SlideShare a Scribd company logo
СРБИЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ 
1914-1918. година 
СРБИЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ
ПРЕДВЕЧЕРЈЕ РАТА 
Затегнути односи између Србије и Аустро- 
Угарске: 
Од 1903. Србија се окреће Антанти. 
1906-1911. Царински рат 
1906.неадекватно решено Завереничко питање. 
1908-1909. Анексиона криза око БиХ 
1912-1913. Балкански ратови, Први балкански 
рат:улазак српске војске у Албанију и Скадарска 
криза.
УЗРОК И ПОВОД РАТА, ПОЧЕТАК РАТА 
Узрок:за Централне 
силе, нова подела 
света(колонија),за 
Аустро-Угарску, уништити 
Србију 
Повод:28.јун 1914. у 
Сарајеву, Гаврило 
Принцип, припадник 
“Младе Босне”, убио А-У 
престолонаследника 
Франца Фердинанда и 
његову супругу Софију.
ПОЧЕТАК РАТА
ПОЧЕТАК РАТА 
23.јула 1914.Аустро- 
Угарски посланик је предао 
српској влади Ултиматум у 
10 тачака и рок од 48 сати. 
Српска влада је одбила 5, 
и 6. тачку, јер се њима 
нарушава суверенитет 
државе. 
28.јула 1914. Аустро- 
Угарска је Србији 
телеграмом објавила рат. 
Русија покреће 
мобилизацију, Црна Гора 
5.августа 1914.објављује 
рат А-У. 
На слици десно руски цар 
Николај II Романов. 
Србија рат дочекала 
неспремно, имала велике 
губитке у Балканским
КРАЉ ПЕТАР I КАРАЂОРЂЕВИЋ 
Био је трећи син кнеза Александра и 
Персиде Карађорђевић, унук 
Карађорђа Петровића, краљ Србије од 
1903. до 1918. године, а потом државе 
Краљевине Срба Хрвата и 
Словенаца. Жена му је била кнегиња 
Зорка, најстарија кћер кнеза (касније 
краља) Николе Петровића. До 1903. 
године живео је у иностранству. Борио 
се у Француско-пруском рату, а 
у Херцеговачком устанку под 
псеудонимом Петар Мркоњић. Постао 
је глава породице после смрти кнеза 
Александра и старије браће. Имао је 
петоро деце. На власт је дошао после 
Мајског преврата (1903). За краља 
Србије крунисан је у манастиру Жича.
Краљ Петар је био врховни 
командант српске војске 
у Балканским ратовима. Због 
старости је 24. јуна 1914. пренео 
краљевска овлашћења на 
престолонаследника Александра. 
У Првом светском рату повлачио се 
са војском преко Албаније. Пошто је 
био краљ Србије током периода 
великих српских војних успеха, у 
српском народу остао је запамћен 
као краљ Петар 
Ослободилац (такође познат и 
као Стари краљ). 
По њему су названи Мркоњић Град 
(Босна и Херцеговина), Петровград 
(данашњи Зрењанин) и Петровац на 
Мору. 
Сахрањен је на Опленцу. 
КРАЉ ПЕТАР I
АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ 
У Првом балканском рату (1912), 
престолонаследник Александар је 
био заповедник Прве армије и водио 
победоносне битке 
на Куманову и Битољу, а потом 1913. 
у Другом балканском рату водио 
битку на Брегалници. У Првом 
светском рату био је врховни 
заповедник српске војске у биткама 
на Церу и Колубари 1914, кад је 
српска војска успешно ратовала 
са Аустроугарском монархијом. 
Следеће године (1915) са многим 
губицима српска војска се, заједно 
са старим краљем Петром I и 
престолонаследником 
Александром, повукла преко 
Албаније на острво Крф. Одатле се 
победоносно вратио у домовину. 
Уједињење и проглашење државе 
Краљевине Срба, Хрвата и 
Словенаца било је 1. децембра 1918. 
године. Уследило је време изградње 
државе у коју су ушли Срби, Хрвати 
и Словенци, а касније је та држава 
названа Краљевина Југославија.
АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ 
После смрти краља 
Петра, крунисан је за 
краља. Следеће године се 
жени румунском 
принцезом Маријом са 
којом је имао три сина: 
Петра, Томислава и 
Андреја. Његову 
владавину обележила 
је тежња за очувањем 
заједничке државе, тако 
да је 1929. године увео 
диктатуру да би сачувао 
државу. Убијен је у 
Марсељу у атентату. 
Сахрањен је на Опленцу.
РАДОМИР ПУТНИК (1847 – 1917) 
Српски војсковођа, војвода, начелник 
Главног генералштаба Војске 
Краљевине Србије у Првом светском 
рату. Његова војна каријера почела је 
српско – турским ратовима за 
ослобођење Србије. 
У чин војводе унапређен је указом бр. 
1966 од 20. октобра 1912. године после 
Кумановске битке. Био је начелник 
Врховне команде. Због проблема са 
здрављем имао је мањи утицај на 
доношење одлука, али је чињеница да 
је он дао сва важнија наређења све до 
краја 1915. када је отишао на одмор и 
лечење. Са Крфа 1916. године одлази 
на лечење у Ницу. Преминуо је 17. 
маја 1917. године. 
Од 1917. године до 1926. године његови 
посмртни остаци су чувани у капели на 
руском гробљу у Ници, да би у 
новембру 1926. године били пребачени 
у Србију. 
Сахрањен је уз највише државне 
почасти у засебну гробницу на Новом 
гробљу у Београду. На гробу постоји 
натпис „Радомиру Путнику захвална 
домовина“.
СТЕПА СТЕПАНОВИЋ (1856 – 1929) 
У Првом балканском рату (1912—1913) 
Степа Степановић је командовао Другом 
армијом. У Другом балканском рату, 
армија под Степином командом 
пожртвовано је бранила нишавску зону са 
утврђеним логором у Пироту. Када је 
почео Први светски рат, као заступник 
одсутног начелника Штаба Врховне 
командеРадомира Путника, руководио је 
мобилизацијом и концентрацијом Српске 
војске. После Путниковог повратка у 
земљу, поново преузима дужност 
команданта Друге армије и са њеним 
главним снагама изводи марш-маневар 
преко Коцељеве и Текериша. У ноћном 
нападу, на источним падинама Цера, 
поразио је 21. дивизију аустроугарског 
8.корпуса чиме је омогућио 
победу у Церској бици. За ту савезничку 
победу над Централним силама, 20. 
августа1914. године, унапређен је у 
чин војводе.
Његова армија је у бици на 
Дрини пожртвовано бранила Мачву, успешно 
одбијала више концентричних напада 
надмоћнијих аустроугарских снага, 
приковала Поћорекову Пету армију за 
обале Дрине и Саве. 
Његови војници Друге армије су у јаком 
налету пробили непријатељски утврђени 
фронт на Добром пољу и Козјаку и заједно 
са Првом армијом и савезничким снагама, 
без предаха, гониле разбијене бугарске и 
немачке трупе све док, 29. септембра 1918. 
године, нису принудиле Бугарску 
на капитулацију и отвориле пут за коначно 
ослобођење Србије. Та вешто изведена 
операција и прва савезничка победа, коју је 
извојевала српска војска у Церској бици, 
уврстиле су га у ред највећих 
војсковођа Првог светског рата и српске 
ратне историје. 
Српски песник Алекса Шантић је 
близу Мостара 1919. у његову част написао 
песму „Војводи Степи“ 
СТЕПА СТЕПАНОВИЋ (1856 – 1929)
ЖИВОЈИН МИШИЋ (1855 – 1921) 
Војвода српске и 
југословенске војске. 
Учествовао је у свим 
ратовима од 1876 – 1918. 
године. Непосредно је 
командовао српском Првом 
армијом у Колубарској бици, 
а приликом пробоја 
Солунског фронта био је 
начелник Врховне команде. 
За време своје војничке 
каријере више пута је 
пензионисан и враћен у 
војску. Остао је упамћен по 
стратегији коју је применио у 
Колубарској бици која се 
изучава на војним 
академијама широм света.
ЖИВОЈИН МИШИЋ (1855 – 1921) 
Његов лик и дело овековечени 
су у многим уметничким 
делима: вишетомни 
роман Добрице Ћосића „Време 
смрти”; позоришна представа 
„Колубарска битка” према 
драматизацији дела тог 
Ћосићевог романа; песме 
Војислава Илића Млађег („На 
