2. Први српски устанак
(1804 - 1813) је
био устанак Срба у
Београдском
пашалуку (Смедеревском
санџаку) против Турака.
Отпочео је као побуна
против дахија.
3. Покорени народ Турци су
називали раја. Најтежа обавеза покореног народа је
данак у крви.
Живот Срба испунио је страх од пљачке, паљења, одвођења у ропство и
убијања.
Срби више нису могли издржати насиље дахија и почели су да припремају
устанак.
4. Када су дахије то сазнале, да српски народ припрема устанак, одлучили су да
уплаше народ и спрече устанак.
На превару су ухватили и побили много угледних Срба.
Овај догађај, у коме су убијени многи виђенији Срби од стране дахија назива
се СЕЧА КНЕЗОВА.
Сеча кнезова убрзала је устанак, јер је то изузетно увредило српски народ.
5. Организација Првог српског устанка
ЗБОР У ОРАШЦУ
Збор у Орашцу је
окупљање српских устаника,
умаклих пред „сечом кнезова“.
У малом шумадијском селу
Орашцу код Аранђеловца,
фебруара 1804. године, на
хришћански празник Сретење,
састали су се најугледнији људи
тадашње Србије. Око три
стотине устаника одлучило је да
се бори против дахија. За вођу
устанка изабран је Ђорђе
Петровић, кога су Турци звали
Карађорђе или Црни Ђорђе. На
Сретење,
15. фебруара, обележава се Дан
државности Србије, као спомен
на дан када је на збору у
Орашцу 1804. године подигнут
Први српски устанак.
Застава и
униформа
устаника
Збор у Орашцу
7. Битке и јунаци у Првом српском устанку
БОЈ НА МИШАРУ
Срби су августа
1806. године
водили велику
битку на Мишару,
брду близу Шапца.
Под Карађорђевом
командом,
извојевали су
велику победу.
Срби су победили Турке у три велике битке:
БИТКА НА ДЕЛИГРАДУ
На Делиграду, код
Алексинца, 1806.
године, под командом
Петра Добрњца,
потучен је други део
турске војске. У
децембру 1806.године
устаници су освојили
Београд, Шабац и
Ужице.
Хајдук Вељко Петровић
био је један од највећих
устаничких јунака.Храбро
се борио у многим
биткама. Погинуо је у
последњој години
устанака (1813.), бранећи
Неготин.
Смрт Хајдук Вељка
Петровића
БИТКА НА ИВАНКОВЦУ
Турски султан је на устанике послао јаку војску.
Прва велика битка је вођена на Иванковцу, код
Параћина, 6.августа 1805. године. Карађорђеви
устаници су потукли Турке и они су се повукли ка
Нишу.У овој бици истакао се Миленко Стојковић.
8. БОЈ НА ЧЕГРУ
Неслога међу устаничким вођама довела је до пораза 1809. на
брду Чегар код Ниша. Стеван Синђелић је храбро и упорно бранио
српске положаје и шанац на Чегру.Када је видео да га не може
одбранити, пуцао је у барутану и дигао га у ваздух. Погинуо је са
својим јунацима и мноштвом Турака. Касније су Турци од српских
глава сазидали Ћеле-кулу.
Стеван
Синђелић
пуца у
барутану
Ћеле-кула
у Нишу
9. Изглед српске војске у Првом српском
устанку
Оружје српске војске у Првом
српском устанку
10. Почеци културног препорода
У Београду је 1808.
године основана Велика
школа.Основао је
Доситеј Обрадовић. У
њима су радили
образовани Срби,
углавном из Аустрије.
Један од њих био је и
Доситеј Обрадовић. Вук
Караџић је био ученик те
школе.
Кућа у којој се налазила
Велика школа једна је
од најстаријих
сачуваних зграда у
Београду. Данас
се у њој налази Музеј
Вука и Доситеја.
Велика школа
Доситеј
Обрадовић
Вук Стефановић
Караџић
11. Неуспех Првог српског устанка
• Неуспех Првог српског устанка довео је до тога да су Срби
привремено изгубили државу.
• Турци су се вратили, а за српски народ настали су поново
тешки дани.
• Турска освета је била сурова и пуна насиља.
• Срби су увидели да против Турака морају опет ратовати.
