Psihološka Prva Pomoć.pptx

Odgovor na krizne situacije i
traumaticne dogadjaje
Основни принципи Психолошке Прве Помоћи (PFA) и
Вештина за Психолошки Опоравак (SPR)
(Никола Петровић, Одсек за психологију Филозофског
факултета)

Шта је психолошка прва помоћ (ППП)?
• Пружање неинвазивне практичне помоћи
• Не мора да укључује разговор о трауматском догађају
• Превентивни поступак за спречавање тежих последица кризе
• Обавља се непосредно после догађаја
• Супортативна интервенција чији је циљ повећавање непосредне сигурности жртава и помоћ при
решавању постојећих или антиципираних проблема на саосећајан и ненаметљив начин
• Важно је препознати потребу за даљим интервенцијама код неких особа
• Све изречено је поверљиво

Циљеви ППП су:
Физички: осигурати преживљавање, очувати или вратити здравље
Емоционални: растерећење, могућност изражавања осећања
Когнитивни: ношење с догађајем, његовим разлозима и последицама
Понашајни: прилагођавање понашања и односа ситуацији која је промењена
Социјални: поновно успоставити функционисање социјалних система (школа, породица...)

Психолошка прва помоћ има неколико корака:
1. Припрема помагача (добијање информација од школе)
2. Тријажа и успостављање контакта (обезбеђивање просторија, обележавање просторија и
упућивање на просторије где се обавља интервенција)
3. Активно слушање, смиривање, помоћ око превладавања и давање информација
4. Вођење документације (потребна помоћ школе)

Вештине за психолошки опоравак (интервенција која прати ППП)
Циљеви су:
1) заштити ментално здравље деце која су преживела трауматичну ситуацију,
2) ојачати дечије способности да се сами побрину о својим потребама и бригама,
3) научити дете вештине које ће му омогућити да се опорави,
4) превенирати и промовисати усвајање адаптивних реакција и понашања
Фокус je нa:
1) развијању вештина за решавање проблема,
2) промовисању позитивних активности,
3) учењу контролисања сопствених реакција и осећања,
4) овладавање вештином позитивног размишљања,
5) постепена изградња позитивних и здравих веза са другима

Организациони аспект психолошких кризних интервенција
Када се школа нађе у кризној ситуацији важно је имати структурисани одговор (због репутације, добре
комуникације, координације, итд.)
Улога директора је од пресудне важности због:
1) Плана кризног реаговања (припрема, процена ризика, превенција, едукација, формирање кризног
тима, активација плана, дебрифинг са запосленима)
2) Слања особља на едукације и организовање вежби (нпр. евакуације школе)
3) Комуникације са родитељима, наставницима, медијима, министарством…
4) Доношења одлука о координацији, залагања за промене
5) Анализе шта је протекло добро, а шта лоше након завршене кризе
Директор школе би требало да буде у руководећем тиму (задаци координисања), али то
не значи да и самом директору није потребна психолошка подршка.

Организациони аспект психолошких кризних интервенција
- Систем упозоравања (нпр. кроз поруке, локдаун, закључавање учионица)
- И када се кризна ситуација заврши потребно је организовати праћење ситуације. Прва психолошка
помоћ се пружа неко време, а након тога некима је потребна додатна помоћ (психијатријска,
психотерапијска и сл.).
- Такође, посебну пажњу потребно је обратити на нпр. рањену децу (надокнада градива, помоћ при
учењу, одржавање контакта током лечења у болници) или децу са ПТСП.
- Обележавање годишњице догађаја, одржавање успомена…
- Укључивање ученика (јер многи имају жељу да помогну нпр. писање писама рањеним другарима у
болници)
- Чување документације
Проблеми
- Недостатак времена, извори информација, контрадикторне информације…

Улоге у кризним ситуацијама у
школи: државa, ресорнa министарства, кризни
тим, школско особље
(Татјана Чолин, УНИЦЕФ Саветница за Средњи
Исток и Северну Африку за Програме Раног
Развоја Деце)

Улога и одговорност Владе и надлежног министарства (централни кризни тим)
• Оснивање и распоређивање регионалних и локалних кризних тимова-кризног тима (24 ч)
• План за хитну, средњорочну и дугорочну акцију реаговања и опоравка
• Одржавање листе сертификованих, проверених и одобрених стручњака
• Комуницирање са медијима, обезбеђивање тачних информација, контролисање гласина
• Редовно обавештавање грађана
• Заштита људских права
• Комуницирање, надзор и подршка локалним институцијама
• Обезбеђивање повратка у рутину што пре
• Искрена анализа пропуста који су довели до инцидента
• Ревидирање кризних планова базирано на наученим лекцијама из искуства