дан сахране војводе Мишића”), 
Алексе Шантића, Слободана 
Марковића („Војвода Мишић”), 
Петра Пајића; слике Уроша 
Предића, 
Мишићева родна кућа у 
Струганику је обновљена и 
претворена у спомен-музеј 
(1987)
ПЕТАР БОЈОВИЋ (1858 – 1945) 
Био је војвода српске и југословенске 
војске. У Првом балканском рату Бојовић 
је био начелник Штаба Прве армије од 
октобра 1912. године. Истакао се током 
Кумановске и Битољске битке, после којих 
је добио чин генерала. У Другом 
балканском рату био је начелник Штаба 
Прве армије која је однела победу у бици 
на Брегалници, а после рата био је 
командант трупа Нових 
области на Косову и у Македонији. 
У Првом светском рату је командовао 
Првом армијом. Учествовао је у завршним 
операцијама Церске битке, а по 
ослобађању Шапца, са овом јединицом 
форсирао је, почетком септембра, Саву и 
продро у Срем. Када је донета одлука да 
се трупе повлаче ка Албанији, Бојовић је 
тада (децембар 1915.) постављен за 
начелника Врховне команде. Поднео је 
оставку на место начелника Врховне 
команде 19. јуна 1918. године, због 
неслагања око проширења Солунског 
фронта. Затим је опет постављен за 
команданта Прве армије, којом је
ПАВЛЕ ЈУРИШИЋ ШТУРМ (1848 – 1922) 
По пореклу је био Лужички 
Србин. Његово немачко име 
је гласило Paulus Eugen 
Sturm; био је српски, a 
касније и 
југословенски генерал. У 
Француско – пруском рату 
ратовао је на страни Пруске. 
Дошавши у Србију, 
променио је име у Павле 
Јуришић и додао своје 
бивше презиме Штурм као 
надимак. Узео је учешћа 
у српско-турским ратовима, 
учествовао је и у бици на 
Сливници током Српско- 
бугарског рата. После тог 
рата је више пута 
премештан да би био 
пензионисан августа 1900. 
године. У службу је враћен 
годину дана касније.
због свог пријатељства са краљем Петром 
I именован је првим ађутантом и пратио га је на свим 
његовим путовањима. У Првом балканском рату је 
био командант Дринске дивизије првог позива и са 
њом је учествовао у Кумановској бици, после које је 
добио чин генерала. У Првом светском рату је постао 
командант Треће српске армије и њоме је 
командовао у Церској и Колубарској бици, где је 
значајно допринела победи. Штурм је наредне три 
године провео на Крфу, а затим и на Солунском 
фронту где се упознао са новим начином ратовања и 
употребом авијације. После пробијања Солунског 
фронта његова армија је учествовала у бици на 
Кајмакчалану и имала је бројне жртве. Након ове 
битке Штурм је смењен, а у октобру 1916. је послат 
да командује Добровољачким корпусом у Русији. Да 
би се почетком 1917. преко Јапана вратио опет 
у Солун. Постављен је на дужност канцелара 
Краљевских ордена и тај посао је обављао до 
пензионисања. 
Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог 
светског рата и српске ратне историје али није 
унапређен у чин војводе. 
Сахрањен је на Новом гробљу. 
ПАВЛЕ ЈУРИШИЋ ШТУРМ (1848 – 1922)
НИКОЛА ПАШИЋ (1845 – 1926) 
Српски и југословенски политичар, 
дугогодишњи председник 
Владе Краљевине Србије и Краљевине 
Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач је 
и вођа Народне радикалне странке. 
Био је премијер Србије од 1891. до 
1892. и посланик у Русији. 
Из политике се повукао 
након Ивањданског атентата на 
бившег краља Милана, а политици 
се вратио пошто је на престо дошао 
краљ Петар Карађорђевић. 
До Првог светског рата је био 
премијер Србије у четири наврата. 
Током његових мандата Србија је 
изашла као победник у Царинском 
рату са Аустроугарском, Балканским 
ратовима и у Првом светском рату. 
У својој политици ослањао се 
на Русију, а после Октобарске 
револуције на Француску. 
Учествовао је у стварању 
југословенске државе, коју је 
заступао на мировној конференцији 
у Версају. Од 1921. до 1924. био је 
премијер Краљевине Срба, Хрвата и 
Словенаца.
НАПАД АУСТРО-УГАРСКЕ ВОЈСКЕ НА СРБИЈУ 
ЦЕРСКА И КОЛУБАРСКА БИТКА
ЦЕРСКА БИТКА ОД 12.ДО 24.АВГУСТА 1914. 
КРАЉ ПЕТАР IНА БОЈИШТУ 1914. МОБИЛИЗАЦИЈА СРПСКЕ ВОЈСКЕ
ЦЕРСКА БИТКА ОД 12.ДО 24.АВГУСТА 1914.
ЦЕРСКА БИТКА ОД 12.ДО 24.АВГУСТА 1914 
ЦЕРСКА БИТКА ОД 12.ДО 24.АВГУСТА 1914
ЗЛОЧИНИ НАД ЦИВИЛИМА У МАЧВИ, ПОДРИЊУ 
АРЧИБАЛД РАЈС
МАКЕНЗЕНОВА ОФАНЗИВА И ПОВЛАЧЕЊЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ
ТРАНСПОРТ РАЊЕНИКА
ПЕШИЦЕ ОД ГРАМАДЕ ДО АЛБАНИЈЕ, 1915. НИКО НЕЗНА 
ШТА СУ МУКЕ ТЕШКЕ ДОК НЕ ПРЕЂЕ АЛБАНИЈУ ПЕШКЕ.
ПОВЛАЧЕЊЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ ДОЛИНОМ МОРАВЕ, 
1915
ОДБАЦИВАЊЕ СВЕГА ШТО ЈЕ НЕОПХОДНО, СРПСКА 
ВОЈСКА ТЕШКО СЕ РАСТАЈЕ СА ОРУЖИЈЕМ.СРПСКИ 
ВОЈНИК ЦЕЛИВА ТОПОВСКУ ЦЕВ,1915
ОД ПЕЋИ КА АНДРИЈЕВИЦИ, 1915. ПЕШКЕ ПО 
ДУБОКОМ СНЕГУ НА -30 СТРЕПЕНИ. ТРЕБА 
ИЗДРЖАТИ..
ПРЕЛАЗАК ПРЕКО ЛЕДЕНОГ (КЛИЗАВОГ) ВЕЗИРОВОГ 
МОСТА, 1915.
СРПСКА ВОЈСКА ПРЕЛАЗИ ЧАКОР ПО ДУБОКОМ 
СНЕГУ, 1915
СРПСКИ ВОЈНИЦИ У НОСИЛИМА НОСЕ БОЛЕСНОГ ВОЈВОДУ 
РАДОМИРА ПУТНИКА, 1915. СВАКА ЧАСТ ЈУНАЦИ! СВАКА 
ЧАСТ ВОЈВОДО!
СРПСКИ ВОЈНИК УМРО ОД ГЛАДИ. СКАДАР, 1915. 
ОВЕ ПРИЗОРЕ НЕСМЕМО НИКАД ЗАБОРАВИТИ ! 
СЛАВА МУ !
КРФ 1915. 
После Албаније... На 
Крфу, 1915. Дошло 
време да српски 
војник одахне...тад је 
српски војник први пут 
угледао море...
ИЗГЛАДНЕЛИ СРПСКИ ВОЈНИК ПОСЛЕ ПОВЛАЧЕЊА 
ПРЕКО АЛБАНИЈЕ, 1915.
ОСТРВО КРФ
ОСТРВО ВИДО
ОПОРАВЉЕНА СРПСКА ВОЈСКА, СПРЕМНА ЗА СОЛУНСКИ 
ФРОНТ
ДОЛАЗАК НА СОЛУНСКИ ФРОНТ
СРПСКА ВОЈСКА НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ
СОЛУНСКИ ФРОНТ 1915-1918.
БИТКА КОД ДОБРОГ ПОЉА, 14-17.09.1918. И ПРОБОЈ, ОВИМ РЕЧИМА СРБЕ 
ДОЧЕКАЛИ БУГАРСКИ ВОЈНИЦИ, КОЈИ СУ ОТПИСАЛИ СРПСКУ ВОЈСКУ.
ДОБРИЦА ЋОСИЋ-”ВРЕМЕ СМРТИ”
НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ (1873-1915)
МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ 
Ћирилични споменик из 12. века, 
настао по наруџбини захумског 
кнеза Мирослава, брата великог 
жупана Стефана Немање, 
вероватно у Котору, око 
1185.године, за потребе цркве 
Светог Петра и павла у Бијелом 
Пољу, на реци Лиму. Аутор је 
вероватно “дијак” Глигорије, и 
помињу се још тројица. 
Украшен иницијалима и 
минијатурама. 
До 1896. у Хиландару, па поклоњен 
краљу Александру Обреновићу. 
Имало је бурну прошлост, као и 
српски народ. 
Данас се чува у Народном музеју у 
Београду, а један лист у Санкт- 
Петерсбургу. 
УНЕСКО га је 2005. године уврстио 
у 120 највреднијих добара људске 
цивилизације.
МИЛУТИН БОЈИЋ (1892-1917) 
“Плава гробница” 
“Песме бола и 
поноса”
ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС (1880-1917) 
“Ми чекамо цара” 
“Тамница” 
“Можда спава” 
“Нирвана” 
“Недовршенепесме”
ПОДМОРНИЧКИ РАТ 1917.
РАЗАРАЊА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ
ОСЛОБОЂЕН БЕОГРАД И СРБИЈА 
1.новембра 1918. Прва српска 
армија под командом војводе 
Петра Бојовића ослободила је 
београд, прешавши 500 км под 
борбом за 45 дана, у 
силовитом напредовању, 
после пробоја Солунског 
фронта. 
Прва армија је од 4. октобра до 
1. новембра 1918. слободила 
све веће градове тадашње 
Краљевине Србије и наставила 
ка северу, широким фронтом, 
преко Саве и Дунава. 
После 8 дана, 9. новембра 
1918. од аустро-угарске власти 
ослобођен је Нови Сад, а цела 
Србија је била ослобођена 3. 
новембра 1918. године.

