За ученике: V економске школе ''Раковица'' и Економске школа ''Нада Димић''

1. Гаметогенеза
Е К О Л О Г И Ј А
02.5.2012.
Виолета Ђурић
V eкономска школа ‘’Раковица’’
Економска школа ‘’Нада Димић’’
1 2
3

2. БИОЛОГИЈА РАЗВИЋА је научна дисциплина која
проучава индивидуално развиће организама.
Индивидуално развиће – онтогенеза – почиње
оплођеном јајном ћелијом (зигот) и завршава се
смрћу јединке.
Онтогенезу карактеришу неколико
карактеристичних периода:
пренатални период – (од зигота до изласка
јединки из екстраембрионалних завоја)
рођење – излазак из екстраембрионалних
завоја
постнатални период – започиње одмах по
рођењу и завршава се смрћу
Ембриологија је наука која проучава почетне
ступњеве индивидуалног развића, све до
рођења.
ГАМЕТОГЕНЕЗА
(гамет- полна ћелија)
Код човека постоји разлика између мушких и
женских гамета.
Мушки гамети – сперматозоиди су мали,
снабдевени бичем и веома покретљиви.
Женски гамети – јајнe ћелијe (овум) су крупне,
не крећу се.
Телесне (соматске) ћелије су различито
диференциране.
Репродуктивне ћелије (гамети) служе за
размножавање.
Клицине (герминативне, стем) ћелије нису
диференциране и од њих се формирају
гамети.
С П Е Р М А Т О Г Е Н Е З А
(стварање мушких полних ћелија) код
сисара, па и човека се одиграва у
семеним каналићима семеника (тестиса)
О О Г Е Н Е З А
(стварање женских полних ћелија) код
сисара па и човека као врсте, одвија се у
женским полним жлездама, јајницима –
оваријумима.

3. фаза ‘’размножавања’’
фаза раста
фаза сазревања
фаза преображаја
ембрионалнипериодпубертет

4. ФАЗА ‘’РАЗМНОЖАВАЊА’’
У овој фази клицине ћелије се деле митотичким деобама, на тај начин настају
сперматогоније које имају диплоидан број хромозома (2n). Мушкарци током
целог живота задржавају клицине ћелије па и у касним годинама могу
производити високо диференциране полне ћелије – сперматозоиде.
За разлику од женске деце, мушка деца се рађају са овим ћелијама које имају
способност сталних деоба, ову способност задржавају читавог живота, тако да
су мушкарци способни за репродукцију до краја живота (теоретски).
ФАЗА РАСТА
У полно зрелом мушкарцу (пубертет) одређени број сперматогонија циклично
и континуирано наставља процес сперматогенезе. Најпре долази до фазе
раста при чему разраслу сперматогонију називамо примарна сперматоцита
(или сперматоцита првог реда).
ФАЗА САЗРЕВАЊА
Сперматоците улазе у I мејотичку деобу при чему добијамо две сперматоците
II реда које садрже хаплоидан (n) број хромозома. Обе ћелије настављају
деобу, II мејотичку деобу и као резултат имамо 4 сперматиде са хаплоидним
бројем хромозома.
ФАЗА ПРЕОБРАЖАЈА
Настале сперматиде пролазе кроз процес спермиогенезе при чему настају 4
функционална сперматозоида.
Спермиогенезом округласте сперматиде са много цитоплазме и великим
једром постају ситни, вретенасти сперматозоиди.

5. ГЛАВЕНИ регион је елипсоидан, садржи
нуклеус, изнад кога је акрозом, који садржи
специфичне ензиме.
главени регион
вратни регион
репни регион
ВРАТНИ регион је кратак, са паром центриола
и спирално поређаним митохондријама.
РЕПНИ регион је дугачак бич који омогућава
покретљивост сперматозоида.
Тек кад уђу у изводне канале мушких полних
органа у којима се лучи семена течност
омогућена је њихова покретљивост.
У просеку код човека дневно се ствара око
120 милиона сперматозоида.
У гениталним одводима жена живе од 48 до
72сата.

