Пример за реферат

1. ЈЕЛОУСТОН
Јелоустоун је национални парк Сједињених Америчких Држава који се простире на 2 милиона
хектара и заузима подручје три западноамеричке савезне државе: Вајоминг (96%), Монтана(3%) и
Ајдахо (1%). Амерички конгрес га је 01.3.1872. године прогласио за први Национални парк, а 1978.
године стављен је на UNESCO листу места светске баштине. У седамдесетим и осамдесетим
годинама 19. века, индијанска племена, која су насељавала област националног парка су исељена и
ускраћено им је право на лов у парку.
Национални парк Јелоустон је већи од неких држава у Америци, а 90 одсто парка представља
нетакнуту природу. Назив парка потиче од реке Јелоустон коју су француски трапери због жутих
литица назвали Roche Jaune, да би амерички трапери после тај назив превели на енглески Јелоустон.
Његову површину чине прелепи дивљи предели, 17 река, кањон дугачак 32 километра, многобројни
гејзири, топли извори, базени са кључалим блатом, сумпорни и угљоводонични гас, непрегледне
долине и пашњаци. Постоји преко 40 великих водопада. Под земљом се налази један од највећих
вулкана на свету (Слика 1).
Слика 1. - Супервулкан

2. Пре око 640.000 година ерупција вулкана је створила парк остављајући на површини гејзире,
термалне изворе и остале геотермалне карактеристике које на годишњем нивоу привуку око 3
милиона туриста. Након те ерупције, која је била нарочито снажна, изливена лава створила је велики
вулкански плато, Јелоустонска висораван, на коме се простире централни део Јелоустон националног
парка. Већина терена покривена је лавом и стенама које су последице вулканских ерупција.
Надморска висина висоравни је око 2400 метара, а она је са скоро свих страна окружена планинским
венцима висине од 2700 – 3400 метара.
Ипак, не треба заборавити да око 6.5 километара под земљом тече претећа узаврела магма, чији
волумен може да попуни огромно језеро Мичиген чак 3 пута. Први пут је на површину изашла пре
око 640.000 година и од тада нико не зна са сигурношћу када ће се и да ли ће се то поново десити.
То је потенцијалан супервулкан који је у стању да избаци више од 1.000 кубних километара магме
широм Монтане, Ајдаха и Вајоминга, што би имало утицај на светску климу.
У новој анализи, Фарел и његов тим израчунали су величину вулканског резервоара магме уз помоћ
анализе мерења земљотреса од 1984. до 2011. године са 40 инсталираних сеизмометара широм
Јелоустоуна.
Национални парк Јелоустоун се налази у сеизмички веома активном региону и годишње искуси
између 1.500 и 2.000 земљостреса. Већина потреса је преслаба за људско опажање, али повремено се
„дешавају већи земљотреси попут оних магнитуде 7.3 које смо видели 1959. године“, рекао је Фарел.
Слика 2. – Гејзир Стари Верни

3. ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛИКЕ
У току лета уобичајени распон температура је од 21оС до 27оС, док ноћу температура пада и на 0оС.
У пролеће и јесен, температуре се крећу у распону од -1оС до 16оС, док ноћу температура пада на
-5оС до -20оС. Зими су температуре углавном испод нуле и крећу се у распону од -20оС до -5оС.
Ноћна температура зими је углавном око -18оС. Снег је могућ у току читаве године, али је најчешћи
у периоду између новембра и априла. Лети су честе поподневне олује са грмљавином.
БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ
Јелоустон је познат по својим разноврсним екосистемима. Парк је највећа мегафауна у
континенталном делу Америке. Најразноврсније врсте сисара, риба, птица и рептила живе на овим
просторима, од којих неки представљају угрожене врсте.
Преко 1700 врста дрвећа и биљака у парку су аутохтоне врсте, а 170 нису. Десетине различитих
врста цветница углавном цветају у периоду од маја до септембра, а неке су искључиво везане за то
подручје. Доминантне биљне врсте су бор, оморика и јела (Слика3).
Слика 3. – Шуме Јелоустона
Најраспрострањенија врста биљака је трава Agrostis rossea која успева искључиво овде (Слика 4.).

