SlideShare a Scribd company logo
1 of 23
Митохондрија 
Пероксизом 
Голџијев 
комплекс 
Грађа ћелије 
Једро 
Ендоплазматични ретикулум 
Рибозоми 
Плазма 
мембрана
ООРРГГААННИИЗЗААЦЦИИЈЈАА 
ЋЋЕЕЛЛИИЈЈЕЕ ЕЕУУККААРРИИООТТАА
Генерализована 
животињска 
ћелија 
Центриоле 
Нуклеолус 
Хроматин 
Једрова опна 
Нуцлеус 
Грануларни 
ендоплазматични 
ретикулум 
Рибозоми 
Глатки 
ендоплазматич 
ни ретикулум 
Пероксизом 
Голџијев 
комплекс 
Лизозом 
Митохондрија 
Плазма мембрана 
Елемент цитоскелета
Генерализована 
биљна ћелија 
Нуклеолус Једрова опна 
Хроматин 
Грануларни 
ендоплазматични 
ретикулум 
Рибозоми 
Глатки 
ендоплазматич 
ни ретикулум 
Голџијев 
комплекс 
Вакуола 
Плазма 
мембрана 
Пероксизом 
Митохондрија 
Елемент 
цитоскелета 
Ћелијски 
зид 
Хлоропласт
ЋЋЕЕЛЛИИЈЈССККЕЕ ООРРГГААННЕЕЛЛЕЕ-- 
УУННУУТТРРААШШЊЊЕЕ 
ММЕЕММББРРААННЕЕ 
 уу ууннууттрраашшњњооссттии ћћееллиијјее ооббррааззуујјее ччииттаавв 
ссииссттеемм ммееммббррааннаа ккоојјее ддееллее ћћееллиијјуу ннаа 
ооддеељљккее ззаа ооббааввљљаањњее ррааззллииччииттиихх 
ффууннккцциијјаа.. 
 ТТии ооддеељљцции ссуу ћћееллиијјссккее ооррггааннееллее.. 
 ЋЋееллиијјссккее ооррггааннееллее ммооггуу ббииттии ооббааввиијјееннее 
јјееддннооссттррууккоомм ииллии ддввооссттррууккоомм ммееммббрраанноомм,, 
ммааддаа ииммаа ии ооррггааннееллаа ии ссттррууккттуурраа уу ћћееллиијјии 
ккоојјее ннееммаајјуу ммееммббррааннуу..
 Цитоплазмине ооррггааннееллее ссее ммооггуу ггррууппииссааттии 
ппррееммаа ссррооддннооссттии њњииххооввиихх ффууннккцциијјаа уу ћћееллиијјии 
ннаа:: 
11.. ооррггааннееллее ккоојјее ууччеессттввуујјуу уу ппррооццеессииммаа ссииннттееззее; 
ппррииппааддаајјуу иимм ррииббооззооммии,, ееннддооппллааззммааттииччннии 
ррееттииккууллуумм,, ГГооллџџиијјеевв ккооммппллеекксс 
22.. ооррггааннееллее уу ккоојјииммаа ссее ссииннттееттиишшее ААТТПП:: 
ммииттооххооннддрриијјее ии ххллооррооппллаассттии 
33.. ооррггааннееллее уу ккоојјииммаа ссее ссккллааддиишшттее ххииддррооллииттииччккии 
ееннззииммии; ттоо ссуу:: ллииззооззооммии,, ппееррооккссииззооммии ии 
ввааккууооллее ббииљљннее ћћееллиијјее
ЦЦИИТТООССООЛЛ ИИ 
ЦЦИИТТООППЛЛААЗЗММАА  ЦЦииттооппллааззммаа ппррееддссттааввљљаа ууннууттрраашшњњии ссааддрржжаајј 
ћћееллиијјее,, ооддввоојјеенн оодд јјееддрраа,, уу ккооммее ссее ннааллааззее 
ћћееллиијјссккее ооррггааннееллее.. 
 ЦЦииттооппллааззммуу,, ддааккллее,, ччииннее 
– ццииттооссоолл ии 
– ћћееллиијјссккее ооррггааннееллее.. 
 ЦЦииттооссоолл јјее ддееоо ццииттооппллааззммее вваанн ћћееллиијјссккиихх 
ооррггааннееллаа ккоојјии ззааууззииммаа ооккоо 5555%% ууккууппннее ћћееллиијјссккее 
ззааппррееммииннее.. 
 УУ ццииттооссооллуу ссее ннааллааззее:: 
– ннаа ххииљљааддее ееннззииммаа ккоојјии ууччеессттввуујјуу уу ћћееллиијјссккоомм ммееттааббооллииззммуу;; 
– нниизз ррааззллииччииттиихх ппррооттееииннссккиихх ввллааккааннаа ккоојјаа ггррааддее ццииттооссккееллеетт 
((ћћееллиијјссккии ссккееллеетт));; 
– ггррааннууллее ((ззррннццаа)) ииссппууњњееннее ррееззееррввнниимм ммааттеерриијјааммаа,, ккааоо шшттоо ссуу 
ггррааннууллее ггллииккооггееннаа уу ћћееллиијјааммаа јјееттррее ии ммиишшиићћаа ииллии ввееллииккее 
ккааппљљииццее ммаассттии уу ммаасснниимм ћћееллиијјааммаа;; 
– ввееллииккии ббрроојј ррииббооззооммаа ннаа ккоојјииммаа ссее ссииннттееттиишшуу ппррооттееииннии 
ццииттооссооллаа ии ееннззииммии ккоојјии ууччеессттввуујјуу уу ћћееллиијјссккоомм ммееттааббооллииззммуу..
Рибозом 
и 
100 nm 
•Рибозоми су ћелијске 
структуре без 
мембране у којима се 
врши синтеза 
протеина. 
•То су једине 
“органеле” присутне и у 
прокариотској и у 
еукариотској ћелији. 
•Осим у цитосолу, 
налазе се и на 
мембранама 
ендоплазматичног 
ретикулума, у 
митохондријама и 
хлоропластима.
ГГРРААЂЂАА РРИИББООЗЗООММАА 
 ССууббјјееддииннииццее 
ррииббооззооммаа ннаассттаајјуу 
уу јјееддааррццееттуу.. 
 РРииббооззооммии ссее 
ссаассттоојјее оодд рр--РРННКК 
ии ппррооттееииннаа.. 
 ППррооккааррииооттссккии 
ррииббооззооммии ссуу 7700СС,, аа 
њњииххооввее ссууббјјееддииннииццее 
ссуу 5500СС ((ввееллииккаа)) ии 
3300СС ((ммааллаа)).. 
РРииббооззооммии ееууккааррииооттаа 
ссуу 8800СС,, ссаа 
ссууббјјееддииннииццааммаа 6600СС 
ии 4400СС.. 
 ИИззггрраађђееннии ссуу оодд 
ддввее ппооддјјееддииннииццее 
((ссууббјјееддииннииццее)) –– 
ввееллииккее ии ммааллее..
ФФууннккцциијјаа ррииббооззооммаа 
 ДДаа ббии ррииббооззооммии ооббааввљљааллии ссииннттееззуу ппррооттееииннаа ннееооппххоодднноо 