6. Ништа у природи није тако фасцинантно као настанак живог бића. Једна од основних
одлика живих бића управо је способност да размножавањем добијају потомство којим
репродукују себе саме, односно врсту којој припадају. Тиме се обезбеђује континуитет
живота. Иако је разноврсност животињских врста велика, постоје два основна начина
њиховог размножавања -бесполно и полно.
Бесполно размножавање карактеристично је за мањи број врста и не укључује размену
генетичког материјала. Неки од начина бесполног размножавања су: деоба (постојећа
јединка се дели и настану две нове), пупљење (на једном делу тела јединке деобом
постојећих ћелија формира се изданак или пупољак који израсте у нов организам, и када
се он одвоји постане нова јединка) и регенерација (уколико се откину делови јединке,
сваки од тих делова способан је да надокнади, регенерише део који недостаје и створи
нову јединку).
Полно размножавање одликује већину животињских врста. У полним жлездама стварају
се полне ћелије (гамети) специјализованом деобом - мејозом. Она доводи до редукције
броја хромозома карактеристичних за врсту на половину - гамети имају хаплоидан број
хромозома.
Биологија развића проучава начине размножавања, ембрионално и послеембрионално
развиће, раст и старење. Коришћењем метода ембриологије, цитологије, биохемије и
молекуларне биологије она описује ступњеве развића, структуре које настајањем и
променама воде формирању одраслог организма и молекулска дешавања током тих
промена. Знања стечена у биологији развића користе се у разјашњавању постанка
различитих врста, а у медицини имају практичну примену (вештачко оплођење,
регенерација, клонирање).

7. Полне ћелије - гамети стварају се у полним жлездама јединки процесом гаметогенезе.
Постоје два типа гамета: женски и мушки. Женски гамети (јајне ћелије) настају у
оваријумима (јајницима), а мушки (сперматозоиди) у тестисима (семеницима).
Оваријуми и тестиси код највећег броја животиња развијају се у различитим јединкама -
женкама, односно мужјацима. Само мали број животиња развија оба типа полних
органа у једној јединки. То је хермафродитизам или двополност.
Женски и мушки гамет најчешће се веома разликују по величини и изгледу, а само код
малог броја врста они се стварају као једнаки. Гамети код човека се разликују : јајне
ћелије су крупне и непокретне, док су сперматозоиди ситни и покретљиви.
Код многих сисарских врста, укључујући и човека, мушке полне жлезде су представљене
парним семеницима (тестисима) који се састоје од семених каналића у којима се ствара
сперма са сперматозоидима.
Семеници у току ембрионалног развоја, настају у трбушној дупљи али, пошто
сперматозоиди не могу да сазревају на телесној температури, непосредно пре рођења
тестиси се смештају у семене кесице - скротуме, који се налазе ван тела. Уколико до
спуштања не дође и тестиси остану у трбушној дупљи, долази до поремећаја у стварању
сперматозоида и таква особа је стерилна, не може да има потомство. Међутим, ова
појава се успешно санира лаком хируршком интервенцијом или применом одређених
лекова.