Улога и одговорност директора школе у кризним ситуацијама (кризни тим у школи)
• Иницијални брифинг, договор о раду, делегирање задатака, надгледање, подршка све време
• Обезбеђивање осећања сигурности и безбедности у простору у коме се десила криза
• Обезбеђивање пружања Прве Психолошке Помоћи, скенирање директно угрожених, идентификовање
оних којима је потребна стручнија помоћ, пружање основних услуга и упућивање на даљу подршку ако
треба
• Координација и ‘на горе’ и ‘хоризонтално’ и ‘на доле’ (влада, локални сервиси, друге школе)
• Комуникација са медијима, редовни извештаји, извештаји централном кризном тиму
• Помоћ и подршка наставницима да прилагоде редовне школске активности са циљем психолошког
опоравка
• Помоћ и подршка родитељима да разговарају са децом о догађају, помогну им да се врате у „нормалу“
али и да се они побрину о себи
• Планирање активности средњег и дугорочног трајања за враћање у „нормалу“ и рутину

Кључне компетенције директора као руководиоца и главног организатора кризног тима
• Познавање процедура и планова за реаговање у кризним ситуацијама
• Познавање контекста (својих ђака, родитеља, заједнице) и кooрдинација са локалним институцијама и кризним
тимом стручњака
• Организационе способности, брзо реаговање, прихаватање улоге вође, дубоко размевање незахвалности
новонастале улоге, спремност прихватања одговорности за тим
• Процена ресурса који су на располагању, укључујући капацитете кризног тима и институција
• Процена ризика, митигација тих ризика и константно праћење ситуације
• Надгледање, вођство и помоћ члановима кризног тима да обављају свој посао како је договорено
• Владање правим информацијама, контролисање медија, спречавање гласина, обавештавање
• Комуникација – са родитељима, члановима заједнице, особљем, институцијама, министарством
• Смиреност у стресним ситуацијама, емпатија, способност саморефлекције и брзог кориговања

Кључне компетенције директора као руководиоца у циљу превенције
• Креирање атмосфере у школи у којој се сва деца осећају да пипадају и њихове емотивне и социалне
потребе су задовољене
• Моделирање “домаћинског понашања” (дочек при доласку у школу, отворена врата, кутија предлога,
ручак с децом...)
• Организовање неакадемских активности усмерених на развијање кохезије и заједништва
(мултикултурални дани, радне акције, волонтеризам, ‘социјално позориште ‘...)
• Убацивање превентивних елемената у академске активности (модификација методологије рада да би се
промовисала толеранција, асертивна комуникација, слушање, фидбек...)
• Укључивање и консултација деце и родитеља у релеавнтне одлуке и њихову имплементацију; планско
грађење кохезије и осећања припадања кроз активности
• БРИГА О ЗАПОСЛЕНИМА - мере за очување менталног здравља, искрен фидбек, дискусија о перформансу,
менторство...

Начин комуникације са запосленима - шта рећи особљу?
• Будите искрени, не улепшавајте и не драматизујте, не ‘држите предавања’
• Уверите децу да су са вама безбедна – а ја гарантујем да сте сви безбедни
• Обећајте само оно што засигурно можете да испуните
• Разговарајте отворено о томе како се ви осећате
• Не присиљавајте никога да учествује у активностима и причи о догађају ако не жели
• Помирите се са тим да ће бити много више приче, помоћи и опоравка него учења
• Будите спремни на „проблематичне испаде“
• Пoсматрајте и знајте своје ђаке –ви ћете први увидети алармантне промене
• Сва деца ће бити озбиљно уздрмана али за месец дана ће се већина повратити

Начин комуникације са запосленима - шта рећи особљу?
• Контролишите одакле долазе информације сви заједно спречавамо гласине
• Одржавајте рутину колико год је могуће
• Негујте блискост са вашим ђацима, саосећајте, подржите, слушајте
• Будите свесни свог стања, будите искрени, потражите помоћ ако вам треба
• Избегавајте наредбе у вези са осећањима, преобликујете питања у изјаве
• Будите свесни могућих „окидача“, сазнајте какво је било директно искуство ђака
• Креирајте ситуације у којима ће се промовисати заједништво међу децом и родитељима
• Организујте „спомен обележје активности“
• Будите на располагању и имајте спремне информације коме деца могу да се обрате

