1. Дезорганизација породичних функција
1.ПОРОДИЦА И БРАК
Породица је примарна заједница зато што је прва најважнија и најприснија
људска скупина. Она је прототип сваке друге друштвене заједнице јер се у
породици успостављају трајне, емотивно присне, солидарне и свестране везе
између чланова, какве би се могле пожелети и у глобалном друштву.
Зато, и због вишеструких функција, породицу многи сматрају основном
ћелијом сваког друштва, својеврсним „друштвом у малом”. Породица настаје
формирањем брака између мушкарца и жене, у којем се рађају деца.
Породица је шири појам од брака али је брак основа породице. Породица је
примарна група и интимна заједница, а брак је друштвена установа окренута
донекле и ширем друштву.
Као организована заједница људи, друштво је укупност међусобно
повезаних друштвених појава (друштвених процеса, односа ,друштвених група и
друштвених творевина) као резултата узајамног деловања понашања људи у
оквирима разноврсних међусобно повезаних друштвених делатности (делатност
биолошке репродукције, економска делатност, политичка делатност, регулативна,
културна и интелектуално духовна делатност) које имају своје међусобно
прожимајуће облике друштвене организације, почев од разних правила
друштвеног понашања, па до разних институција и организација које се
конституишу у тим оквирима , као и у оквирима глобалне друштвене целине.
Типична заједница је породица, док је типично друштво предузеће или неко
друго пословно удружење. У заједници људи живе, док у пословним предузећима
постижу осређене интересе. Односи у заједници су присни, прожети снажним
позитивним емоцијама, испуњени узајамном солидарношћу чланова и осећањем
заједничке припадности. У заједници чланови остају међусобно повезани, а у
пословним удружењима чланови су вештачки повезани конкретним интересом,
али они остају међусобно емотивно раздвојени и поред интереса који их повезују.
Брак је друштвено призната (или не призната) био-социјална веза између
лица супротних полова која има релативно трајни карактер и различите облике и
садржаје, зависно од одрађених животних и друштвених услова.У овом
појмовном одређењу брака као елемента породичне структуре треба дакле
узимати у обзир следеће:
• биолошки карактер брака ,односно успостављање полних веза између
лица супротних полова, без обзира да ли је та веза друштвено
призмата или није;
• усопстављање хетеросексуалних веза и односе засноване, на пример,
на лезбијској љубави или на хомосексуалном односу, без обзира на то
што су ти односи доста распрострањени а у неким друштвима и
друштвено признати;
• различите облике брака током друштвено-историјског развоја
(групни брак, полигамијски,моногамијски брак)
• променљивост елемената садржине брака (психичких, моралних,
социјалних и др.)
• релативну трајност брака, усмислу да је брак релативно трајна веза
супротних полова без обзира што та веза може бити веома кратка и
врло нестабилна.1
1
Др. Марко Младеновић-Основи социологије породице;Београд 1973, стр. 239.
Семинарски рад 1
2. Дезорганизација породичних функција
Између брака и породице постоје значајне разлике.Са структуралног
становишта, брак је дивалентна заједница јер садржи само две стране у том
односу (мушкарци и жене) без обзира на чињеницу што се и са једне и са друге
стране (или само са једне) могу наћи више мушкараца или више жена.Међутим,
породица је сложенија друштвена творевина, јер је она, по правилу два родитеља
и деца, без обзира што у одређеним случајевима, по броју чланова, породица
може бити мања од брака.Међутим суштинска разлика између породице и брака
не мора бити само у броју чланова, већ и у садржини односа.Први моменат који
треба имати у виду, је да се брак углавном своди на полну везу за разлику од
породице, као биолошке заједнице у ширем смислу која поред полних укључује и
репродуктивне везе. Време заснивања брачних односа је веома битно.Проблеми
се углавном јављају код прерано али и код прекасно склопљених брачних веза.
Веома млади људи нису довољно емоционално зрели, а често ни социјално
обезбеђени па су њихови бракови доста нестабилни.Слично је и код прекасно
заснованих бракова.Закаснело заснивање породичних односа показује да се то
догађа више на бази економских и других интереса, а мање на бази емоција и
љубави.
