Поводом Међународног дана наставника, сваке године моји ученици припремају час и ми заменимо улоге. Они постају наставници, ја се подсећам како је то бити ученик. Ове године ученици 8. разреда припремили су обраду народне епске песме ''Почетак буне на дахије''.
Поводом Међународног дана наставника, сваке године моји ученици припремају час и ми заменимо улоге. Они постају наставници, ја се подсећам како је то бити ученик. Ове године ученици 8. разреда припремили су обраду народне епске песме ''Почетак буне на дахије''.
У организацији Центра за одрживи развој и безбедност у саобраћају из Београда, Допунска школа на српском језику у Хамбургу реализовала је пројекат „Корени и цветови". Одржане су две радионице са квизом.
1. (Опште одлике српске
револуције и прилике у
Београдском пашалуку
уочи избијања Првог
српског устанка)
2. Београд у 16. веку
СРПСКОМ РЕВОЛУЦИЈОМ СЕ НАЗИВА ПЕРИОД
НАЦИОНАЛНЕ ИСТОРИЈЕ КОЈИ ЈЕ ПОЧЕО ЗБОРОМ У
ОРАШЦУ 1804. А ЗАВРШИО СЕ ДОНОШЕЊЕМ
СРЕТЕЊСКОГ УСТАВА И УКИДАЊЕМ ФЕУДАЛИЗМА
1835. ГОДИНЕ.
СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА има двојак карактер:
национални и друштвени.
Први се огледа у борби за стицање независности а
други у укидању феудализма и стварању друштва
слободних сељака.
3. МАРИЋЕВИЋА ЈАРУГА – место где
је одржан збор у Орашцу на
Сретење 15. фебруара 1804. године
СРЕТЕЊСКИ УСТАВ –
први модеран српски
устав донет 1835. године
СРЕТЕЊЕ
ДАН ДРЖАВНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ПОЧЕТАК РЕВОЛУЦИЈЕ
4. Ратни период обухвата:
1. Први српски устанак
2. Хаџи Проданову буну
3. Други српски устанак
Мирнодопски период обухвата
део владавине кнеза Милоша
Обреновића од 1815. до 1835.
године.
Застава Српске револуције
5. ПРИЛИКЕ У БЕОГРАДСКОМ ПАШАЛУКУ ПРЕД
ИЗБИЈАЊЕ РЕВОЛУЦИЈЕ
СМЕДЕРЕВСКИ САНЏАК = БЕОГРАДСКИ ПАШАЛУК
АУСТРО-ТУРСКИ РАТ (1788-1791)
завршава се Свиштовским миром. Тада је
укинута Кочина крајина али Срби су ипак
добили ограничену аутономију –
“кнежинску самоуправу”.
СЕЛИМ III (1789-1807)
Крајем XVIII века београдски везир био је
ХАЏИ МУСТАФА-ПАША кога су због
благе управе срби назвали “српска мајка”.
Султан Селим III
6. ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ бавио се историографским радом. Као
савременик и учесник Првог српског устанка у неколико дела описује
најважније битке и најистакнутије вође устанка. Вук је познатом
немачком историчару Леополду Ранкеу дао материјал за дело “Српска
револуција”.
Вук Караџић (1787-1864)
Овако је Вук Караџић коментарисао
положај Срба под османском
влашћу:
...ако какав турски поглавица
иде сокаком, раја мора да
устане на ноге, него и најгорем
Турчину раја мора сврнути с
пута, макар у блато до колена...
Тако господа Турска узимају са
сокака Србе за различите
послове... Да туку каву, да
доносе воду, да сјеку дрва...
7. ДАХИЈСКА СТРАХОВЛАДА
ЧЕТВОРИЦА ДАХИЈА:
1. АГАНЛИЈА
2. КУЧУК АЛИЈА
3. МУЛА ЈУСУФ
4. ФОЧИЋ МЕХМЕД-АГА
Убиство Хаџи Мустафа-паше
1801. Године дахије су убиле Хаџи Мустафа-пашу, преузеле врховну
власт у Београдском пашалуку и завеле страховладу. Сваком од њих
је припао део земље а у Београду су вршили заједничку власт.
8. ПОЧЕТАК БУНЕ ПРОТИВ ДАХИЈА
Боже мили! Чуда великога!
Кад се ћаше по земљи Србији,
По Србији земљи да преврне
И да друга постане судија,
Ту кнезови нису ради кавзи,
Нит' су ради Турци изјелице,
Ал' је рада сиротиња раја,
Која глоба давати не може,
Ни трпити Турскога зулума
И ради су Божиј угодници,
Јер је крвца из земље проврела,
Земан дош'о ваља војевати,
За крст часни крвцу прољевати...
Филип Вишњић (1767-1834)
земан = време
9. ПРИПРЕМЕ ЗА БУНУ НА ДАХИЈЕ
Док су припремали буну на дахије Срби су тражили
Слика приказује
тренутак када Хаџи
Рувим и Хаџи Ђера
пишу писмо у име кнеза
Алексе Ненадовића
аустријском војном
команданту Митезеру.
