1. U prirodnoj baštini svake zemlje nacionalni parkovi zauzimaju posebno
mesto. To su područja od izuzetnog prirodnog, ali i kulturno-
istorijskog značaja.

2. Nacinalni park Djerdap osnovan je 1974. godine. Najveće prirodne vrednosti
su mešovite listopadne prašume koje čine orah, mečka leska, koprivić i
bukva, kao išibljaci jorgovana.

3. Укупна површина Националног парка износи 63.608 хектара, а заштитном
зоном обухваћено је 93.968 хектара. Основни природни феномен овог
подручја је грандиозна Ђердапска клисура кроз коју протиче река Дунав.
Парк се простире на око 100 km десне обале Дунава од Голупца до
Караташа код Кладова и обухвата узани шумовити брдско-планински
појас, ширине 2 - 8 km уз Дунав, који се издиже изнад Дунава од 50 - 800
метара надморске висине.

4. Ђердап, Гвоздена врата, хиљадама година је изазов за путнике, трговце,
ратнике и миротворце. То су врата између два важна културна и
економска дела света, између доњег и средњег Подунавља. Ђердап је
одувек био природно стратешко место огромног значаја, и у рату и у миру.
Зато је дуж Ђердапа велики број историјских споменика.

5. У национални парк Ђердап спадају и хидроелектране Ђердап 1 и Ђердап 2.
Хидроелектрана Ђердап је систем од једне бранске и једне речне-
проточне хидроелектране, „Ђердап I“ и „Ђердап II“, које су изграђене на
реци Дунав на изласку из Ђердапске клисуре, на српско-румунској граници,
тако да припада Србији и Румунији.У укупној производњи електричне
енргије у Србији електране Ђердап учествују са око 20%.
Ђердап I је саграђен 1970. године на 943. километру реке, 10 km узводно
од Кладова. На српској и румунској страни Дунава је направљено по 6
генератора од по 176,3 MW. Снага генератора на прагу са српске стране
износи 1.058 MW.
Ђердап II је саграђен 1984. године на 863. километру, 80 km низводно од
Ђердапа I. На српској страни је снага генератора на прагу 270 MW (10
агрегата по 27 MW и проток од 422 m³/s). Пуштани су у
погон 1985, 1986, 1987, 1998. и2001. године.

6. Фрушка гора (лат. Alma Mons) је острвска планина и национални
парк у Срему. Највећи део Фрушке горе се налази
у Војводини, Србија, док мали део залази у источну Хрватску,
у Вуковарско-сријемску жупанију.
Фрушка гора се простире дужином од око 75 km и ширином од 12 до
15 km и захвата површину од 255 km². Фрушка гора је1960. године
проглашена националним парком и тиме је постала први
национални парк у Србији. Највиши врх је Црвени Чот (539 m).

7. Најзначајнији споменик културе представљају 16 манастира Српске
православне цркве распоређених по целој планини. Подигнути су као
задужбине српски владарских породица, након што је, у касном
средњем веку под притиском Турака, тежиште српске духовне и
културне баштине померено на север.
•Беочин •Бешеново
•Врдник •Велика Ремета
•Гргетег •Ђипша
•Јазак •Крушедол
•Кувеждин •Мала Ремета
•Ново Хопово •Петковица
•Привина Глава •Раковац
•Старо Хопово •Шишатовац
Фрушкогорски маратон се традиционално одржава,
од 1978. године на планини Фрушка гора, на
територији националног парка Фрушка гора. Све стазе
маратона су трасиране у брдовитом шумској појасу.
Маратон се одржава једанпут годишње око првог маја и
траје два дана (субота и недеља), где учествује до 10.000
људи из целе регије.

8. Фрушка гора је острвска, стара громадна планина. Највиши врх
је Црвени Чот (539 m), а остали значајни врхови су
Стражилово (321 m), Иришки Венац (451 m) и Велики Градац (471
m).
Већи градови којима је окружена Фрушка гора су Шид, Сремска
Митровица, Рума и Инђија, док су северно од планинеСремски
Карловци, Нови Сад, Беочин и Бачка Паланка. Многи становници
ових, али и других градова одморе и празнике проводе у бројним
викенд-насељима на падинама ове планине.

9. Масив планине Таре налази се у западној Србији, у северозападном
делу оивичен дубоким кањоном реке Дрине, док му се огранци спуштају
ка креманској долини и долини реке Ђетиње, где се ослања на
огранке Златибора. Подручје планине Таре сачињава најзападнију
скупину из групе Старовлашких планина и, у ширем смислу, састоји се
од три подеоне целине, донекле издвојене речним долинама,
превојима или седлима.

