1. Uvod: Pol i rod
Poslednjih nekoliko decenija termin rod je ušao u široku upotrebu, naročito kao sinonim za pol. Međutim, izraz pol
označava anatomsku strukturu, dok se rod odnosi na očekivana, nametnuta ili usvojena društvena ponašanja polova.
Svrha ovog teksta je da pokaže da je, naročito pri objašnjavanju transseksualnosti i interseksualnosti, jako važno
prepoznati i praviti razliku između ova dva termina. Dakle, rod se najčešće koristi u društvenom i kulturnom kontekstu,
čime pravi razliku od biološkog. Ljudske jedinke, se kao biološki entiteti kategorizuju kao muške, ženske i
interseksualne (koje sadrže biološke karakteristike koje su tipične i za muške i ženske). Međutim, kao društveni
entiteti, muškarci i žene, svojstvima brojnih uloga koje odigravaju u raznovrsnim društvima, kao i svojstvima mnoštva
odluka koje donose tokom života, ne mogu se tako lako razlikovati. Muški entiteti svakako mogu da žive, rade ili se
ponašaju kao devojčice ili žene, bilo to ili ne pogodno u njihovom društvu, dok ženski takođe mogu da žive, rade ili se
ponašaju kao dečaci ili muškarci. Ovaj promenljivi aspekt njihovih života jeste njihov rod.
Uloge i identitet
Uloge koje se odigravaju najčešće su povezane sa polom. Termin uloga se koristi da označi da se šabloni ponašanja
uče ili odigravaju kao po nekom društvenom kodu (Ganjon i Simon 1973.). Muškarci i muške uloge se tipično vezuju
za snagu i opasna zanimanja dok se žene i ženske uloge najčešće vezuju za brigu o deci i njihovim vaspitavanjem.
Uprkos ovim stereotipima, ove razlike se sve više smanjuju.
Mnoge kulturološke i društvene razlike u šablonima ponašanja koje se vezuju za dva roda, muški i ženski, prihvataju
se i prepoznaju kao društveni konstrukti – pojmovi i predstave koje sa sobom nose određena očekivanja i
klasifikacije.
U tehnološkom zapadnjačkom društvu, muškarac nije isto što u ne-tehnološkom afričkom društvu. Žena u oba ova
društvena tipa ne predstavlja isto. Ova kulturološka fleksibilnost je osnova argumenata pisaca poput Mišela Fukoa. Za
Fukoa, rod se, za razliku od pola, treba prepoznavati i prihvatiti kao fluidna promenljiva koja se u različitim
kontekstima i vremenima menja.
Za transseksualne i interseksualne osobe, razlika između pola i roda, koja je ovde predstavljena, može postati
centralni deo njihovog bića. Vrednosti koje svaka grupa ili individualna transseksualna i interseksualna osoba
dodeljuje polu i rodu mogu se veoma razlikovati. Da bi se ove razlike što bolje razumevale potrebno je uvesti i
razjasniti još jedan komplet definicija koje su srodne sa konceptom identiteta.
Identitet je termin koji se koristi u psihologiji ali i u svakodnevnim razgovorima. Uobičajeno je da se osobe „identifikuju“
kao homoseksualne, heteroseksualne, transseksualne, interseksualne i slično, bez potrebe da ih dodatno
objašnjavaju. Kao što se neke osobe identifikuju kao anarhisti/kinje ili mehaničari/ke.
Polni identitet je način na koji osoba sebe (nju ili njega) vidi kao muško ili žensko. Ovo unutrašnje ubeđenje često
oslikava fizičku pojavu osobe i tipičnu ulogu vezanu za pol koju razvija i održava, ili društvo pokušava da mu ili joj
nametne. Rodni identitet je prepoznavanje društvenog roda koji se pripisuje osobi. Tipično je da se pripadnik muškog
pola opaža kao dečak ili muškarac, a to su društveni termini kojima su „prikačena“ određena kulturološka očekivanja.
Isto važi i za ženski pol.
Rod i rodne uloge se odnose na društvenu predstavu načina na koji se od devojčica i dečaka, ili žena i muškaraca
očekuje da se ponašaju i da budu tretirane/i. Ispoljavanje roda, kao kod rodnih uloga, predstavlja javnu manifestaciju
rodnog identiteta. Može se reći da osoba „jeste“ pol, a „radi“ rod, da pol najčešće predstavlja ono između nogu, a rod
ono što je između ušiju. Polna uloga obično uključuje odigravanje bioloških predispozicija. Kod mladih osoba muškog
pola to se najčešće vezuje za veću agresivnost, borbenost i nadmetanje u odnosu na mlade osobe ženskog pola. Kod
njih se polna uloga najčešće manifestuje ponašanjem koje odražava brigu i pravljenje kompromisa, što se mnogo
manje viđa kod dečaka. Ovo je možda najbolje nazvati polno-tipičnim (tipično-muško, tipično-žensko) ponašanjima.
Rodne uloge su ona ponašanja koje društvo nameće ponekad otvoreno, ponekad prikriveno. Dakle, kao što opisuju
Ganjon i Simon, rodne uloge su ponašanja koja se mogu smatrati društvenim „kodom“.
Interseksualnost
Interseksualna osoba je osoba rođena sa fizičkim karakteristikama koje su i muške i ženske. Na primer, može imati
XX hromozome ali i organ koji je poput falusa; dok neka druga može imati XY hromozome, ali vaginu „umesto“
penisa. Interseksualne osobe mogu imati i genitalije koje su dvoznačne ili tipične.
