IOP - Specifičnosti

1. ОД ЧЕГА КРЕНУТИ –
СПЕЦИФИЧНОСТИ И КАКО
УТИЧУ НА УЧЕЊЕ
ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

2. ШЕСТ КОРАКА
1. ВЛАСТИТА ЕДУКАЦИЈА
2. САРАДЊА СА РОДИТЕЉИМА
3. ПРИПРЕМИТЕ УЧИОНИЦУ
4. ЕДУКУЈТЕ ВРШЊАКЕ И ПРОМОВИШИТЕ СОЦИЈАЛНЕ ЦИЉЕВЕ
5. САРАЂУЈТЕ НА ПРИМЕНИ ОБРАЗОВНИХ ПРОГРАМА
6. РАДИТЕ НА СТРАТЕГИЈАМА ЗА ПРОМЕНУ ПОНАШАЊА

3. 1.ВЛАСТИТА ЕДУКАЦИЈА
• Као особа која је одговорна за образовање детета са сметњама у развоју морате да
разумете ову децу и њихово понашање. Узрок њихових неадекватних реакција у
понашању треба потражити у проблемима у комуникацији, социјализацији и сензорним
проблемима. Зато је важно да учионица буде структирана и да учење за њих буде
разумљиво и значајно. Овде је важно да консултујете стручну особу али и родитеље.

4. УЧЕНИЦИ СА ОШТЕЋЕЊЕМ ВИДА
• Ученици с оштећењима вида (слепи и слабовиди) због недостатка или неправилне
визуелне способности стичу знање, вештине и навике преко чула додира и слуха. Што се
тиче говора и говорног изражавања често су супериорни у односу на друге ученике.
Разлог је чињеница да су због недостатка вида односно ограниченог вида, више од
других упућени на максимално "кориштење" слуха и говора.
• "Слепи и слабовиди ученици су аудитивни”, врло пажљиво слушају и реагују на слушне
подражаје који долазе из околине и врло добро их разликују и препознају. У раду са
њима треба стално усмено комуницирати, разговарати, објашњавати и проверавати
питањима да ли разуме усвојено знање. У писању се користе Браиллевим писмом.

5. УЧЕНИЦИ СА ОШТЕЋЕЊЕМ СЛУХА
• Не реагује када му се обраћате;
• не изненади се на јаку буку;
• гугуће и гргоће, али нема напретка у изговарању речи;
• не прича пуно или прича, али га је немогуће разумети;
• испушта много звукова док прича; прича монотоним гласом;
• прича веома гласним или меканим гласом; чини се да није у стању да прати вербална упутства: често каже
''ух'' или ''шта'' – тражи понављање; прекида конверзацију;
• чини се да није свестан да други причају;
• Ученици са оштећењима слуха не могу, или не могу у потпуности, своје знање показати усменим (вербалним)
путем. У раду са тим ученицима препоручује се коришћење много разноврсног дидактичког материјала, које
ће олакшати стицање знања. Посебно је важан штампани материјал - текстови са илустрацијама и учење у
стварним животним ситуацијама.

6. УЧЕНИЦИ СА МОТОРИЧКИМ СМЕТЊАМА И
ПОРЕМЕЋАЈИМА
• У процесу рада са ученицима са телесном инвалидношћу (моторичка оштећења,
церебрална парализа) и другим органским оштећењима такође треба прилагодити
начине провере и оцењивања. С обзиром на то да ти ученици, нарочито ако се ради о
церебралној парализи, најчешће имају проблема у усменом и писменом изражавању
треба пронаћи комуникацијски пут који им највише одговара. У новије време користе се
електронска помагала са разноврсним адаптерима, који ученицима олакшавају
изражавање.
• Ученици са телесном инвалидношћу могу имати тешкоћа у давању повратне
информације, због моторичких сметњи које се могу јавити као спорост, недовољна
прецизност, смањена уредност, говорне тешкоће од смањене разумљивости говорног
израза до немогућности комуникације говором, тешкоће у читању (дислексија), писању
(дисграфија) и свладавању математике (дискалкулија).