13. • Након неуспеха Првог српског устанка убрзо
је организован Други српски устанак.
• За вођу новог устанка изабран је Милош
Обреновић, које је био учесник Првог
српског устанка.
• Почетак Другог српског устанка Милош
Обреновић објавио је у Такову 1815. године.
15. • Устаници су за кратке време победили Турке у неколико битака и
ослободили део Србије.
• Бој на Дубљу
• Једна од највећих битака водила се на брду Љубић код Чачка.
• Победили су Срби.
• Јунак битке је Тaнаско Рајић. Командовао је топовима.
Танаско Рајић
Бој на Дубљу
Sima Nenadović,
poginuo u boju na Dublju
16.
17. • После победе устаника на бојном пољу, борба за слободу
настављена је мирним путем.
• Тај миран пут били си преговори Милоша Обреновића и
Турака.
• Лукаво, вешто и стрпљиво Милош је после 15 година
завршио преговоре великим успехом.
• Наредбом султана из 1830. године Срби су добили право
да сами управљају државом.
18. • Милош Обреновић је био вођа
Другог српског устанка.
• Зачетник је династије
Обреновић која се смењивала
на власти са династијом
Карађорђевић.
• Иако је био неписмен, за време
његове владавине основане су
82 школе, 2 полугимназије, 1
гимназија и 1 лицеј
(факултет).
• Био је изузетан политичар.
Милош Обреновић
19. • Србија је постала кнежевина у оквиру Турског царства.
• Милош Обреновић постао је њен први владар – кнез.
• Кнежевина Србија обухватала је само један део данашње
Србије и није била потпуно самостална.
• Највишу власт је имао турски владар, а турски војници су
остали у неким градовима.
• Велики део српског народа идаље је био под влашћу
Турака.
21. ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ
• За време Милошевих наследника, синова Милана и Михаила, српски
народ је постигао нове успехе.
• Кнез Михаило Обреновић иселио је турске војнике из српских градова
1867. године.
• За време кнеза Милана Обреновића Срби су наставили да ратују
против Турака, ослободили су још један део српских крајева и
проширили државу.
кнез Милан Обреновић кнез Михаило Обреновић
22. • Србија је 1878. године призната као самостална и независна држава.
• Године 1882. кнез Милан се прогласио за краља.
• Србија је после много векова постала опет краљевина.
Меморијални
комплекс "Таковски
грм"
24. Да се подсетимо:
Србија и Црна Гора
су коначно добиле
своју независност, а
Босна је дошла под
управу Аустро-
Угарске.
• И под новом влашћу,
становништво је
живело веома тешко:
порези су били
велики, радници су
радили у тешким
условима, а при томе
су били веома слабо
плаћени.
25. • Аустро-Угарска је на све начине покушавала забранити
успостављање блиских веза између Срба у Босни и Срба у Србији.
• Бранила је долазак учитеља из Србије, одузимала књиге које су
писале или имале слике значајних Срба из прошлости.
26. • Формира се покрет
„Млада Босна“ која је
окупљала омладину свих
народа.
Њихов циљ је био борба
против аустроугарске
окупаторске власти те
ослобођење и уједињење
свих јужнословенских
земаља.
27. • Један од чланова „Младе
Босне“ је био и Гаврило
Принцип који је 28. јуна 1914.
године у Сарајеву пуцао на
аустроугарског
престолонаследника Франца
Фердинанда.
Сарајевски атентат
је био повод
за избијање
Првог Светског рата.
28. Србија и Црна Гора су ратовале да би одбраниле своју слободу. Бориле
су се заједно са савезницима Русијом, Француском и Енглеском.
Александар I Карађорђевић
Престолонаследник Краљевине Србије
Никола I Петровић Његош
Краљ Црне Горе
29. Битка на Церу или Церска битка, август 1914.године.
• Била је то прва
велика српска и
савезничка побједа
против Аустро-
Угарске и Немачке.
Радомир Путник Степа Степановић
31. • Током 1915.године долази до епидемије тифуса, болести која
је праћена високом температуром, халуцинацијама,
главобољом, осипом и сл. Болест су шириле вашке.
• Немачка, Аустро-Угарска и Бугарска су са свих страна напале
Србију и српска војска је била присиљена на повлачење преко
Црне Горе и Албаније.
