world war II

1. ТРИЈУМФ СИЛА ОСОВИНА НА ПОЧЕТКУ РАТА
1939 – 1941. ГОДИНЕ
 Јуна 1944. године, за време савезничке инвазије на Нормандију, један млади војник
предао се америчким падобранцима. Они су у први мах помислили да је Јапанац, али
заправо је био Корејац. Звао се Јанг Кјонџонг.
 Године 1938. Јапанци су тринаестогодишњег Кјонџонга присилно мобилисали у
своју Квантуншку армију у Манџурији. Годину дана касније црвеноармејци су га
заробили после битке код Халкин Гола и послали га у радни логор. У време крајње
нужде 1942. године совјетске војне власти узеле су Кјонџонга заједно са хиљадама
других заточеника у своје јединице. Онда га је почетком 1943. године немачка војска
заробила за време битке за Харков у Украјини. Године 1944. сада у немачкој
униформи, послан је у Француску да служи у тзв. ”Источном батаљону” (састављени
од добровољаца, регрута и ратних заробљеника с територија које је Немачка
окупирала, већином муслимана из Совјетског Савеза), који је наводно требао да
ојача Атлантски бедем у бази полуострва Котантен (Нормандија), копну испред
плаже Јута. Пошто је неко време провео у заробљеничком логору у Великој
Британији, Јанг Кјонџонг је отишао у САД не говорећи ништа о својој прошлости.
Тамо се скрасио и умро 1992. године.
 У рату који је однео више од шездесет милиона живота и водио се на читавој
земаљској кугли, овај свевољни ветеран јапанске, совјетске и немачке војске имао је
доста среће. Па ипак, Јанг Кјоџанг је можда најупечатљивији пример беспомоћности
већине обичних смртника пред несаладивим историјским силама о кјима ћемо више
и темљеније причати у наставку.
 Европа није случајно ушла у рат 1. септембра 1939. године. Неки историчари говоре
о ”тридесетогодишњем рату” од 1914. до 1945, у ком је Први светски рат био
”првобитна катастрофа”. Други кажу да је то био ”дуги рат”, да је избио
бољшевичком револуцијом 1917. године и наставио се као ”европски грађански рат”
до 1945. године, па чак и да је трајао до пада комунизма 1989. године.
 Многи историчари имају своје теорије и размишљања о временским оквирима
трајања Другог светског рата. Сер Мајкл Хауард убедљиво тврди да је Хитлеров
продор на запад против Француске и Велике Британије 1940. године у многом
погледу наставак Првог светског рата. Герхард Вајнберг сматра да је рат који је
почео нападом на Пољску 1939. године био почетак потраге за животним простором
на истоку, што је био његов главни циљ.
 Француска и Велика Британија, главне европске силе победнице, из страхота Првог
светског рата изашле су исцрпљене и одлучне да се по сваку цену више никада не
догоди ништа слично.
 Други светски рат је најмасовнији и најразорнији оружани сукоб у досадашњој
историји. По карактеристикама сврстава се у тоталне ратове – ратове који се воде
без ограничења, свим средствима, свим врстама оружја и на целокупној територији
противника.