Начин комуникације са родитељима - шта рећи родитељима?
• Љутина и неповерење коју осећају родитељи је оправдана, требаће времена и озбиљно уложеног
напора да се поверење у школе и партнерски односи поврате – ту смо за вас
• Родитељи треба да знају да су им деца безбедна и да ће се у школи спроводити организоване “мере
психолошког опоравка” (и шта то тачно значи)
• Слушајте ваше дете, помозите им да именују своја осећања, валидирајте та осећања
• Очекујте следеће: проблеме са спавањем, преокупираност страшним мислима, жаљење на физичке
бољке, депресивно или раздражљиво понашање, захтевно понашање/не одвајање, проблеме са
апетитом или концентрацијом, социјално повлачење, затвор или мокрење у кревет, безобразно или
непријатно реаговање
• Верујте свом родитељском инстинкту, ако мислите да нешто није у реду, не оклевајте да затражите
помоћ
• Кажите родитељима да треба да се виђају са људима које воле и раде са дететом ствари које воли

Шта рећи родитељима?
• Објасните да је бес, осећање кривице и туга најнормалније у овим околностима и да сви реагују различито -
сва понашања, колико год вама била чудна/непримерена, су „адаптивна“
• Будите свесни својих осећања и реакција; деца осећају ваше емотивно стање - ако видите да
вама није добро, обратите се за помоћ
• Рутина, предвидљивост, структура, уобичајени породични ритуали помажу повратку у „нормалу “
• Ограничите гледање вести и време на социјалним мрежама
• Подсетите родитеље да вршњачке групе имају снажан утицај на психолошки опоравак деце (и супротно!)
• Не инсистирајте на учествовању у организованим активностима
• Разговарајте са родитељима о активностима које би могле да учврсте кохезију школе и целе
заједнице
• Поделите информације родитељима коме могу да се обрате ако им треба помоћ

Начин комуникације са ученицима - шта рећи деци?
• Безрезервно уверите децу да су безбедна и на сигурном са вама
• Контролишите одакле долазе информације и пазите на гласине
• Слушајте, валидирајте осећања деце, придружите се жалости и учествујте у „спомен обележје
активностима“
• Запамтите, деца ће се заувек сећати вашег понашања, вођства, начина изражавања - како желите да
будете запамћени?
• Будите свесни сопственог стања, будите искрени, кратки, емпатични, смирени, негујући и заштитни
• У реду је рећи “не знам”, “нећемо моћи” - не обећавајте шта нећете моћи да испуните
• Креирајте ситуације у којима ће се промовисати заједништво међу децом и родитељима
• Будите на располагању и имајте спремне информације коме деца могу да се обрате

Не заборавите остале...комшилук и заједница
• Запамтите, под лупом сте - све што кажете ће се знати за секунд – чувајте и себе и школу
• Спремите се на непријатности, уздигните се, држите се проверених и реалних људи
Представници других институција из спољашње заштитне мреже
• Градите добре односе са свима пре него што се нешто деси - све се сведе на личне односе
• Знајте правила, процедуре и предвиђене акције у ситуацијама у којима сте
Представници медија
• Добро се припремите, износите само чињенице, кажите “немам ту информацију”, ако треба
• Ви сте на бранику људских права свих додирнутих, немојте их изневерити
• Вежбајте, овладајте техникама опуштања, обезбедите помоћ ако треба

Како да се подрже/оснаже за ову улогу?
• Радите на себи и водите рачуна о себи
• Укључите се у тренинге за “комуникацију с медијима”, “вештинe вођства” и друге
• Тражите искрен и директан фидбек од особља и колега, саслушајте, размотрите, прилагодите се
• Негујте добре односе са директорима других институција, са подређенима, надређенима и третирајте
све са истом дозом поштовања и уважавања – затребаће вам једног дана
• Знајте да је велика разлика између доброг менаџера и доброг вође – вођу прате не због његове
титуле већ што верују да он/она имају најбоље интересе следбеника као приоритет
• Детаљно се упознајте са плановима за кризне ситуације, знајте процедуре и континуирано учите и
градите знање и из области које су ван ваше директне експертизе (ППП, ВПР..)
• Вежбајте са својим особљем, припремите се, направите од припреме “вежбе грађења тима”
• Ви сте домаћин/газда ваше школе - ако ви не улажете у то домаћинсто, неће ни други