More Related Content

What's hot

Rat u jugoslaviji 1942 1945.
Rat u jugoslaviji 1942 1945.Rat u jugoslaviji 1942 1945.
Rat u jugoslaviji 1942 1945.
Dušan Novakov
 
Drugi svetski rat (prezentacija)
Drugi svetski rat (prezentacija)Drugi svetski rat (prezentacija)
Drugi svetski rat (prezentacija)
Sormaz
 
Први светски рат
Први светски рат Први светски рат
Први светски рат Ucionica istorije
 
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavijeAprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
Dušan Novakov
 
Francuska revolucija
Francuska revolucijaFrancuska revolucija
Francuska revolucijaandjelan
 
Druga valadavina kneza miloša i mihaila
Druga valadavina kneza miloša i mihailaDruga valadavina kneza miloša i mihaila
Druga valadavina kneza miloša i mihaila
Dušan Novakov
 
Prvi svjetski rat
Prvi svjetski ratPrvi svjetski rat
Prvi svjetski rat
Petko Vukovic
 
Други светски рат
Други светски ратДруги светски рат
Други светски рат
Dragana Misic
 
Američka revolucija
Američka revolucijaAmerička revolucija
Američka revolucijaandjelan
 
Prvi srpski ustanak ukratko
Prvi srpski ustanak ukratkoPrvi srpski ustanak ukratko
Prvi srpski ustanak ukratko
Dragana Misic
 
Druga vladavina Milosa i Mihaila
Druga vladavina Milosa i MihailaDruga vladavina Milosa i Mihaila
Druga vladavina Milosa i Mihaila
Историјска ризница
 
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
Šule Malićević
 
Kраљевина Jугославија
Kраљевина JугославијаKраљевина Jугославија
Kраљевина JугославијаUcionica istorije
 
Наполеоново доба
Наполеоново добаНаполеоново доба
Наполеоново доба
Ucionica istorije
 
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenikaKnez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
Sanja Mladenovic
 
Svet i evropa između dva rata
Svet i evropa  između dva rataSvet i evropa  između dva rata
Svet i evropa između dva rata
Dušan Novakov
 

What's hot (20)

Rat u jugoslaviji 1942 1945.
Rat u jugoslaviji 1942 1945.Rat u jugoslaviji 1942 1945.
Rat u jugoslaviji 1942 1945.
 