2.  Велики број узрока Другог светског рата има своје корене у Првом светском рату.
Немачка је уговор који јој је наметнут у Версају сматрала понижавајућим и
економски неприхватљивим.
 Хиперинфлација из 1922. и 1923. године поткопала је и сигурност и честитост
немачке буржоазије. Горчина националне и личне срамоте изазвала је безумну
мржњу. Немачки националисти сањали су дан када ће се срам наметнутог Версајског
уговора преокренути. Живот у Немачкој побољшао се у другој половини деценије,
углавном захваљујући огромним америчким зајмовима, али светска екомонска криза
настала после слома америчке берзе 1929. године погодила је немачку још јаче
пошто су Велика Британија и остале земље септембра 1931. напустиле политику
”златне подлоге”.
 Највећем броју европских земаља, суочени с финансијским крахом, ауторитарна
држава одједном је деловала као природни савремени поредак, као одговор на хаос
фракцијских сукоба.
 Септембра 1930. године проценат гласача Националсоцијалистичке партије скочио
је са 2,5% на 18,3%. Немачка конзервативна десница, несклона демократији,
практчно је уништила Вајмарску републику и тиме отворила врата Хитлеру. Тешко
потцењујући Хитлерову безобзирност, десничарски политичари намеравали су да
употребе Хитлера као популистичку марионету за одбрану своје идеје Немачке. Но
они нису знали шта тачно желе, а Хитлер је знао. Тридесетог јануара 1933. године
Адолф Хитлер је постао немачки канцелар и муњевито је кренуо у обрачун са свим
могућим противницима.
 Италија и Јапан су из Првог светског рата изашле као победнице, али нису добиле
територије за које су сматрале да им припадају. Ове три државе су све отвореније
испољавале реваншизам. Желеле су да успоставе ”нови светски поредак” у којем би
имале водећу улогу. Такође су намеравале да прошире своје територије.
 Светска економска криза убрзала је успон и ширење тоталитарних идеологија и
диктатура. У Италији је јачао фашизам, у Немачкој нацизам, а у Јапану милитаризам.
 27. септембра 1940. године у Берлину, Немачка, Италија и Јапан формирају савез –
Тројни пакт (силе осовине). На њиховој страни бориле су се Мађарска, Словачка,
Румунија, Бугарска и Финска, као и неки представници квинслишких (издајничких)
режима.
 Као супротност овом савезу током 1941. године формирана је Антифашистичка
коалиција (Савезници). Њу су чиниле САД, Велика Британија, СССР и више од 40
држава целог света које су учествовале у борби против фашизма.
 За почетак Другог светског рата узима се немачки напад на Пољску. Непосредан
повод за рат је био наводни напад Пољака на једну немачку радио-станицу у близини
немачко-пољске границе. Иза ”Пољака” крили су се немачки војници обучениу
пољске униформе. То је послужило Хитлеру као оправдање да у раним јутрањим
часовима 1. септембра 1939. године, без објаве рата, нападне Пољску.
 Инвазију на Пољску је отпочела нападом из ваздуха, а затим су у акцију кренула
оклопна и моторна возила, као и пешадија. Хитлер је планирао да изненада нападне
и брзо уништи пољску војну силу како не би оставио времена Великој Британији и
Француској да јој помогну. Велика Британија и Француска су Немачкој упутиле
ултиматум и затражиле да се немачка војска повуче са пољске територије. Хитлер је
ултиматум игнорисао па су ове две државе 3. септембра 1939. године објавиле рат

3. Немачкој. Убрзо су то учиниле и њихове колоније. Тако је немачко-пољски сукоб
прерастао у светски рат.
 Совјетске трупе су 17. септембра 1939. године отпочеле напад на Пољску, како је
било договорено пактом Рибрентоп-Молотов, и почетком октобра заузеле источну
Пољску (области насељене Белорусима, Украјинцима и Литванцима).
 Током инвазије на Пољску Немци су, заузели град Данциг и ”пољски коридор” који
је раздвајао Немачку од Источне Пруске. Крајем септембра Немачка војска је заузела
пољску престоницу Варшавау. Рат у Пољској трајао је до октобра, када је пољска
армија капитулирала. Њену територију поделиле су Немачка и Совјетски Савез.

4. ПОЧЕТАК ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 1939 – 1942.
ГОДИНЕ
 За почетак Другог светског рата узима се 1. септембар 1939. године, када је почела
немачка инвазија на Пољску, иако је Јапан пре тога, од 1937. године, већ био у рату
са Кином за превласт над источном Азијом.
 Убрзо након напада на Пољску уследила је објава рата Немачкој од стране Велике
Британије и Француске, као и савез Немаца са Италијанима, чиме је овај сукоб
попримио глобалне размере.
 Адолф Хитлер, немачки председник, је 22. августа 1939. године одржао састанак са
командантима свих родова своје војске, на којем је издао наредбу за напад на
Пољску.
 План под називом операција Химлер подразумевао је лажни напад Пољака на
немачку радио-станицу Глајвиц, удаљену око 5 километара од тадашње пољско-
немачке границе. Изрежирани напад на станицу извршило је шест наоружаних
припадника Службе безбедности Рајха у цивилним оделима, представљајући се као
“устаници-припадници пољских паравојних снага”.
 Други светски рат је трајао 6 година и 1 дан. За званичан датум завршетка овог рата
узима се 2. септембар 1945. године, када је коначно сломљен отпор јапанских
војника и потписана капитулација.
 Велики број узрока Другог светског рата има корен у Првом светском рату,
завршеном свега 20 година раније.
 Немачка је у Првом светском рату поражена, те је на основу Версајског споразума
остала без колонија, и тако била доведена у још подређенији положај. Иако су били
на победничкој страни Италија и Јапан нису имали превише разлога за задовољство
“ратним пленом”.
 Утицај национализма, који је представљао доминантну идеологију Европе 19. века,
порастао је након рата још више у источној Европи, где су на рушевинама три стара
царства (Аустроугарског, Османског и Руског), формиране националне државе. У
вец́ини случајева границе нових држава се нису поклапале са етничким границама,
што је представљало сталан извор напетости.
 Национализам се проширио и на Азију, поготово на поседе европских колонијалних
сила, чији поданици су свој положај почели сматрати издајом версајских принципа.
Национализам се настављао исказивати и као расизам, који је имао важну улогу у
погоршању односа Јапана и САД.