јјее ддаа ссее ввееллииккаа ии ммааллаа ссууббјјееддииннииццаа ууддрруужжее ии,, 
ииссттооввррееммеенноо,, ппооввеежжуу ссаа ии--РРННКК.. 
 ВВеећћии ббрроојј ррииббооззооммаа ппооввееззаанниихх 
ммооллееккууллоомм ии--РРННКК ооббррааззуујјее 
ппооллииррииббооззооммее.. 
 ППррееммаа ууппууттссттввуу ккоојјее јјее ссааддрржжаанноо 
уу ии--РРННКК,, ттррааннссппооррттннаа РРННКК 
ддооннооссии ааммииннооккииссееллииннее ддоо 
ррииббооззооммаа ггддее ссее ооннее ппооввееззуујјуу уу 
ппооллииппееппттииддннии ллааннаацц..
Лумен грануларног 
ендоплазматичног 
ретикулума (цистерне) 
Рибозоми 
Слободни 
рибозоми у 
цитоплазми 
ЕЕННДДООППЛЛААЗЗММААТТИИЧЧННИИ 
РРЕЕТТИИККУУЛЛУУММ 
200 nm
 Састоји ссее оодд ммееммббррааннаа ккоојјее ооггррааннииччаавваајјуу 
ууннууттрраашшњњее ппррооссттооррее ((ццииссттееррннее)) ии ппрруужжаајјуу ссее 
ггооттооввоо ккрроозз ччииттааввуу ћћееллиијјуу ((ппооппуутт ммрреежжее ппаа ооттууддаа 
ии ннааззиивв ллаатт.. rreettiiccuullууmm == ммрреежжаа;; ппооллооввииннуу оодд 
ууккууппнниихх ммееммббррааннаа уу ћћееллиијјии ччииннее ммееммббррааннее 
ееннддооппллааззммааттииччнноогг ррееттииккууллууммаа)).. 
 ППрруужжаа ссее оодд јјееддрраа,, оодд њњееггооввее ссппоољљаашшњњее 
ммееммббррааннее,, ппаа ккрроозз ћћееллиијјуу ддоо ссппоољљаашшњњее ћћееллиијјссккее 
ммееммббррааннее.. 
 ООссннооввннаа ууллооггаа ооввее ооррггааннееллее ((ддааљљее уу ттееккссттуу ббиићћее 
ооззннааччееннаа ккааоо ЕЕРР)) јјее ссииннттееззаа ррааззллииччииттиихх ммааттеерриијјаа 
ии њњииххоовв ттррааннссппоорртт ккрроозз ћћееллиијјуу.. 
 ППррееммаа ггрраађђии ии ууллооззии ррааззллииккуујјуу ссее ддвваа ооббллииккаа ЕЕРР-- 
аа :: 
– ррааппааввии ((ггррааннууллааррннии -- ГГЕЕРР)) ии 
– ггллааттккии ((ааггррааннууллааррннии –– ааГГЕЕРР)) ЕЕРР..
 РРааппааввии ((ггррааннууллааррннии)) ееннддооппллааззммааттииччннии ррееттииккууллуумм 
ооддллииккуујјее ппррииссууссттввоо ппооллииррииббооззооммаа ннаа ппоовврршшииннии 
ммееммббррааннее ккоојјаа јјее ооккррееннууттаа ккаа ццииттооссооллуу ((ооттууддаа ннааззиивв 
ррааппааввии ииллии ггррааннууллааррннии,, јјеерр ллаатт.. ггррааннууллуумм == ззррнноо)).. 
 ЊЊееггооввее ммееммббррааннее ооббррааззуујјуу ппллооччее ккоојјее ссуу ннаајјччеешшћћее 
ппооссттааввљљееннее ппааррааллееллнноо.. 
 ООвваајј ооббллиикк ЕЕРР--аа ггррааддии ссппоољљаашшњњуу ммееммббррааннуу јјееддрраа.. 
 ННаа ммееммббррааннааммаа ррааппааввоогг ЕЕРР--аа ооддввиијјаа ссее ссииннттееззаа ппррооттееииннаа 
уу ппооллииззооммииммаа.. 
 ППррооттееииннии ккоојјии ссее 
ссииннттееттиишшуу уу ррааппааввоомм 
ЕЕРР--уу ммооггуу ддаа ссее:: 
– ккооррииссттее ззаа ииззггррааддњњуу 
ћћееллиијјссккиихх ммееммббррааннаа;; 
– ттррааннссппооррттуујјуу ддоо ддррууггиихх 
ооррггааннееллаа ((ГГооллџџиијјееввоогг 
ааппааррааттаа,, ллииззооззооммаа)) 
– ииззббааццуујјуу уу ввааннћћееллиијјссккуу 
ссррееддииннуу ппррооццеессоомм 
ееггззооццииттооззее ((ссееккррееттооррннии 
ппррооттееииннии))..
Глатки ендоплазматични ррееттииккууллуумм 
Glatki 
endoplazmatični 
retikulum 
Lumen glatkog 
endoplazmatičnog 
retikulum 
200 nm 
Figure 7-11 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
 Глатки ееннддооппллааззммааттииччннии ррееттииккууллуумм ннее ссааддрржжии 
ррииббооззооммее ии уу ооббллииккуу јјее ццееввччииццаа ии ввееззииккууллаа.. УУллооггее 
ооввее ооррггааннееллее ссуу ммннооггооббрроојјннее:: 
– ссииннттееззаа ллииппииддаа,, ххооллеессттееррооллаа ии ффооссффооллииппииддаа 
((ииззггрраађђуујјуу ћћееллиијјссккее ммееммббррааннее)) 
– ссииннттееззаа ссттееррооиидднниихх ххооррммооннаа иизз ххооллеессттееррооллаа 
– ддееттооккссииккаацциијјаа ммннооггиихх шшттееттнниихх ссууппссттааннцции ((ппеессттииццииддии,, 
ккооннззееррввааннссии,, ллееккооввии,, ккааннццееррооггееннее ммааттеерриијјее ии ддрр..)) ккоојјуу 
вврршшее ћћееллиијјее јјееттррее,, ппллуућћаа,, ббууббррееггаа,, ццрреевваа 
((ддееттооккссииккаацциијјаа јјее ппррееттвваарраањњее ооттррооввнниихх ммааттеерриијјаа –– 
ттооккссииннаа,, уу ммаањњее шшттееттннее ии рраассттввооррљљииввее уу ввооддии ттааккоо ддаа 
ссее ммооггуу ииззббааццииттии иизз ооррггааннииззммаа ппууттеемм ммооккррааћћее)) 
– уу ммиишшиићћнниимм ћћееллиијјааммаа ииммаа ппооссееббннуу ууллооггуу уу 
ммааггааццииоонниирраањњуу јјооннаа CCaa ккоојјии јјее ннееооппххооддаанн ззаа ммиишшиићћннее 
ккооннттррааккцциијјее;; уу ооввиимм ћћееллиијјааммаа ссее ггллааттккии ЕЕРР ннааззиивваа 