Interseksualni muškarci i žene se mogu identifikovati kao žene, muškarci ili interseksualni/e, i živeti u skladu sa tim na
neki neutralni način (Dijamond, 1999.). Dok ne postanu svesna svojih karakteristika, interseksualna deca mogu
manifestovati taj neutralni status u izboru garderobe, frizure i ponašanja.
Raznolikost interseksualnih karakteristika je toliko velika da se mogu uspostaviti samo šira uopštavanja pri traženju

2. načina da se uporede polni i rodni identitet jedne osobe. Dok neke interseksualne osobe sa lakoćom prihvataju
nepodudarnost sopstvenih bioloških karakteristika sa načinom na koji su odgajane i životima kojima žive, druge imaju
velikih teškoća u pomirenju neslaganja koje vide i osećaju zbog društvenih pritisaka koji im se nameću.
U poslednje vreme, zajedno sa većom slobodom u mnogim društvenim sferama, na zapadu postaje uobičajeno da
interseksualne osobe prihvataju svoje karakteristike i identifikuju se kao interseksualne, radije nego da se određuju
kao muškarci ili žene. Ovo, nažalost, ide ruku pod ruku sa društvenom cenom koja podrazumeva i pravne posledice,
koje se mogu odnositi na dobijanje vozačke dozvole, pasoša, izvoda iz knjige rođenih kao i stupanje u brak.
Transseksualnost
Transseksualna osoba je osoba čije se polne karakteristike i polni identitet ne poklapaju, usled čega ima želju i
nameru da promeni svoj pol, ili je delimično ili u potpunosti modifikovala (uključuje fizičku i/ili hormonalnu terapiju i
operacije) svoje telo i prezentaciju, izražavajući svoj rodni i/ili polni identitet i osećaj sebe.
MTF (male to female/od muškog ka ženskom) transseksualne osobe imaju ženski polni identitet dok im društvo
pripisuje muški rodni identitet i doživljava ih kao muškarce. Nakon modifikacije tela, rodni i polni identitet im se
poklapaju. Isto važi i za FTM (female to male/od ženskog ka muškom) transseksualne osobe, koje društvo prepoznaje
kao žene i pripisuje im ženski rodni identitet, dok one same imaju muški polni identitet.
Seksualna orijentacija
Polni identitet, rodni identitet i rodne uloge su aspekti života koji se nelogično povezuju sa seksualnom orijentacijom
osobe. Seksualna orijentacija se odnosi na pol erotskog-e/ljubavnog-e partnera ili partnerke koju osoba preferira.
Najčešće se pri opisu orijentacije koriste termini heteroseksualno, homoseksualno i biseksualno. U naučnom diskursu,
bilo bi poželjnije da se ovi termini koriste kao pridevi, a ne imenice, koji bi se pripisivali ponašanjima, a ne ljudima. U
poslednje vreme se preporučuje i upotreba termina androphilic, gynecophilic i ambiphilic koji opisuju
seksualne/erotske partnere i partnerke koje osoba preferira (andro = muško; gyneco = žensko; ambi = oba; philic =
voleti) (Diamond 1997). Upotrebom ovih termina izbegava se potreba za definisanjem pola ili roda osobe na koju se
odnosi i stavlja se fokus na pol poželjnog/e partnera ili partnerke. Ovakva upotreba je naročito pogodna za
transseksualne i interseksualne osobe. Na primer, šta bi bilo homoseksualno ili heteroseksualno za interseksualnu
osobu? Kada se govori o transseksualnim osobama, često postoje zabune o tome da li se homoseksualnost odnosi
na vreme pre ili posle operacije promene pola. Ovi novi termini ne nose društvenu težinu ili tabue kao prethodni.
Transrodnost
U našem rečniku je počeo da se koristi relativno nov termin, transrodnost. Osoba koja ispoljava transrodno ponašanje
je ona koja rod posmatra kao nešto što je ili konstruisano ili urođeno, ali u svakom slučaju otvoreno za različite
manifestacije. Ovaj termin je dobio veoma fluidno značenje i često se odnosi na osobe koje bi u suprotnom mogle biti
identifikovane kao transseksualne, interseksualne ili čak homo ili biseksualne; dakle, odnosi se na sve koje/i
istovremeno ispoljavaju odlike ili karakteristike i muškaraca i žena. Ova reč postoji od kraja 1960-ih, kada ju je
izmislila Virdžinija Prins. Prins, koja se smatra jednom od prvih javnih transvestita, je koristila izraz transrodno da
opiše osobe poput nje, koje nisu imale poteškoća sa prihvatanjem da su muškarci koji žele da žive kao žene, barem
određeno vreme. Takođe, ona je ovaj termin videla i kao opis žena koje su manifestovale muške karakteristike.
Osobe koje ispoljavaju transrodno ponašanje najčešće ne žele da promene pol, već aspekte svog roda. Mnoge takve
osobe odbacuju dihotomiju muških i ženskih rodnih uloga i podrivaju društveno nametnute granice roda.
Umesto zaključka
Svrha ovog teksta je povećanje jasnoće u razumevanju i korišćenju različitih temina. Naglasak je stavljen na termine:
pol, rod, polni identitet i rodni identitet. Njegova vrednost se naročito vidi kada se odnosi na manjinske grupe kao što
su transseksualne i interseksualne osobe. Standardizacija ovih izraza koji se već puno koriste, će, nadamo se,
pomoći teoretskim formulacijama i diskusijama.
Milton Diamond