2.ФУНКЦИЈЕ ПОРОДИЦЕ
–БИОЛОШКА
–ЕДУКАТИВНА
–ЕКОНОМСКА
–СОЦИЈАЛНА
–ПСИХОЛОШКА
Већина социиолога се слаже са тиме да су функције породице
вишедимензионалне и да се могу одредити на три нивоа: на БИОЛОШКОМ
НИВОУ (задовољење сексуалних потреба и репродуктивна функција), на
ЕКОНОМСКОМ НИВОУ (производне и потрошне функције) и на ПСИХО-
СОЦИЈАЛНОМ НИВОУ (васпитна функција, функција социјализације и
развијања емотивних веза између чланова). Породичне функције су историјска
категорија, па самим тим оне су историјски променљиве.
Систем породичних функција је одређен местом и улогом породице у
друштвеној структури.Стога се систем тих функција мења у зависности од
промена односа породица-друштво.Биолошка репродукција друштва остаје
незаменљива функција породице.Али то није више само биолошка функција, већ
се све чешће везује у сплет био-психо-социјалних функција: рођење и физички
одгој детета повезано је са психо-социјалним одгојем детета и емоционална
стабилност која се из такве везе развија, постају све значајнији фактори.
Формирање карактера личности мора почети од првих дана живота и ту
функцију породица не може пребацити ни на кога другог.А психолошки процес
Семинарски рад 2
3. Дезорганизација породичних функција
идентификације (који је више емоционалног него рационалног карактера) лакше
се открива у интимној атмосфери породице него у другим установама.Породица
врши функције примарне групе, омогућујући непосредни контакт, личну
повезаност, развијање емоција и подстиче да се развије љубав као потреба, те је
свакако она јединствена друштвена организација која подстиче развитак и
емоционалне стране људског живота, пружајући услове да се формира интегрална
и уравнотежена личност.
3. ДЕЗОРГАНИЗАЦИЈА ПОРОДИЧНИХ ФУНКЦИЈА
3.1 ДЕЗОРГАНИЗАЦИЈА УОПШТЕ
Идеја о постојању друштвене дезорганизације потиче од социолога који су
покушали да објашњење све веће учесталости девијантног понашања не траже у
дефектима личности девијаната (социјална патологија) већ у одређеним
својствима друштвеног система.Према њиховом схватању девијације су симптоми
или производи друштвене дезорганизације која се испољава као поремећај
нормативног понашања, одсуство правила како треба делати, постојање
супротних правила2.
И у свакодневном друштвеном животу не постоји увек сагласност међу
онима који учествују у неким друштвеним делатностима, односно, групама, да ли
постоји стање дезоганизованости.Кад се међутим тврди да је породица,нека игра,
радна организација или друштво дезорганизовано,подразумева се да они више
нису у стању да ефикасно делују у складу са одређеним обрасцима, представама
људи о томе како би требсло да делују.Према томе да ли је дата појава
дезорганизована зависи од обрасца према коме је њена делатност дефинисана.
Дезорганизација настаје када нису задовоњени услови за опстанак
организације.Постоје два таква предуслова иако један од њих или оба нису
задовољени, долази до дезорганизације. Прво, дезорганизација настаје када
ситуације са којима се учесници једне акције суочавају нису дефинисане
правилима као догађаји система или када правила не дефинишу јасно различите
могућности акције, тада настаје стање безнормности, АНОМИЈЕ, или када немају
више значаја за учеснике акције. Друго, дезорганизација настаје када учесници
нису мотивисани, када њихове вредности, интереси и циљеви нису интегрисани за
захтевима за настављање система интеракције.Стање које се означава као неуспех
мотивације.
Да ли ће један догађај изазвати дезорганизацију ширег смисла интеракције,
зависи од његовог места и значаја у том систему, као и од његове повезаности са
другим догађајима у систему.Осим тога, сваки систем може да има механизме за
спречавање ширења дезорганизације, механизме за обнављање организације.
3.2 ДЕЗОРГАНИЗАЦИЈА ПОРОДИЦЕ
2
Јелена Шпадијар-Џинић: Социјална патологија; Београд 1988. стр 89.
Семинарски рад 3
4. Дезорганизација породичних функција
Извесни поремећаји у породици могу да угрозе породични интегритет и да
доведу до дезорганизације породице, било у латентном облику или у виду
разарања породице.То су пре свега: смрт једног супружника или детета, дуже
одсуство једног супружника из породице (на пример услед одвојености места
рада од места становања), неверство, нежељена или ванбрачна
трудноћа,самоубиство члана породице,разни облици девијантног понашања, дуга
незапосленост члана породице, изненадно осиромашење, миграције и др.