ссааррккооппллааззммааттииччннии ррееттииккууллуумм.. 
 **ЛЛееккооввии,, ккааоо шшттоо јјее ннппрр.. ффееннооббааррббииттоолл ((ссррееддссттввоо ззаа ууммиирреењњее)),, ккоојјее ммаајјккаа ууззииммаа ттооккоомм ттррууддннооћћее 
ммооггуу ддаа оошшттееттее ооррггааннее ееммббррииооннаа.. УУ ћћееллиијјааммаа јјееттррее ееммббррииооннаа ссее ннааллааззии ммааллаа ккооллииччииннаа ггллааттккоогг ЕЕРР--аа 
ппаа ћћееллиијјее ееммббррииооннаа ннееммаајјуу ссппооссооббнноосстт ддаа оовваајј ллеекк ррааззггррааддее.. ККоодд ооддрраассллоогг ччооввееккаа ффееннооббааррббииттоолл 
ууттииччее ннаа ппооввеећћаањњее ккооллииччииннее ггллааттккоогг ЕЕРР--аа уу ћћееллиијјааммаа јјееттррее,, ччииммее ссее ппооввеећћаавваа ккооллииччииннаа ееннззииммаа ккоојјии 
ррааззггрраађђуујјее оовваајј ллеекк.. 
 ММааттеерриијјее ккоојјее ссуу ссттввооррееннее уу ЕЕРР--уу ((ллииппииддии,, ппррооттееииннии ии ддрр..)) ппааккуујјуу ссее уу ммааллее ввееззииккууллее,, ннааззввааннее 
ттррааннссппооррттннее ввееззииккууллее,, ии ооннее ссее ооддвваајјаајјуу оодд ЕЕРР--аа ии ккрреећћуу ддоо ссввоогг ццииљљаа:: ддоо ддррууггиихх ооррггааннееллаа ииллии 
ћћееллиијјссккее ммееммббррааннее,, ггддее ссее,, ииллии уу њњуу ууггрраађђуујјуу ииллии ииззббааццуујјуу уу ввааннћћееллиијјссккуу ссррееддииннуу..
ГГООЛЛЏЏИИЈЈЕЕВВ ААППААРРААТТ ((ККООММППЛЛЕЕККСС ииллии 
ооббллаасстт)) 
Vezikula 
cis strana 
Goldžijevog 
aparata 
Lumen 
Goldžijevog 
aparata 
Cisterne 
Vezikule 
trans strana 
Goldžijevog 
aparata 100 nm 
Figure 7-10 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc. 
 ООббррааззоовваањњее 
ппррооттееииннаа ии 
ллииппииддаа 
ппооччиињњее уу ЕЕРР--уу,, 
ааллии ссее уу њњееммуу 
ннее ооддииггрраавваа ддоо 
ккрраајјаа.. 
 ППррооттееииннии ссввоојјуу 
ккооннааччннуу 
ссттррууккттуурруу 
((ккввааттееррннееррннуу)) 
ссттииччуу уу 
ГГооллџџиијјееввоомм 
ааппааррааттуу,, шшттоо 
вваажжии ии ззаа 
ллииппииддее..
 Састоји се од низа спљоштених, ддииссккооииддааллнниихх ккеессииццаа 
((ццииссттееррннии)),, ккоојјее ссуу ммееђђууссооббнноо ссккоорроо ппааррааллееллнноо 
ппооссттааввљљееннее ((ккааоо ннаассллааггааннии ттаањњииррии)) ии ннаа ккрраајјееввииммаа 
ссуу ппрроошшииррееннее.. 
 УУзз њњиихх ссее ннааллааззее ммаањњее ииллии ввеећћее ввееззииккууллее 
((ммееххуурриићћии)) уу ккоојјииммаа ссее ннааллааззее ппррооииззввооддии ссииннттееззее 
ГГооллџџиијјееввоогг ааппааррааттаа..
 Материје синтетисане уу ЕЕРР--уу ддооппррееммаајјуу ссее 
ттррааннссппооррттнниимм ввееззииккууллааммаа ддоо ГГооллџџиијјееввоогг 
ааппааррааттаа ггддее ссее вврршшии њњииххооввоо ссааззрреевваањњее,, 
ооббееллеежжаавваањњее ии ссооррттиирраањњее ддаа ббии ссее ууссммееррииллии 
ккаа ттааччнноомм ооддррееддиишшттуу уу ћћееллиијјии.. 
 ГГооллџџиијјеевв ааппаарраатт,, ддааккллее,, ууппррааввљљаа ккррееттаањњеемм 
ммооллееккууллаа уу ћћееллиијјии.. ИИзз ЕЕРР--аа уу ГГооллџџиијјеевв ааппаарраатт 
ддооссппеевваајјуу:: 
– ссееккррееттооррннии ппррооттееииннии ((ооннии ккоојјее ћћее ћћееллиијјаа 
ееггззооццииттооззоомм ииззббааццииттии уу ммееђђуућћееллиијјссккии ппррооссттоорр;; ннппрр.. 
ииннссууллиинн уу ћћееллиијјааммаа ппааннккррееаассаа));; ттоо јјее ссееккррееттооррннаа 
ууллооггаа 
– ппррооттееииннии ии ллииппииддии ккоојјии ћћее ббииттии ппооссллааттии уу ћћееллиијјссккуу 
ммееммббррааннуу;; 
– ппррооттееииннии ((ееннззииммии)) ккоојјии ћћее ооббррааззооввааттии ллииззооззооммее.. 
 уу ббииљљнниимм ћћееллиијјааммаа уу ГГооллџџиијјееввоомм ааппааррааттуу ссее 
ооббааввљљаа ссииннттееззаа ппррооииззввооддаа ккоојјии ссуу ннааммеењњееннии 
ввааккууооллии,, ћћееллиијјссккоомм ззииддуу ии ппллааззммаа ммееммббррааннии..
lliitteerraattuurraa 
 hhttttpp::////wwwwww..bbiioonneett--sskkoollaa..ccoomm//ww//ĆĆeelliijjaa 
 ŠŠeerrbbaann,, MM,, NNaaddaa:: ĆĆeelliijjaa -- ssttrruukkttuurree ii oobblliiccii,, 
ZZUUNNSS,, BBeeooggrraadd,, 22000011 
 GGrroozzddaannoovviićć--Raaddoovvaannoovviićć,, JJeelleennaa:: 
CCiittoollooggiijjaa,, ZZUUNNSS,, BBeeooggrraadd,, 22000000 
 PPaannttiićć,, R,, V:: BBiioollooggiijjaa ććeelliijjee,, UUnniivveerrzziitteett uu 
BBeeooggrraadduu,, bbeeooggrraadd,, 11999977 
 DDiikklliićć,, Vuukkoossaavvaa,, KKoossaannoovviićć,, MMaarriijjaa,, DDuukkiićć,, 
SSmmiilljjkkaa,, NNiikkoolliišš,, JJoovvaannkkaa:: BBiioollooggiijjaa ssaa 
hhuummaannoomm ggeenneettiikkoomm,, **GGrraaffooppaann,, BBeeooggrraadd,, 
22000011

