито за оне ствари које су изван нашег искуства)
Argumentum ad baculum- „Аргумент батине“
Када се велика и мала држава не слажу у мишљењу, па велика држава почне да нагомилава трупе
на граници мале, кажемо да велика држава употребљава „Аргумент батине“ (argumentum ad
baculum). Уопштено, овај аргумент се састоји у томе што у немогућности да другачије докажемо
своју тврдњу, претимо силом, или чак директно употребимо силу против онога ко се не слаже с
нашом тезом.
Дакле, саговорник се упозорава да ће бити кажњен ако не прихвати тврдњу.
Примери:
- Треба да признаш да је шеф у праву, јер ћеш у супротном добити отказ.
5

6. ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ
- Ако не верујеш у моје методе лечења, онда иди код лекара АБ, па нека те он својим лечењем
убије.
Комплексно питање
Комплексно питање (complex question) је псеудоаргумент (лажни, привидни аргумент) који се
састоји у томе да уместо да се доказује спорна теза, поставља се питање на које не може да
одговори, а да се не претрпи штета.
Пример:
*„Јеси ли престао да тучеш жену?“ ( А, спорно је да ли је икада тукао жену.)
* „Јеси ли се излечио од алкохолизма?“ ( А, спорно је да ли је уопште и био зависник.)
Ово питање захтева дефинитиван одговор а да се пре тога није поставило питање „Да ли си тукао
жену?“, тако да се било којим одговором „доказује“ да је саговорник тукао или чак још туче жену.
Овај аргумент често употребљавају адвокати када испитују осумњиченог да би их навели да
одговоре управо оно што би потврдило њихову кривицу.
Пример:
*„Где ти је новац који си украо?“
Јасно је да је грешка у томе што питање имплицира тврдњу која тек треба да буде доказана..
„Клизава стрмина“
Ова грешка настаје када се доказује да је нека тврдња Х неприхватљива, показујући да из ње,
наводно, следи низ неприхватљивих догађаја.
Пример: Ако пустим тебе са часа онда морам и све остале.
ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА АРГУМЕНТЕ
ТЕЗА
А1
А2
А3
6

7. ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ
Error fundamentalis - „основна заблуда“
Ако је тврдња на којој почива читав доказ неистинита, онда неће вредети то што ваљано изводимо
закључке. На пример, ако пођемо од тезе да су белци урођено талентованији од црнаца, наши
докази неће много вредети чак и ако је даљи поступак извођења доказа валидан. Ова грешка
назива се „основна заблуда“ (error fundamentalis).
Petitio principia -Претпоставка принципа
Кад као аргумент за неку тезу наводимо другу тезу која је такође спорна и ције доказивање
претпоставља доказаност тезе коју тек треба доказати, каже се да чинимо грешку „антиципирање
принципа“ (petitio principii).
Пример:
Ову грешку чини, на пример, мајка која оспорава суседову оптужбу да је њен син разбио његов
прозор аргументом: „Мој син није никад разбио ничији прозор, па према томе није разбио ни
ваш.“
Ако се особи А замера да је увредила особу Б, онда би особа А требало да покаже да њен поступак
није увреда. Али ако аргументује само на следећи начин:
„Ја сам васпитан и не вређам људе“, онда је особа А учинила грешку petitio principii.
Idem per idem – Исто помоћу истог
Кад би неко у прилог тезе да се „кроз стакло може видети“ навео аргумент да је „стакло прозирно“
или кад би у прилог тезе да „опијум успављује“ навео аргумент да „опијум има моћ
успављивања“, рекли бисмо да „доказује исто истим“ (idem per idem). У ствари, он и не наводи
никакав аргумент него своју тезу понавља другим речима.
Circulus in demonstrando - Кретање у кругу
Понекад се људи приликом доказивања служе аргументима који су само наизглед доказани а у
ствари нису.
Пример:
*“Ја сам поштен човек, Ако не верујете, питајте мог пријатеља тог-и-тог. Њему можете потпуно да
верујете. Ја вам јемчим да он никад не лаже.“
У оваквим случајевима, када се теза А доказује тезом Б, а теза Б тезом А, или када се теза А
доказује тезом Б, теза Б тезом В, а теза В поново тезом А, можемо рећи да је учињена грешка
„круг у доказу“ (circulus in demonstrando).
7

8. ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ
Argumentum ad antiquitatem – Аргумент старог, „провереног“
Ова грешка се најчешће поткраде када аргументујемо да ли је нешто добро или лоше на темељу
чињенице колико је старо или колико дуго постоји. Супротна грешка је argumentum ad novitatem..
Пример:
*„Две хиљаде и шесто година Персијанци врују у Заратустру. Отуда, Зороастризам мора бити
истинито учење кад је толико дуго опстало.“
Argumentum ad novitatem –Аргумент новог, модерног
Псеудоаргумент, супротан аrgumentum ad antiquitatem. То је грешка у аргументовању када се
доказује да је нека теорија или ствар утолико боља уколико је новија.
Грешка некритичког прихватања новина настаје уколико прихватимо да је нечија тврдња
истинита само зато што већина људи почиње у њу да верује.
Ни наука и филозофија нису имуне од ове грешке. Често нешто на основу пуке новине задобија
вредност.
Пример:
* „Нова, револуционарна, формула нашег производа...!“
*"Windows 2000 је много бољи од Windowsa 98, зато што је програм новији.“
* „Најновији модел Евродизела оставиће вас без даха!“
* „Нова формула нашег шампона...“
Argumentum ad crumenam–Аргумент богатства
Ова грешка настаје када се уместо валидног аргумента, употребљава као аргумент корист, новчана
или материјална премоћ.
Пример:
*„Мајкрософтов софтвер је несумњиво врхунски, јер зашто би иначе његов оснивач Бил Гејтс
имао толико пара.“
* „Америка је најнапреднија, јер је најбогатија држава“.
Argumentum ad lazarum –Аргумент сиромаштва
Ова грешка настаје када се спорна теза не аргументује адекватним аргументом, већ се као
аргумент користи нечије сиромаштво.
Пример:
8

9. ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ
* „Он зна шта је живот, јер се у свом сиромаштву намучио“.
* „Мој клијент је поштен човек- то се може видети и по његовом скромном имовном стању.“
Argumentum ad numerum –Аргумент бројности
Овај псеудоаргумент је врло сличан аргументу ad populum. Састоји се у томе да се истинитост
неке тврдње поткрепљује бројем људи који верују у њу, што се врло често чини.
Пример:
*„Хиљаде људи верује у постојање вештица, значи да ту мора бити неке истине.“
* „Преко 57% домаћица користи наше средство...“
*„Хиљаде људи верује у хороскоп, значи да ту има истине.“
Argumentum ad nauseam–Аргумент понављане неистине
Ad nauseam заправо и није класична логичка грешка него погрешно веровање да ће неки аргумент,
ако се понови више пута, постати прихватљив. Ако неко стално понавља исту ствар, вероватније је
да она неће бити прихваћена, јер ће свакоме досадити то вечито понављање.(Чувено Гебелсово
понављање лажи!)
Грешка посојећег, али безначајног узрока
Ова грешка настаје када се за неки догађај наводи узрок који је присутан, али је безначајан у
односу на остале узроке тог догађаја.
Пример:: Коришћење дезодоранса у спреју ствара рупу у озонском омотачу.
Грешка погрешног смера
Ова грешка настаје када је релација између узрока и последице је обрнута.
Када се тврди да појава А производи појаву Б, а у стварности појава Б производи појаву А. (Тврди
се да је А=>Б, а уствари је Б=>А)
Пример:
“Општина Рековац је мала и неразвијена и зато смо јој пренели мање средстава из буџета“.
9

10. ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ
Грешка комплексног узока
Ова грешка настаје када последица има више узрока од којих се спомињу само неки.
Пример: Ова петица те је учинила одичним ђаком.
Пример : „Оштетио сам ауто јер сам ударио у рупу на путу“. (А не помиње да је возио брзо.)
Retorsio argumrnti -Коришћење туђег аргумента
Пример: А: он је дете и не сме се кажњавати.
Б: Баш зато што је дете треба да се казни, тако да научи на време
Пример: А: ја нећу одржати говор јер имам трему
Б: баш зато мораш одржати говор јер ћеш се једино тако решити треме
Претериција- Привидно прећуткивање
Најава да се о нечему “не жели говорити”, али се свеједно каже те се тиме повећа знатижеља
слушалаца
Пример: Ја данас не желим да говорим да је Влада крива за повећање
незапослености већ о томе како решити тај проблем...
Концесија- Тренутно одобравање
Фигура којом се допушта противниково стајалиште, али само да би се касније с још већим
ауторитетом побило
Пример: Признајем да ваш предлог закона потпомаже демографску политику,
али занемарује привредни напредак који је у овом тренутку битнији
Argumentum ad utile- Аргумент користи
Ова грешка настаје када као аргумент за потврду спорне тезе истичемо корист коју носи
прихватање тезе, а не тачност и истинитост саме тезе.
Темељи се на премиси да користи владају ставовима, а реализује се тако што указујемо на корист
од прихватања нашег става.
Пример:
* „Нови начин студирања је бољи, јер ће омогућити мањи број испита које треба полагати.“
10

11. ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ
* „Ако купите наше средство- уштедећете...“
ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА ПОСТУПАК
Non sequitur -Не следи
Могуће је да се у доказном поступку служимо истинитим аргументима и да њима доказујемо тезу,
а да доказ ипак не буде добар. То се догађа онда када теза коју желимо да докажемо није заснована
на аргументима којима се служимо, када се она никаквим ваљаним закључком не може извести из
њих. Ову грешку називамо „не следи“ (non sequitur).
Ова грешка догађа се увек када изводећи тезу из аргумента, погрешно закључујемо. Зато се ова
грешка може појавити у безброј различитих варијанти, наиме у свим оним варијантама у којима се
појављују логичке грешке у закључивању.
Argumentum ad logicam
Популарнији назив је „погрешна грешка”. Настаје када закључак одбацимо зато што је изведен из
неистинитих премиса и на неваљан начин, иако је конклузија сама по себи истинита. Другим
речима, неки суд сам по себи може бити истинит, а да је изведен из неистинитих премиса (или
истинитих) али крајње неформално.Међутим, ова грешка је веома занимљива и важна. Нечији
аргументи могу бити бесмислени а да је његова теза по себи значајна и истинита.
Пример:
„Узмимо разломак 16/64. Ако „скратимо“ број 6 у бројитељу и број 6 у именитељу, добићемо 1/4.“
„Али то није математички коректно!“
„Па ипак је 16/64 једнако 1/4.“
И стварно је једнако; тако смо погрешним путем дошли до исправног закључка.
ГРЕШКЕ У ИНДУКТИВНОМ И АНАЛОГИЈСКОМ ЗАКЉУЧКУ
11

12. ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ
Индукција је закључивање о општем на основу појединачног. Ако, рецимо, имамо пред собом
врећу од 1000 куглица и из ње извучемо црну куглицу, могли бисмо да закључимо да је и
преосталих 999 куглица црно. Да ли је то добар закључак? Ако као следећу извучемо белу
куглицу, можемо да се предомислимо и да тврдимо да је пола куглица у врећи црно, а пола бело. И
тако даље.
Ипак, никада нећемо моћи са сигурношћу да тврдимо да било који закључак изведен на основу
појединачног случаја важи за све остале случајеве. То значи да индукција није сигуран начин
закључивања. Да, али се вештина критичког размишљања често своди на процену колико је
вероватан закључак изведен индукцијом од одређеног броја појединачних случајева. Рецимо да
смо из вреће насумично извукли 100 куглица, и да смо међу њима избројали 50 црних и 50 белих.
На основу тога можемо да донесемо вероватан закључак да је у врећи остао приближно једнак
број црних и белих куглица.
Претерано уопштавање
Закључак се доноси на основу премалог узорка.
Примери:
- Није истина да је дуван штетан. Мој деда пуши већ 60 година и здрав је као дрен.
- Овог новог келнера треба отпустити, управо је разбио чашу. Он је трапав и вероватно стално
разбија чаше.
Нерепрезентативан узорак
Узорак који се користи у индуктивном закључивању значајно је различит од целе групе на коју се
закључак односи.
Примери:
- Пацијенти који су пробали ефекте БИОКАРТИЦЕ сада, како написа Милан Станковић из
Ваљева, "живи и здрави пишемо што је доказ да је терапија успешна". Наравно да само живи
пацијенти могу да пренесу своје мишљење о терапији, ( они други то никада неће моћи). Тако је
једини закључак, донет на основу оваквог узорка, да Биокартица може да вам спасе живот (узгред,
уз такав поступак извођења доказа, неуспешну терапију никако није могуће доказати). Овај сјајан
пример је из рекламе за Биокартицу, објављене 6. 2. 1996. године у "Трећем оку".
- Године 1936, пре председничких избора у Америци, часопис Литерарни зборник (Literary Digest)
начинио је прелиминарно испитивање јавног мњења којим је утврдио да ће Френклин Рузвелт
изгубити од кандидата Алфа Лендона са резултатом 161:370. Рузвелт је ипак победио, више него
убедљиво, са 523:8. Како? Анкета је обављена телефоном, а током економске кризе 30-их година
телефоне су имали само најбогатији... који су, наравно, прижељкивали победу републиканца
Лендона.
12

13. ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ
Интерна индукција
Индукцијом се изводи неисправан закључак, упркос доказима који наводе на супротно.
Примери:
- Упркос катастрофалном поразу на изборима, политичка партија Џ је јача него икад и спремна да
удовољи захтевима својих присталица.
- Он је изазвао дванаест саобраћајних удеса за последњих шест месеци, али тврди да је одличан
возач и да је то било случајно.
Заблуда искључења
Искључена је важна чињеница, која би могла да обори индуктивни аргумент.
Примери:
- Наша привреда је у сталном успону, јер је у мају 2000. године забележен пораст производње од
30% у односу на мај 1999. (Изостављена је важна чињеница да је Србија у мају 1999.
бомбардована, због чега је скоро цела привреда била практично паралисана, па је податак о
производњи у том месецу нерелевантан за поређење)
- Иако смо прекинули везу, знам да ме моја бивша девојка још увек воли, јер ми је послала
поштом књигу љубавних песама. (Прећутао је чињеницу да је то књига коју је он њој раније
полклонио, па му она демонстративно враћа поклон после прекида).
Неисправна аналогија
Ако се два објекта, А и Б, представе као једнаки, и ако се покаже да објекат А има особину П, онда
ће слeдитии да и објекат Б има особину П. Ово се често злоупотребљава тако што се
неаргументовано успоставља аналогија А=Б.
Примери:
- Жене су као деца. За децу је најбоље кад им одлучно покажете докле смеју да иду са
спровођењем своје слободне воље. Ето, исто тако и према женама треба бити непопустљив.
- Наравно да је телепатија могућа. Људи су у 19. веку исто тако тврдили да је немогуће летети у
летилици тежој од ваздуха, па се показало да нису били у праву. (И ова аналогија је неисправна,
јер између авиона и телепатије нема баш никакве везе)
Post hoc ergo propter hoc – После тога, дакле због тога
13

14. ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ
Грешка која се догађа због претпоставке да је појава А узрок појаве Б само и једино зато што јој
временски претходи. Дакле, временско следство догађаја узима се као нужна узрочна повезаност.
Пример:
*„После бајања, престала му је главобоља.“
* „Испред школе ми је црна мачка „прешла пут“ и добио сам јединицу тога дана“
Cum hoc ergo propter hoc –
Са тим, дакле због тога
Ова грешка има сличности са грешком post hoc ergo propter hoc. Грешка је у претпоставци да су
два истовремена догађаја самим тим и узрочно повезана, при чему се негирају остали фактори који
су евентуално могли да проузрокују догађај.
Пример: „Писменост је у порасту откако је измишљена телевизија. Дакле, телевизија проузрокује
пораст писмености.“
Dicto simpliciter
Dicto simpliciter је грешка која се догађа кад се неко опште правило пренесе на неки појединачни
случај, али особине тог случаја нису сагласне са тим општим правилом. То је дакле грешка када се
иде од општег ка посебном, за разлику од „генерализације“.
Пример:
*„Уопштено говорећи, „партизановци“ не воле „звездаше“. Ти си „партизановац“, па зато сигурно
не волиш „звездаше“.
* „Инсекти који уједају људе, штете човеку!“ „Пчеле уједају човека“. „Дакле, пчеле су штетне по
човека“!
Ова грешка се често среће код људи који оцењују моралне или неке друге квалитете неког човека
стављајући га у неко опште правило или, простије речено, изричу квалификације „по шаблону“ .
ГРЕШКЕ У ПОСЕБНИМ ВРСТАМА ЗАКЉУЧАКА
Конвертовање кондиционала
Конвертовање кондиционала је грешка аргумента који има облик:
„Ако А онда Б, дакле ако Б онда А“.
14

15. ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ
Пример:„Ако просек писменисти људи опада,онда опада и број људи који користе Интернет.
Дакле, ако видимо да се смањује број људи који користе Интернет, знаћемо да опада и просек
писмености.“
Приредио и обрадио: Драгослав Стевановић, проф.
15