8. фаза ‘’размножавања’’
фаза раста
фаза сазревања
ембрионалнипериодпубертет

9. ФАЗА ‘’РАЗМНОЖАВАЊА’’
У женском ембриону, врло рано, 3-4 недеље након оплођења издваја се око
50 клициних ћелија које се смештају у регион будућих полних жлезда
Оогенеза започиње клициним (ембрионалним) ћелијама - које се митотички
деле и увећавају број. Овим деобама настају оогоније. Ово је означено
као фаза размножавања.
Ембрионалне ћелије имају диплоидну гарнитуру хромозома. Обзиром да се
оне митотички деле све оогоније ће такође имати диплоидну гарнитуру
хромозома. На овај начин настаје велики број ћелија.
ФАЗА РАСТА
Оогоније улазе у фазу раста и диференцирају се у примарне ооците. Свака
примарна ооцита је окружена слојем фоликуларних ћелија (примарна ооцита
- примарни фоликул).
Женско дете се рађа са формираним примарним ооцитама. У тренутку
рођења женско дете има између 700 000 и 2 000 000 примарних ооцита. Број
примарних ооцита се до пубертета смањује.
ФАЗА САЗРЕВАЊА
У пубертету цео процес оогенезе се наставља тако што примарна ооцита
улази у мејотичку деобу. Овим почиње фаза сазревања.
Прва мејотичка деоба у оогенези је неправилна, тако да деобом примарне
ооците настају две ћелије различите по величини: крупна - секундарна
ооцита и ситна - примарна полоцита.
У другу мејотичку деобу улазе обе настале ћелије и то тако да се секундарна
ооцита дели на две ћелије опет различите по величини: настаје једна
крупна јајна ћелија и једна ситна секундарна полоцита.
Истовремено примарна полоцита се дели на две секундарне полоците.
Крајњи резултат оогенезе је да од једне примарне ооците настају 4 ћелије: 1
крупна - јајна ћелија и 3 секундарне полоците. Полоците се ресорбују,
пропадају. Све 4 ћелије имају хаплоидну гарнитуру хромозома.

10. Сваку примарну ооциту окружује слој
фоликуларних ћелија – примарни фоликул. У
пубертету примарни фоликул сазрева,
интензивно се деле фоликуларне ћелије и
образује се секундарни фоликул, који
омогућује исхрану ооците. Секундарни
фоликул расте и између фоликуларних ћелија
настаје шупљина испуњена течношћу –
терцијарни или Графов фоликул.
Jајна ћелија у својој цитоплазми садржи
жуманцетне грануле које ће омогућити
исхрану ембриона док он не успостави везу са
мајчиним организмом.

11. Када се заврши прва мејотичка деоба, наступа овулација, Графов фоликул прска,
секундарна ооцита се ослобађа и заједно са полоцитом пада у левкасто проширење
јајовода. Овулација се одиграва једном у току месеца.
Животни век јајне ћелије у утерусу је 24 сата, затим угине и ресорбује се.
Уколико не дође до оплођења (задебљали зидови утеруса су богати капиларима, и
тиме припремљени за развој плода) долази до прскања капилара што изазива
крварење – менструацију.
Менструални циклус почиње између 12. и 15. године (пубертет) и понавља се сваких
28 дана.
Престанак менструалног циклуса назива се менопауза. Постоје изразите индивидуалне
разлике у погледу животног доба у коме почиње и престаје менструални циклус,
дужине његовог трајања и обилности крварења. Непосредно по завршетку
менструалног крварења зидови утеруса (материце) се регенеришу и материца се
поново припрема за пријем и развитак ембриона. Ако дође до оплођења утерус и
капилари ће имати важну улогу у пријему ембриона. Уколико до оплођења не дође,
менструални циклус се понавља.
Сперматогенеза и оогенеза се налазе под утицајем нервног система и читавог низа
хормона који регулишу и контролишу ове процесе.
С обзиром на то да се полне ћелије стварају континуирано током дужег периода
живота, неповољни услови средине и старост јединке утичу на њихов квалитет.
Познато је да са старошћу количина и квалитет јајних ћелија опадају и да се у
ооцитама дешавају нежељене промене због све веће загађености животне средине. То
се одражава на потомство: са старошћу жене повећава се број неуспешних трудноћа и
неправилности у развоју ембриона. Да би се то избегло, женама старијим од 35 година
препоручује се амниоцентеза - контрола ћелија ембриона из амнионске течности. Тим
поступком се већ у првим месецима трудноће могу утврдити евентуални поремећаји у
геному.