Уставна историја Србије
(доДругог светског рата)
• зачеци уставности у Србији датирају с почетка 13.века
• први устав донет је у 19. веку
• од тада Србија је променила 13 устава
• 1804 - 1813 год. Први српски устанак
• 1805. године у Смедереву основан Правитељствујушчи совјет серпскиј -
- први суд и прва влада истовремено
• 1815-1817 год. Други српски устанак
• 1817. године убијен Карађорђе
• 1817 – 1835 год. народ је подигао пет буна против Милоша Обреновића
• 1830. год. Хатишериф – аутономија Кнежевине Србије у односу на
Отоманско царство
• 1832. год. Манифест демократије и слободе – писмо Вука Караџића
Милошу Обреновићу
• 1835. год. Милетина буна
Сретењски устав (1835)
-донет је у циљу сузбијања апсолутизма кнеза Милоша Обреновића
• Тековине устава:
- власт је подељена на законодавну, извршну и судску
- јемчио права на приватну својину, слободу трговине, основна људска права,
равноправност грађана, укидање ропства и феудалних односа, независност
судства, итд.
- творац устава је Димитрије Давидовић
- укинут је после 55 дана под притиском великих сила
Турски устав (1838)
-Порта је издала Четврти хатишериф који је потврђивао вазални положај
Србије
• Тековине устава:
- укинут је асполутизам кнеза Милоша Обреновића
- успостављен Савет као експонент турских интереса у Србији
- проглашена пуна слобода трговине, укинут кулук, потврђена основна
лична и економска права (нпр. право приватне својине)
- једини устав који је донесен изван Србије и најдуговечнији
- 1839. кнез Милош абдицира
7.
Намеснички устав (1869)
-1868. год. убијен кнез Михаило Обреновић
- уместо малолетног кнеза Милана Обреновића управља намесништво
• Тековине устава:
- утврђује се наследна уставна монархија, с Народном скупштином као
законодавним телом
- призната независност судства, једнакост грађана пред законом, лична
слобода, неповредивост права својине, уводи се поротно суђење,
општинама призната самоуправа, уведена слобода штампе
- реакције јавности на устав углавном негативне
Михаило Обреновић
Милан Обреновић
8.
Радикалски устав (1888)
-1878. год. Србија стиче независност на Берлинском конгресу
- 1881. год. настају прве политичке странке
- 1882. год. Србија постаје краљевина
- 1885. год. Српско-бугарски рат
- 1887. год. краљ Милан Обреновић абдицира у корист малолетног Александра
- 1888. год. донет Устав – најдемократскији устав у историји Србије
- 1893. год. Александар државним ударом збацује намесништво, проглашава се
пунолетним и преузима власт
- 1894. године краљ Александар Обреновић
најпре укида Радикалски устав и
враћа на снагу конзервативнији
Намеснички устав (1869),
који укида 1901. године
9.
• Тековине устава:
-Србија први пут постаје наследна, уставна и парламентарна монархија
- Народна скупштина коначно добија сву законодавну власт и Влада постаје
одговорна Скупштини
- забрањен је прогон српских грађана, преки суд и извршење смртне казне за
политичке кривце
- гарантује се слобода штампе; забрана новина само у случају: увреде краља,
страног владара и позивања на оружје
- слобода збора, договора и право удруживања
- опште право гласа за све мушкарце старије од 21 године који плаћају најмање
15 динара годишњег пореза
10.
Октроисани или Априлскиустав (1901)
• Тековине устава:
- уведено је дводомно народно представништво
горњи дом (Сенат) контролише доњи дом (Народна скупштина)
- уводи се одредба о могућности да престо наследи женски потомак
- уводи се могућност ограничења грађанских права и слобода
- 25/26. март 1903. године краљ укинуо сопствени устав на сат времена,
извршиви два државна удара (пуча)*
- 29. мај 1903. године у Мајски преврат
* Државни удар (пуч) представља изненадну смену власти у некој земљи и то
противуставним средствима. Може бити миран или (ређе) насилан, а најчешће га
изводи војска или неки високи државни званичник.
Разликује се од револуције по томе што га изводе људи из власти, а не широке
народне масе.
11.
Нови-стари Устав (1903)
-привремена влада је Радикалски устав (1888), уз извесне промене, вратила на
снагу и усвојила као Нови-стари Устав
• Тековине устава:
- потврђена је наследна власт династије Карађорђевић
- Краљевина Србија је уставна парламентарна монархија
- на престолу је краљ Петар Први Карађорђевић
- законодавну власт врше Народна скупштина и краљ
- владу поставља краљ, али је одговорна Скупштини
- судови су независни
- осигурана лична, грађанска и политичка права
- осигуран демократски изборни поступак
* период процвата грађанске демократије у Србији
краљ Петар Први Карађорђевић
12.