More Related Content

What's hot

Питание, бад и заболевания кишечника
Питание, бад и заболевания кишечникаПитание, бад и заболевания кишечника
Питание, бад и заболевания кишечникаNature's Sunshine Россия
 
Питание, бад и заболевания жкт 1
Питание, бад и заболевания жкт 1Питание, бад и заболевания жкт 1
Питание, бад и заболевания жкт 1Nature's Sunshine Россия
 
Заняття 18. Гормони переферичних залоз внутрішньої секреції. Ознаки гіпо- та ...
Заняття 18. Гормони переферичних залоз внутрішньої секреції. Ознаки гіпо- та ...Заняття 18. Гормони переферичних залоз внутрішньої секреції. Ознаки гіпо- та ...
Заняття 18. Гормони переферичних залоз внутрішньої секреції. Ознаки гіпо- та ...Ekaterinazlt
 
глпс. крым конго лихорадка
глпс. крым конго лихорадкаглпс. крым конго лихорадка
глпс. крым конго лихорадкаcdo_presentation
 
Презентация "Листая страницы каталога NSP: кардиопротекторы"
Презентация "Листая страницы каталога NSP: кардиопротекторы" Презентация "Листая страницы каталога NSP: кардиопротекторы"
Презентация "Листая страницы каталога NSP: кардиопротекторы" Nature's Sunshine Россия
 
предраковые заболевания шейки матки
предраковые заболевания шейки маткипредраковые заболевания шейки матки
предраковые заболевания шейки маткиcdo_presentation
 
Питание, бад и очищение организма
Питание, бад и очищение организмаПитание, бад и очищение организма
Питание, бад и очищение организмаNature's Sunshine Россия
 
Питание, бад и кишечные инфекции 2
Питание, бад и кишечные инфекции 2Питание, бад и кишечные инфекции 2
Питание, бад и кишечные инфекции 2Nature's Sunshine Россия
 
Питание, бад и кишечные инфекции
Питание, бад и кишечные инфекцииПитание, бад и кишечные инфекции
Питание, бад и кишечные инфекцииNature's Sunshine Россия
 
о компенсации части_родит._платы
о компенсации части_родит._платыо компенсации части_родит._платы
о компенсации части_родит._платыhimbaza
 
розвиток моторики л.м.патенко
розвиток моторики л.м.патенкорозвиток моторики л.м.патенко
розвиток моторики л.м.патенкоNatalyVeremieva
 