Улога и одговорност директора у поступању
школе у кризним ситуацијама
(Михрета Фејзула, Одсек за људска и
мањинска права у образовању)

Приручник: Психолошке кризне интервенције у образовно-васпитним установама - Публикације -
Страница 3 од 5 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја (prosveta.gov.rs)

Психолошке кризне интервенције у образовно-васпитним установама:
које се ситуације у образовно-васпитним установама сматрају кризним и на који начин оне утичу како на
функционисање установа, на ментално здравље свих у установи (деца/ученици, запослени, родитељи);
опис психолошких реакција одраслих, деце и младих, на кризне ситуације;
препоруке за запослене у циљу пружања подршке/помоћи деци и младима који су доживели кризу;
препоруке које запослени могу да дају родитељима/старатељима, чија деца имају тешкоће због кризне
ситуације у којој су се нашла, било као жртвe или као сведоци;
конкретна упутства - како организовати живот и рад у образовно-васпитним установама након кризног
догађаја;
препоруке како комуницирати са ученицима, запосленима, родитељима и медијима у кризним
ситуацијама.

Кризни догађаји који се могу догодити:
• природна смрт ученика (у школи или ван ње, на екскурзији, рекреативној настави).
• убиство ученика (у школи или ван ње).
• самоубиство ученика (у школи или ван ње).
• саобраћајна несрећа у којој озбиљно страда ученик или наставник (у близини школе, али и далеко од ње).
• насиље већих размера (масовна туча у школи, злостављање било које врсте)
• природна смрт, убиство или самоубиство наставника.
• одвијање наставе после неке интензивне катастрофе која је погодила целу заједницу или њен значајан део.

Након кризног догађаја промене се могу уочити на:
1. емотивном пољу –
преплављујућа
осећања (шок,
неверица, јак страх,
туга, беспомоћност,
љутња, осећање
кривице и сл)
2. мисаоном
(когнитивном) -
немогућност
концентрације и
одлучивања, тешкоће у
доношењу одлука и
решавању
проблема идр.
3. психосоматском –
поремећај сна, апетита
главобоље, тешкоће са
дисањем, проблеми са
срцем и крвним
притиском, „чвор“ у
желуцу и сл.
4. понашајном -
дезорганизовано
понашање,
узнемиреност,
реакције су често
импулсивне, одлуке се
мењају или се јавља
неспособност да се оне
доносе, општа
конфузија и сл).

КАКО ОРГАНИЗОВАТИ ЖИВОТ И РАД У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИМ УСТАНОВАМА НАКОН КРИЗНОГ
ДОГАЂАЈА:
Улога директора:
 Прикупљање и провера веродостојности информација преко поузданих извора - полиције,
породице, локалних институција и сл.
 Формирање Кризног тима:
- кључни чланови - директор, стручни сарадник и чланови колектива које директор изабере;
(број чланова не би требало да буде већи од 9)
 Континуирано информисање о догађају – свих запослених, родитеља, ученика

ДОГАЂАЈА:
Важно:
 позвати породицу погођену кризним догађајем и договорите се са њима у вези са пружањем
информација.
 са члановима Кризног тима размотрити које информације могу да иду наставницима,
ученицима, родитељима и медијима и одредити на који начин ће информације бити
прослеђене (у писменој или усменој форми).

ДОГАЂАЈА:
 Неопходно је сачинити:
• упутство за наставнике, како организовати и реализовати први час након кризног догађаја,
• саопштење које ће се прочитати ученицима,
• обавештење које ће се упутити родитељима ученика,
• правила за контакт са медијима.
 Једина особа која може да контактира са медијима је директор (препорука писмено
обавештење).

ДОГАЂАЈА:
 Кључни задаци Кризног тима:
- прикупљање информација и континуирано обавештавање свих запослених о кризном
догађају,
- организовање редовних састанака са запосленима (размена проверених и поузданих
информација о кризном догађају, упознавање свих запослених са тешкоћама које ће можда
имати наредних дана, од кога могу да потраже помоћ),
- координисање активности у школи у сарадњи са другим тимовима школе (тим за заштиту,
педагошки колегијум, одељењска већа…) и спољашњом мрежом заштите,
- припрема саопштења о кризном догађају – за наставнике, родитеље, ученике и медије.
- подршка запосленима у вези са организовањем и реализацијом наставних активности
(даља реализација образовно-васпитног процеса, наставни план).

