Nacionalni parkovi srbije- gligorić sara i mihajlo

6,964 views

Published on

0 Comments
6 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
6,964
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
38
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
6
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Nacionalni parkovi srbije- gligorić sara i mihajlo

  1. 1. Na l pakov cionani r i - BIJ- SR ER DIL ihal Gigor A I:M jo l ićSaaGigor r l ićV 2 III
  2. 2. -Na l pak - cionan rNacionalni park je oblast zemlje, često u vlasništvu države u kojoj se nalazi, većim delom zaštićen od ljudskog uticaja. Nacionalni parkovi su zaštićena oblast Međunarodnog udruženja za zaštitu prirode.
  3. 3. NAPOZNAIJ NA J T I CIONANI PA KOV U SR I SU : L R I BIJ Fruska Gora Đerdap             Tara                Kopaonik                 Šar - planina
  4. 4. -F UŠ G A- R KA OR Fruška gora proglašena  je za nacionalni park  1960. godine. Najviši  vrhovi su Crveni čot  (538 m), Orlovac (512  m) i turistički centar  Iriški venac (490  m).Pruža se duž desne  obale Dunava, duga 80,  a široka 15 kilometara.   Na planini raste oko 1.500  Stvaranje planine počelo  biljnih vrsta, od kojih više  u mezozoiku, pre 90  1.000 u granicama  miliona godina, - na njoj  su pronađene 164  Nacionalnog parka. Fruška  životinjske fosilne vrste,  gora bogata je šumama  stare oko 123 miliona  hrasta, graba, bukve, lipe  godina.   i drugog drveća.  
  5. 5. Ž OT SKI SV T IV INJ E Životinjski svet je veoma  - Orao krstaš je brojan i raznovrstan, što  posebno važi za ptice, kojih  krupna i snažna ima više od 200 vrsta.  ptica grabljivica. Najređe, a ujedno i  najugroženije među njima  su ptice grabljivice - orao  krstaš i patuljasti orao.  Značajno je prisustvo  detlića, gavrana, šumske  šljuke, crne rode i mnogih  drugih. Od retkih i ugroženih  vrsta sisara na Fruškoj gori  žive divlja mačka, kuna  belica, puh lešnikar i 16  vrsta slepih miševa.  
  6. 6. F UŠ OR M NA IR R KOG SKI A ST I Manastir staro HoPovo Manastir Beocin Manastr novo HoPovoManastir Jazak Manstir krUseDoL Manastir PetkovicaManastir grgeteg
  7. 7. -ĐE DA - R P  Nacionalni park Đerdap  se nalazi na samoj  međunarodnoj granici  sa Rumunijom.  Ukupna površina  Nacionalnog parka  iznosi 63.608 hektara,  a zaštitnom zonom  obuhvaćeno je 93.968  hektara. Osnovni  prirodni fenomen ovog NACIONANI PA KĐE DA L R R P područja je grandiozna  Đerdapska klisura kroz  koju protiče reka  Dunav. Proglašen je  nacionalnim parkom  1974. godine. 
  8. 8. Bilni i Ž ot ski sv j iv inj et  Biljni i životinjski svet:  Na prostoru parka  opstaje preko 1100  M ed edv biljnih vrsta. Raznolikost  staništa i zajednica se  odrazila i na faunu, koja  poput flore nosi obeležje  reliktnosti. Na ovom  prostoru se mogu sresti  medved, ris, vuk, šakal,  štekavac, sova ušara,  crna roda kao i mnoštvo  Vuk drugih vrsta.  Ris
  9. 9. ĐE DA KL A R PSKA ISURĐerdapska klisura je najduža I najveća klisura u Evropi. Ona formira deo granice između Rumunije i Srbije, pri čemu se severno nalazi Rumunija a južno Srbija. Rumunski, mađarski, slovački, turski, nemački i bugarski naziv ima značenje železna vrata, dok je klisura u Srbiji poznata kao Đerdap. Na rumunskoj strani se nalazi nacionalni park Železna vrata ,a sa srpske nacionalni park Đerdap. 
  10. 10. -T R - AA  nacionaLni Park tara  se nalazi u  zapadnom delu  Srbije i pripada  unutrašnjem pojasu  Dinarida. Zauzima  površinu od 183  km2, a proglašena  je za nacionalni  park 13. jula  1981.god. od strane nacionaLni Park tara Narodne skupštine  SR Srbije. 
  11. 11. Š ENP. T RUM AA  Nepregledna šumska  prostranstva svrstavaju  Taru u jednu od  najšumovitijih planina  Evrope. Šume  Nacionalnog parka Tara  spadaju u najvrednije i  najočuvanije šume  Evrope i jedan su od  njenih temeljnih  fenomena. 
  12. 12. -KOPA - ONIK Kopaonik je najveći  planinski masiv u Srbiji  koji se pruža od  severozapada ka  jugoistoku dužinom od  oko 75 km, dosežući u  srednjem delu širinu od  oko 40 km. Jedan njegov  deo je zaštićena zona pod  imenom  Nacionalni park Kopaonik  u okviru koga postoji veći  broj zaštićenih prirodnih  celina, a na njemu se  nalazi i najveći  skijaški centar u Srbiji.  Njegov najviši vrh je  Pančićev vrh sa 2017 m  koPaonik nmv. 
  13. 13. F OR I F UNA L A A Na Kopaoniku je  najrasprostranjenija  raskomadana šumsko-pašnjačka  zona središnje Srbije. Na višim  delovima je četinarska smrčeva  I jelova, a po stranama bukova  i hrastova šuma. Kopaonik je mesto na kome se  mogu naći primerci endemske  flore kao što su  kopaonička čuvarkuća, Pančićeva potočarka i  kopaonička ljubičica Od mnogobrojnih životinjskih  vrsta najznačajniji su sivi soko, suri orao,buljina,divlja mačka i  srna.
  14. 14. -SKIJ SKI CE A KOPA - A NT R ONIK Kopaonik je  najveći skijaški  centar u Srbiji i  nesumnjivo  jedan od  najlepših  centara u ovom  delu Evrope.  Vrhunski uređeni tereni  skijaškog centra Kopaonik  pružaju neizmerno uživanje  svim kategorijama skijaša  Skijaški centar Kopaonik  poseduje preko 40 km  staza uređenih za alpsko  skijanje i oko 20 km staza  za nordijsko skijanje.
  15. 15. -Š R– PL NINA- A A Šar-planina je veliki  centralnobalkanski masiv  dug 85 kilometara sa više  od 100 vrhova iznad  2000 metara i oko 30  vrhova koji prelaze kotu  od 2500 metara. Na  čitavoj površini parka koji  zahvata oko 40 hiljada  hektara dominiraju brojni  cirkovi koje su izdubili  lednici tokom ledenog  doba.  Šar - PLanina
  16. 16. - BIL NEV ST - J RE Na Šar-planini se nalazi gotovo dve  hiljade biljnih vrsta što čini oko polovinu  ukupne srpske flore i oko 15% evropske.  Istovremeno, to je jedan od  najznačajnijih centara evropskog  visokoplaninskog endemizma. 

×