2. Ппчетак
• Први српски устанак је ппкренут кап реакција на јаничарски режим у
Бепрадскпм пашалуку, а кап свпје циљеве је имап пслпбпђеое пд Турака,
васкрс српске државе и изградоу нпвих државних институција, укидаое
феудализма и културни преппрпд
• Велики устанак Срба прптив турске власти у Бепградскпм пашалуку ппдигнут
је 1804. и трајап пуних девет гпдина.
• Дахије су јануара 1804. пткриле припреме Срба за ппбуну. Тада је извршен
ппкпљ мнпгих виђенијих личнпсти, ппзнат кап Сеча кнезова.
Сеча кнезпва
3. Сеча кнезпва
• 15. јануара 1804. - Ппчела је сеча српских кнезпва и виђенијих људи у
Бепградскпм пашалуку, ппсле жалбе кнезпва турскпм султану Селиму III збпг
зулума дахија.
• Уз ппмпћ једнпг тргпвца из Земуна Дахије су сазнале имена кнезпва кпји су
пптписали жалбу и за самп три седмице ппгубили су пкп 150 виђенијих људи у
Србији.
• Дахије су тиме ппкушале да угуше птппр и спрече пслпбпдилачки ппкрет
Срба, али је сеча самп ппдстакла српске прваке да убрзају дизаое Првпг
српскпг устанка кап и избпр Карађпрђа у Орашцу месец дана касније за
устаничкпг впжда.
4. Впжд Карађпрђе
• Рпђен је најверпватније 16. нпвембра(пп старпм календару 3.) 1762.
гпдине(пп неким ппдацима 1752.) у Вишевцу у Османскпм царству (данас
Србија) на Ђурђиц.
• Бип је храбар, пдважан, стрпг, праведан, дпследан и увек спреман на жртву за
дпбрпбит нарпда свпга.
• Кад гпд би изјутра устап, Карађпрђе би се Бпгу мплип. Увек је гпвприп „ако
Бог да“ и „Боже помози“.
• Вујица Вулићевић је неппсреднп прганизпвап убиствп свпга кума Карађпрђа,
такп штп је пптплатип свпга мпмка Никплу Нпвакпвића из Кплашина, кпји је
Впжда са ударцима секирпм у груди убип и пдсекап му главу.
• Карађпрће је убијен 24.7.1817.
6. Збпр у Орашцу
• Најпре су се у Шумадији састала три нарпдна ппглавара: Карађпрђе, затим
Јанкп Катић и Васа Чарапић. Окп оих су се вепма брзп пкупили мнпги, какп и
дпмаће српскп станпвништвп, такп и хајдуци, међу кпјима су били и Станпје
Главаш и хајдук Вељкп.
• На пвпм збпру билп је пкп 300 људи, углавнпм из пкплине. У вези са датумпм
пдржаваоа збпра у Орашцу ппстпје недпумице. Најчешће се кап верпватан
узима 02. фебруар 1804. пп старпм или 14. пп нпвпм календару.
• Бип је тп импрпвизпвани скуп једнпг брпја старешина, углавнпм из Шумадије.
• Збпр у селу Орашцу није имап карактер или значеое представничкпг тела,
скупштине (нарпдне или старешинске) кап институције или кап пргана власти.
7.
8. Устанак
• Бесна збпг заузимаоа Каранпвца, Трстеника, Ппжеге и Ужица тпкпм јула 1805,
Ппрта је наредила нпвпм бепградскпм везиру Хафиз-паши, дптадашоем
заппведнику Ниша, да пдмах крене у напад и угуши буну.
• Турци су 20. августа напали устанике, а у једнпм налету раоен је Хафиз-паша. Турци
су тпкпм нпћи напустили Параћин.
• Турска се 1806. спремала за кпначни пбрачун са устаницима. Предвиђен је напад на
Србију из три правца: из Видина, из Ниша и из Бпсне.
• Впјска из Бпсне заузела је Мачву и Ппдриое, а опј у сусрет кренуп је Карађпрђе.
• Одлучујућа битка две впјске пдиграла се на Мишару 13. августа 1806. ппсле чега су
се Турци ппвукли у Шабац.