КАКО ОРГАНИЗОВАТИ ЖИВОТ И РАД У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИМ УСТАНОВАМА НАКОН КРИЗНОГ ДОГАЂАЈА:
 У наредним данима важно:
• одржавање редовних састанака и информисање запослених о новим информацијама (о
догађају, о датуму сахране, протокола у вези са сахраном и др), као и предузетим корацима од
стране школе (пре свега Кризног тима),
• одредити просторију у којој ће стручни сарадник обављати саветодавни рад са запосленима и
ученицима којима је подршка/помоћ потребна.
• идентификовање особа које су најугроженије - брата или сестру, најбоље дугове, особа са
којом је постојала емотивна веза, особе које су били сведоци/посматрачи догађаја, запослени
идр,
• утврђивање потребе за заменом, охрабри запослене да, уколико за то постоји потреба,
потраже помоћ од одговарајућих стручних лица,
• одлучи да ли неке школске догађаје (екскурзије, тестирање, писмени задаци, спортска и
културна догађања) треба отказати или померити датум одржавања.

ДОГАЂАЈА:
 У наредним данима важно:
• договорити да ли ће се ићи оганизовано на сахрану, да ли ће се у оквиру школе
организовати одређени ритуали циљу опраштања, комеморације (дати примери
комеморативних активности у Приручнику),
• одлазак на сахрану је индивидуалан чин, не можемо никога терати (деца могу да иду на
сахрану, не треба забрањивати/али и не и присиљавати, важно је да родитељи и запослени
припреме децу која се одлуче да иду на сахрану и такође, требало би да иду у пратњи
одраслих),
• школа може да организује низ поступака који могу да помогну у процесу туговања и
допринесу бржем опоравку школске заједнице (постављање меморијалне табле на коју се
стављају приче, песме, поруке; остављање порука, песама, цвећа, свећа или плишаних
играчака, и других предмета на то одређено место; прављење заједничког цртежа, песме
или приче ученика из одељења преминулог и сл).

КАКО ОРГАНИЗОВАТИ ЖИВОТ И РАД У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИМ УСТАНОВАМА НАКОН КРИЗНОГ ДОГАЂАЈА:
 Подршка запосленима у вези са организовањем и реализацијом наставних активности:
- координисана сарадња тимова - кризни тим, педагошки колегијум, одељењско/наставничко веће
- конструктивне активности - секција и ваннаставне активности могу бити од помоћи деци да се растерете,
изразе емоције, да истражују, активности које јачају осећај заједништва и сарадње (обрађивање тема на
занимљив, очигледан и практичан начин – пројектна настава, огледни часови, нпр. садржаје из биологије
везане за животиње, природу, екологију и сл);
- распоред активности се планира, ради заједнички, независно од формалног школског распореда (прати
се ситуација и ревидира план);
- избегавати замене наставника - деци су потребне познате особе са којима већ имају остварен однос.

ДОГАЂАЈА:
Кризни тим школе уз подршку запослених израђује
саопштење које ће наставници прочитати на првом
сусрету (као и остала саопштења – за родитеље,
наставнике и медије).
Школа доноси план активности за даљи рад у
складу са проценом целокупног стања и
капацитета, уз континуирано праћење.

Прилог 4: Пример саопштења за медије:

Улога и одговорност директора јачању
васпитне функције школе
(Доц. др Снежана Вуковић, шефица Одсека
за људска и мањинска права у образовању)

Улога директора:
– Организација и руковођење
– Лидерство
– Правилна расподела одговорности и задатака у складу са компетенцијама радног места
– Координација и сарадња тимова, актива
– Праћење и примена правне регулативе
– Стручно усавршавање запослених и радно ангажованих
– Партиципација ученика
– Партиципација родитеља и локалне заједнице