10. Планину Тару су проучавали многи научници. Први је био Јосиф
Панчић, који је на овој планини 1875. открио ендемску врсту четинара,
названу Панчићева оморика. Познати планинар Др Куно Видрић, који
је препешачио скоро све важније планине Европе, је највише времена
провео на Тари обележавајући планинарске стазе и прикупљајући
грађу за више књига о овој прелепој планини.
На основу дугогодишњих проучавања и
истраживања овог подручја, а ради заштите
изузетних природних вредности које оно
поседује Скупштина Србије је 1981. посебним
Законом подручје Таре прогласила
за Национални парк.

11. Тара у ужем смислу или Равна Тара део је масива са Калуђерским
барама и кречњачком висоравни између следећих
река: Дрина, Рача, Коњска река, Бели
Рзав и Дервента (врх Збориште 1.544 м).
Црни врх се налази између суве границе Србије и Босне те између
села Заовине и Растиште. У вези је са Равном Таром на
превоју Чемериште, а са Звездом на седлу Предов Крст (врх Козији
Рид 1.591 м).
Звијезда се налази у троуглу између села Растиште и Јагоштица и
кањонског дела Дрине (врх Велики крај 1.444 м).
Са овим деловима јединствено физичко-географско подручје
сачињава и Велики Столац (1.675 м) који је у Босни и истовремено
највиши врх читавог подручја.

12. Копаоник (познат и као Сребрна планина) је највећи планински
масив у Србији који се пружа од северозапада кајугоистоку дужином
од око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km.
Један његов део је заштићена зона под именом Национални парк
Копаоник у оквиру кога постоји већи број заштићених природних
целина, а на њему се налази и највећи скијашки центар у Србији.
Због својих
природних
вредности, 1981.
године Копаоник је
проглашен
за национални парк.
Национални парк
Копаоник обухвата
површину од 11.810
хектара.

13. Врхови Копаоника Скијалишта на Копаонику
•Панчићев врх 2017 m Дубока
•Суво рудиште 1976 m Караман гребен
•Велики Караман (Вучак) 1936 m Мали Караман
•Велика Гобеља 1934 m Мали Караман 2
•Мали Караман 1904 m Марине воде
•Мала Гобеља 1854 m Карама
•Небеска Столица 1793 m Јарам
•Бећировац 1782 m Гобеља релеј
•Кукавица 1726 m Гобеља гребен
•Маркове стене 1721 m Кнежевске баре
•Вучак (Бањски Копаоник) 1714 m Бела река I
Бела река II
Струга
Леденица
Гвоздац
Дубока II
Крчмар
Машинац

14. Флора и фауна
На Копаонику је најраспрострањенија раскомадана шумско-
пашњачка зона средишње Србије. На вишим деловима је
четинарскасмрчева и јелова, а по
странама букова и храстова шума.
Копаоник је место на коме се могу наћи примерци ендемске флоре
као што су копаоничка чуваркућа (Sempervivum kopaonicense
Pancic), Панчићева поточарка (Cardamine Pancicii) и
копаоничка љубичица (Viola kopaonicensis).
Од многобројних животињских врста најзначајнији су сиви
соко (Falco peregrinus), сури орао (Aquila chrysaetos), буљина (Bubo
bubo), дивља мачка (Felix silvestris) и срна (Capreolus capreolus).

15. Основан је 1986. године. Највеће вредности Шар-планине су
очуване шуме молике и мунике, али и мешовите листопадне
шуме које представљају станиште балканског риса. Ту су
и жбунасте заједнице бора кривуља,
а високопланински региони и серпентински камењари су
станишта ретких биљака. На Шари се налазе
и леднички циркови са глацијалним језерима.

16. Мешовите листопадне шуме и камењари у клисури Русенице -
станиште балканског риса (Lynx lynx balcanicus);
Попово прасе - чисте или мешовите шуме мунике;
Ошљак - шуме мунике, жбунасте заједнице бора кривуља,
чисте смрчеве шуме;
Голем бор - очуване старе шуме мунике.
Са 147 врста лептира, Шар-планина је најбогатије
подручје Европе, а са преко 200 врста птица (орао
брадан, белоглави суп,сури орао, тетреб), она је стециште
60% орнитофауне Србије. На непрегледним
пространствима Шар-планине, могу се
видети ендемичне и реликтне врсте ситних глодара, као
што су динарска волухарица, куна златица, куна
белица, видра, али и дивља мачка, рис, медвед и дивокоза.

17. Са бројним глацијалним језерима и разноврсним облицима
глацијалног рељефа, Шар-планина представља прави музеј
глацијалног рељефа под отвореним небом.
Богато културно-историјско наслеђе представљају 34
средњевековне цркве и манастири, попут манастира Св.
Петра Коришког из 13. века и манастира Св. Архангела из 15.
века надомак Призрена, а туристима је на располагању и ски-
центар на Брезовици.