• Црногорска војска је у
познатој Мојковачкој бици
успела да заустави
аустроугарску војску и
помогне српској војсци да се
повуче.
32. • Повлачећи се преко
Албаније и њених
планина Проклетија,
много народа и војске је
тада страдало.
• Албанска голгота је
устаљен назив за
повлачење српске
војске и прогнаних
цивила преко завијаних
планина Албаније и Црне
Горе након инвазије
Централних
сила на Србију, у зиму
1915/16.године.
33. • Савезнички бродови су
прихватили исцрпљену
војску и народ, одвезли их
на острво Крф, да се тамо
опораве.
• Много Срба је тада
страдало. Њихова тела су
сахрањивана у море поред
острва Вида у тзв. Плаву
гробницу.
34. • Опорављени српски војници
са Крфа придружили су се
новом ратишту у Солуну
(јесен 1915. године).
• Након три године рата
извршен је пробој Солунског
фронта.
• Бугарска и Аустроугарска су
капитулирале, након њих и
Немачка.
35. ПОСЛЕДИЦЕ РАТА
• У Првом светском рату учествовало је 36 држава, мобилисано
је 70 милиона војника.
• 10 милиона људи је погинуло или умрло од глади, рана и
епидемија, а 21 милион војника је рањено.
• Четири царства су срушена –руско, турско, аустроугарско и
немачко.
37. Други светски рат је трајао 6 година, од 1939. до
1945.г.
Рат је почео 1. септембра 1939.г. нападом Немачке на
Пољску.
Немачка, Италија и Јапан склопиле су савез са циљем
да владају светом.
Њима су се супротставиле
Велика Британија, Совјетски Савез и Сједињене
Америчке Државе,
створивши други савез,
којем је пришла и Југославија.
38. У Краљевини Југославији рат је почео
6. априла 1941.г. нападом Немачке и њених
савезника.
Немачки авиони засули су бомбама Београд и
друге градове.
39. Југословенска војска није могла да одбрани земљу и
поражена је након 11 дана отпора.
Велики број војника и официра је заробљен, а млади
краљ Петар Други напустио је земљу.
40. Народ је пружао отпор и борио се за слободу, али
окупатор се светио батинањем, одвођењем у затворе и
логоре, појединачним или масовним стрељањем.
Највише људи је стрељано у Крагујевцу, октобра
1941.г, када је међу више хиљада убијених било и
много ђака и професора.
41. У ЈУГОСЛАВИЈИ СУ ТОКОМ БОРБЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ
НАСТАЛА ДВА ПОКРЕТА:
Четнички покрет
Покрет је
организовала група
официра
југословенске војске,
која је избегла
заробљавање.
Вођа покрета је био
Драгољуб Дража
Михаиловић.
Желели су повратак
краља у отаџбину.
Партизански покрет
Покрет је
организовала
Комунистичка
партија, а вођа
покрета је био
Јосип Броз Тито.
Нису желели да
држава буде
краљевина, већ
република, уређена
као заједница народа.
42. Драгољуб Дража Михаиловић
Јосип Броз Тито
Јосип Броз Тито је био
доживотни председник
Социјалистичке Федеративне
Републике Југославије (СФРЈ).
Умро је 1980.г. у 88. години
живота. Сахрањен је у “Кући
цвећа” у Београду.
43. Рат на простору Краљевине Југославије трајао је четири године.
Најзначајније битке Другог светског рата у Југославији
биле су битке
на Козари, Неретви и Сутјесци.
Споменик на Козари
Битка на Неретви
Споменик на Сутјесци
44. После три и по године окупације, Београд је, након
шестодневне заједничке битке партизанских јединица
и Црвене армије – војске Совјетског Савеза,
коначно ослобођен 20. октобра 1944.г.
45. До пролећа 1945.г. ослобођени су сви делови Југославије.
Рат је у нашој земљи завршен 15. маја 1945.г, а у Европи се
Дан победе слави 9. маја.
Немачка и Италија су биле поражене на свим ратиштима, а Јапан је
капитулирао тек у августу 1945.г, након што су САД бациле атомске
бомбе на јапанске градове
Хирошиму и Нагасаки.
заробљени немачки војници