Који је ваш стил руковођења?
■ Аутократски руководиоци теже да све одлуке донесу сами. Напредак у знању и учењу у школама са
аутократским вођством је слаб, јер се мало пажње придаје подршци и охрабривању специфичних
потреба ученика.
■ Лесе-фер руковођење карактерише недостатак јасних процедура у доношењу одлука и слабо
укључивање руководиоца у процес одлучивања. Време за разговор није јасно ограничено, па је слаба
ефикасност одлучивања и школског управљања. Са друге стране, снага ове врсте руковођења је у
малом степену агресије и конфкликата у школи.
■ Патерналистички руководиоци се понашају као родитељске фигуре, заузрврат, очекује поверење,
оданост и добро владање.
■ Демократски стил вођства има потенцијал да превлада слабости које други типови вођства могу да
развију. Демократски руководилац школе омогућава свим члановима школске заједнице да се укључе
у процес одлучивања. Што више људи учествује, комплекснији ће бити процес дискусије, доношења
консензуса и одлучивања.
■ Некада ће аутократски начин доласка до ефектног одлучивања деловати примамљиво. Демократски
вођене школе подржавају своје друштво тако што образују ученике да постану грађани који су спремни
и способни да уђу у процесе контроверзних и динамичких одлучивања

Како правите демократску атмосферу?
■ Дајте наставницима пре састанка све информације како би имали времена да формирају мишљење о
проблему
■ Охрабрите наставнике да на састанку искажу своје виђење ситуације. Слушајте о чему разговарају и
поставите свог заменика или неког наставника за председавајућег.
■ Пронађите задатке који се понављају и доделите их наставницима, у почетку можда на ограничено
време. Тиме што наставницима дајете већи увид у школску администрацију, допушта вам да се
фокусирате на важне задатке.
■ Изађите из канцеларије током великих и малих одмора и сретните се са својим наставницима и
ученицима. Не потцењујте оно што вам говоре у информалном контексту, јер наставници обично имају
нешто на уму када вам прилазе.
■ Покушајте да знате што више имена ученика. Позовите их током послеподнева у групама у своју
канцеларију.
■ Направите тим наставника и ученика који ће направити атрактивну интернет презентацију школе или
направите заједнички кутак за седење...
■ ...

Референтни оквир компетенција за демократску културу
 Комитет министара Савета Европе је усвојио
модел компетенција за демократску
културу, чиме је одобрио њихово
коришћење у свим образовним установама
широм Европе.
https://prosveta.gov.rs/wp-
content/uploads/2022/04/D-13-
Primeri-primene-demokratskih-
kompetencija-Kako-do-demokratske-
kulture-u-skolama.pdf

Да ли сте лидер?
■ Сарадњом унутрашњих и спољашњих
чланова формирате мрежу.
■ Непрекидно комуницирате са
наставницима, ученицима,
родитељима и запосленима у школи, у
формалном и информалном контексту.
■ Повремено сте у контакту са локалном
самоуправом, ШУ и донаторима који
очекују вашу пажњу.
■ Покушајте да пронађете шта је
заједничко за све и обратите пажњу на
то како вас виде.
■ Да ли се препознаје мисија, визија
школе у вашем раду?

ПАРТИЦИПАЦИЈА УЧЕНИКА
• Демократско руковођење школом помера фокус са контроле
на поверење. Укључивањем ученика у усвајање правила за
школу, демократско руководство школе их може охрабрити
да се идентификују са њима, пре него да их се невољно
придржавају
• Укључивање ученика у доношење школских правила:
Ученици кроз искуство уче да су правила потребна за
решавање проблема који настају због понашања у учионици.
• Уче да се понашају у складу са законом и другим писаним
правилима, без обзира да ли се са њима слажу или не, јер су
она усвојена већином гласова.
• Тиме што учествују у доношењу правила за своје одељење
или за школу, ученици разумеју њихову сврху и намеру и
тако се идентификују са резултатима.

Превенција насиља и ризичних понашања:
 Годишњи програм заштите од насиља, злостављања и занемаривања, програм превенције
ризичног понашања и програм спречавања дискриминације (активности специфичне и
конкретно дефинисане на основу анализе стања и потреба школе, ко су носиоци активности и
прецизна временска динамика реализације, у израду програма укључити запослене, ученике и
родитеље),
 Извештај о реализацији Програма заштите
 План стручног усавршавања – развијање компетенција запослених (вертикално и хоризонтално - део
годишњег плана рада школе),
 Међупредметне компетенције
 Координисана сарадња свих запослених - тимова, актива и колегијума.
! Превенција је задатак свих запослених !

