5. Краљевина СХС ( 1918-1929 )
• Формирана 1. децембра 1918.године под
именом Краљевство СХС
• Јула 1920. године променила име у Краљeвину
Срба Хрвата и Слoвенаца
• Земља супротности (разноликости у
националној, економској , верској, политичкој и
културној сфери )
• Срби – сматрају да је државом остварен
национални програм
• Хрвати су желели административну јединицу
са широком аутономијом Карта Краљевине из 1918.године
• Власт је припадала регенту Александру, иако је
краљ Петар I био први краља.
• После његове смрти 1921.године престо
преузима краља Александар.
6. Државноправни провизоријум
• Период који је трајао од проглашења краљевине
1. децембра 1918.год. до доношења устава 1921.
назива се државноправни провизоријум.
• Власт је припадала:
1. регенту Александру који је фактички вршио
краљевску валаст
• 2. Привременом народном представништву и
• 3. Влади
Прва влада ( Привремена влада )
20. децембар 1918.године
• Коалициона влада
• председник – Србин Стојан Протић
• потпредседник - Словенац Антон Корошец
• министар унутршњих послова Србин Светозар
Прибићевић
Никола Пашић и
• министар спољних послова Хрват Анте краљ
Трумбић Александар
•
7. Привремено народно представништво
• Привремено народно представништво
• Састављено од представника :
• Српске Народне скупштине
• Народног вијећа у Загребу
• Земаљске владе у Сплиту
• Црногорске Велике народне скупштине и
• Народног вијећа БиХ
• Нису изабрани изборима већ списком који је сатављала влада
јасно одеђује њихов положај у свери власти.
• Били су подређени влади, а влада је могла самостално да
доноси одлуке без ограничења.
8. Мировни уговори
• Мировни уговори
•
• Конференција у Версaју није у потпуности решила питање граница
у целини.
• Нерешено питање са свим суседима изузев Грчке.
• Границе према Бугарској промењене су у корист Краљевине
СХС(Припајањем Цариброда (данашњег Димитровграда)
Босилеграда, Струмице и исправком на Тимоку.
• Разграничење у Банату тек веридбом Краља Александра и
румунске принцезе Марије 1922.године.
• Границе са Мађарском регулисане 1921.године.
• Са Аустријом плебисцитом у Корушкој.
• Рапалским уговором регулисана граница са Италијом.
•
9. Политичке странке
Парламентарна монархија ( уређење државе )
Главну реч имале старе странке
• Народна радикална странка
•
• Основана: 1881.године у Крагујевцу
• Вођа странке: Никола Пашић из
Зајечара – деловала на подручја
насељена Србима
• Очување српског имена у називу
државе
• Стабилна јединствена држава са
обласном самоуправом
• Династија на челу Краљевине СХС
Никола Пашић
10. Демократска странака
• Оснивана:
• 1919. године у Сарајеву, непосредним залагањем регента
Александра Карађорђевића.
• Вође странке:
• Љубомир Давидовић
• Светозар Прибићевић
• Политика:
• Националног помирења због учешћа Срба, Хрвата и
Љубомир
Словенаца на супротним странама у Првом светском рату. Давидовић
• Јединственост југословенког народа, без обзира на
посебности три народа
• Требала да привуче део српског народа и тиме ограничи моћ
Радикалне странке.
• На тај начин ниједна странка није имала апсулутну већину и
регент Александар је водио главну улогу у креирању
државе.
• Стварањем ове странке српско бирачко тело се
поделило за разлику од хрватског и словеначког . Светозар
Прибиће вић
•
11. Хрватска републиканска сељачка странка
• Највеће поверење хрватског бирачког тела
имала је Хрватска републиканска
сељачка странка
• Вођа странке: Стјепан Радић
• Федералистичко државно уређење и
право Хрвата на самоопредељење,тако Стјепан Радић
да у називу постоји републикански облик
владавине.