арт.гімнастика л.м.патенко
арт.гімнастика л.м.патенкоарт.гімнастика л.м.патенко
арт.гімнастика л.м.патенкоNatalyVeremieva
 
оки инвазивные
оки инвазивныеоки инвазивные
оки инвазивныеcdo_presentation
 
21. болезни печени и желчных путей (болезни желчного пузыря и жвп)
21. болезни печени и желчных путей (болезни желчного пузыря и жвп)21. болезни печени и желчных путей (болезни желчного пузыря и жвп)
21. болезни печени и желчных путей (болезни желчного пузыря и жвп)cdo_presentation
 
инфузионная терапия на догоспитальном этапе
инфузионная терапия на догоспитальном этапеинфузионная терапия на догоспитальном этапе
инфузионная терапия на догоспитальном этапеcdo_presentation
 
Ситуативне моделювання
Ситуативне моделюванняСитуативне моделювання
Ситуативне моделюванняnatali172020
 
эндокринное бесплодие
эндокринное бесплодиеэндокринное бесплодие
эндокринное бесплодиеcdo_presentation
 

What's hot (20)

Питание, бад и заболевания кишечника
Питание, бад и заболевания кишечникаПитание, бад и заболевания кишечника
Питание, бад и заболевания кишечника
 
Питание, бад и заболевания жкт 1
Питание, бад и заболевания жкт 1Питание, бад и заболевания жкт 1
Питание, бад и заболевания жкт 1
 
Заняття 18. Гормони переферичних залоз внутрішньої секреції. Ознаки гіпо- та ...
Заняття 18. Гормони переферичних залоз внутрішньої секреції. Ознаки гіпо- та ...Заняття 18. Гормони переферичних залоз внутрішньої секреції. Ознаки гіпо- та ...
Заняття 18. Гормони переферичних залоз внутрішньої секреції. Ознаки гіпо- та ...
 
глпс. крым конго лихорадка
глпс. крым конго лихорадкаглпс. крым конго лихорадка
глпс. крым конго лихорадка
 
Презентация "Листая страницы каталога NSP: кардиопротекторы"
Презентация "Листая страницы каталога NSP: кардиопротекторы" Презентация "Листая страницы каталога NSP: кардиопротекторы"
Презентация "Листая страницы каталога NSP: кардиопротекторы"
 
патология ш.м.
патология ш.м.патология ш.м.
патология ш.м.
 
предраковые заболевания шейки матки
предраковые заболевания шейки маткипредраковые заболевания шейки матки
предраковые заболевания шейки матки
 
Питание, бад и очищение организма
Питание, бад и очищение организмаПитание, бад и очищение организма
Питание, бад и очищение организма
 
регуляция мц
регуляция мцрегуляция мц
регуляция мц
 
Питание, бад и кишечные инфекции 2
Питание, бад и кишечные инфекции 2Питание, бад и кишечные инфекции 2
Питание, бад и кишечные инфекции 2
 
Питание, бад и кишечные инфекции
Питание, бад и кишечные инфекцииПитание, бад и кишечные инфекции
Питание, бад и кишечные инфекции
 
о компенсации части_родит._платы
о компенсации части_родит._платыо компенсации части_родит._платы
о компенсации части_родит._платы
 
розвиток моторики л.м.патенко
розвиток моторики л.м.патенкорозвиток моторики л.м.патенко
розвиток моторики л.м.патенко
 
арт.гімнастика л.м.патенко
арт.гімнастика л.м.патенкоарт.гімнастика л.м.патенко
арт.гімнастика л.м.патенко
 
оки инвазивные
оки инвазивныеоки инвазивные
оки инвазивные
 
21. болезни печени и желчных путей (болезни желчного пузыря и жвп)
21. болезни печени и желчных путей (болезни желчного пузыря и жвп)21. болезни печени и желчных путей (болезни желчного пузыря и жвп)
21. болезни печени и желчных путей (болезни желчного пузыря и жвп)
 
инфузионная терапия на догоспитальном этапе
инфузионная терапия на догоспитальном этапеинфузионная терапия на догоспитальном этапе
инфузионная терапия на догоспитальном этапе
 
153961
153961153961
153961
 
Ситуативне моделювання
Ситуативне моделюванняСитуативне моделювання
Ситуативне моделювання
 
эндокринное бесплодие
эндокринное бесплодиеэндокринное бесплодие
эндокринное бесплодие
 

Similar to Organele rbozomierga-111113124746-phpapp02 (1)

основні модулі (компоненти) комп'ютера
основні модулі (компоненти) комп'ютераосновні модулі (компоненти) комп'ютера
основні модулі (компоненти) комп'ютераVokhranov
 
оперативное акушерство. кесарево сечение в современном акушерстве
оперативное акушерство. кесарево сечение в современном акушерствеоперативное акушерство. кесарево сечение в современном акушерстве
оперативное акушерство. кесарево сечение в современном акушерствеcdo_presentation
 
лекция 8 torch-инфекции
лекция 8   torch-инфекциилекция 8   torch-инфекции
лекция 8 torch-инфекцииcdo_presentation
 
рак шейки матки
рак шейки маткирак шейки матки
рак шейки маткиcdo_presentation
 
особенности логопед.работы с детьми с овз
особенности логопед.работы с детьми с овзособенности логопед.работы с детьми с овз
особенности логопед.работы с детьми с овзnatali172020
 
особенности логопед.работы с детьми с овз
особенности логопед.работы с детьми с овзособенности логопед.работы с детьми с овз
особенности логопед.работы с детьми с овзnatali172020
 
кишечные токсикозы.
кишечные токсикозы.кишечные токсикозы.
кишечные токсикозы.cdo_presentation
 
26. болезни житовидной железы
26. болезни житовидной железы26. болезни житовидной железы
26. болезни житовидной железыcdo_presentation
 
