2. Национални парк Ђердап је највећи
национални парк у Србији, налази се у
североисточном делу Србије, на самој
граници са Румунијом. Пратећи ток
Дунава, простире се у дужини од 100
километара његове десне обале, од Голупца
до Караташа код Кладова, где се простиру
зоне са различитим режимом заштите
објеката природе, споменика културе,
фауне и вегетације реликтних врста.
3. Укупна површина Националног парка износи 93.968 хектара, а заштитном
зоном обухваћено je 63.786,48 ha. Основни природни феномен овог
подручја је грандиозна Ђердапска клисура кроз коју протиче река Дунав.
Обухвата узани шумовити брдско - планински појас, ширине 2 до 8 km уз
Дунав, који се издиже изнад Дунава од 50 до 800 метара надморске
висине.
Национални парк Ђердап, такође, називају и речним националним
парком, будући да значајан део Ђердапа чини Дунав, а највећу и најдужу
клисуру пробојницу у Европи, чудесна Гвоздена врата, самониклом
ботаничком баштом и највећим европским археолошким музејом у
природи.
Специфичан историјски развој, врло повољна ђердапска клима, сложена
мрежа клисура, кањона и дубоких увала, овај простор издвајају као
јединствен европски резерват терцијарне флоре, вегетације и фауне.
4. Као Национални парк Ђердап је проглашен 1974.
године да би били стављени под заштиту Клисура
Ђердапа и природно подручје уз клисуру, као
просторна целина, са изузетним културно-
историјским вредностима, значајним природним
екосистемима по саставу изузетне вредности и
реткости, објектима изворне флоре и фауне и добро
очуваним шумама природног састава и изузетног
изгледа.
Као Предузеће за заштиту и развој Националног
парка Ђердап основано је 5. јуна 1989. године,
усклађивањем са законским прописима од 1993.
године послује као Јавно предузеће „Национални
парк Ђердап”.
5. Основна одлика парка је велика шумовитост (преко 64%) и изразито
богатство и разноврсност флоре, фауне, геоморфолошких облика и
богатство културно - историјских споменика од најстаријих епоха до
данас. Око 9% односно 5.500 ha површине Националног парка Ђердап
чини део Дунава који припада Србији. То Национални парк Ђердап чини
и речним националним парком. Долина Дунава састављена је од три
кањонско - клисурске долине:
Голубачка, дугачка 14,5 km, најмање ширине 230 m
Госпођин Вир дужине 15 km и најмање ширине 220 m
Кањон Великог и Малог Казана дужине 19 km и најмање ширине 150 m
и три котлине:
Љупковска
Доњомилановачка
Оршавска
6. Ђердап, Гвоздена врата, хиљадама година је изазов за путнике,
трговце, ратнике и миротворце. То су врата између два важна културна
и економска дела света, између доњег и средњег Подунавља. Ђердап је
одувек био природно стратешко место огромног значаја, и у рату и у
миру. Зато је дуж Ђердапа велики број историјских споменика.
Одлуком Унеска проглашен је за геопарк.
Флора Ђердапа се не одликује само разноврсношћу и богатством, него
и изразитим реликтним карактером. На простору парка опстаје преко
1100 биљних врста.
Разноликост станишта и заједница се одразила и на фауну која попут
флоре, носи обележје реликтности. На овом простору се могу срести
медвед, рис, вук, шакал, штекавац, сова ушара, црна рода као и
мноштво других врста.
7. Врло повољни услови за живот били су разлог сталног
присуства човека о чему сведоче многи археолошки
налази и културно-историјски споменици, као што су
насеље Лепенски Вир, археолошки локалитети попут
Дијане, Голубачки град, остаци Трајановог моста,
Трајанове табле, римског лимеса, разноврсни кастели, до
очуваних примера народне српске архитектуре.
8. Голубачка тврђава се налази на десној обали Дунава, на самом
улазу у Ђердапску клисуру. Девет масивних кула висине до 25
метара међусобно су повезане бедемом и распоређене тако да
бране град како са копна, тако и са воде. До града се стизало
мостом, преко воденог рова.
Голубац је имао бурну историју: био је у поседу Угара, потом
Турака све до 1868. године. Облик кула указује да је град зидан у
време борби хладним наоружањем. Ни данас се не зна колико је
тачно стара тврђава и ко је почео да је зида. Поуздано се једино
може рећи да су прво утврђење у Голупцу крај Дунава изградили
Римљани, у I веку нове ере. У тврђави је боравио римски цар
Диоклецијан око 299. године нове ере, град су касније уништили
Хуни, да би га Јустинијан поново обновио.
Голубачка тврђава
9. У писаним историјским документима, тврђава се први пут
помиње 1335. године, а од писаца га помиње нешто касније
и Константин Филозоф. После Косовског боја, 1389.
године, Голубачки град је пао у турске руке, а око њега су
се дуго спорили и ратовали Угари у Турци. Голубац је
ослобођен 1867. године, међу последњим градовима у
Србији. Аустријски путописац Франц Каниц забележио је
1895. године да је место имало 293 кућа, 1.533 становника,
а помиње се и црква Светог Николе, која је саграђена 1843.
године.
У археолошким истраживањима пронађено је преко
стотину предмета од керамике, гвоздених алатки, секира,
макља, будака, реза за затврање врата, копља која сведоче о
богатој прошлости Голубачке тврђаве.
10.
11. Богатство и разноврсност рибљег света Ђердапа веома
су значајни за овдашње становништво, јер је рибарење
од најстаријих дана било занимање великог броја људи и
читаве породице генерацијама су се бавиле рибарењем.
Дунавски аласи су пре изградње дунавских
хидроелектрана ловили црноморске икроношице,
моруне које су достизале дужину и до 7 метара и тежину
од 1 300 килограма, јесетре која је достизала дужину до
2 метра и тежину до 50 килограма, као и крупне
примерке кечиге тежине до 15 килограма.
12. Биљне врсте су бежећи пред леденим добима сигурна
станишта нашле управо у широкој и дубокој ђердапској
клисури, влажној тзв. “ђердапској клими“ без великих
температурних колебања и умањеним климатским
екстремима. НП Ђердап са непосредном околином је
због рефугијалног карактера и постојања великог
диверзитета биљних врста различитог порекла, означено
као подручје од међународног значаја за очување биљака
тзв. ИПА подручје.
