Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Nacionalni parkovi vučenić, magdić
1.
2. Национални парк је област земље, често у власништву државе у којој се
налази, већим делом заштићен од људског утицаја. Национални паркови
су заштићена област Међународног удружења за заштиту природе -
Категорија II. Као појам се први пут дефинише на подручју Јелоустоуна
(Yellowstone) у Сједињеним Америчким Државама, 1872. године на
површини од 888708 хектара.
У Европи први такав парк је основан Шведској, а затим 1909.
у швајцарском Енгадину, а на територији (бивше) Југославије још 1924., у
долини Триглавских језера. У међувремену су основани и други
национални паркови са циљем заштите и проучавања природних целина.
Према подацима из 90-тих година прошлог века на свету има 1500
националних паркова или резервата одговарајућег нивоа заштите.
3.
4. У природној баштини сваке земље национални паркови
заузимају посебно место. То су подручја од
изузетног природног, али и културно-историјског значаја.
Они подразумевају један од највиших облика заштите
животне средине. Заштита природе у Србији има дугу
традицију. Први писани траг о томе се налази
у Душановом законику из 14. века, где се дефинише
могућност и забрањује прекомерна сеча шума у
тадашњем Српском царству. Својим укупним вредностима
данас национални паркови надилазе границе Србије и
укључени су у Европску федерацију националних паркова
- EUROPARC.
5. Национални парк Фрушка гора се налази у Војводини, у Србији,
недалеко од Новог Сада. Проглашен је 1960. године. Највиши
врхови су Црвени чот (538 m), Орловац (512 m) и туристички
центар Иришки венац (490 m). Пружа се дуж десне обале Дунава,
дуга 80, а широка 15 km. Фрушка гора богата је
шумама храста, граба, букве, липе и другог дрвећа; са заштићених
преко 50 биљних врста.
На планини постоји и више археолошких налазишта као и стари
фрушкогорски манастири (укупно 17), настали од краја 15. до 18.
века, познати по специфичној архитектури, богатим ризницама,
библиотекама и фрескама. Средиште управе Националног парка је
у Сремској Каменици.
6. Парк чини усамљена острвска планина у Панонској низији.
Према југу и северу Фруска гора је јако разуђена планинским и
речним токовима, при чему се од главног уског гребена пружају
појединачни, бочни гребени, најчешће са врло стрмим падинама.
Северна падина Фрушке горе је стрмија у односу на јужну, услед
подсецања Дунава. Такође, лесна зараван која окружује Фрушку
гору, мање је ширине и моћности на северној страни, услед
поменутих прилика.
Пашњаци и плодно земљисте, виногради и воћњаци украшавају
падине и ниже делове Фрушке горе, док су површине које се
налазе висинама изнад 300 метара надморске висине покривене
густим, листопадним шумама.
7.
8. Национални парк Ђердап се налази у југоисточном делу Европе, у
североисточном делу Републике Србије, на самој међународној
граници са Румунијом.
Укупна површина Националног парка износи 63.608 хектара, а
заштитном зоном обухваћено је 93.968 хектара. Основни природни
феномен овог подручја је грандиозна Ђердапска клисура кроз коју
протиче река Дунав.
Парк се простире на око 100 km десне обале Дунава од Голупца до
Караташа код Кладова и обухвата узани шумовити брдско-
планински појас, ширине 2 - 8 km уз Дунав, који се издиже изнад
Дунава од 50 - 800 метара надморске висине. Ово подручје -
подручје Ђердапске Клисуре националним парком је
проглашено 1974. године.
Флора Ђердапа се не одликује само разноврсношћу и богатством,
него и изразитим реликтним карактером. На простору парка опстаје
преко 1100 биљних врста. Разноликост станишта и заједница се
одразила и на фауну која попут флоре, носи обележје реликтности.
На овом простору се могу
срести медбед, рис, вук, шакал, штекавац, сова ушара, црна рода као
и мноштво других врста.
9. Врло повољни услови за живот били су разлог
сталног присуства човека о чему сведоче многи
археолошки налази и културно-историјски
споменици, као што су насеље Лепенски вир,
археолошки локалитети
попут Дијане, Голубачки град, остаци Трајновог
моста, Трајнове таблете, римског лимеса,
разноврсни кастели, до очуваних примера
народне српске архитектуре.
Основна одлика парка је велика шумовитост
(преко 64%) и изразито богатство и
разноврсност флоре, фауне геоморфолошких
облика и богатство културно-историјских
споменика од најстаријих епоха до данас