Ученици се упознају са свакодневним животом у срењовековној Србији.

2.  Средњовековна Србија обухвата период од 7. до
15. века (од досељавања Срба на Балкан до пада
Смедерева 1459. године)
 Владари:
 Властимировићи
 Војисављевићи
 Вукановићи
 Немањићи
 Мрњавчевићи
 Балшићи
 Лазаревићи и Бранковићи

3.  Огромна већина становништва живела је на селу
 Села су припадала господарима, док су
земљорадници (меропаси), сточари (власи),
занатлије (мајстори), послуга (сокалници), робови
(отроци) и део сеоских попова били феудално
зависно становништво (себри)
 Села су подизана на месту где постоји пијаћа вода, у
близини обрадивих површина, шума, пашњака и
пута
 Просечно село имало је око 40 кућа (од 10 до 200)
 У средишту села била је црква са гробљем

5.  Основни грађевински материјал – дрво и камен
 Кров - покривен сламом
 Површина – 20-40 квм
 У средини или углу – ограђено огњиште
 Најчешће две просторије
 Под од набијене земље
 Намештај – неколико клупа за седење, синија (сто),
ниске столичице, разбој; укућани су спавали на слами
прекривеној асурама
 У просеку 8 чланова – три генерације
 Кућа је служила за спавање и припремање хране, као и
за женске послове – чешљање и предење вуне и ткање

6. Огњиште у Музеју Старо Сирогојно, готово идентично оним средњовековним

7. Синија и троношци

8. Разбој

9.  На њивама су узгајани пшеница, јечам, раж и просо
 Свака кућа је имала врт са поврћем - црним, белим,
празилуком, купусом, ротквом, репом, сочивом,
бобом, грашком и 10 до 50 стабала јабука, шљива,
крушака, трешњи и дуда
 Једно сеоско домаћинство обично је имало 1-2 вола,
2-4 краве, 3-4 свиње и 10-20 оваца

10.  Овсене и зобене каше, каше од боба и грашка,
варива(купус и зеље) са месом, сир и млеко, сушено
месо, сушено воће
 Храна се припремала у земљаном, а обично јела из
дрвеног посуђа
Црепуља, Лазарев град, Народни музеј у Крушевцу Лонац Рас, Градина, 12-13. век,
 Пиће – пиво и медовина

11.  За одећу се користе природни материјали које често
производи само домаћинство
 За израду одеће употребљавале су се тканине добијене
од лана (дуге кошуље, панталоне и хаљине) и вуне или
животињске коже (обућа, огртачи, прслуци...)
 Накит је израђиван од сребра, бронзе и стаклене пасте,
а њега су углавном носиле млађе жене. Од накита, на
селу се најчешће носе наруквице , минђуше , прстење и
огрлице

13.  На моду средњовековне Србије највише утицаја има
Византија, а турска освајања доносе утицај Блиског
истока
 Одећа – симбол царске власти; пурпурна свилена
туника до земље са златним оковратником и
украсима на раменима.
 Теодор Метохит, византијски писац и члан
делегације која је посредовала у склапању брака
између краља Милутина и принцезе Симониде, а,
сведочи о томе како су двор и одећа српског краља и
властеле били раскошни попут византијских, а сам
владар обучен у раскошну одећу проткану златом и
бисером.

14. Царска гозба, Манасија, 15. век

15. Цар Душан и царица Јелена, манастир Лесново, 15.век

17. Прстен краља Стефана Првовенчаног

18.  На владарским и племићким дворовима пило се из чаша
од племенитих метала
Чаша, позлаћено сребро, друга половина 14. века Чаша, позлаћено сребро, 16. век
• Поред поврћа доступног и нижем слојевима, на великашким
и царском двору су се могли наћи и плодови мора и морска
риба, смокве, бадеми, горке поморанџе, лимун, маслиново
уље и скупоцена вина и зачини, као и злата вредан шећер.

19.  Поједине фреске доказују да су Немањићкој Србији
познате раже, лигње, јегуље
 Већ од 12. века властела у Расу једе брескву
 Нож је сматран делом личног прибора (свако је на
гозбу носио свој)
 Кашика улази употребу од краја 14.века
 На гозбама се често играло коло, а женама није
било место за столом (осим ако нису царице,
краљице или књегиње)

20. Стаклена купа, Ново брдо, 14. век

21. Виљушка, нож и тањир од
мајолике, Сопоћани, 13. век

22. Извори
 https://modanekadisad.wordpress.com/istorija-
kostima-u-slikama/srednjovekovni-kostim/srpski-
srednjovekovni-kostim/
 http://www.pogledi.rs/forum/Thread-zivot-u-
srednjevekovnoj-srbiji