Дезорганизовану породицу можемо одредити као породицу у којој настају
такви поремећаји у породичном животу који карактерише:
• недостатак заједништва, што се манифестује у недостатку
сагласности међу члановима у битним питањима породичног живота,
у емоционалној неповезаности, у недостатку узајамне подршке и
солидарности;
• немогућност испуњења битних породичних циљева, што се
манифестује: у недостатку кооперације и поремећености породичних
улуга, у појачаним и учесталим сукобима који се не разрешавају, у
поремећајима самих личности чланова породице (ментални
поремећаји, деликвенција и др.).Из тога произилази да само
нарушавање породичне структуре услед одсуства неког члана
(најчешће неког родитеља) тј.такозвана дефицијентна породица, не
може бити довољан индикатор породичне дезорганизације. Други је
проблем што структурно дефектна породица –нарочито ако је
родитењ који недостаје играо важну улогу у породичном животу- има
више тешкоћа, стога, и услова да претрпи и друге суштинске
поремећаје и тако постане дезорганизована3
Треба разликовти разрушени брак од поремећене породице. И док је развод
или растава без развода довољан индикатор да је брак као институција разрушен,
то не мора да изазове дезорганизацју породице као нужну последицу.Стога ће у
социо-антрополошком смислу права манифестација дезинтегрисане породице
бити унутрашњи сукоби у породици који немају изгледа да се реше, без обзира да
ли је дошло до развода или не.Међутим, како се развод јавља као видљиви и као
феномен који је лакше проучавати, најчешће се у социологији породице узима
управо развод као најпоузданији индикатор дезорганизоване породице.У другом
случају, унутрашњи сукоби су скривени, често и брижљиво прикривани, те их је
тешко и утврдити а још теже и проучавати с тога се и знатно ређе проучава права
манифестација дезорганизације породице.
Данас се много говори о нестабилности савременог брака.
Земља Број склопљених бракова Број разведених бракова
Албанија∗ 8.5 0.8
Аустрија 5.9 1.8
Данска 5.8 2.8
Финска 5.8* 2.0
3
Јелена Шпадијар-Џинић: Социјална патологија; Београд 1988. стр 153.
Семинарски рад 4
5. Дезорганизација породичних функција
Француска 4.9 1.9
Грчка∗ 6.3 0.6
Холандија 5.7 2.4
Југославија 7.3 1.0
Мађарска 6.9 2.7
Немачка 6.8 2.6
Пољска 7.2 1.3
Румунија 7.3* 1.4
Русија∗ 9.6 3.4
Шведска 4.5 2.4
Енглеска∗ 6.9 2.9
САД 10.1 5.0
Табела 1:Број склопљених бракова и стопа развода у нашој и
другим земљама (на 1000 становника)
Да ли је висина стопе развода и њено евентуално повећање последњих
деценија индикатор кризе породице?Не може се категорички прихватити таква
тврдња јер већи број развода може бити и показатељ промене у схватањима о
браку и неприхватања да брак треба одржавати по сваку цену:другим речима
може бити показатељ еманципације модерног човека, нарочито жене.Ипак, још
увек постоје велике предрасуде према разводу брака.
Статистички је утврђено да на развод брака делује старост супружника.Прве
године брака су најтежа проба, отуд висок проценат развода бракова до пет
година трајања.Највише се разводе бракови без деце.Такође се чешће разводе
бракови који су склопљени због настале трудноће у предбрачном периоду. Ниске
стопе развода су код поњопривредника који се скоро искључиво жене
пољопривредницама и код рудара. Средње стопе имају индустријски и занатски
радници, саобраћајно особље. Високу стопу имају трговинско, административно
особље и руководеће особље, стручњаци и уметници. Поред ових чинилаца
наводе се и сагласност у веровањима, став рођака према браку, непромишљено
ступање у брак, неурозе и други ментални поремећаји супружника, алкохолизам,
сексуалну неподударност и др.
Последице развода најчешће сносе деца и то пре свега у психичком
смислу.С правом се говори и упозорава да мног бракови, иначе поремећени а због
деце неразведени, утичу негативније на срећу деце него неки разведени.Извесна
истраживања указују на повећање деликвенције деце из разведених бракова, али
је проценат велики и из породица удоваца.Сматра се да се ту више ради о
неадекватној социјализацији услед тога што нису присутна оба родитеља, без
обзира да ли је у питању развод или смрт једног од родитеља.Последице су
нарочито тешке када родитељи наставе са нетрпељивошћу, продужавајући свађе,
отимајући се о љубав детета и забрањујући детету да виде другог
родитеља.Последице могу бити тешке и у случајевима када родитељи избегавају
да се разведу, наводно због деце, а не успевају да реше проблем својих
неспоразума и нетрпељивости и да их превазиђу.