Drugi svetski rat (prezentacija)
Drugi svetski rat (prezentacija)Drugi svetski rat (prezentacija)
Drugi svetski rat (prezentacija)
 
Први светски рат
Први светски рат Први светски рат
Први светски рат
 
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavijeAprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
 
Francuska revolucija
Francuska revolucijaFrancuska revolucija
Francuska revolucija
 
Napoleon
NapoleonNapoleon
Napoleon
 
Druga valadavina kneza miloša i mihaila
Druga valadavina kneza miloša i mihailaDruga valadavina kneza miloša i mihaila
Druga valadavina kneza miloša i mihaila
 
Prvi svjetski rat
Prvi svjetski ratPrvi svjetski rat
Prvi svjetski rat
 
Други светски рат
Други светски ратДруги светски рат
Други светски рат
 
Američka revolucija
Američka revolucijaAmerička revolucija
Američka revolucija
 
Prvi srpski ustanak ukratko
Prvi srpski ustanak ukratkoPrvi srpski ustanak ukratko
Prvi srpski ustanak ukratko
 
Prvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanakPrvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanak
 
Druga vladavina Milosa i Mihaila
Druga vladavina Milosa i MihailaDruga vladavina Milosa i Mihaila
Druga vladavina Milosa i Mihaila
 
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
 
ПОКРЕТИ ОТПОРА
ПОКРЕТИ ОТПОРАПОКРЕТИ ОТПОРА
ПОКРЕТИ ОТПОРА
 
Kраљевина Jугославија
Kраљевина JугославијаKраљевина Jугославија
Kраљевина Jугославија
 
Наполеоново доба
Наполеоново добаНаполеоново доба
Наполеоново доба
 
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenikaKnez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
 
србија 1878 1903
србија 1878 1903србија 1878 1903
србија 1878 1903
 
Svet i evropa između dva rata
Svet i evropa  između dva rataSvet i evropa  između dva rata
Svet i evropa između dva rata
 

Viewers also liked

Srbija i Crna Gora u Velikom ratu
Srbija i Crna Gora u Velikom ratuSrbija i Crna Gora u Velikom ratu
Srbija i Crna Gora u Velikom ratu
Milan Jovanović
 
Srpski Album 1914-1918
Srpski Album 1914-1918Srpski Album 1914-1918
Srpski Album 1914-1918
guest6bdecf
 
Iza frontova Velikog rata
Iza frontova Velikog rataIza frontova Velikog rata
Iza frontova Velikog rata
Milan Jovanović
 
Albanska golgota
Albanska golgotaAlbanska golgota
Albanska golgota
zoricahelac
 
Albanska golgota i okupacija Srbije
Albanska golgota i okupacija SrbijeAlbanska golgota i okupacija Srbije
Albanska golgota i okupacija Srbije
Milan Jovanović
 
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuSrbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Dušan Novakov
 
Srbija u prvom svetskom ratuuu
Srbija u prvom svetskom ratuuuSrbija u prvom svetskom ratuuu
Srbija u prvom svetskom ratuuu
Dragana Misic
 
церска битка
церска биткацерска битка
церска битка
zoricahelac
 
топлички устанак
топлички устанактоплички устанак
топлички устанак
Dragana Misic
 
Albanska golgota
Albanska golgotaAlbanska golgota
Albanska golgota
Dušan Novakov
 
Najveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratu
Najveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratuNajveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratu
Najveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratu
Dušan Novakov
 
Najveće bitke srpske vojske u i svetskom ratu
Najveće bitke srpske vojske u i svetskom ratuNajveće bitke srpske vojske u i svetskom ratu
Najveće bitke srpske vojske u i svetskom ratu
Dušan Novakov
 
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuSrbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Dušan Novakov
 
Насељавање наше територије после I светског рата
Насељавање наше територије после  I светског ратаНасељавање наше територије после  I светског рата
Насељавање наше територије после I светског рата
prijicsolar
 
Gradjanski rat jugoslovencko ratište
Gradjanski rat  jugoslovencko ratišteGradjanski rat  jugoslovencko ratište
Gradjanski rat jugoslovencko ratište
Nevena Stanisic
 
Srbija 1878 1889.
Srbija 1878   1889.Srbija 1878   1889.
Srbija 1878 1889.andjelan
 
Srbija 1893 1903. godine
Srbija 1893   1903. godineSrbija 1893   1903. godine
Srbija 1893 1903. godineandjelan
 
Одлике уметничке књижевности
Одлике уметничке књижевностиОдлике уметничке књижевности
Одлике уметничке књижевности
Ивана Цекић
 

Viewers also liked (20)

Srbija i Crna Gora u Velikom ratu
Srbija i Crna Gora u Velikom ratuSrbija i Crna Gora u Velikom ratu
Srbija i Crna Gora u Velikom ratu
 
Srpski Album 1914-1918
Srpski Album 1914-1918Srpski Album 1914-1918
Srpski Album 1914-1918
 
Iza frontova Velikog rata
Iza frontova Velikog rataIza frontova Velikog rata
Iza frontova Velikog rata
 
Albanska golgota
Albanska golgotaAlbanska golgota
Albanska golgota
 
Albanska golgota i okupacija Srbije
Albanska golgota i okupacija SrbijeAlbanska golgota i okupacija Srbije
Albanska golgota i okupacija Srbije
 
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuSrbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
 
Srbija u prvom svetskom ratuuu
Srbija u prvom svetskom ratuuuSrbija u prvom svetskom ratuuu
Srbija u prvom svetskom ratuuu
 
церска битка
церска биткацерска битка
церска битка
 
топлички устанак
топлички устанактоплички устанак
топлички устанак
 
Albanska golgota
Albanska golgotaAlbanska golgota
Albanska golgota
 
Najveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratu
Najveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratuNajveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratu
Najveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratu
 
Najveće bitke srpske vojske u i svetskom ratu
Najveće bitke srpske vojske u i svetskom ratuNajveće bitke srpske vojske u i svetskom ratu
Najveće bitke srpske vojske u i svetskom ratu
 
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuSrbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
 
Насељавање наше територије после I светског рата
Насељавање наше територије после  I светског ратаНасељавање наше територије после  I светског рата
Насељавање наше територије после I светског рата
 
Gradjanski rat jugoslovencko ratište
Gradjanski rat  jugoslovencko ratišteGradjanski rat  jugoslovencko ratište
Gradjanski rat jugoslovencko ratište
 
Srbija 1878 1889.
Srbija 1878   1889.Srbija 1878   1889.
Srbija 1878 1889.
 
