2. Почетак Другог светског рата
Повод за рат био је напад Немачке на
Пољску, Адолф Хитлер је веровао да
ће изненадити Пољску и да ће врло
лако са мало труда освојити ( ова
ратна техника зове се „Blitzkrieg“
тојест „Брзи рат“).
“Danzig” или Гдањск је
после другог светског рата
постао град-држава, као
што је сада например
Ватикан. Трајао је од 1920
до 1939.
Немачка је покушала да
оправда овај необјаљени
напад на Пољску тако што
су се немачки војници
обукли униформе Пољске
униформе и извели лажни
напад на Немачку.
Немачка је рано
ујутру 1. септембра
1939, без објаве
рата, напала
Пољску.
3. Велика Британија и Француска су послали
Немачкој ултиматум.
Ултиматум је последнји предлог за долажења
до неког споразума. Ако се не одговори на
послати ултиматум значи да примаоц уопште
није заинтересован за преговарање и стиме се
прекидају сви разговори између тих држава.
Хитлер није одговорио на ултиматум тиме су
Велика Британија и Француска су 3. септембра
1939 објавиле рат Немачкој.
Следећих дана придружиле
су се и колоније Велике
Британије, Аустралија и
Нови Зеланд ,а касније и
Канада се придружила.
Све више и више држава се
придруживало, и тако је ово
постао Светски рат.
Многе државе су прогласиле
неутралност али већина њих
су биле окупиране, на крају
су неутралне остале само
Ирска, Португал, Шпанија,
Андора, Шведска,
Швајцарска, Турска и
Ватикан.
5. Током припрема за рат А. Хитлер је на границама са
суседним земљама на западу поставио око 2 милиона
војника. Ипак Хитлер је ипак прво напао Данску зато
што је она контолисала улаз на Балтичко море, и
Норвешку која је контролисала северни поморски пут,
овај пут је био спој измедјђу Велике Британије и
Совјетским Савезом.
Напад је отпочео у априлу 1940 године.
Данска је капитулирала без икаквог
отпора, а Норвешка није била довољна јака
да сама одбрани напад Немачке, тако да су
Велика Британија и Француска послале
њихове војике, али није било довољно,
Видкун Квислинг је још више одмогао тако
што је своју јединицу војника предао
нацистима, па је тако и Норвешка освојена.
Квислинг је касније постала и реч за
издајицу.
Немачка је у мају те исте године (1940) освојила и
Белгију, Луксенбург и Холандију. Белгисјки отпор
трајао је 18 дана, уз помоз Француске. Холандијски
је трајао 5 дана, а Луксенбург су освојили без
икаквог отпора.
Рат
6. Немачка је као и у Првом
светском рату преко Белгије
ушла у Француску, заобишавши
Мажино линију.
Италија је у јуну 1940
објавила рат Француској, и
Италијанске јединице су
пресле преко Француске
границе.
Средином јуна 1940 године Немачка је ушла
у Париз. Овим урадјено нова француска
влада, коју је формираоМаршал
Петен(победник над Немачком у Првом
светско рату), је одлучила да је најболје да се
непријатељство између ове две државе
прекине. И тако је примирје потписано 22.
јуна 1940.
Мажино
линија
7. Ево га птичји поглед на
француске фортификације.
Зашто нису успели да се
одбране, баш због овог
лошег планиранја. Немци су
врло лако могли да заобиђу
ову француску баријеру, коју
су французи тако јако
опремили, што и јесу
урадили.
Ова одбранбена
баријера или
стратегија је само
давала неки лажни
осећај безбедности, и
на крају се показао
бескорисним.
8. Холокост
Још један догађај који је
обележио Други светски рат,
је Холокст, који је трајао од
1933 до краја Другог светског
рата 1945. Мете Холокоста
били су европски Јевреји,
који су били послати у
концетрационе кампове,
изгладњивани и онда терани
да раде, а кад нису могли
више да раде онда су
угушени у касним коморама.
У концетрационе
кампове били су
слани и
заробљеници које су
Немци узимали
током напада на
различите државе.
9. После капитулације Француске,
Велика Британија је остала једина
сила која се супростављала Немачким
и Италијанским силама. Немачка
инвазија је отпочела је у августу 1940
а забршила се неуспесно у октобтру
1940.
Ово је био први већи ударац и прва
већа мана у Хитлеровој „Blitzkrieg“
стратегији. Али бомбардовања нису
стала са Немачкине стране градови
као што су Лондон су идаље били
бомбардовани.
У овој бици Немци су изгубили 1.733
авиона, а Енглези 915. У ваздушним
нападима на Велику Британију умрло је
300.000 становника. А чак 5 милиона
станбених зграда је било уништено или
оштећено.
Направљен
је и филм из
1969 о овом
догађају.
Ова битка је
била
одлучна
битка за
слободу
Велике
Британије.
10. Тројни Пакт
Почетак ратних операција
у Другом светском рату
само је још више
зближило Јапан, Немачку
и Италију. Па су ове три
државе клопиле Тројни
пакт, кији је говорио да
било која земља која је
потписнице тројног пакта
мора да чува све остале
потиснице Тројног пакта,
у случају да се САД
придружи Другом
светском рату.
И остале државе
су се могле
придружити
Тројном пакту, а
и јесу Мађарска,
Румунија,
Словачка и у
марту 1941
Бугарска.
После свега овога и Бугарског
придруживања Тројном пакту, Немачка је
у априлу 1941 своје јединице послала у
Бугарску. Бугарска им је служила као
полигон којим ће доћи до Грчке.
Италијанске трупе су покушавале да
освоје Грчку до октобра 1940. Немачкин
напад на Грчку трајао је од 6. априла до
маја 1941, са неуспешним резултатима.
