Talasno mehaničko tumačenje kv

1. Talasno mehaničko tumačenje KV :
1. Teorija valentne veze
2. teorija molekulskih orbitala
Prema teoriji valentne veze KV između dva atoma nastaje preklapanjem polupopunjenih orbitala iz
najvišeg energetskog nivoa
Kada se dva vodonika sa po jednim e- u s orbitali približe jedan drugom dolazi do preklapanja atomskih
njihovih orbitala. približavanjem jezgara atoma se smanjuje potencijalna energijausled pojave privlačnih sila
između jezgara i e- oba atoma. Na određenom rastojanju privlačne i odbojne sile će se uravnotežiti i nastaje
stabilan molekul vodonika. U molekulu hlora h. veza nastaje preklapanjem polupopunjenih 3pz uzduž orbitala
pri čemu nastaje 𝜎 veza.
Ako su dva atoma povezana dvostrukom ili trostrukom vezom tada je samo jedna veza 𝜎 a ostale su 𝜋. 𝜋
veza nastaje bočnim preklapanjem px ili py orbitale.
Atom N ima 3 nesparena e- i prilikom približavanja dva atoma N jedan drugom prvo se
obrazuje 𝜎 veza preklapanjem dve 2pz orbitale a zatim dolazi do bočnig preklapanja deju 2px 2py iu obrazovanja
dve sekundarne 𝜋 veze koje se označavaju sa 𝜋x i 𝜋y.

2. POLARNA KV
Vezivni e- par nije ravnomerno raspoređen između ova dva atoma jer imaju različite vrednosti za
elektronegativnost, što je vrednost elektronegativnosti nekog elementa veća to će atom tog elementa jače
privlačiti e- par. 1932 Luis Poling je uveo pojam elektronegativnosti (𝜒 ℎ𝑖) težnja atoma da privuče sebi e- iz
vezivnog (zajedničkog) e- para. Razlika u elektronegativnosti vezanih atoma služi kao kriterijum za procenu
karaktera veze. Kovalentna veza između atoma čija je razlika elektronegativnosti manja od 0,4 smatra se
nepolarnom KV. Kod molekula hlorovodonika razlika elektronegativnosti između vodonika i hlora je 0,9 (3-
2,1) obzirom da hlor ima veću vrednost elekrtonegativnosti zajednički e- par će biti više privučen jezgru hlora
što će dovesti do neravnomerne raspodele naelektrisanja u molekulu (u delu molekula oko atoma hlora biće više
e- nego p+ odnosno pojaviće se višak negativnog naelektrisanja i obrnuto). Bez obzira na neravnomernu
raspodelu naelektrisanja u molekulu HCL on je i dalje neutralan jer je u molekulu broj e- = p+. Takvi molekuli
se zovu polarni molekuli sa + polom 𝛿 +(delta) i – polom 𝛿+ a KV u kojoj je vezivni e- par neravnomerno
raspoređen između atoma je polarna KV. Polarnost molekula kvantitativno se izražava vektorskom veličinom
koja se yove diplni momenat 𝜇 (mi). Što je razlika u elektronegativnosti vezanih atoma u molekulu veća njihov
dipolni momenat je veći odnosno oni su polarniji. Kod višeatomskih molekula npr. AB2 dolazi do savijanja veza
kao kod vode:
Voda je polarnan kovalentni molekul. Iz Luisovog simbola O vidimo da on ima dva vezivna mesta a H jedno
pa će se dva H vezati KV sa jednim O, razlika elekronegativnosti između O I H je 0,9
pa će obe KV biti polarne,negativanpol biće naatomuOa pozitivannasredini izmeđudvaHatoma. Polarnostmolekula
vode možemo proveriti tako što mlazu vode prinesemo plastičnu šipku prethodno protrljanu sa vunenom krpom
(- naelektrisana) I pod uticajem – naelektrisanja mlaz vode će biti privučen šipkom jer će se molekuli vode orjentisati
svojim + krajem ka – šipki. Voda je polaran rastvarač I rastvara polarne supstance, slično se u sličnom rastvara.
104,50