Srbija 1893 1903. godine
Srbija 1893   1903. godineSrbija 1893   1903. godine
Srbija 1893 1903. godine
 
10.prvi svetski rat
10.prvi svetski rat10.prvi svetski rat
10.prvi svetski rat
 
Normani (Vikinzi)
Normani (Vikinzi)Normani (Vikinzi)
Normani (Vikinzi)
 
Одлике уметничке књижевности
Одлике уметничке књижевностиОдлике уметничке књижевности
Одлике уметничке књижевности
 

Similar to Србија у првом светском рату

Petar Bojovic
Petar BojovicPetar Bojovic
Petar Bojovic
zoricahelac
 
Drinska bitka [recovered]
Drinska bitka [recovered]Drinska bitka [recovered]
Drinska bitka [recovered]
Dragana Misic
 
петар бојовић
петар бојовићпетар бојовић
петар бојовић
zoricahelac
 
Vojvoda Živojin Mišić
Vojvoda Živojin MišićVojvoda Živojin Mišić
Vojvoda Živojin Mišić
zoricahelac
 
битка на морави леона николићи
битка на морави   леона николићибитка на морави   леона николићи
битка на морави леона николићиDragana Misic
 
Dan primirja
Dan primirjaDan primirja
Dan primirja
Slobodan Obradović
 
степа степановић
степа степановићстепа степановић
степа степановић
zoricahelac
 
оскар поћорек
оскар поћорекоскар поћорек
оскар поћорек
zoricahelac
 
Milena markovic 8,1
Milena markovic 8,1Milena markovic 8,1
Milena markovic 8,1
Dragana Misic
 
србија у првом светском рату, 31. мај 2016. чеврти разред
србија у првом светском рату, 31. мај 2016. чеврти разредсрбија у првом светском рату, 31. мај 2016. чеврти разред
србија у првом светском рату, 31. мај 2016. чеврти разред
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
божидар јанковић
божидар јанковићбожидар јанковић
божидар јанковић
zoricahelac
 
Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu
Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratuSrbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu
Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu
Историјска ризница
 
битка на мачковом камену
битка на мачковом каменубитка на мачковом камену
битка на мачковом камену
Dragana Misic
 
церска битка
церска биткацерска битка
церска битка
zoricahelac
 
први светски рат
први светски ратпрви светски рат
први светски рат
anicadjurdjevic
 
Srbija i-crna-gora-u-velikom-ratu
Srbija i-crna-gora-u-velikom-ratuSrbija i-crna-gora-u-velikom-ratu
Srbija i-crna-gora-u-velikom-ratu
Maja Simic
 
Srpsko turski ratovi.pptx
Srpsko turski ratovi.pptxSrpsko turski ratovi.pptx
Srpsko turski ratovi.pptx
MarinaJankoviExStojk
 
Dr.slobodan ristanovic-cerska-bitka
Dr.slobodan ristanovic-cerska-bitkaDr.slobodan ristanovic-cerska-bitka
Dr.slobodan ristanovic-cerska-bitka
zoran radovic
 

Similar to Србија у првом светском рату (20)

Petar Bojovic
Petar BojovicPetar Bojovic
Petar Bojovic
 
Drinska bitka [recovered]
Drinska bitka [recovered]Drinska bitka [recovered]
Drinska bitka [recovered]
 
петар бојовић
петар бојовићпетар бојовић
петар бојовић
 
Vojvoda Živojin Mišić
Vojvoda Živojin MišićVojvoda Živojin Mišić
Vojvoda Živojin Mišić
 
битка на морави леона николићи
битка на морави   леона николићибитка на морави   леона николићи
битка на морави леона николићи
 
Dan primirja
Dan primirjaDan primirja
Dan primirja
 
Живојин Мишић
Живојин МишићЖивојин Мишић
Живојин Мишић
 
степа степановић
степа степановићстепа степановић
степа степановић
 
оскар поћорек
оскар поћорекоскар поћорек
оскар поћорек
 
Milena markovic 8,1
Milena markovic 8,1Milena markovic 8,1
Milena markovic 8,1
 
србија у првом светском рату, 31. мај 2016. чеврти разред
србија у првом светском рату, 31. мај 2016. чеврти разредсрбија у првом светском рату, 31. мај 2016. чеврти разред
србија у првом светском рату, 31. мај 2016. чеврти разред
 
божидар јанковић
божидар јанковићбожидар јанковић
божидар јанковић
 
Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu
Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratuSrbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu
Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu
 
битка на мачковом камену
битка на мачковом каменубитка на мачковом камену
битка на мачковом камену
 
церска битка
церска биткацерска битка
церска битка
 
први светски рат
први светски ратпрви светски рат
први светски рат
 
Bitke
BitkeBitke
Bitke
 
Srbija i-crna-gora-u-velikom-ratu
Srbija i-crna-gora-u-velikom-ratuSrbija i-crna-gora-u-velikom-ratu
Srbija i-crna-gora-u-velikom-ratu
 
Srpsko turski ratovi.pptx
Srpsko turski ratovi.pptxSrpsko turski ratovi.pptx
Srpsko turski ratovi.pptx
 
Dr.slobodan ristanovic-cerska-bitka
Dr.slobodan ristanovic-cerska-bitkaDr.slobodan ristanovic-cerska-bitka
Dr.slobodan ristanovic-cerska-bitka
 