7. УЧЕНИЦИ СА ТЕШКОЋАМА У МЕНТАЛНОМ РАЗВОЈУ
• У раду са овим ученицима треба водити рачуна о времену. Они су спори, краткотрајног
и слабије развијеног памћења, лабилне и флуктуирајући пажње и брзо заборављају.
Зато се поступци проверавања и оцењивања у највећој мери морају прилагодити тим
карактеристикама и захтевима програма.
• Проверавање ученика у остваривању наставног предмета или подручја, претпоставља
уочавање, утврђивање и вредновање ученикових постигнућа (успеха, неуспеха), нивое
усвојености знања, вештина и навика,.
• Начини и облици проверавања морају бити примерени ученику и његовим
специфичностима, деловати афирмативно и подстицајно на ученике, како би квалитетно
искористили очуване способности и развили нове.

8. АДХД
• Ово дете је у поређењу са својим вршњацима знатно немирније, тешко се концентрише, нагло је
у својим реакцијама, изразито тешко се организује и орјентише у односу на будућност, захтевније
је од својих вршњака…
• Пожељно је да учитељ подстиче пажњу употребљавајући различите технике, глас, осветлење и сл.
Налози морају бити кратки и јасни, нове информације што краће , говор јасан. Вербалне
информације требале би бити попраћене сликама, моделима и сл., Како би се постигло боље
усвајање и памћење градива, пожељно је учење на конкретним примерима. Важна је и повратна
информација. Помоћу ње учитељ може бити сигуран да га дете прати.
• Прелазак на нови материјал увек мора бити поступан. Гледање видеа, слушање музике,
уврштавање играчака, као и других наставних средства и помагала, помаже детету код бољег
разумевања и слушања. Уместо дисциплинских мера, треба му помоћи кад год је то могуће.
Ученика је пожељно питати и подстицати да пита.

9. АУТИЗАМ
Аутизам је доживотно неуроразвојно стање које утиче на начин на који особа улази у интеракцију са
другима и доживљава свет око себе.
Проблеми су у:
• социјалним карактеристикама и несоцијалним карактеристикама- необичне реакције на сензорни улаз
• потешкоће у недостатку социјалног разумевања, а не социјалног интересовања-Алекса парк
• тешкоће у друштвеној интеракцији и комуникацији и крути понављајући начини размишљања и
понашања- потешкоће са вербалном и невербалном комуникацијом, неразумевање гестова, емоција,
фацијалне експресије, репетитивност/моторна, вербална/ и ригидност у мишљену- Необична и
опсесивна интересовања • Инсистирање на ритуалима и рутинама•ограничена могућност игре
•проблеми са генерализацијом наученог
Репетитивна понашања су потребна детету са аутизмом зато што им дају сигурност у истоветности и
предвидљивости, у рутинама.

10. АУТИЗАМ
Да би ови ученици били самостални и да лакше усвајају знања наставник мора обезбедити следеће:
• да привуче пажњу ученика пре упутства;
• да вербална објашњења одговарају нивоу учениковог разумевања и да су праћена виyуелним
упутствима ако ученик има проблема у разумевању;
• да ученик добије довољно информација да може комплетирати задатак што самосталније;
• да постављање материјала и његово организовање помаже ученицима да лакше схвате упутство;
• да се не представи превише материјала у одређеном времену;
• да су одговарајући подстицаји изабрани према учениковом стилу и нивоу;
• да ученик добије адекватну награду
• да су подстицаји засновани на разумевању и мотивацији;

11. СМЕТЊЕ У ПОНАШАЊУ
Карактеристике: користи агресивно понашање да би се носило са различитим ситуацијама; повлачи
се или је мирно и пасивно већину времена; показује прекомерну активност, немир или немогућност
фокусирања на нешто; склоно регресији ка инфантилном понашању у стресним ситуацијама; често
плаче, чини се депресивно и неспретно, ретко се смеје; показује екстреман страх и анксиозност;
чини се да не препознаје основне емоције среће, туге, љутње или страха; увек реагује на исти начин,
као што су плач и ударање; не дозвољава да се додирује.