4. Abronia ammophila, цветница која расте само у Јелоустону (Слика 5.). С обзиром да је сродна
биљкама које обично расту на много топлијим местима, ова биљка представља енигму. Процењено је
да 8000 примерака ове ретке цветнице расте на пешчаном земљишту на обалама језера Јелоустон,
доста изнад нивоа воде.
Слика 4. - Agrostis rossea Слика 5. - Abronia ammophila
Степски тип вегетације заступљен је у северној долини где доминирају Artemisia tridentata, Festuca
idahoensis и многе друге (Слика 6).
Слика 6. – Степски предели Јелоустона
У Јелоустону се налази једна од највећих окамењених шума у свету, коју чини дрвеће које је већ
дуже време прекривено земљиштем и пепелом и претворено је од дрвета у минерале. Сматра се да
пепео и остали вулкански отпад потиче из самог парка (Слика 7).

5. Слика 7. – Окамењена шума
У Јелоустону живи и преко 70 врста сисара, међу којима су и вукови коју су четрдесетих година
прошлог века скоро сасвим истребљени из парка да би се поново појавили тек 1995. године. Вукови
много утичу на популацију бизона и лосова одржавајући стабилност читавог екосистема Јелоустона.
Од сисара су присутни: којот, сиви вук, гризли медвед, бизон, црни медвед, лос, разне врсте јелена,
планинске козе, разне врсте оваца и кугуари.
Парк је нарочито познат по гризли медведима, вуковима и крдима бизона и лосова.
Гризли, велики врки медвед симбол дивље фауне, скинут је са листе заштићених врста у
Националном парку где је њихов број премашио 500 јединки (Слика 8).
Слика 8. – Породица гризлија
Окружен дивовским планинским врховима Јелоустон је једини предео на свету по којем крда
дивљих бизона и даље безбрижно тумарају (Слика 9). Крајем 19. века животиње су биле на ивици

6. изумирања, али се њихов број временом повећао на 2000 јединки. Крдо бизона које живи у парку је
најстарије и највеће јавно крдо бизона у Америци.
Слика 9. – Амерички бизон
Лосови су најкрупнији чланови породице јелена, њихова висина до рамена може прећи и два метра.
Мужјаци теже и до 700 килограма, док су женке ситније и њихова тежина је око 400 килограма
(Слика 10). Кугуари су познати још као пуме, пантери или планински лавови. Живе сами и
обележавају територију мирисом и урезивањем видљиви знакова у тлу и на дрвећу (Слика 11).
Слика 10. – Лос Слика 11. - Пума
ТУРИСТИЧКЕ ОДЛИКЕ
Поред предивне природе, биљног и животињског света, национални парк нуди и много могућности
за рекреацију, као што су камповање, вожња бродом, пецање, разгледање околине и пешачење.
Раније је храњење медведа од стране посетилаца парка била дозвољена занимација, али је због
многих инцидената ова пракса 1970. године забрањена.

7. У парку има 9 центара и музеја за посетиоце. У Центру за истраживање се налази Музеј
Националног парка Јелоустон, архиве националног парка, библиотека, лабораторије и хербаријум. У
парку се налази преко 1000 археолошких налазишта.
Најпознатији годишњи догађаји у Јелоустону је фестивал пива и ски фестивал. У парку нема јавног
превоза, али постоји неколико туристичких агенција које нуде организован превоз кроз парк. Зими
су организоване туре обиласка посебним аутобусима или аутомобилима за снег.
ЗАНИМЉИВОСТИ
Иако се простире чак у три америчке савезне државе, Јелоустон се налази под федералном управом
Вајоминга, што подразумева следеће: када би два човека камповала у делу парка који припада
Ајдаху, уколико би се догодило да један од њих убије овог другог, убица би имао право да му се
суди пред поротом.
Проблем, међутим, настаје због тога што би, према шестом амандману америчког устава, у пороти
морали да буду људи из Ајдаха и Вајоминга, а у ајдашком делу Јелоустоуна нема становника.
Како то значи да убици не би могло бити обезбеђено фер суђење, он се ослобађа оптужбе и одлази
слободан.
ЛИТЕРАТУРА
http://www.nationalgeographic.rs
http://www.park26.bloger.index.hr