Превладавање стреса у школи
■ Еустрес и дистрес
■ Начини превладавања стреса представљају стратегије, технике, активности које треба реализовати у
процесу управљања стресом ученика у систему образовања. Важан фактор у избору стратегије
превладавања јесте узраст детета, перцепција стресног догађаја
■ Стратегије превладавања које деца и адолесценти најчешће примењују су: тражење социјалне подршке,
подршка блиских особа (родитеља, наставника или вршњака), усмереност на решавање проблема,
редукција тензије и избегавање, рекреација и др.
■ Школа може бити извор прилично разноврсних и ефикасних ресурса за превазилажење стреса, кроз
инклузивну културу, добру атмосферу у одељењу, уважавање детета од стране наставника ради стицања
самопоуздања, укључености и напредовање у учењу
■ Запослени у систему образовања често не препознају са каквим бременом је дете дошло у школу (шта му
се догодило током ноћи, да ли је била мирна ноћ итд.). Важно је препознати разлоге неадекватног
понашања детета или емоционалне тензије, како би детету омогућили препознавање искустава и њихову
интеграцију. Стресна искуства деце могу да утичу на њихово здравље и након разрешења стресне
ситуације

Заштита од насиља и ризичних понашања кроз стандарде квалитета рада
установа
Правилник о стандардима квалитета рада установе
("Службени гласник РС - Просветни гласник", број 14/18)
СТАНДАРДИ КВАЛИТЕТА РАДА УСТАНОВE
ОБЛАСТИ КВАЛИТЕТА:
4.ОБЛАСТ КВАЛИТЕТА - ПОДРШКА УЧЕНИЦИМА
5.ОБЛАСТ КВАЛИТЕТА - ЕТОС
6. ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ШКОЛЕ, УПРАВЉАЊЕ ЉУДСКИМ И МАТЕРИЈАЛНИМ
РЕСУРСИМА

ПРОПИСИ И ПРОЦЕДУРЕ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ
ОД НАСИЉА И ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Закон о основама система образовања и васпитања
(„Сл.гласник РС", бр. 88/2017, 27/2018 - др. закон, 10/2019, 27/2018 - др. закон, 6/2020 и 129/2021)
Члан 83. одговорност ученика (лакше и теже повреде обавеза и
повреде забране)
Члан 84. одговорност родитеља
Члан 85. васпитно- дисциплински поступак
Члан 86. васпитне и васпитно-дисциплинске мере и правна заштита ученика
Члан 108. одговорност установе за безбедност деце и ученика
Члан 110. забрана дискриминације
Члан 111. забрана насиља, злостављања и занемаривања
Члан 112. забрана понашања које вређа углед, част и достојанство

ПРОПИСИ И ПРОЦЕДУРЕ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ
ОД НАСИЉА И ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
 Правилник о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање
(2020);
 Правилник о ближим критеријумима за препознавање облика дискриминације од стране
запосленог ученика или трећег лица (2016);
 Правилник о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и
вређања угледа, части или достојанства личности (2018);
 Правилник о обављању друштвено-корисног, односно хуманитарног рада (2018).

Значајни ресурси:
Приручник: Психолошке кризне интервенције у образовно-васпитним установама - Публикације -
Страница 3 од 5 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја (prosveta.gov.rs)

- Интернет презентација Министарства просвете -Публикације - Министарство просвете, науке
и технолошког развоја (prosveta.gov.rs)

- Завод за унапређивање образовања и васпитања - Завод за унапређивање образовања и васпитања
(zuov-katalog.rs)

 Home - Living Democracy (living-democracy.com)

 Национална платформа „Чувам те“ - Onlajn obuke za zaposlene (cuvamte.gov.rs)

Контакти за подршку током кризе:
СОС телефон Министарства просвете 0800 200 201 (од 8-15,30 часова), zastitaodnasilja@prosveta.gov.rs
Институт за ментално здравље 063 868 17 57 / 063 868 22 17
Онлајн подршка Друштва психолога www.dps.org.rs - psiholoskapodrskadps@gmail.com
НАДЕЛ онлајн подршка 116111
НАДЕЛ онлајн подршка за родитеље 0800 007 000
Клиника за психијатрију 066 83 00 854 / 011 3662124 / 011 310 723
Градска општина Врачар – СОС за подршку 069 302-77-33
УНИЦЕФ платформа СВЕЈЕОК svejeok.rs/podrska-tokom-krize/

Psihološka Prva Pomoć.pptx

Recommended

Recommended

More Related Content

Similar to Psihološka Prva Pomoć.pptx

Similar to Psihološka Prva Pomoć.pptx (20)

More from saculatac

More from saculatac (20)

Recently uploaded

Recently uploaded (15)

Psihološka Prva Pomoć.pptx