12. ИНТЕРВЕНЦИЈСКИ ПЛАН ПОНАШАЊА

13. ГОВОРНО ЈЕЗИЧКЕ СМЕТЊЕ
Постоје различите врсте поремећаја говора и језика код деце:
• Развојна дисфазија је поремећај говора и језика код којег је способност детета да говори или
разуме говор испод очекиваног за узраст
• Дисграфија је поремећај у писању, рукопис је нечитак, лоше постављен у простору странице, не
прати водораван правац.
• Дислексија је поремећај читања. Симптоми су: премештање редоследа слова у речи(од-до),
замена слова(б-д), изостављање слова, додавање слова. Јављају се и проблеми са памћењем
слова, довођењем у везу писаних и штампаних слова, повезивање слова у континуирани низ.

14. • СА КОЈОМ ПОПУЛАЦИЈОМ ДЕЦЕ СЕ ЈАВЉАЈУ
НАЈВЕЋИ ИЗАЗОВИ И ТЕШКОЋЕ?

15. 2.УКЉУЧИТЕ РОДИТЕЉЕ
• Они су вам најважнији сарадници и најбољи извор информација . Идеално је да први
састанак са њима буде пре почетка школске године
• Прва конверзација треба да буде упознавање са специфичностима, снагама и
изазовима. Породица може да вам помогне да прилагодите окружење детету како би
остварио пун потенцијал. Важно је поставити релна очекивања и успоставити поверење
• Сарадња и праћење напретка детета се одвија током целе године, уколико није могуће
организовати састанке, уводи се свеска комуникације.

16. 3.ПРИПРЕМИТЕ УЧИОНИЦУ
• У зависности од врсте сметњи коју ваш ученик има учионица мора бити прилагођена
тако да му обезбеђује укључивање и учење, а да при томе не ремети остале ученике у
учионици.
• Консултујте се са дефектологом која су прилагођавања неопходна према врсти сметње
коју ученик има.

17. АДХД
• Прва клупа
• Поред мирног вршњака
• Минимални видни и слушни подражаји
• Просторија без слика и других ометајућих фактора

18. ОШТЕЋЕЊЕ ВИДА
• Прва клупа
• Безбедан простор за кретање
• Најавити сваку промену у простору

19. ОШТЕЋЕЊЕ СЛУХА
• Прва клупа због читања са усана
• Обезбедити што више визуелних средстава (користити што више слика, предмета,
модела, видео записа за демонстрирање појава);

20. АУТИЗАМ
• Јасна структура
• Обележано место где седи и обележен намешатај
• Минимум ометајућих фактора (слике на зиду, осветљење, звучна изолација..)
• Обезбедити миран кутак

21. 4.ЕДУКУЈТЕ ВРШЊАКЕ И ПРОМОВИШИТЕ
СОЦИЈАЛНЕ ЦИЉЕВЕ
• У великом броју случајева ученици са сметњама у развоју имају проблем са успостављање
квалитетних социјалних веза и склапањем пријатељства.
• Усвајање социјалних вештина треба да буде саставни део ИОП-а
• Ученици морају да се упознају са специфичностима детета из одељења. Уколико им се на прави
начин представи проблем који ученик има и начини на који они могу да помогну, они ће
сарађивати и биће вам од велике помоћи.
• Направите распоред према којем ће сваки ученик недељу дана да буде друг заштитник.

22. ВРШЊАЧКА ПОДРШКА
Вршњаци могу помоћи :
• код усмеравања пажње
• код избора
• код промене играчака
• код обликовања социјалног понашања
• код оснаживања покушаја
• код подстицања разговора
• код чекања на ред
• код причања шале.

23. 5.САРАЂУЈТЕ НА ПРИМЕНИ ОБРАЗОВНИХ
ПРОГРАМА
• Изузетно је важно да урадите добру процену на основу које ћете да направите
педагошки профил и ИОП.
• Укључите све релевантне стручњаке и родитеље како бисте били сигурни да
располажете са потребним информацијама које ће бити од кључне важности
за добро постављање реалних циљева.
• Добра процена и постављени циљеви и исходи ће да помогну детету да
напредује али и вама да пратите да ли су стратегије и активности које сте
предвидели дале резултат.

24. 6. РАДИТЕ НА СТРАТЕГИЈАМА ЗА ПРОМЕНУ ПОНАШАЊА
• Добра процена.Откривање узрока неадекватног понашања.
• Израда интервенцијског плана за промену понашања.
• Тимски рад свих који раде са учеником.
• Сарадња са родитељима.
• Сарадња са дефектологом.
• Лице задужено за праћење понашања.