2. Василије Васа Чарапић, познат и као Змај од Авале, био је један
од најистакнутијих бораца и јунака у устанку против дахијa.
Његова породица
пореклом је била
из племена Кучи у Црној
Гори, а занимљиво
презиме добила је тако
што је један од његових
предака случајно убио
пса неког Турчина, па је
овај за откуп тражио
500 гроша. Када је скупио
паре његов предак је
новац, уместо у кеси
послао у чарапи, па су
прозвани Чарапићима.
3. *Фрајкори су били добровољачка милиција која се састојала само од Срба, коју је основала Хабзбуршка
монархија, како би се борили против Османског царства током током Аустријско-турског рата (1787—1791).
Као фрајкор Васа је учествовао у Кочиној крајини.
У рату између Турске и Аустрије Васа се борио као
добровољац против Турака.
Том се приликом одликовао
изузетним јунаштвом, па је стекао
и велики углед. Због тога је
на нахијској скупштини изабран за
кнеза грочанске нахије.
Васа је био познат и по једној
ствари - великој мржњи према
Турцима, која је постала
пословична.
4. Дахије су се спремале 1804. пред саму зиму да почну сечу
српских кнезова, а Васа, пошто сазна за то, са још два Чарапића
побеже на Авалу. Када су београдски Турци дошли у Бели
Поток да га траже он их нападе и отера. Убрзо после тога Турци
убише Васиног брата Марка Чарапића у Калуђерици.
Тада је он спалио
турски хан и одметнуо се
у хајдуке. У планини је
провео једну тешку зиму и
једва је преживео. Прича се
да је, када је гора почела да
листа, ставио сребрњак у
прво олистало дрво које је
видео, опалио из пиштоља и
од радости ускликнуо: „Е, чик
сад Туро, Васа стече крила!“
Окупио је око себе чету
храбрих људи у борби
против Турака. Име Васе
Чарапића посебно се
прочуло када је пресрео
код Лештана
Турке крџалије, са
злогласним харамбашом Г
ушанцем на челу, разбио
их и стекао велико благо.
Све што је добио поделио
је народу шаком и капом.
*Крџалије су милиција који дјелују као оружане групе на Балканском полуострву у периоду од
почетка руско-турског рата (1768-1774) до краја првог српског устанка.
5. По наговору самог Чарапића,
Карађорђе напада Београд.
Напад је почео у зору 29.
новембра, муњевитим упадом
Срба унутар зидина. Васа је са
3.000 својих војника
напао шанац код Стамбол капије,
отприлике код почетка Скадарске
улице, међутим, када је трком
кренуо ка Стамбол-капији и
викнуо „За мном, браћо!“ турски
метак га је погодио у крста.
Пренет је у Карађорђев шатор, где се за живот борио још два
сата, а онда је издахнуо. Пред смрт позвао је брата Танасија и
рекао да га сахрани у манастиру Раковица.
6. Београђани су у част јунака назвали улицу од Трга републике до Студентског трга. Споменик
Васи Чарапићу је управо на месту где је погинуо, недалеко од улице која добила име по њему.
Направлјен је 1910.године.