11. Рат
Напад на совјетски
савез. Крајем 1940
године, Хитлер је дао
заповест да се направи
план за нападање
Совјетског Савеза, и
овај план је имао име
„Барбароса“.
Напад на Совјетски Савез је био
испланиран тако да се градови Москва,
Стаљинград и Лењинград буду
окупирани ти пред почетак руске зиме.
Овај план је требао отпочети 15 маја
1941, али је био одложен 5 недеља због
непредвиђених ратних догађања на
другим фронтовима.
Ово кашњење омело Хитлерову
„Муњевити рат“ стратегију, али
Хитлер је идаље наставио са
својим планом и тако је рано
ујутру 22. јуна,, без објаве рата
напао Совјетски Савез.
Немачки напад био
је заустављен у
новембру 1941, али
Немачка је већ
окупирала
територије
Украјине,
Белорусије и целе
државе Литванију,
Летонију и
Естонију. Над
локалним
становништвом
вршен је огроман
терор.
12. САД
Јапан је током 1941 наставио да осваја у Азији ,
запосео је француску Индокину отпочео је
окупацију Кине на југу. Јапан је 7. децембра 1941
године, без објаве рата, напао најважнију
америчку војну базу на Хавајимама-Перл Харбур.
САД су до сада помагале
политички и оружјем отпору
фашистичког покрета, они ово
потпомагање гледали као замена
оружја и политичке подршке за
своју безбедност. Пошто је Јапан
крочио на њихову територију
(Хаваји), САД су одмах следећег
дана, 8. априла 1941, објавиле рат
Јапану. Због тројног пакта, овај
САД-ов напад на Јапан није могао
да прође а да се Немачка и
Италија не придруже рату, стиме
су САД и њима објавиле рат.
Јапан је у почетку
ређао победе једну за
другом, док САД нису
осволије своју прву
велику битку код
Мидвеја. После те
победе САД је добио
поморски приступ
Аустралији.
13. Антифашистичка
коалиција
Антифашистичка
коалиција је била
остварена почетком 1942.
У њој је било речено да
ће се против Тројног
пакта бити искоришћена
сва средства, војна и
економска.
Да ће међусобно
сарађивати и да
неће допустити
да се непријатељ
преда, већ ће се
борити док он
није поражен.
Њихов званичан назив био
је Коалиција уједињених
народа. Њени редставници
су били Совјетски Савез,
САД и Велика Британија.
Ова коалиција била још
више појачана посебним
уговору о савезу између
Велике Британије и
Совјетског Савеза.
Јосиф
Стаљин
Винстон
Черчил
Винстон
Черчил
14. Победа
Антифашистичке
коалиције
Инвазија на Сицилију
отпочела је 10. а завршена 17
јула 1943. У овим операцијама,
уз помоћ ваздухопловства,
учествовале су САД и Велика
Британија. Градови су били
свакодневно бомбардовани.
После свега овога Мусолини је
био разрешен свих дужности, а
касније и ухапшен. Тиме се 20
година фажизма у Италији
завршило. Владар нове владе
постао је Пјетар Бадољ. Са
овом новом влаом Италија је
капитулирала 8. септембра
1943, а месец дана раније је
објавила рат Немачкој.
Зимска офанзива била је врло успешна, и после
900 дана опсаде, Лењинград је напокон био
ослобођен. Током овог периода умрло је скоро
700.000 становника и око 100.000 војника који су
бранили град. У пролеће 1944 године, цела
територија Совјетског Савеза је била ослобођена.
Почетак 1944 године обележиле су победе Црвене
армије. Совјетски Савез је после успешних
операција на својим територијама је кренула као
ослободилац у Европу. Прво су стали у Пољску,
Варшаву и ту је отпочео Пољски устанак. Заузели
су источну Пруску. Онда су кренули у продор у
Чехословачку. Са те територије следио је продор у
Аустрију и Немачку.
15. Крај Другог
Светског рата
После ослобађања Пољске и Чехословачке,
Црвена армија успешно је преузела и Беч, и
на крају отпочела је операције на тлу
Немачке. Хитлер је покушао да се одбрани
тако што је хтео да мобилизује сваког
грађанина, али ово му није успело. Тло
немачке се све више сужава, Совјетски Савез
долази са истока, а са запада остали чланови
Антидфашистичке коалиције. Последња
битка у Другом светском рату била је битка
за Берлин, Хитлер је захтевао да се град
брани до последњeг војника. Борбе за
Берлин су трајале укупно две недеље, а цела
операција била је завршена освајањем града
2. маја 1945. Суочен са тоталним поразом
Хитлер није имао више куда да бежи, а
плашио се шта ће Совјетски Савез да му
уради, па се убио са својом љубавницом Евом
Браун.
9. Маја 1945
Немачка је
капитулирала.
16. Али капитулација Немачке
није био крај Другог светског
рата. Битке су идаље настале
на Пацифику. Совјетски
Савез је објавио рат Јапану и
тиме се прикључио
операцијама на Далеком
истоку. Током 1945 Јапан је
изгубио све освојене
територије, посебно тешке
борбе биле су за острва
Окинава и Иво Џима. Јапан
је у јулу добио Ултиматум о
предаји, који је крајем тог
месеца одбио.
Због велике
упорности Јапана,
и због екстремних
мера до којих је
Јапан доводио своје
ратовање, САД је
одлучио да
искористи ново
оружје, атомску
бомбу.
6. Августа 1945 на град
Хирошиму је бачена
атомска бомба. 2.
септембра 1945 још једна
атомска бомба бачена је
на Нагасаки. Овим је
Јапан капитулирао.