- Подаци из предходних година (према статистичком годишњаку Југославије, 1989,стр. 746).
Семинарски рад 5
6. Дезорганизација породичних функција
Веома је важно коме су после развода поверена деца на даљу бригу и
васпитање.Према Статистичком годишњаку на 22557 разведених беакова било је
59.72%бракова са децом. Од тога:
1. деца додељења оцу 2105 9.34%
2. деца додељења мајци 10684 47.37%
3. и оцу и мајци 575 2.55%
4. другим лицима 61 0.28%
5. друштвеним организацијама 47 0.22%4
Претпоставља се да је мајка обично више везана за дете, више му је
потребна, а често како показује пракса, и сами мушкарци се постављају
незаинтересовано према деци из разрушеног брака, јер напуштајући брак желе да
се ослободе и бриге о деци.
Брак је разорен и када један супружник трајно напусти породицу, без обзира
на чин развода, и по друштвеним и психичким последицама може бити тежи јер
не тражи сагласност другог супружника и најчешће га затиче не припремљеног
(било у материјалном и економском погледу, било тако што изазива емоционалне
шокове).Сосиолошки је овај облик разореног брака мање проучаван него
разведени брак када је у већој мери потенцијални извор поремећености породице.
И ванбрачна породица је један облик разорене породице, иако ту брак и није
био склопљен, али се ради о фактичком напуштању мајке и детета.Ванбрачна
породица, нарочито у лошим условима,с обзиром на традиционално негативан
став према мајци и детету, има доста услова да постане поремећена јер су тешкоће
на које наолазе и мајка и дете често не савладиве и изазивају дубоке психичке
трауме.
За поремећаје брачних односа карактеристична су два елемента :
– непостојање обостраног задовољства
– конфликт
Брачни конфликт може бити отворен или затворен,стваран или
нестваран,свестан или несвестан.Сем тога конфликт између партнера је посебно
повезан са структуром унутрашњег конфликта.Веома је важно утврдити његову
природу тј. да ли је он у основи интерпсихичке или интрапсихичке природе.Ради
се најчешће о особама, брчним паровима који добро функционишу на скоро свим
плановима живљења, али су у браку застпљени као личности поремећеног
психичког стања, па то стање не постаје узрок само конфликта у браку него и низа
других, везаних за социјалне конфликте.
У Центру за социјални рад се оваквим и другим проблемима приступа
тимски. Социјални радник, педагог,психолог, правник, свако са свог аспекта
прилази овој сложеној проблематици и организује различите облике рада из
области превентиве и непосредног третмана и изучавања.
Највећи узроци развода брака на основу досадашњих праћења и искустава су
следећи:
1. алкохолизам брачног друга
2. неверство
3. директан утицај родитеља брачних другова, нарочито у случају
вођења заједничког домаћинства
4. зависност брачних партнера од својих родитеља, односно њихова
недовољна психичка зрелост и спремност за брак
4
Подаци узети из:Институт за педагошка истраживања : Дете у непотпуној породици;Београд 1990.стр 326.
Семинарски рад 6
7. Дезорганизација породичних функција
5. различити ставови супружника везани за обавезе у браку и
прихватање улога у браку и породици
6. љубомора брачног друга
7. физичко и психичко малтретирање брачног друга
8. занемаривање брачног друга и деце и емоционално удаљавање
9. економска несигурност и не решени стамбени, материјални и други
услови.
Сва досадашња испитивања конфликтних односа у породици и браку
показују да они могу да имају, знатне углавном негативне ефекте по њене
чланове.Знатан број деце са емоционалним проблемима потиче из оваквих
породица.Испитивања иду даље и показују на повезаност између односа између
родитеља и у породици, као целини, са каснијим избором брачног друга детета и
његовим брачним односима и ставовима према сопственој деци, чиме се круг
затвара а стварају нови проблеми након унапред одређеном прогресијом.