5.  Национализам и реваншизам су били посебно јаки у Немачкој због великих
територијалних, колонијалних и финансијских губитака, који су прописани
Версајским споразумом. По том миру, Немачка је изгубила скоро 13% своје матичне
територије и све своје колоније, док је припајање суседних територија Немачкој је
било забрањено, наметнуте су одштете и уведена ограничења на величину и моц́
немачке војске.
 Јапан, као земља без сопствених извора многих важних ресурса, био је снажно
погођен економском кризом. Као последица тога, у јапанским владајуц́им круговима
је почео бујати милитаризам, односно уверење да Јапан може осигурати просперитет
једино на рачун суседних азијских држава, односно европских колонијалних поседа.
 Сходно томе, Јапанци су 1931. године извели инвазију на кинеску провинцију
Манџурију. Многи јапански, а и други историчари сматрају управо тај догађај
стварним почетком Другог светског рата.
 У Другом светском рату је учествовала већина тадашњих држава, укључујући и све
велике силе, које су основале два супротстављена војна савеза:
 Силе Осовине – Немачка, Италија, Јапан, Мађарска, Бугарска и други.
 Савезници – Совјетски Савез, САД, Велика Британија, Француска, Пољска,
Југославија, Грчка, Кина и други.
 Националсоцијалистичка странка Адолфа Хитлера је имала за циљ оснивање
нацистичке државе у Немачкој. Темељ нацистичке идеологије представљала је
расистичка замисао у ширењу немачког животног простора на исток, на рачун
словенских народа.
 Окружена двема моћним војним силама, пољска војска је поражена и Варшава се
предала Немцима 27. септембра, а последње линије отпора су се предале 6. октобра.
Пољска територија је била подељена између Немачке и Совјетског Савеза, док су
Литванија и Словачка добили мање делове.
 У међувремену, након потписивања Споразума о пријатељству и границама између
Совјетског Савеза и Немачке, СССР је консолидовао своје позиције у источној
Европи тако што је приморао балтичке државе да дозволе совјетској војсци да се
стационира у њима под условима споразума о узајамној помоћи.
 Финска је одбила да уступи територије северно од Лењинграда, што је крајем
новембра довело до совјетског напада на ову скандинавску земљу. Зимски рат у коме
су Финци испочетка успешно зауставили надмоћне совјетске нападе се окончао
финским уступцима Совјетском Савезу (Након Зимског рата, СССР је припојио
Литванију, Летонију и Естонију и од Румуније повратио Бесарабију);
 Немачка је 1940. године освојила Данску, Норвешку, Белгију, Холандију,
Луксембург и Француску користећи блицкриг – тактику муњевитог рата;
 На окупираној територији Француске, основан је окрет ”Слободна Француска”, а
вођа покрета био генерал Шарл де Гол;

6.  Француска је капитулирала 22. јуна 1940. године, а капитулацију је потписала у
Компјењској шуми, у истом вагону у којем је Немачка потписала капитулацију на
крају Првог светског рата;
 У делу Фрнацуске који није био окупиран, са средиштем у градићу Вишију
(Вишијевска Француска) власт је преузела профашистичка влада маршала Филипа
Петена;
 Битка за Британију почела је у јулу 1940. године. Немачка авијација бомбардовала је
британске градове, али није успела да оствари превласт у ваздуху. Немци су
изгубили дупло више авиона него Британци. Британци су однели победу и Немци
нису успели у својој намери;
 Да би спасили Италију од потпуног пораза, Немци на афрички фронт шаљу тзв.
Афрички екпседициони корпус којим је командовао генерал Ервин Ромел. Због
успеха који је постигао на афричком фронту Ромел је добио надимак Пустињска
лисица;