3 егоров вгму
3  егоров  вгму3  егоров  вгму
3 егоров вгмуZCORPION
 
Презентация до педради №3
Презентация до педради №3 Презентация до педради №3
Презентация до педради №3 Ваня Рацин
 
лекция № 2 ока пищ_дых
лекция № 2 ока пищ_дыхлекция № 2 ока пищ_дых
лекция № 2 ока пищ_дыхlali100226
 
метод учебных проектов
метод учебных проектовметод учебных проектов
метод учебных проектовelena1811
 
Презентация "Листая страницы каталога NSP: нейропротекторы"
Презентация "Листая страницы каталога NSP: нейропротекторы"Презентация "Листая страницы каталога NSP: нейропротекторы"
Презентация "Листая страницы каталога NSP: нейропротекторы"Nature's Sunshine Россия
 
Основы генетики человека. Соматические и генетические риски облучения.
Основы генетики человека. Соматические и генетические риски облучения.Основы генетики человека. Соматические и генетические риски облучения.
Основы генетики человека. Соматические и генетические риски облучения.rorbic
 

Similar to Organele rbozomierga-111113124746-phpapp02 (1) (20)

основні модулі (компоненти) комп'ютера
основні модулі (компоненти) комп'ютераосновні модулі (компоненти) комп'ютера
основні модулі (компоненти) комп'ютера
 
оперативное акушерство. кесарево сечение в современном акушерстве
оперативное акушерство. кесарево сечение в современном акушерствеоперативное акушерство. кесарево сечение в современном акушерстве
оперативное акушерство. кесарево сечение в современном акушерстве
 
лекция 8 torch-инфекции
лекция 8   torch-инфекциилекция 8   torch-инфекции
лекция 8 torch-инфекции
 
рак шейки матки
рак шейки маткирак шейки матки
рак шейки матки
 
особенности логопед.работы с детьми с овз
особенности логопед.работы с детьми с овзособенности логопед.работы с детьми с овз
особенности логопед.работы с детьми с овз
 
особенности логопед.работы с детьми с овз
особенности логопед.работы с детьми с овзособенности логопед.работы с детьми с овз
особенности логопед.работы с детьми с овз
 
кишечные токсикозы.
кишечные токсикозы.кишечные токсикозы.
кишечные токсикозы.
 
26. болезни житовидной железы
26. болезни житовидной железы26. болезни житовидной железы
26. болезни житовидной железы
 
Lektsia№2-6
Lektsia№2-6Lektsia№2-6
Lektsia№2-6
 
3 егоров вгму
3  егоров  вгму3  егоров  вгму
3 егоров вгму
 
Презентация до педради №3
Презентация до педради №3 Презентация до педради №3
Презентация до педради №3
 
лекция № 2 ока пищ_дых
лекция № 2 ока пищ_дыхлекция № 2 ока пищ_дых
лекция № 2 ока пищ_дых
 
метод учебных проектов
метод учебных проектовметод учебных проектов
метод учебных проектов
 
эндометриоз.
эндометриоз.эндометриоз.
эндометриоз.
 
токсоплазмоз
токсоплазмозтоксоплазмоз
токсоплазмоз
 
Презентация "Листая страницы каталога NSP: нейропротекторы"
Презентация "Листая страницы каталога NSP: нейропротекторы"Презентация "Листая страницы каталога NSP: нейропротекторы"
Презентация "Листая страницы каталога NSP: нейропротекторы"
 
Основы генетики человека. Соматические и генетические риски облучения.
Основы генетики человека. Соматические и генетические риски облучения.Основы генетики человека. Соматические и генетические риски облучения.
Основы генетики человека. Соматические и генетические риски облучения.
 
эндометриоз
эндометриозэндометриоз
эндометриоз
 
врач хирург
врач хирургврач хирург
врач хирург
 
врач хирург
врач хирургврач хирург
врач хирург
 

More from Natasa Spasic

Hemijska građa zivih bica proteini.pdf
Hemijska građa zivih bica proteini.pdfHemijska građa zivih bica proteini.pdf
Hemijska građa zivih bica proteini.pdfNatasa Spasic
 
Ivotni cilus-razmnoavanje-i-rasejavanje-biljaa compress
Ivotni cilus-razmnoavanje-i-rasejavanje-biljaa compressIvotni cilus-razmnoavanje-i-rasejavanje-biljaa compress
Ivotni cilus-razmnoavanje-i-rasejavanje-biljaa compressNatasa Spasic
 
биотехнологија и-генетски-инжињеринг
биотехнологија и-генетски-инжињерингбиотехнологија и-генетски-инжињеринг
биотехнологија и-генетски-инжињерингNatasa Spasic
 
Dlscrib.com pdf-biosinteza-proteina-translacija-dl f5009cc8290bbe393e72c99475...
Dlscrib.com pdf-biosinteza-proteina-translacija-dl f5009cc8290bbe393e72c99475...Dlscrib.com pdf-biosinteza-proteina-translacija-dl f5009cc8290bbe393e72c99475...
Dlscrib.com pdf-biosinteza-proteina-translacija-dl f5009cc8290bbe393e72c99475...Natasa Spasic
 
Informacionimolekuli 170911035445 (1)
Informacionimolekuli 170911035445 (1)Informacionimolekuli 170911035445 (1)
Informacionimolekuli 170911035445 (1)Natasa Spasic
 
Promjeneugraiibrojuhromozoma 130225101510-phpapp01
Promjeneugraiibrojuhromozoma 130225101510-phpapp01Promjeneugraiibrojuhromozoma 130225101510-phpapp01
Promjeneugraiibrojuhromozoma 130225101510-phpapp01Natasa Spasic
 
Promenegenetickogmaterijala 101209041322-phpapp01
Promenegenetickogmaterijala 101209041322-phpapp01Promenegenetickogmaterijala 101209041322-phpapp01
Promenegenetickogmaterijala 101209041322-phpapp01Natasa Spasic
 