• 1. децембар1918. године основана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
• 1918 – 1921 године – државно-правни провизоријум (привремено стање)
• август 1921. године умире краљ Петар Први Карађорђевић
Видовдански устав (1921)
- први устав заједничке државе усвојила је Уставотворна скупштина
• Тековине устава:
- Краљевина СХС постала уставна, парламентарна и наследна монархија на челу
са породицом Карађорђевић
- унитарно и централистичко уређење монархије
- земља је подељена на административно-територијалне јединице
- званичан језик је српско-хрватско-словеначки
- законодавну власт врши краљ и Народна скупштина
- извршну власт врши краљ преко министара (Министарски савет)
- судска власт је поверена судовима
13.
• 1920. год.забрањен рад Комунистичке партије Југославије
• 1928. год. убиство тројице хрватских посланика у Народној скупштини
• 1929. год. Шестојануарска диктатура
– краљ Александар Карађорђевић укинуо Видовдански устав, распустио
Народну скупштину, забранио рад политичких странака и синдиката и увео
личну диктатуру
• 1929. год. проглашена Краљевина Југославија, подељена на 9 бановина
Септембарски/октроисани устав (1931)
- краљ Александар је донео устав којим је држава прокламована као наследна
и уставна монархија (не и парламентарна!) – Краљевина Југославија
- прокламује се принцип интегралног југословенства
- редукована грађанска права и слободе и овлашћења Народне скупштине
- онемогућено обнављање политичких странака
- већа овлашћења за краља – принцип ограничене уставности
** овај устав је суспендован 1941. године, а укинут 1945. године
14.
Бановина Хрватска -територијална јединица унутар Краљевине Југославије (1939-1941)
16.
Уставна историја Србије(након Другог светског рата)
• Државност Србије, као федералне јединице Југославије, успостављена
током Народноослободилачког рата.
• За настанак Југословенске федерације најзначајније су одлуке АВНОЈ-а* од
29. новембра 1943. године, које су имале уставни значај.
• Устави Србије су, у време постојања ФНРЈ* и СФРЈ*, били републички
уставни акти усклађени са савезним уставима, као и у случају других пет
република чланица.
* Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије
* Федеративна Народна Република Југославија
* Социјалистичка Федеративна Република Југославија
грб Југославије
Устав Народне РепубликеСрбије (1947)
- усклађен с првим послератним уставом Југославије из 1946. године.
- проглашено федерално уређење државе са шест република и две
аутономне области
- врховни орган државне власти била је Народна скупштина
- највиши извршни и управни орган Влада Народне Републике Србије
- Устав је потврђивао тековине НОБ-а и социјалистичке револуције
- Устав се угледао на Устав СССР-а из 1936. године (Стаљинов устав)
- утемељени су државна својина и централизам
- 1948. године разлаз са СССР
19.
Устав Социјалистичке РепубликеСрбије (1963)
- Србија је дефинисана као државна социјалистичка демократска
заједница народа Србије заснована на власти радног народа и
самоуправљању
- врховни орган власти и самоуправљања била је Скупштина
Социјалистичке Републике Србије
- највиша правосудна институција је Врховни суд Србије, а први пут је
уведен Уставни суд
- Србија у свом оквиру има две аутономне покрајине, Војводину и Косово
и Метохију
20.
Устав Социјалистичке Републике(1974)
- Србија је дефинисана као самоуправна друштвено-политичка заједница и
држава српског народа и других народа и народности који у њој живе
- уведене су две Социјалистичке аутономне покрајине – Војводина и Косово
- покрајине су добиле прерогативе* државности и овлашћења готово у
рангу држава чланица федерације
- највиши орган власти Скупштина СР Србије
- функцију шефа државе врши Председништво СР Србије
- извршну власт обавља Извршно веће
- Тито одређен за доживотног председника СФРЈ
- 1980. године умире Јосип Броз Тито
- 1981. године захтев да Косово постане република
- 1989. године амандмани на Устав којима се покрајинама одузимају обележја
државности и сужавају овлашћења
* прерогатив – повластица, преимућство, искључиво право
21.
Устав Републике Србије(1990)
- прокламовано је начело поделе власти и вишепартијски систем
- покрајине су изгубиле атрибуте државности и постале облик
територијалне аутономије
- Покрајина Косово преименована је у Покрајину Косово и Метохија
- из назива Републике избачена је реч “социјалистичка”
- највиши државни органи су Скупштина и председник Републике
- Устав је био споран
• Разлози за доношење овог устава:
- успостављање српске уставности услед кризе Југословенске федерације
- сузбијање покрајинског сепаратизма
23.
• 1991. годинезваничан распад СФРЈ
• 1992. године проглашена Савезна Република Југославија
(чине је Србија и Црна Гора)
• 2002. године држава преименована у Државну Заједницу Србија и Црна Гора
• 2006. године одржан референдум и проглашена независност Црне Горе
Устав Републике Србије (2006)
- први устав Србије као независне државе после 103 године
- изузетна пажња посвећена је људским правима
- као врховне вредности истичу се владавина права, социјална правда,
грађанска демократија, заштита људских и мањинских права и слобода и
опредељеност Србије за европске принципе и вредности
