2. Верденска битка је била најдужа и једна од
најзначајнијих и најкрвавијих битака
Првога светскога рата на Западном фронту.
Одвијала се од 21. фебруара до 19.
децембра 1916. у околини Вердена између
Француске и Немачке војске. У бици је
погинуло око 250.000 војника, а око
500.000 је рањено.
3. ПОЗАДИНА
• Немци нису успели да победе брзо, одмах на почетку рата, како је
било предвиђено Шлифеновим планом. Због тога се рат претворио у
рововски рат, у коме ниједна страна није остваривала продоре. Током
1915. било је покушаја продора. Немци су покушали код Ипра у Другој
бици код Ипра. Британци су покушали код Нев Шапел, а Французи у
Шампањи. Сви ти покушаји су пропали, а завршили су огромним
бројем жртава.
• Немачки начелник генералштаба Ерих фон Фалкенхајн је веровао да
се Французи могу победити ако им се нанесу страшно велики губици,
иако није веровао да је продор могућ. Планирао је напад на позиције
са којих се Французи нису могли повући и због стратешких разлога и
због националног поноса. На тај начин је намеравао да наметне битку
исцрпљења, битку до уништења. За ту сврху је одабран Верден, који је
био стратешки веома важно место, јер је чувао пролаз према Паризу.
Везе Вердена са француском позадином су биле доста лоше. Немачка
железница је била удаљена само 20 километара, док су Французи
морали допремати снабдевање једним путем.
4. Битка је почела 21.
фебруара 1916.
бомбардовањем које је
трајало 9 сати. Испаљено је
милион граната из 1.200
топова на 40 километара
дугом фронту. После тога је
уследио напад 3 армијска
корпуса (3., 7. и 18. немачки
армијски корпус). Немци су
користили по први пут
бацаче пламена да би се
очистили француски
ровови. До 23. фебруара
Немци су напредовали 5
километара и заузели су
Боа де Коре(Bois des Caures
) и потиснули су Французе.
Тек после тога је француска
команда схватила
озбиљност напада.
5. ERIK FON
FALKENHAJN
• Ерих фон Фалкенхајн је био немачки
војсковођа и начелник генералштаба
немачке армије од 1914. до 1916. током
Првог светског рата. Од 1896. до 1903. као
официр служио је у Кини током Боксерског
устанка. Пред рат 1913. постао је пруски
министар рата. Као и већина није рачунао на
свеопшти рат, али припадао је групи, која је
убеђивала цара да објави рат. После битке на
Марни 14. септембра 1914. наследио је
Молткеа као начелник генералштаба. Суочен
са неуспехом Шлифеновог плана Фалкенхајн
је покушао да у „Трци до мора“ покуша да
изманеврише британске и француске снаге
серијом сукоба кроз северну Француску и
Белгију, а са циљем да се дође до обале
Северног мора. Французи су зауставили
Немце у Првој бици код Ипра. Фалкенхајн је
настојао да спроводи офанзивну стратегију на
западном фронту, а да истовремено води
ограничену кампању на источном фронту,
надајући се да ће Русија лакше прихватити
примирје, ако није довољно понижена. Због
тога је дошао у конфликт са Хинденбургом и
Лудендорфом, који су хтели масивну
офанзиву на истоку. Битку масовног
истребљења тј. битку за Верден Фалкенхајн је
започео надајући се да ће масовни покољ
навести политичке воће Европе да окончају
рат, а са друге стране је сматрао да су губици
много штетнији за Француску него за
Немачку.
6. Друга линија одбране и 30. француски корпус су замало страдали 24. фебруара, али спасава их
долазак 20. корпуса. Новопристигла војска је одмах убачена у борбу. То вече начелник
француског генералштаба генерал де Кастелно саветовао је Жозефу Жофру да пошаље
француску 2. армију под Петеновом командом на Верден. Немци су успели 25. фебруара да
освоје кључно француско утврђење тврђаву Дуомон. Кастено је поставио генерала Филипа
Петена за команданта Верденског подручја и наредио је француској 2. армији да се укључи у
битку. Немачки напад је успорен у селу Дуомон одлучном одбраном француске 33. пешадијске
регименте и великим падањем снега. То је дало Французима времена да допреме 23.000 тона
муниције и да добију 90.000 нових војника на Верденском бојном пољу.
7. Као и у толико других офанзива на Западном фронту Немци су
током напредовања изгубили артиљеријску заштиту. Пошто се
бојно поље непрекидним бомбардовањем претворило у
гомиле муља било је јако тешко покретати артиљерију.
Напредак је осим тога Немце довео у домет француске
артиљерије на западној обали Мезе. Свако ново напредовање
немачке војске постајало је скупље, поготово што су јединице
немачке 5. армије нападале у валовима према југу дуж источне
обале реке. Били би покошени са бока Петеновим топовима са
западне стране. Када су коначно заузели село Дуомон 2. марта
1916. потпуно су уништене 4 немачке регименте. Пошто нису
могли да напредују фронтално, Немци су покушали бочно.
Напали су брдо Ле Мор Ом 6. марта и тврђаву Во 8. марта. За
три месеца тешког ратовања Немци су заузели насеља Кумијер
и Шатанкур западно од Вердена, а тврђава Во се предала 2.
јуна 1916. Губици су били изузетно велики на обе стране. Петен
је покушао да сачува своју војску остајући у обрамбеној
позицији, али он је смењен 1. маја и замењен Робером
Нивелом, који је био више оријентисан на нападе. Немачки
следећи циљ је био тврђава Сувиј. Немци су 22. јуна 1916.
употребили бојни отров фозген, а следећи дан напали су са
60.000 војника, освајајући батерију уТијомону и село Флери.
Међутим нису успели да освоје тврђаву Сувиј. Борбе око њега
наставиле су се до 6. септембра. Почетак битке на Соми 1. јула
1916. присилио је Немце да повуку део артиљерије на Сому да
би се супроставили англо-француској офанзиви на северу.
8. ЖРТВЕ
За Централне силе је било
кључно да непријатељу нанесу
много више губитака, него што
непријатељ њима нанесе. У
Верденској бици Француска је
имала веће губитке, али није то
било у размери 2:1 како су се
Немци надали, иако је немачка
армија била бројнија од
француске у тој бици. Француски
губици су били огромни.
Француски маршал Петен је
инсистирао на ротацији војске,
која се бори код Вердена. Таквом
ротацијом 70% француске армије
имало је прилику да се упозна са
ужасом Вердена.