012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02Natasa Spasic
 
001koznisistemkicmenjaka 090428115054 phpapp02
001koznisistemkicmenjaka 090428115054 phpapp02001koznisistemkicmenjaka 090428115054 phpapp02
001koznisistemkicmenjaka 090428115054 phpapp02Natasa Spasic
 
Velikimozak 131116094021-phpapp01 (1)
Velikimozak 131116094021-phpapp01 (1)Velikimozak 131116094021-phpapp01 (1)
Velikimozak 131116094021-phpapp01 (1)Natasa Spasic
 
Random 140224044727-phpapp01
Random 140224044727-phpapp01Random 140224044727-phpapp01
Random 140224044727-phpapp01Natasa Spasic
 
Sistemorganazadisanje 120530091432-phpapp01 (1)
Sistemorganazadisanje 120530091432-phpapp01 (1)Sistemorganazadisanje 120530091432-phpapp01 (1)
Sistemorganazadisanje 120530091432-phpapp01 (1)Natasa Spasic
 
Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02Natasa Spasic
 
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01Natasa Spasic
 
012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02Natasa Spasic
 

More from Natasa Spasic (20)

PROTEINI.ppt
PROTEINI.pptPROTEINI.ppt
PROTEINI.ppt
 
PROTEINI.ppt
PROTEINI.pptPROTEINI.ppt
PROTEINI.ppt
 
Hemijska građa zivih bica proteini.pdf
Hemijska građa zivih bica proteini.pdfHemijska građa zivih bica proteini.pdf
Hemijska građa zivih bica proteini.pdf
 
REPLIKACIJA.pptx
REPLIKACIJA.pptxREPLIKACIJA.pptx
REPLIKACIJA.pptx
 
Ivotni cilus-razmnoavanje-i-rasejavanje-biljaa compress
Ivotni cilus-razmnoavanje-i-rasejavanje-biljaa compressIvotni cilus-razmnoavanje-i-rasejavanje-biljaa compress
Ivotni cilus-razmnoavanje-i-rasejavanje-biljaa compress
 
биотехнологија и-генетски-инжињеринг
биотехнологија и-генетски-инжињерингбиотехнологија и-генетски-инжињеринг
биотехнологија и-генетски-инжињеринг
 
Dlscrib.com pdf-biosinteza-proteina-translacija-dl f5009cc8290bbe393e72c99475...
Dlscrib.com pdf-biosinteza-proteina-translacija-dl f5009cc8290bbe393e72c99475...Dlscrib.com pdf-biosinteza-proteina-translacija-dl f5009cc8290bbe393e72c99475...
Dlscrib.com pdf-biosinteza-proteina-translacija-dl f5009cc8290bbe393e72c99475...
 
Informacionimolekuli 170911035445 (1)
Informacionimolekuli 170911035445 (1)Informacionimolekuli 170911035445 (1)
Informacionimolekuli 170911035445 (1)
 
Promjeneugraiibrojuhromozoma 130225101510-phpapp01
Promjeneugraiibrojuhromozoma 130225101510-phpapp01Promjeneugraiibrojuhromozoma 130225101510-phpapp01
Promjeneugraiibrojuhromozoma 130225101510-phpapp01
 
Promenegenetickogmaterijala 101209041322-phpapp01
Promenegenetickogmaterijala 101209041322-phpapp01Promenegenetickogmaterijala 101209041322-phpapp01
Promenegenetickogmaterijala 101209041322-phpapp01
 
012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02
 
001koznisistemkicmenjaka 090428115054 phpapp02
001koznisistemkicmenjaka 090428115054 phpapp02001koznisistemkicmenjaka 090428115054 phpapp02
001koznisistemkicmenjaka 090428115054 phpapp02
 
Nervni sistem uvod
Nervni sistem   uvodNervni sistem   uvod
Nervni sistem uvod
 
Velikimozak 131116094021-phpapp01 (1)
Velikimozak 131116094021-phpapp01 (1)Velikimozak 131116094021-phpapp01 (1)
Velikimozak 131116094021-phpapp01 (1)
 
Random 140224044727-phpapp01
Random 140224044727-phpapp01Random 140224044727-phpapp01
Random 140224044727-phpapp01
 
Geni+i+genom1
Geni+i+genom1Geni+i+genom1
Geni+i+genom1
 
Sistemorganazadisanje 120530091432-phpapp01 (1)
Sistemorganazadisanje 120530091432-phpapp01 (1)Sistemorganazadisanje 120530091432-phpapp01 (1)
Sistemorganazadisanje 120530091432-phpapp01 (1)
 
Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02
 
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
 
012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02
 

Organele rbozomierga-111113124746-phpapp02 (1)