• Румелијски везир Ибрахим-паша је предвпдип другу впјску дплинпм Мправе.
Устаници су их дпчекали на утврђеоу Делиград и пдплевали пет недеља, а
Карађпрђе је накпн битке на Мишару кренуп ка Делиграду у ппмпћ.
• Одлучујућа битка пдиграла се 3. септембра, пре Карађпрђевпг дпласка, када су
Срби, кпјима су кпмандпвали Дпброац, Главаш и Милпванпвић, пднели ппбеду.
9. Битка на Мишару
• Битка на Мишару била је пд пгрпмнпг значаја за правпславнп станпвништвп ширпм
Херцегпвине и Бпсне кпје је јпш више пјачалп у жељи да се прикључи устаницима.
• Карађпрђе је дпбрп прпценип ситуацију и припремип се за пдбрану.
• Устаници су били спремни за напад из правца Румелије.
• Впјска се ушанчила на Делиграду крај Алексинца и ту чекала турску впјску са југа.
• Пптпунп изненада дпшап је и други напад, из Бпсне.
• Бпсански везир Сулејман-паша Скппљак пкупип је бпсанске паше и капетане и
запутип се прекп Дрине.
• Изненадип је устанике и псвпјип Мачву. Срби су се ппвукли на линију пдбране Шабац-
Ваљевп.
• Скпра прппаст Турака на пвим прпстприма и узаврели слпбпдарски дух нашег нарпда
јаснп се читају у стихпвима слеппг гуслара: „Рани сина пак шаљи на војску, Србија се
умирит не може!”
• Великпм храбрпшћу, уппрнпшћу и верпм у успех, Карађпрђе је са свпјим устаницима
извпјевап једну пд најважнијих ппбеда у ппчетним бпрбама за пслпбпђеое.
11. Ичкпв мир
• Охрабрени ппбедама на Мишару и Делиграду, устаници су преузели
пфанзиву. Станпје Главаш је спалип Прпкупље и прпдрп дп Лаба, Баоске и
Брвеника.
• Карађпрђе је стигап дп Ниша, а Миленкп Стпјкпвић дп Видина. Српски
представник у Цариграду, Петар Ичкп, је у септембру 1806. са Ппртпм
закључип мир, пп кпм би се из Србије прптерали јаничари, Србија би плаћала
данак пдсекпм ,а примап би га царски мухасил, јавне службе и чуваое
границе вршили би Срби.
• Тп није бип мир у правпм смислу јер није билп писанпг дпкумета кпји би га
гарантпвап.
• Русија је заппседаоем Букурешта ушла у рат прптив Турске. Срби су јпј сада
били пптребни кап савезници и пна их више није саветпвала да пстану
лпјални султану, већ их је ппдстицала на наставак устанка.
• Смедеревска скупштина кпначнп је пдбацила Ичкпв мир.
12. Слпм устанка
• Дп слпма устанка дпшлп је 1812—1813.
• Руси, савезници устаника, мпрали су да се ппвуку назад у Русију јер је Напплепн
нападап. Збпг оега су Руси били принуђени да пптпишу и Букурешки мир.
• Пп псмпј тачки тпга мира, Срби би дпбили аутпнпмију а Турци би се вратили у Бепград и
ппнпвп управљали Србијпм.
• Устаници тп нису прихватили, јер би све пнп за шта су се избприли палп у впду - и
Синђелићева жртва на Чегру, и ппбеде на Иванкпвцу и Мишару, кпд Варварина и
Лпзнице... Турци су Србију напали са југа, истпка и запада.
• Најжешћи птппр ппказап је Младен Милпванпвић, кпји је у тп време бип у сукпбу са
Карађпрђем збпг питаоа какп би требалп прганизпвати пдбрану Србије у Засавици
(Ппдриоу). Иакп је ппгинулп мнпгп Турака, птппр је бип слпмљен 7. пктпбра 1813.
• Турци улазе у Бепград и усппстављају управни апарат и прганизацију каква је ппстпјала
пре избијаоа устанка 1804. Први српски устанак је угушен, а Карађпрђе са некплицинпм
впђа устанка бежи у Аустрију.
• Србија је независнпст стекла тек у Другпм српскпм устанку, кпји је впдип Милпш
Обренпвић.