12. Словенска људска странка
• Вођа странке:
• Антон Корошец
• ПРОГРАМ СТРАНКЕ
• Бивша католичка странка
• Национална странка Словенаца
• Краљевина омогућава одбрану
националног опстанка јединство
словеначког етничког простора
• Краљевина СХС за Словенију
представља извор пољопривредних
производа и индустријских сировина и
тржиште
• Аутономија Словеније – национални и
културни индентитет Антон Корошец
13. Југословенско муслиманска
организација
• Вођа странке: Мехмед Спахо
• Програм: заступала интересе имућних муслимана, стално
лавирајући између политичке подршке странкама на власти и
залагањем за аутономију БиХ
• Стално активна и била заступљена на политичкој сцени
Краљевине, узимала учешће у власти и у доба диктатуре
краља Александра,
14. Комунистичка партија Југославије
• Основана: априла1919.године у Београду под именом
Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста), која је
1920.године у Вуковару променила име у КПЈ
• Републикански облик владавине, долазак на власт ванпарламентарном
борбом .
• Mинистар унутрашњих послова Милорад Драшковић предложио забрану
рада ОБЗНАНОМ, рад КПЈ је привремено забрањен.
• Терористичке акције комуниста: покушај атентата на регента
Александра, убиство министра унутрашњих послова Драшковића
• Закон о заштити државе којим је КПЈ стављена ван закона, а
мандати њених посланика одузети.
• Почетак илегалног рада у иностанству где се одржавају конгреси КПЈ.
Прихвата став Коминтерне о рушењу Краљевине као
”версајске творевиневе ликосрпског хегемонизма”
16. Избори за Уставотворну скупштину
• Избори одржани 28.новембра 1920.године
• Избори за Конституанту
• Избори одржани новембра 1920.године
• Ниска политичка култура бирачког тела
• Слаб одзив
• Популарност лидера
• Верски, национални, социјални и регионални утицај
• РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА
• Демократска странка 91 мандат
• Народна радикална странка 90 мадата
• Комунистичка партија Југославије 59 мандата
• Хрватска републиканскастранка 50 мандата
•
17. Видовдански устав
( 28. јуна на Видовдан 1921.године )
• Опцијa централистичког уређења Демократске странке прилазе радикали
• Устав је донет уз помоћ гласова Југословенске муслиманске организације, албанског Џемијета,
Кметијске странке и
• Савеза земљорљдника.
• Највиши законодавни акт донет је простом, а не квалификованом („двотрећинском“) већином
•
• Устав проглашен 28.јуна на Видовдан 1921.године, зато се и називао ВИДОВДАНСКИ УСТАВ
• Народно јединство троименог народа Срба ,Хрвата и Словенаца
• Службени језик: српско-хрватско –словеначки
• Од спољних националних симбола комбинацијом сачувани елементи граба, заставе и
химне.
• Химна се састојала из три строфе из традиције три нароада :
• Боже правде, Лијепа наша домовино, Напреј заставе славе.
•
• Законодавна власт – делили су :
• Краљ и народна скупштина али више овлашћења имао краљ
• Овлашћења краља :
• Сазивао редовно и ванредно заседање скупштине
• право распуштања скупштине
• потврђивао и проглашавао законе
• државу у иностранству
• врховни командант војске
•
18. Парламентаризам у Краљевини
• Мноштво различитих странака са националним,верским и социјалним програмима,
оваква ситуација одговарала је крљу Александру јер је он био противник јаких
партија и моћних лидера.
• Честе промене влада које су састављане на двору, а неке су трајале сaмо недељу
дана.
• Ослонац краља била је војска, дворска камарила, преко којих се мешао у рад
политичких странака, финансијских кругова, aли и држава попут Француске и
Чехословачке које су имале велики утицај у земљи.
• Нормалан рад Народне скупштине често су бојкотом ометали посланици ХРСС.
• Стјепан Радић државу замишљао федералну републику и на тај начин се директно
супроставио двору.
• Кад је Стјепан Радић ушао у владу 1923.године као министар просвете признао је
монархију и измирио се са двором 1925.
• Tад је странка наступала као ХСС
• Подела у Демократској странци 1924.године на
• Самосталну демократску странку коју је предводио
• Светозар Прибићевић.
• Кад је 1927.год. Хрватска сељачка странка прешла у опзицију
• зближили су се Радић и Прибићевић и створана је
• Сељачко - демократска коалиција (СДК).
