1. Врсте рада
- прост и сложен
- физички и интелектуални
- плаћени и неплаћени
- управљачки и извршилачки
- формални и неформални
- производни и услужни
- тржишни и нетржишни

3. Подела рада
 Закон поделе рада је један од основних закона формирања и развоја свих
досадашњих облика друштвеног живота.
 Један од најважнијих узрока поделе рада је повећање комплексности
друштва, потреба и процеса задовољавања тих потреба.
 Подела рада је главни чинилац хоризонталне и вертикалне диференцијације
друштва:
- повећава сложеност друштва, чинећи га хетерогеним
- повећава међузависност друштвених улога и разних сегмената
друштва
- води већој специјализацији, која је предуслов развоја друштва, али и
један од разлога отуђености* у њему

4. Типови поделе рада
• ПРИРОДНА: по полу и старости
• ИСТОРИЈСКА: издвајање области производње у одређеним епохама
а) издвајање пољопривреде, ратарства и сточарства, од лова и
сакупљања
б) издвајање занатства
в) појава трговине

5. • ДРУШТВЕНА: према функцијама које поједине групе имају у друштву
а) професионална (специјализација, нпр. лекар – пулмолог, уролог...)
б) класно-слојна (подудара се са професионалном)
в) гранска (на привредне секторе – пољопривреда, саобраћај, индустрија...)
• ТЕХНИЧКА: подела процеса рада на више фаза - размрвљени рад
нпр. у фабрици аутомобила, телефона, итд.

6. Последице поделе рада
 позитивне: обимнија, бржа и квалитетнија производња, виши животни стандард
 негативне: раслојавање, монотонија у раду, професионална обољења, отуђење*
човека
 Значај поделе рада огледа се у томе што омогућава друштвени развој,
обезбеђујући истовремено његову стабилност.
• Према Марксу, човек се у раду отуђује од:
- производа сопственог рада
- процеса рада
- других људи
- самог себе (људске суштине)

7. Досада, монотонија – алијенација у раду

8. Врсте рада и подела рада
 Смит – подела рада произилази из човекове природне склоности ка размени добара
 Маркс – поделу рада подстиче тежња да се повећа производња, да би се задовољиле
потребе; трговина се јавља тек када се, захваљујући подели рада, створе вишкови
производа;
најамни рад и подела рада доводе до отуђења и деградације човека (додатак машини,
уске специјализација одваја човека од целине процеса рада, рад се доживљава као
нужност)
 Диркем – захваљујући подели рада људи постају економски међузависни – уместо на
сличности (веровања, идеје, племенске норме, колективна свест – механичка
солидарност), солидарност у модерном друштву се заснива на подели рада (органска
солидарност)
специјализација доприноси човековом ослобађању од притиска колективне свести
подела рада утиче на политику, културу, развој личности, слабљење утицаја религије,
развој државе)
 http://kontra-punkt.info/multipleks/reportaza/otkriveno-robovi-svetskog-prvenstva-u-fudbalu-u-
kataru