2. ОПШТЕ ОДЛИКЕОПШТЕ ОДЛИКЕ
ЈедноћелијскиЈедноћелијски илиили
колонијалниколонијални еукариотскиеукариотски
организмиорганизми
ПокретниПокретни
ПричвршћениПричвршћени
Колоније са поделом радаКолоније са поделом рада
Хетеротрофи и аутотрофиХетеротрофи и аутотрофи
3. •ГРАЂАГРАЂА
ЋелијаЋелија
Танка и еластичнаТанка и еластична ћелћел.. мембранамембрана,,
чврста опна или љуштурицачврста опна или љуштурица
ЦитоплазмаЦитоплазма ––
ектоплазмаектоплазма
ендоплазмаендоплазма
Број и облик једара варира (1-100).Број и облик једара варира (1-100).
Некада са различитим улогамаНекада са различитим улогама
(велико и мало једро)(велико и мало једро)
4. ЦитоплазмаЦитоплазма
ЕКТОПЛАЗМАЕКТОПЛАЗМА – спољашњи, гушћи,– спољашњи, гушћи,
прозрачнији и хомогенији слој.прозрачнији и хомогенији слој.
Садржи контрактилнеСадржи контрактилне миофибрилемиофибриле
(актин, миозин);(актин, миозин); базалнабазална телатела
трепаља и бичева,трепаља и бичева, контрактилнеконтрактилне
вакуолевакуоле
ЕНДОПЛАЗМАЕНДОПЛАЗМА – унутрашњи, ређи,– унутрашњи, ређи,
зрнасти слој.зрнасти слој. Хромопласти,Хромопласти,
хранљиве вакуоле, једрахранљиве вакуоле, једра
7. ЈЕДРОЈЕДРО
Углавном једно једроУглавном једно једро
ТрепљариТрепљари::
Два типа једара:Два типа једара:
МакронуклеусМакронуклеус – вегетативно– вегетативно
једроједро
МикронуклеусМикронуклеус – генеративно– генеративно
једроједро
8. •Локомоторни органи:Локомоторни органи:
лажне ножицелажне ножице
(псеудоподије)(псеудоподије)
цитоплазматичницитоплазматични
изврати којиизврати који
настајунастају
преливањемпреливањем
цитоплазме сацитоплазме са
једног места наједног места на
другодруго
11. •ИсхранаИсхрана
Узимање хране:Узимање хране:
АутотрофноАутотрофно:: зелени бичаризелени бичари
ХолозојскиХолозојски: у раствореном стању: у раствореном стању
читавом површином тела (паразити ичитавом површином тела (паразити и
неки непаразити)неки непаразити)
ендо- и егзоцитозаендо- и егзоцитоза било којим деломбило којим делом
мембранемембране
ћелијска устаћелијска уста
ВарењеВарење
Хранљиве вакуолеХранљиве вакуоле
14. Бесполно размножавањеБесполно размножавање
Бинарна, проста деоба:Бинарна, проста деоба: деобадеоба
родитељске јединке на две приближно једнакеродитељске јединке на две приближно једнаке
ћерке ћелије.ћерке ћелије.
Код бичара је деобна раван уздужна, а кодКод бичара је деобна раван уздужна, а код
трепљара попречнатрепљара попречна
15. Бесполно размножавањеБесполно размножавање
Вишеструка, мултипна деобаВишеструка, мултипна деоба: код: код
спорозоа, саркодина и бичара. Најпре сеспорозоа, саркодина и бичара. Најпре се
једро вишеструко дели, па цитоплазмаједро вишеструко дели, па цитоплазма
ШизогонијаШизогонија или агамогонија-или агамогонија-
формирање вегетативних јединкиформирање вегетативних јединки
Гамогонија-Гамогонија- формирање полних ћелијаформирање полних ћелија
СпорогонијаСпорогонија ((Sporozoa)-Sporozoa)- мултипнамултипна
деоба оплођене јајне ћелиједеоба оплођене јајне ћелије
16. Бесполно размножавањеБесполно размножавање
ПлазмотомијаПлазмотомија: вишеједарне јединке се: вишеједарне јединке се
деле на две или више без деобе једраделе на две или више без деобе једра
ПупљењеПупљење: формирање спољашњих: формирање спољашњих
(егзогено пупљење) или унутрашњих(егзогено пупљење) или унутрашњих
израштаја (ендогено пупљење). Ако сеизраштаја (ендогено пупљење). Ако се
“пупољци” не одвајају од мајке ћелије“пупољци” не одвајају од мајке ћелије
настају колонијенастају колоније
17. Полно размножавањеПолно размножавање
СингамијаСингамија: формирање гамета мејозом: формирање гамета мејозом
(редукционом деобом) и њихово(редукционом деобом) и њихово
спајањеспајање
Изогамија-Изогамија- формирање једнаких гаметаформирање једнаких гамета
Анизогамија, хетерогамија-Анизогамија, хетерогамија- формирањеформирање
различитих гамета: микрогамети су мушки,различитих гамета: микрогамети су мушки,
ситнији са бичевима; макрогамети суситнији са бичевима; макрогамети су
женски, крупнији, без бичеваженски, крупнији, без бичева
АутогамијаАутогамија (трепљари):(трепљари):
18. Коњугација:Коњугација:
Привремено спајање две јединкеПривремено спајање две јединке
цитоплазматичним мостићемцитоплазматичним мостићем
Распадање и ишчезавањеРаспадање и ишчезавање
макронуклеусамакронуклеуса
Микронуклеуси обе јединке се деле 2Микронуклеуси обе јединке се деле 2
пута (мејоза)пута (мејоза)
Формирају се прво два, а затим по 4Формирају се прво два, а затим по 4
хаплоидна микронуклеуса од којих 3хаплоидна микронуклеуса од којих 3
ишчезавајуишчезавају
Преостало једро се дели на 2Преостало једро се дели на 2
Једно је мушко (миграторно), а другоЈедно је мушко (миграторно), а друго
женско (стационарно)женско (стационарно)
19. Коњугација:Коњугација:
Миграторно једро преко цитоплазматичногМиграторно једро преко цитоплазматичног
мостића прелази у другу јединку и спаја семостића прелази у другу јединку и спаја се
са стационарним и тако настајеса стационарним и тако настаје
СИНКАРИОНСИНКАРИОН
Затим се синкарион дели на пола, па јошЗатим се синкарион дели на пола, па још
два пута на поладва пута на пола
Тако настаје 8 нуклеуса од којих се 4Тако настаје 8 нуклеуса од којих се 4
диференцирају у МАКРОНУКЛЕУСЕ, а 4 удиференцирају у МАКРОНУКЛЕУСЕ, а 4 у
МИКРОНУКЛЕУСЕМИКРОНУКЛЕУСЕ
После коњугације се јединке деле два путаПосле коњугације се јединке деле два пута
бинарном деобом при чему новонасталебинарном деобом при чему новонастале
јединке по један макро- и микронуклеусјединке по један макро- и микронуклеус
22. КласификацијаКласификација
64.000 врста, више од половине фосилне64.000 врста, више од половине фосилне
4 велике групе4 велике групе
Хетеротрофни протисти са бичевимаХетеротрофни протисти са бичевима
(бичари)(бичари)
Хетеротрофни протисти амебоидногХетеротрофни протисти амебоидног
изгледаизгледа
Хетеротрофни протисти који образујуХетеротрофни протисти који образују
спореспоре
Хетеротрофни протисти са трепљамаХетеротрофни протисти са трепљама