More from Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка

Феликс Ромулијана-Зајечар-Лазарев кањон.pptx
Феликс Ромулијана-Зајечар-Лазарев кањон.pptxФеликс Ромулијана-Зајечар-Лазарев кањон.pptx
Феликс Ромулијана-Зајечар-Лазарев кањон.pptx
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
Моравска Србија и њена улога у борби против османских Турака.
Моравска Србија и њена улога у борби против османских Турака.  Моравска Србија и њена улога у борби против османских Турака.
Моравска Србија и њена улога у борби против османских Турака.
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
Свети Сава 27. јануар 2018.
Свети Сава 27. јануар 2018.Свети Сава 27. јануар 2018.
грчко персијски ратови.пелопонески рат.ппт
грчко персијски ратови.пелопонески рат.пптгрчко персијски ратови.пелопонески рат.ппт
грчко персијски ратови.пелопонески рат.ппт
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.
Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.
Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
СТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКАСТАРА ГРЧКА
Србија кроз векове презентација
Србија кроз векове презентацијаСрбија кроз векове презентација
Србија кроз векове презентација
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
Почеци словенске писмености
Почеци словенске писменостиПочеци словенске писмености
Почеци словенске писмености
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
Kултурно историјске знаменитости Србије
Kултурно историјске  знаменитости СрбијеKултурно историјске  знаменитости Србије
Kултурно историјске знаменитости Србије
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
Развој српске државе четврти разред
Развој српске државе четврти разредРазвој српске државе четврти разред
Развој српске државе четврти разред
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
Велика сеоба народа и франачка држава
Велика сеоба народа и франачка државаВелика сеоба народа и франачка држава
Велика сеоба народа и франачка држава
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
1700 година од Миланског едикта, аутор весна м.пантић
1700 година од Миланског едикта, аутор весна м.пантић1700 година од Миланског едикта, аутор весна м.пантић
1700 година од Миланског едикта, аутор весна м.пантић
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
седам светских чуда старог века
седам светских чуда старог векаседам светских чуда старог века
седам светских чуда старог века
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 

More from Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка (16)

Феликс Ромулијана-Зајечар-Лазарев кањон.pptx
Феликс Ромулијана-Зајечар-Лазарев кањон.pptxФеликс Ромулијана-Зајечар-Лазарев кањон.pptx
Феликс Ромулијана-Зајечар-Лазарев кањон.pptx
 
ИСТОРИЈАТ ПАНДЕМИЈА.pptx
ИСТОРИЈАТ ПАНДЕМИЈА.pptxИСТОРИЈАТ ПАНДЕМИЈА.pptx
ИСТОРИЈАТ ПАНДЕМИЈА.pptx
 
Моравска Србија и њена улога у борби против османских Турака.
Моравска Србија и њена улога у борби против османских Турака.  Моравска Србија и њена улога у борби против османских Турака.
Моравска Србија и њена улога у борби против османских Турака.
 
Свети Сава 27. јануар 2018.
Свети Сава 27. јануар 2018.Свети Сава 27. јануар 2018.
Свети Сава 27. јануар 2018.
 
грчко персијски ратови.пелопонески рат.ппт
грчко персијски ратови.пелопонески рат.пптгрчко персијски ратови.пелопонески рат.ппт
грчко персијски ратови.пелопонески рат.ппт
 
Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.
Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.
Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.
 
СТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКАСТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКА
 
Србија кроз векове презентација
Србија кроз векове презентацијаСрбија кроз векове презентација
Србија кроз векове презентација
 
Почеци словенске писмености
Почеци словенске писменостиПочеци словенске писмености
Почеци словенске писмености
 
Kултурно историјске знаменитости Србије
Kултурно историјске  знаменитости СрбијеKултурно историјске  знаменитости Србије
Kултурно историјске знаменитости Србије
 
Развој српске државе четврти разред
Развој српске државе четврти разредРазвој српске државе четврти разред
Развој српске државе четврти разред
 
Велика сеоба народа и франачка држава
Велика сеоба народа и франачка државаВелика сеоба народа и франачка држава
Велика сеоба народа и франачка држава
 
1700 година од Миланског едикта, аутор весна м.пантић
1700 година од Миланског едикта, аутор весна м.пантић1700 година од Миланског едикта, аутор весна м.пантић
1700 година од Миланског едикта, аутор весна м.пантић
 
117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба
117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба
117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба
 
грчко персијски ратови, пелопонески рат
грчко персијски ратови, пелопонески ратгрчко персијски ратови, пелопонески рат
грчко персијски ратови, пелопонески рат
 
седам светских чуда старог века
седам светских чуда старог векаседам светских чуда старог века
седам светских чуда старог века
 