Међутим, облици поремећене породице су скривени и често се иза фасаде
сређеног породичног живота крије пакао узајамног неразумевања, понижавања и
гажења људског достојанства.Такви случајеви постају видљиви само у
најдрастичнијим облицима те су често скривени за око истраживача сви они
случајеви у којима породични сукоби остају у „четири кућна зида”. Статистички
се такве породице не региструју као поремећене и ствара се привид стабилности и
тамо где царује свакодневни рат.Али се до правог стања не може доћи директним
питањима о слагању или не слагању чланова породице јер су истраживања
показала да је искраност у тим одговорима веома мала.Поремећена породица се
не може испитати само на основу статистичке анализе јер статистика бележи
само разведене бракове или патолошке појаве у породици, а све остале случајеве у
којима се испољава квалитативни поремећај породичног живота она пропушта да
региструје јер су њени инструменти неповољни за то.Потребно је само да се
употребе најадекватније методе да би се дошло до релевантих научних података. 5
3.3 СЕКСУАЛНО ЗЛОСТАВЉАЊЕ ДЕЦЕ У ПОРОДИЦИ
Код дезорганизованих породица долази и до сексуалног злостављања
деце.Доћи до правих и истинитих информација, у вези са овом проблематиком, је
веома тешко и комплексно питање.
Праћење овог проблема у већини земаља везано је за више служби али је
носилац истраживања и пружања помоћи Центар за социјални рад, Служба за
заштиту деце (СЗД).
Свака сексуална активност, без пристанка истог ,јесте чин сексуалног
злостављања.Служба за заштиту деце темељи се на убеђењу да је заштита деце
5
Институт за педагошка истраживања : Дете у непотпуној породици;Београд 1990.стр 361.
Семинарски рад 7
8. Дезорганизација породичних функција
примарна одговорност родитеља а када родитељи злоупотребе своју улогу, бригу
о детету преузима Служба за заштиту деце (СЗД).
Случајеви сексуалне злоупотребе детета су за доказивање тешки и сложени
јер је тешко да се добију подаци којима се потврђују или отклањају тврдње.
Заштита детета се обавља приступом који је оријентисан првенствено на
породицу.По пријему пријаве да је дете сексуално злостављано првенствено се
успоствља сарадња са породицом детета:
– сагледавају се фактори ризика у тој породици
– да ли постојећа ситуација у породици угрожава физичку и емотивну
безбедност
– какав је одговор наводног прекршиоца и каква је спремност прекршиоца
да сарађује са СЗД
– какав је одговор родитеља који није прекршилац и његова спремност да
пружи подршку и заштити жртву
– прикупљање информација од сродника (браће и сестара)
– прикупљање показатеља везаних за саму жртву:
I. физичких показатеља
II. бихејвиоралних показатеља
I. ФИЗИЧКИ ПОКАЗАТЕЉИ*
–гениталне или аналне повреде
–венеричне болести
–генитални бол или свраб (инфекција)
–поцепана или флекава одећа
–поремећај спавања
–губитак апетита
–мокрење у кревет
–тешкоће при ходању и седењу
–трудноћа
2. БИХЕЈВИОРАЛНИ ПОКАЗАТЕЉИ*
– избегавање часова физичког васпитања
– индиректне алузије на проблеме код куће
– неспособност концетрације
– фантазирање
– пад интересовања
– развојна регресија
– лоши односи са вршњацима
– бежање од куће и укључивање у деликвентне радње
– испољавање знакова депресије и сниженог самопоштовања
– испољавање бројних страхова и везивање за другог родитеља
– плашљивост према додиру и тајновито понашање
– борба са осећањима страха,љутње, беса , мржње и конфузије.
3.3.1 Координација између СЗД и органа за примену закона*
*
Џил Коул (Студија о заштити деце, вођа тима за заштиту деце), Сијетл;Вашингтон;САД,стр 278.
*
Џил Коул (Студија о заштити деце, вођа тима за заштиту деце), Сијетл;Вашингтон;САД,стр. 279.
*
Џил Коул (Студија о заштити деце, вођа тима за заштиту деце), Сијетл;Вашингтон;САД,стр. 325.
Семинарски рад 8
9. Дезорганизација породичних функција
СЗД има законску обавезу да истражује злочине почињене над децом као и
сарадњу са осталим надлежним органима ради спровођења ефикаснијег и
квалитетнијег истраживања и да обезбеди да кораци оредузети од стране једног
органа не угрозе циљеве другог органа. Органи треба да координирају своје
истраживачке активности, како би се свеле на минимум могуће негативне
последице по жтрвутоком истраживања.
СЗД ангажује се на случају по пријави све дотле док се не заврши
истраживање и не добију све информације од установе са којима је служба
сарађивала (школом, здравственим установама, полицијом и правосудним
органима).
