3. Доба уставобранитеља
Прва владавина кнеза Михаила окончана је Вучићевом
буном 1842. године.
Период владавине кнеза Александра Карађорђевића
1842-1858. познат је као доба уставобранитеља.
Кнез Александар је владао по Турском уставу уз
Државни савет у коме су седели уставобранитељи које
није могао да смени.
Кнез Александар Карађорђевић у
генералској униформи. Рад
Уроша Кнежевића 1852.
(Народни музеј, Београд)
4. Уставобранитељи
Залажу се за ограничавање власти владара уз помоћ
устава.
Најпознатији уставобранитељи су били: Тома Вучић
Перишић, Аврам Петронијевић, Јован Хаџић.
Тома Вучић Перишић
Аврам Петронијевић Јован Хаџић
5. Грађански законик 1844.
Најважнија тековина
уставобранитељске власти била
је доношење Грађанског законика
1844. године.
Законик је гарантовао основна
права свим грађанима, а приватна
имовина постала је сигурна.
Творац законика је Јован Хаџић.
Држава школује најбоље ђаке на
страним универзитетима
(паризлије).
Српски грађански законик
1844, дело Јована Хаџића
6. Развој културних установа
1838. Лицеј у Крагујевцу
(претеча универзитета)
1850. Артиљеријска школа
(претеча Војне академије)
1842. Друштво српске
словесности (претеча
САНУ) – Јован Стерија
Поповић
1844. Народни музеј
Народна библиотека и
позориште
Јован Стерија Поповић, рад Јована
Поповића
7. Начертаније 1844.
“Начертаније” је први
национални програм Срба.
Предвиђао је уједињење свих
Срба у једну државу, а потом
и стварање јужнословенске
државе Срба, Хрвата и Бугара.
Творац Начертанија је Илија
Гарашанин.
8. Револуција 1848.
Догађаји револуције 1848.
нису захватили Србију.
Уставобранитељски режим
послао је добровољце на челу
са Стеваном Книћанином у
Аустрију против Мађара.
За заслуге у рату против
Мађара Срби добијају
Војводство (1849-1860).
Катарина Ивановић: Стеван Книћанин, 1847.
9. Тенкина завера 1857.
Заверу је предводио
председник Државног савета
Стефан Стефановић Тенка.
Завера је сломљена, а
суровост кнежеве одмазде
зауставила је Порта.
Стефан Стефановић Тенка
10. Светоандрејска скупштина 1858.
Против кнеза Александра
Карађорђевића били су
уставобранитељи,
обреновићевци и млади
школовани чиновници
(либерали).
1858. Светоандрејска
скупштина је успела да свргне
кнеза Александра и поново
доведе на престо кнеза
Милоша Обреновића.
„Велика пивара", у којој је одржана
Светоандрејска народна скупштина
30. новембра 1858 — 31. јануара 1859.