Србија у првом светском рату

  • 1. СРБИЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ 1914-1918. година СРБИЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ
  • 2. ПРЕДВЕЧЕРЈЕ РАТА Затегнути односи између Србије и Аустро- Угарске: Од 1903. Србија се окреће Антанти. 1906-1911. Царински рат 1906.неадекватно решено Завереничко питање. 1908-1909. Анексиона криза око БиХ 1912-1913. Балкански ратови, Први балкански рат:улазак српске војске у Албанију и Скадарска криза.
  • 3. УЗРОК И ПОВОД РАТА, ПОЧЕТАК РАТА Узрок:за Централне силе, нова подела света(колонија),за Аустро-Угарску, уништити Србију Повод:28.јун 1914. у Сарајеву, Гаврило Принцип, припадник “Младе Босне”, убио А-У престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију.
  • 5. ПОЧЕТАК РАТА 23.јула 1914.Аустро- Угарски посланик је предао српској влади Ултиматум у 10 тачака и рок од 48 сати. Српска влада је одбила 5, и 6. тачку, јер се њима нарушава суверенитет државе. 28.јула 1914. Аустро- Угарска је Србији телеграмом објавила рат. Русија покреће мобилизацију, Црна Гора 5.августа 1914.објављује рат А-У. На слици десно руски цар Николај II Романов. Србија рат дочекала неспремно, имала велике губитке у Балканским
  • 6. КРАЉ ПЕТАР I КАРАЂОРЂЕВИЋ Био је трећи син кнеза Александра и Персиде Карађорђевић, унук Карађорђа Петровића, краљ Србије од 1903. до 1918. године, а потом државе Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Жена му је била кнегиња Зорка, најстарија кћер кнеза (касније краља) Николе Петровића. До 1903. године живео је у иностранству. Борио се у Француско-пруском рату, а у Херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић. Постао је глава породице после смрти кнеза Александра и старије браће. Имао је петоро деце. На власт је дошао после Мајског преврата (1903). За краља Србије крунисан је у манастиру Жича.
  • 7. Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на престолонаследника Александра. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ). По њему су названи Мркоњић Град (Босна и Херцеговина), Петровград (данашњи Зрењанин) и Петровац на Мору. Сахрањен је на Опленцу. КРАЉ ПЕТАР I
  • 8. АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ У Првом балканском рату (1912), престолонаследник Александар је био заповедник Прве армије и водио победоносне битке на Куманову и Битољу, а потом 1913. у Другом балканском рату водио битку на Брегалници. У Првом светском рату био је врховни заповедник српске војске у биткама на Церу и Колубари 1914, кад је српска војска успешно ратовала са Аустроугарском монархијом. Следеће године (1915) са многим губицима српска војска се, заједно са старим краљем Петром I и престолонаследником Александром, повукла преко Албаније на острво Крф. Одатле се победоносно вратио у домовину. Уједињење и проглашење државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца било је 1. децембра 1918. године. Уследило је време изградње државе у коју су ушли Срби, Хрвати и Словенци, а касније је та држава названа Краљевина Југославија.
  • 9. АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ После смрти краља Петра, крунисан је за краља. Следеће године се жени румунском принцезом Маријом са којом је имао три сина: Петра, Томислава и Андреја. Његову владавину обележила је тежња за очувањем заједничке државе, тако да је 1929. године увео диктатуру да би сачувао државу. Убијен је у Марсељу у атентату. Сахрањен је на Опленцу.
  • 10. РАДОМИР ПУТНИК (1847 – 1917) Српски војсковођа, војвода, начелник Главног генералштаба Војске Краљевине Србије у Првом светском рату. Његова војна каријера почела је српско – турским ратовима за ослобођење Србије. У чин војводе унапређен је указом бр. 1966 од 20. октобра 1912. године после Кумановске битке. Био је начелник Врховне команде. Због проблема са здрављем имао је мањи утицај на доношење одлука, али је чињеница да је он дао сва важнија наређења све до краја 1915. када је отишао на одмор и лечење. Са Крфа 1916. године одлази на лечење у Ницу. Преминуо је 17. маја 1917. године. Од 1917. године до 1926. године његови посмртни остаци су чувани у капели на руском гробљу у Ници, да би у новембру 1926. године били пребачени у Србију. Сахрањен је уз највише државне почасти у засебну гробницу на Новом гробљу у Београду. На гробу постоји натпис „Радомиру Путнику захвална домовина“.
  • 11. СТЕПА СТЕПАНОВИЋ (1856 – 1929) У Првом балканском рату (1912—1913) Степа Степановић је командовао Другом армијом. У Другом балканском рату, армија под Степином командом пожртвовано је бранила нишавску зону са утврђеним логором у Пироту. Када је почео Први светски рат, као заступник одсутног начелника Штаба Врховне командеРадомира Путника, руководио је мобилизацијом и концентрацијом Српске војске. После Путниковог повратка у земљу, поново преузима дужност команданта Друге армије и са њеним главним снагама изводи марш-маневар преко Коцељеве и Текериша. У ноћном нападу, на источним падинама Цера, поразио је 21. дивизију аустроугарског 8.корпуса чиме је омогућио победу у Церској бици. За ту савезничку победу над Централним силама, 20. августа1914. године, унапређен је у чин војводе.
  • 12. Његова армија је у бици на Дрини пожртвовано бранила Мачву, успешно одбијала више концентричних напада надмоћнијих аустроугарских снага, приковала Поћорекову Пету армију за обале Дрине и Саве. Његови војници Друге армије су у јаком налету пробили непријатељски утврђени фронт на Добром пољу и Козјаку и заједно са Првом армијом и савезничким снагама, без предаха, гониле разбијене бугарске и немачке трупе све док, 29. септембра 1918. године, нису принудиле Бугарску на капитулацију и отвориле пут за коначно ослобођење Србије. Та вешто изведена операција и прва савезничка победа, коју је извојевала српска војска у Церској бици, уврстиле су га у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје. Српски песник Алекса Шантић је близу Мостара 1919. у његову част написао песму „Војводи Степи“ СТЕПА СТЕПАНОВИЋ (1856 – 1929)
  • 13. ЖИВОЈИН МИШИЋ (1855 – 1921) Војвода српске и југословенске војске. Учествовао је у свим ратовима од 1876 – 1918. године. Непосредно је командовао српском Првом армијом у Колубарској бици, а приликом пробоја Солунског фронта био је начелник Врховне команде. За време своје војничке каријере више пута је пензионисан и враћен у војску. Остао је упамћен по стратегији коју је применио у Колубарској бици која се изучава на војним академијама широм света.
  • 14. ЖИВОЈИН МИШИЋ (1855 – 1921) Његов лик и дело овековечени су у многим уметничким делима: вишетомни роман Добрице Ћосића „Време смрти”; позоришна представа „Колубарска битка” према драматизацији дела тог Ћосићевог романа; песме Војислава Илића Млађег („На дан сахране војводе Мишића”), Алексе Шантића, Слободана Марковића („Војвода Мишић”), Петра Пајића; слике Уроша Предића, Мишићева родна кућа у Струганику је обновљена и претворена у спомен-музеј (1987)
