Download to read offline
More Related Content
Similar to Црна Гора до средине XIX века.pptx
Црна Гора до средине XIX века.pptx
- 1. Црна Гора до срединеXIX века ДУЊА ЈОВАНОВИЋ АНДРЕЈ ПЕТРОВИЋ ДРАГАН СПАСОЈЕВИЋ ПАВЛЕ ЈОВАНОВИЋ 7-2
- 3. Цетињски митрополити Након штосу Османлије освојиле Црну Гору крајем XV века, Српска православна црква је наставила да чува и негује свест о српској држави и Немањичкој епохи. До сукоба између Срба и Османлија углавном је долазило због одбијања становништва да плаћа дажбине-данак. Од 1697. бирали су се цетињски митрополити из породице Петровић-Његош. Том титулом је била обједињена духовна и световна власт која се преносила у оквиру породице са стрица на синовца. Током XIX века Црна Гора је била српска држава, а Црногорци су себе сматрали делом Српског народа. Цетињски манастир
- 4. Шћепан Мали-лажни цар Политичкаослањања на Русију започета за време митрополита Данила Петровића довеле су до маштања тамошњег човека, опчињеног немањичком славом и српским царством. У Црној Гори се 1767 године појавио странац који се претстављао као руски цар Петар III (муж царице Катарине II Велике који је убијен по њеном наређењу). Он је успео да завлада Црном Гором. Руска царица Кaтарина II Велика је послала специјалног изасланика да убеди становништво да протерају варалицу. Народ је одговорио да “најпре верује у Бога, па онда Петра III”. Лажни цар је управљао Црном Гором шест година, а убио га је његов слуга 1773. год. по налогу скадарског везира. Кaтарина II Велика
- 5. Митрополит Петар I Петровић(1784-1830) Петар I Петровић је 1784 године у Сремским Карловцима проглашен за цетињског митрополита. Почетак његове управе је почео сукобом са скадарским везиром који је напао Црну Гору. Османлије су ту прилику искористиле да заузму и спале Цетиње. Затим су наставили са пљачком околних племена. После низа сукоба у две битке на Мартинићима и Крусима 1796 Петар I је успео да заустави османску војску. Овим победама је ојачана свест о неопходности јединства црногорских и брцких племена у борби против османске власти. Петар I Петровић (1784-1830)
- 6. Након што јеучврстио свој углед и ауторитет, митрополит Петар I Петровић је започео стварање првих органа власти. Организовањем Правитељства суда црногорског и брдског 1798. створен је највиши орган државне власти. Њега су чинили главари- племске старешине који су имали судску и управну власт. Они су решавали спорове између сукобљених племена. Власт су вршили према одредбама Законика који написан на основу обичајног права. Увођењем законодавства митрополит Петар I Петровић је сузбио племенску неслогу која је појела људе и заустављала даљи развој Црне Горе. Његове реформе су наишле на отпор и противљење племена, која нису прихватала успостављење централних власти под митрополитовом контролом Oбичајно право- представља скуп правила понашања у заједници, настало је пре стварања државе.
- 7. По изијању Првогсрпског устанка Петар I је успоставио контакт са вождом Карађорђем. Његов план је био да се створи Славеносрпско царство које би ушле територије Црне Горе, Херцеговине, Боке Которске, Далмације. Црна Гора се 1817. суочила са последицама разорног земљотреса на кој се надовезала епидемија куге и велика глад. Последица тога био је велики број сеоба становништва Црне Горе у слабо насељене области Србије. Када је 1813. год. Наполеон Бонапарта био поражен и срушен са власти, црногорска племена су заузела Будву и прогласила уједињење са Боком Которском. Уједињење је поништено 1815. год. Приликом потписивања мировног уговора у Паризу.
- 8. Митрополит Петар II ПетровићЊегош(1830-1851) Наследник Петра I Петровића је његов сино Рада Томова. За митрополита је посвећен 1833. у Русији и том приликом је узео име Петар II. Он је наствио да спроводи реформе које је започео његов стриц и 1831. установио је Правитељствујушчи сенат црногорски и брдски.Њега је чинило 12 најугледнијих племенских старешина, изабраних према личним заслугама сенат је заједно са митрополитом вршио управну, законодавну и судску власт. Одлуке сената спроводила је Гвардија, која је функционисала као нижи суд и полиција. Перјанци су се бринули о безбедности Сената и митрополита и извршавали казне. Наплаћиван је порез да би се избегла потпуна независност од новчане помоћи која је стизала из Русије.
- 9. Почетком XVII векакада је Венеција проширила свој утицај на Црну Гору, поставила је гувернадура који је, поред митрополита, обављао послове управе над Црном Гором. Временом је вршење улоге гувернадура преузела породица Радоњић која се супротстављала апсолутној власти цетињских митрополита. Након нестанка Млетачке републике, функција гувернадура је остала без заштите, а у борби за превласт је укинута са стране митрополита Петра II Петровића. Османско царство је Црну Гору сматрало делом своје суверне државе, којим је управљао скадарски везир. У сукобу са Црном Гором скадарски везир је успео да освоји острва Врањину и Лесендру у Скадарском Језеру. Петар II Петровић је свој положај успео да учврсти посетом Петрограду, након чега је повећана новчана помоћ коју је Црна Гора добијала од Русије. Био је велики заговорник ослобођења српског народа од османске власти и уједињења у једну државу, у чији би састав ушла и Црна Гора. Власт би припала кнезу Србије, док би њему припала врховна духовна власт.
- 10. Основно занимање становништваЦрне Горе било је сточарство, а честа глад је изазивала сеобе. У време митрополита Петра II Петровића започело се са градњом путева, отпочет је рад школе на Цетињу где је основана и штампарија. Петар II Петровић Његош је остао упамћен као један од највећих српских књижевника. Његово најзначајније дело, спев Горски вијенац, ослањао се на народну епску поезију. Он говори о историјским догађајима од доба Немањића до почетка XVIII века, свакодневном животу у Црној Гори, народним обичајима, веровању и схватањима народа.
- 11.