помоћ од Аустрије.
Хаџи Рувим
Алекса
Ненадовић
10. СЕЧА КНЕЗОВА – ПОВОД ЗА БУНУ НА ДАХИЈЕ
ПОЧЕТАК ФЕБРУАРА 1804.
Алекса Ненадовић Илија Бирчанин
Почетком фебруара 1804. године дахије су спровеле СЕЧУ КНЕЗОВА.
За седам дана погубили су близу 100 угледних кнезова и свештеника.
Био је то покушај да уклоне могуће вође устанка али је овај догађај
само убрзао побуну против дахија.
11. ЗБОР У ОРАШЦУ – СРЕТЕЊЕ 1804.
Ђорђе Петровић познат као Карађорђе, умакао је „сечи кнезова“ и са
шумадијским првацима организовао Збор у Орашцу. Збор је одржан у
зиму, на Сретење господње 1804. године.
Око три стотине устаника
одлучило је да се бори
против дахија, па су
приступили избору вође.
Пошто су харамбаша
Станоје Главаш и кнез
Теодосије Марићевић,
одбили да предводе
устанике за вожда је
изабран Карађорђе
Петровић.
Збор у Орашцу 1804. год.
12. КАРАЂОРЂЕ
Вожд Првог српског устанка и оснивач династије
Карађорђевића
Карађорђе (1762–1817)
Рођен је у селу Вишевцу 1762. године.
Пре почетка устанка хајдуковао је у
четама познатих харамбаша. Због
великог јунаштва које је изазивало
страхопоштовање ,Турци су му дали
надимак Црни Ђорђе.
Након пропасти устанка уточиште
налази у Русији. 1817. године враћа се
у Србију са намером да подигне нови
устанак али је по наредби Милоша
Обреновића убијен.
13. ХАЏИ ПРОДАНОВА БУНА
Хаџи Проданова буна избила је
1814. године у пожешкој нахији код
манастира Трнава. На челу буне је
био хаџи Продан Глигоријевић.
Буна се завршила победом Турака,
а велику улогу у њеном гушењу је
имао Милош Обреновић, вођа
Другог српског устанка и кнез
Србије.
Хаџи Продан је побегао у Аустрију а
око 300 учесника буне је сурово
кажњено (набијено на колац).
Хаџи Продан Глигоријевић
14. ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК
„Ево мене, а ево вам рата с Турцима.“
ДРУГИ СРПСКИ
УСТАНАК почиње на
Цвети 23. априла
1815. године збором
одржаним у Такову.
Окупљени прваци су
одлучили да дигну
нови устанак а за вођу
су изабрали Милоша
Обреновића.
Паја Јовановић – Таковски устанак
Када су против побуњених Срба сем београдске пошле још две
султанове војске, из Босне и из Румелије, Милош је отпочео
преговоре са Турцима. Тиме је завршен и Други српски устанак а
уједно и ратни период Српске револуције.
15. КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ
Милош Обреновић (1780-1860)
Милош Обреновић је вођа Другог
српског устанка и кнез Србије у
два наврата од 1815. до 1839. и
од 1858. до 1860. године. Иако
неписмен познат је по свом
дипломатском умећу.
25. октобра 1815. год. Милош је
склопио усмени споразум са
румелијским везиром Марашли
Али-пашом о српско-османској
управи у Београдском пашалуку.
Тиме почиње мирнодопски период
Српске револуције који се
завршава доношењем
Сретењског устава и укидањем
феудализма.
16. ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ српски
просветитељ, реформатор,
писац и први попечитељ
просвете.
ПЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ
СЕРБИЈАНОВ
ВОСТАНИ СЕРБИЕ
...Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!
Востани Сербие! Мати наша мила!
И постани опет што си прије била...
Сербска теби вопију чада,
Која храбро бојују за тебе сада.
... Босна сестра твоја, на тебе гледа...
Херцегова земља и Чернаја Гора
Далеке државе и острови мора
Сви теби помоћ небесну желе
Све добре душе теби се веселе.
17. Асоцијације
1
2
3
4
А
1
2
3
4
Б
1
2
3
4
В
1
2
3
4
Г
ЗАКЉУЧИТИ
РАТ
УГОВОР
ПОЖАРЕВА-
ЧКИ
МИР
МОХАЧКА
БИТКА
ЗАКОНОДА-
ВАЦ
СУЛТАН
ХУРЕМ
СУЛЕЈМАН
ПОБЕДНИК
ТВАРЂАВА
УШЋЕ
ЗОЛОШКИ
ВРТ
КАЛЕМЕ-
ГДАН
БЕГЛЕРБЕ-
ГЛУК
РУМЕЛИ-
ЈСКИ
ПАША
САНЏАК
ПАШАЛУК
БЕОГРАД