  • 15. ПЕТАР БОЈОВИЋ (1858 – 1945) Био је војвода српске и југословенске војске. У Првом балканском рату Бојовић је био начелник Штаба Прве армије од октобра 1912. године. Истакао се током Кумановске и Битољске битке, после којих је добио чин генерала. У Другом балканском рату био је начелник Штаба Прве армије која је однела победу у бици на Брегалници, а после рата био је командант трупа Нових области на Косову и у Македонији. У Првом светском рату је командовао Првом армијом. Учествовао је у завршним операцијама Церске битке, а по ослобађању Шапца, са овом јединицом форсирао је, почетком септембра, Саву и продро у Срем. Када је донета одлука да се трупе повлаче ка Албанији, Бојовић је тада (децембар 1915.) постављен за начелника Врховне команде. Поднео је оставку на место начелника Врховне команде 19. јуна 1918. године, због неслагања око проширења Солунског фронта. Затим је опет постављен за команданта Прве армије, којом је
  • 16. ПАВЛЕ ЈУРИШИЋ ШТУРМ (1848 – 1922) По пореклу је био Лужички Србин. Његово немачко име је гласило Paulus Eugen Sturm; био је српски, a касније и југословенски генерал. У Француско – пруском рату ратовао је на страни Пруске. Дошавши у Србију, променио је име у Павле Јуришић и додао своје бивше презиме Штурм као надимак. Узео је учешћа у српско-турским ратовима, учествовао је и у бици на Сливници током Српско- бугарског рата. После тог рата је више пута премештан да би био пензионисан августа 1900. године. У службу је враћен годину дана касније.
  • 17. због свог пријатељства са краљем Петром I именован је првим ађутантом и пратио га је на свим његовим путовањима. У Првом балканском рату је био командант Дринске дивизије првог позива и са њом је учествовао у Кумановској бици, после које је добио чин генерала. У Првом светском рату је постао командант Треће српске армије и њоме је командовао у Церској и Колубарској бици, где је значајно допринела победи. Штурм је наредне три године провео на Крфу, а затим и на Солунском фронту где се упознао са новим начином ратовања и употребом авијације. После пробијања Солунског фронта његова армија је учествовала у бици на Кајмакчалану и имала је бројне жртве. Након ове битке Штурм је смењен, а у октобру 1916. је послат да командује Добровољачким корпусом у Русији. Да би се почетком 1917. преко Јапана вратио опет у Солун. Постављен је на дужност канцелара Краљевских ордена и тај посао је обављао до пензионисања. Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје али није унапређен у чин војводе. Сахрањен је на Новом гробљу. ПАВЛЕ ЈУРИШИЋ ШТУРМ (1848 – 1922)
  • 18. НИКОЛА ПАШИЋ (1845 – 1926) Српски и југословенски политичар, дугогодишњи председник Владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач је и вођа Народне радикалне странке. Био је премијер Србије од 1891. до 1892. и посланик у Русији. Из политике се повукао након Ивањданског атентата на бившег краља Милана, а политици се вратио пошто је на престо дошао краљ Петар Карађорђевић. До Првог светског рата је био премијер Србије у четири наврата. Током његових мандата Србија је изашла као победник у Царинском рату са Аустроугарском, Балканским ратовима и у Првом светском рату. У својој политици ослањао се на Русију, а после Октобарске револуције на Француску. Учествовао је у стварању југословенске државе, коју је заступао на мировној конференцији у Версају. Од 1921. до 1924. био је премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
  • 19. НАПАД АУСТРО-УГАРСКЕ ВОЈСКЕ НА СРБИЈУ ЦЕРСКА И КОЛУБАРСКА БИТКА
  • 20. ЦЕРСКА БИТКА ОД 12.ДО 24.АВГУСТА 1914. КРАЉ ПЕТАР IНА БОЈИШТУ 1914. МОБИЛИЗАЦИЈА СРПСКЕ ВОЈСКЕ
  • 21. ЦЕРСКА БИТКА ОД 12.ДО 24.АВГУСТА 1914.
  • 22. ЦЕРСКА БИТКА ОД 12.ДО 24.АВГУСТА 1914 ЦЕРСКА БИТКА ОД 12.ДО 24.АВГУСТА 1914
  • 23. ЗЛОЧИНИ НАД ЦИВИЛИМА У МАЧВИ, ПОДРИЊУ АРЧИБАЛД РАЈС
  • 24. МАКЕНЗЕНОВА ОФАНЗИВА И ПОВЛАЧЕЊЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ
  • 26. ПЕШИЦЕ ОД ГРАМАДЕ ДО АЛБАНИЈЕ, 1915. НИКО НЕЗНА ШТА СУ МУКЕ ТЕШКЕ ДОК НЕ ПРЕЂЕ АЛБАНИЈУ ПЕШКЕ.
  • 27. ПОВЛАЧЕЊЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ ДОЛИНОМ МОРАВЕ, 1915
  • 28. ОДБАЦИВАЊЕ СВЕГА ШТО ЈЕ НЕОПХОДНО, СРПСКА ВОЈСКА ТЕШКО СЕ РАСТАЈЕ СА ОРУЖИЈЕМ.СРПСКИ ВОЈНИК ЦЕЛИВА ТОПОВСКУ ЦЕВ,1915
  • 29. ОД ПЕЋИ КА АНДРИЈЕВИЦИ, 1915. ПЕШКЕ ПО ДУБОКОМ СНЕГУ НА -30 СТРЕПЕНИ. ТРЕБА ИЗДРЖАТИ..
  • 30. ПРЕЛАЗАК ПРЕКО ЛЕДЕНОГ (КЛИЗАВОГ) ВЕЗИРОВОГ МОСТА, 1915.
  • 31. СРПСКА ВОЈСКА ПРЕЛАЗИ ЧАКОР ПО ДУБОКОМ СНЕГУ, 1915
  • 32. СРПСКИ ВОЈНИЦИ У НОСИЛИМА НОСЕ БОЛЕСНОГ ВОЈВОДУ РАДОМИРА ПУТНИКА, 1915. СВАКА ЧАСТ ЈУНАЦИ! СВАКА ЧАСТ ВОЈВОДО!
  • 33. СРПСКИ ВОЈНИК УМРО ОД ГЛАДИ. СКАДАР, 1915. ОВЕ ПРИЗОРЕ НЕСМЕМО НИКАД ЗАБОРАВИТИ ! СЛАВА МУ !
  • 34. КРФ 1915. После Албаније... На Крфу, 1915. Дошло време да српски војник одахне...тад је српски војник први пут угледао море...
  • 35. ИЗГЛАДНЕЛИ СРПСКИ ВОЈНИК ПОСЛЕ ПОВЛАЧЕЊА ПРЕКО АЛБАНИЈЕ, 1915.
  • 38. ОПОРАВЉЕНА СРПСКА ВОЈСКА, СПРЕМНА ЗА СОЛУНСКИ ФРОНТ
  • 40. СРПСКА ВОЈСКА НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ
  • 42. БИТКА КОД ДОБРОГ ПОЉА, 14-17.09.1918. И ПРОБОЈ, ОВИМ РЕЧИМА СРБЕ ДОЧЕКАЛИ БУГАРСКИ ВОЈНИЦИ, КОЈИ СУ ОТПИСАЛИ СРПСКУ ВОЈСКУ.
  • 45. МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ Ћирилични споменик из 12. века, настао по наруџбини захумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање, вероватно у Котору, око 1185.године, за потребе цркве Светог Петра и павла у Бијелом Пољу, на реци Лиму. Аутор је вероватно “дијак” Глигорије, и помињу се још тројица. Украшен иницијалима и минијатурама. До 1896. у Хиландару, па поклоњен краљу Александру Обреновићу. Имало је бурну прошлост, као и српски народ. Данас се чува у Народном музеју у Београду, а један лист у Санкт- Петерсбургу. УНЕСКО га је 2005. године уврстио у 120 највреднијих добара људске цивилизације.
  • 46. МИЛУТИН БОЈИЋ (1892-1917) “Плава гробница” “Песме бола и поноса”
  • 47. ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС (1880-1917) “Ми чекамо цара” “Тамница” “Можда спава” “Нирвана” “Недовршенепесме”
  • 49. РАЗАРАЊА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ
  • 50. ОСЛОБОЂЕН БЕОГРАД И СРБИЈА 1.новембра 1918. Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића ослободила је београд, прешавши 500 км под борбом за 45 дана, у силовитом напредовању, после пробоја Солунског фронта. Прва армија је од 4. октобра до 1. новембра 1918. слободила све веће градове тадашње Краљевине Србије и наставила ка северу, широким фронтом, преко Саве и Дунава. После 8 дана, 9. новембра 1918. од аустро-угарске власти ослобођен је Нови Сад, а цела Србија је била ослобођена 3. новембра 1918. године.