Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Свакодневни живот у средњовековној Србији
1.
2. Средњовековна Србија обухвата период од 7. до
15. века (од досељавања Срба на Балкан до пада
Смедерева 1459. године)
Владари:
Властимировићи
Војисављевићи
Вукановићи
Немањићи
Мрњавчевићи
Балшићи
Лазаревићи и Бранковићи
3. Огромна већина становништва живела је на селу
Села су припадала господарима, док су
земљорадници (меропаси), сточари (власи),
занатлије (мајстори), послуга (сокалници), робови
(отроци) и део сеоских попова били феудално
зависно становништво (себри)
Села су подизана на месту где постоји пијаћа вода, у
близини обрадивих површина, шума, пашњака и
пута
Просечно село имало је око 40 кућа (од 10 до 200)
У средишту села била је црква са гробљем
4.
5. Основни грађевински материјал – дрво и камен
Кров - покривен сламом
Површина – 20-40 квм
У средини или углу – ограђено огњиште
Најчешће две просторије
Под од набијене земље
Намештај – неколико клупа за седење, синија (сто),
ниске столичице, разбој; укућани су спавали на слами
прекривеној асурама
У просеку 8 чланова – три генерације
Кућа је служила за спавање и припремање хране, као и
за женске послове – чешљање и предење вуне и ткање
6. Огњиште у Музеју Старо Сирогојно, готово идентично оним средњовековним
9. На њивама су узгајани пшеница, јечам, раж и просо
Свака кућа је имала врт са поврћем - црним, белим,
празилуком, купусом, ротквом, репом, сочивом,
бобом, грашком и 10 до 50 стабала јабука, шљива,
крушака, трешњи и дуда
Једно сеоско домаћинство обично је имало 1-2 вола,
2-4 краве, 3-4 свиње и 10-20 оваца
10. Овсене и зобене каше, каше од боба и грашка,
варива(купус и зеље) са месом, сир и млеко, сушено
месо, сушено воће
Храна се припремала у земљаном, а обично јела из
дрвеног посуђа
Црепуља, Лазарев град, Народни музеј у Крушевцу Лонац Рас, Градина, 12-13. век,
Пиће – пиво и медовина
11. За одећу се користе природни материјали које често
производи само домаћинство
За израду одеће употребљавале су се тканине добијене
од лана (дуге кошуље, панталоне и хаљине) и вуне или
животињске коже (обућа, огртачи, прслуци...)
Накит је израђиван од сребра, бронзе и стаклене пасте,
а њега су углавном носиле млађе жене. Од накита, на
селу се најчешће носе наруквице , минђуше , прстење и
огрлице
12.
13. На моду средњовековне Србије највише утицаја има
Византија, а турска освајања доносе утицај Блиског
истока
Одећа – симбол царске власти; пурпурна свилена
туника до земље са златним оковратником и
украсима на раменима.
Теодор Метохит, византијски писац и члан
делегације која је посредовала у склапању брака
између краља Милутина и принцезе Симониде, а,
сведочи о томе како су двор и одећа српског краља и
властеле били раскошни попут византијских, а сам
владар обучен у раскошну одећу проткану златом и
бисером.
18. На владарским и племићким дворовима пило се из чаша
од племенитих метала
Чаша, позлаћено сребро, друга половина 14. века Чаша, позлаћено сребро, 16. век
• Поред поврћа доступног и нижем слојевима, на великашким
и царском двору су се могли наћи и плодови мора и морска
риба, смокве, бадеми, горке поморанџе, лимун, маслиново
уље и скупоцена вина и зачини, као и злата вредан шећер.
19. Поједине фреске доказују да су Немањићкој Србији
познате раже, лигње, јегуље
Већ од 12. века властела у Расу једе брескву
Нож је сматран делом личног прибора (свако је на
гозбу носио свој)
Кашика улази употребу од краја 14.века
На гозбама се често играло коло, а женама није
било место за столом (осим ако нису царице,
краљице или књегиње)