Да би се дошло до истинитих информација врло је непредвидив пут. Зато је
неопходна јака координација између служби. Дешава се да у истраживању случаја
дође до сложених спорова између органа, зато је неопходно заједничко
истраживање.Опште правило је да све информације које се по закону сматрају
поверљивим добију пуноважно писмено одобрање надлежних институција. За
истраживање се бирају стручни и поверљиви људи који првенствено прате
понашање прекршиоца после открића као и понашање саме жртве.Сва питања и
изјаве се морају износити на неутралан и не осуђујући начин.Најчешће реакције
прекршиоца када му се саопшти дететова изјава о открићу су:
1. шок
2. порицање
3. љутња, страх и одбацивање
4. збуњеност и несигурност
5. неспособност за преузимање одговорности
6. блокада ефекта и показивање мало и никаквих осећања
7. генерализовано стање кризе
8. принуда и претње6
Испитивања деце као жртве још више су комплексна и непредвидива.Дешава
се да дете у првом тренутку да тачну информацију о томе шта се десило а да
касније на суду то порекне.Само порицање детета не сматра се одмах да до
злоупотребе,злостављања детета није дошло.Већина деце која поричу касније у
свом животу ипак открију злоупотребу. Таква деца се обавезно шаљу дечијем
терапеуту. Дете које прво открије а затим порекне да би одстранило бол због
открића има више шанси да у будућности опет буде жртва и да ћути о
злостављању.
СЗД на основу истражених доказа може извршити и измештање детета из
куће родитеља или старатеља.
О породици, њеној будућности и перспективи постоје многе теорије.Неке од
њих су песимистичке а неке врло оптимистичке. Ипак постоји општа сагласност
социолошких теоретичара да ће у будућности уследити значајније новине, упркос
томе шт се проблеми породичног живота, његовог заснивања, организовања и
функционисања, стално бити присутни, некада у већој некада у мањој
мери,зависно од карактера друштвених услова.
Сматра се да ће се у будућности веома развијати институције и службе за
упознавање и зближавање будућих супружника, за давање стручних савета, за
6
Џил Коул (Студија о заштити деце, вођа тима за заштиту деце), Сијетл;Вашингтон;САД,стр 330.
Семинарски рад 9
10. Дезорганизација породичних функција
планирање породице, за негу и васпитање деце.Са сигурношћу можемо
предподтавити да друштво неће дозволити стварање анархије у полном и
љубавном животу људи, негацију полног морала.
„Када се људи буду одговорније односили према
властитом животу и према животу своје
породице,можемо се надати да ће бити и мање
развода бракова и мање одбачене и нежељене
деце и уопште мање људских невоља и
трагедија”.
Босиљка Ђорђевић
Семинарски рад 10
11. Дезорганизација породичних функција
ЛИТЕРАТУРА
1. Др. Иван Видановић: Појединац и породица (методе,
технике и вештине социјалног рада),; Београд 1996.
2. Др. Марко Младеновић: Основи социологије породице;
Београд 1973.
3. Др. Милован Митровић,Др. Сретен Петровић:
Социологија; Београд 1994.
4. Др. Влајко Петквић: Cоциологија ;Економски факултет,
Београд 2000.
5. Јелена Шпадијар-Џинић: Социјална патологија; Београд
1988.
6. Загорка Голубовић: Породица као људска заједница;
Загреб 1981.
7. Институт за педагошка истраживања: Дете у непотпуној
породици; Београд 1990.
8. Џил Коул (Студија о заштити деце, вођа тима за заштиту
деце);Сијетл;Вашингтон;САД
9. Др. Никола Рот: Основи социјалне
психологије;Филозофски факултет;Београд 1994.
Семинарски рад 11
12. Дезорганизација породичних функција
САДРЖАЈ
1.ПОРОДИЦА И БРАК.................................................................................................................1
2.ФУНКЦИЈЕ ПОРОДИЦЕ..........................................................................................................2
3. ДЕЗОРГАНИЗАЦИЈА ПОРОДИЧНИХ ФУНКЦИЈА ..........................................................3
3.1 ДЕЗОРГАНИЗАЦИЈА УОПШТЕ......................................................................................3
3.2 ДЕЗОРГАНИЗАЦИЈА ПОРОДИЦЕ..................................................................................3
3.3 СЕКСУАЛНО ЗЛОСТАВЉАЊЕ ДЕЦЕ У ПОРОДИЦИ.................................................7
3.3.1 Координација између СЗД и органа за примену закона..........................................8
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................11
САДРЖАЈ.....................................................................................................................................12
a.
Семинарски рад 12