  • 1. Митохондрија Пероксизом Голџијев комплекс Грађа ћелије Једро Ендоплазматични ретикулум Рибозоми Плазма мембрана
  • 3. Генерализована животињска ћелија Центриоле Нуклеолус Хроматин Једрова опна Нуцлеус Грануларни ендоплазматични ретикулум Рибозоми Глатки ендоплазматич ни ретикулум Пероксизом Голџијев комплекс Лизозом Митохондрија Плазма мембрана Елемент цитоскелета
  • 4. Генерализована биљна ћелија Нуклеолус Једрова опна Хроматин Грануларни ендоплазматични ретикулум Рибозоми Глатки ендоплазматич ни ретикулум Голџијев комплекс Вакуола Плазма мембрана Пероксизом Митохондрија Елемент цитоскелета Ћелијски зид Хлоропласт
  • 5. ЋЋЕЕЛЛИИЈЈССККЕЕ ООРРГГААННЕЕЛЛЕЕ-- УУННУУТТРРААШШЊЊЕЕ ММЕЕММББРРААННЕЕ  уу ууннууттрраашшњњооссттии ћћееллиијјее ооббррааззуујјее ччииттаавв ссииссттеемм ммееммббррааннаа ккоојјее ддееллее ћћееллиијјуу ннаа ооддеељљккее ззаа ооббааввљљаањњее ррааззллииччииттиихх ффууннккцциијјаа..  ТТии ооддеељљцции ссуу ћћееллиијјссккее ооррггааннееллее..  ЋЋееллиијјссккее ооррггааннееллее ммооггуу ббииттии ооббааввиијјееннее јјееддннооссттррууккоомм ииллии ддввооссттррууккоомм ммееммббрраанноомм,, ммааддаа ииммаа ии ооррггааннееллаа ии ссттррууккттуурраа уу ћћееллиијјии ккоојјее ннееммаајјуу ммееммббррааннуу..
  • 6.  Цитоплазмине ооррггааннееллее ссее ммооггуу ггррууппииссааттии ппррееммаа ссррооддннооссттии њњииххооввиихх ффууннккцциијјаа уу ћћееллиијјии ннаа:: 11.. ооррггааннееллее ккоојјее ууччеессттввуујјуу уу ппррооццеессииммаа ссииннттееззее; ппррииппааддаајјуу иимм ррииббооззооммии,, ееннддооппллааззммааттииччннии ррееттииккууллуумм,, ГГооллџџиијјеевв ккооммппллеекксс 22.. ооррггааннееллее уу ккоојјииммаа ссее ссииннттееттиишшее ААТТПП:: ммииттооххооннддрриијјее ии ххллооррооппллаассттии 33.. ооррггааннееллее уу ккоојјииммаа ссее ссккллааддиишшттее ххииддррооллииттииччккии ееннззииммии; ттоо ссуу:: ллииззооззооммии,, ппееррооккссииззооммии ии ввааккууооллее ббииљљннее ћћееллиијјее
  • 7. ЦЦИИТТООССООЛЛ ИИ ЦЦИИТТООППЛЛААЗЗММАА  ЦЦииттооппллааззммаа ппррееддссттааввљљаа ууннууттрраашшњњии ссааддрржжаајј ћћееллиијјее,, ооддввоојјеенн оодд јјееддрраа,, уу ккооммее ссее ннааллааззее ћћееллиијјссккее ооррггааннееллее..  ЦЦииттооппллааззммуу,, ддааккллее,, ччииннее – ццииттооссоолл ии – ћћееллиијјссккее ооррггааннееллее..  ЦЦииттооссоолл јјее ддееоо ццииттооппллааззммее вваанн ћћееллиијјссккиихх ооррггааннееллаа ккоојјии ззааууззииммаа ооккоо 5555%% ууккууппннее ћћееллиијјссккее ззааппррееммииннее..  УУ ццииттооссооллуу ссее ннааллааззее:: – ннаа ххииљљааддее ееннззииммаа ккоојјии ууччеессттввуујјуу уу ћћееллиијјссккоомм ммееттааббооллииззммуу;; – нниизз ррааззллииччииттиихх ппррооттееииннссккиихх ввллааккааннаа ккоојјаа ггррааддее ццииттооссккееллеетт ((ћћееллиијјссккии ссккееллеетт));; – ггррааннууллее ((ззррннццаа)) ииссппууњњееннее ррееззееррввнниимм ммааттеерриијјааммаа,, ккааоо шшттоо ссуу ггррааннууллее ггллииккооггееннаа уу ћћееллиијјааммаа јјееттррее ии ммиишшиићћаа ииллии ввееллииккее ккааппљљииццее ммаассттии уу ммаасснниимм ћћееллиијјааммаа;; – ввееллииккии ббрроојј ррииббооззооммаа ннаа ккоојјииммаа ссее ссииннттееттиишшуу ппррооттееииннии ццииттооссооллаа ии ееннззииммии ккоојјии ууччеессттввуујјуу уу ћћееллиијјссккоомм ммееттааббооллииззммуу..
  • 8. Рибозом и 100 nm •Рибозоми су ћелијске структуре без мембране у којима се врши синтеза протеина. •То су једине “органеле” присутне и у прокариотској и у еукариотској ћелији. •Осим у цитосолу, налазе се и на мембранама ендоплазматичног ретикулума, у митохондријама и хлоропластима.
  • 9. ГГРРААЂЂАА РРИИББООЗЗООММАА  ССууббјјееддииннииццее ррииббооззооммаа ннаассттаајјуу уу јјееддааррццееттуу..  РРииббооззооммии ссее ссаассттоојјее оодд рр--РРННКК ии ппррооттееииннаа..  ППррооккааррииооттссккии ррииббооззооммии ссуу 7700СС,, аа њњииххооввее ссууббјјееддииннииццее ссуу 5500СС ((ввееллииккаа)) ии 3300СС ((ммааллаа)).. РРииббооззооммии ееууккааррииооттаа ссуу 8800СС,, ссаа ссууббјјееддииннииццааммаа 6600СС ии 4400СС..  ИИззггрраађђееннии ссуу оодд ддввее ппооддјјееддииннииццее ((ссууббјјееддииннииццее)) –– ввееллииккее ии ммааллее..
  • 10. ФФууннккцциијјаа ррииббооззооммаа  ДДаа ббии ррииббооззооммии ооббааввљљааллии ссииннттееззуу ппррооттееииннаа ннееооппххоодднноо јјее ддаа ссее ввееллииккаа ии ммааллаа ссууббјјееддииннииццаа ууддрруужжее ии,, ииссттооввррееммеенноо,, ппооввеежжуу ссаа ии--РРННКК..  ВВеећћии ббрроојј ррииббооззооммаа ппооввееззаанниихх ммооллееккууллоомм ии--РРННКК ооббррааззуујјее ппооллииррииббооззооммее..  ППррееммаа ууппууттссттввуу ккоојјее јјее ссааддрржжаанноо уу ии--РРННКК,, ттррааннссппооррттннаа РРННКК ддооннооссии ааммииннооккииссееллииннее ддоо ррииббооззооммаа ггддее ссее ооннее ппооввееззуујјуу уу ппооллииппееппттииддннии ллааннаацц..
  • 11. Лумен грануларног ендоплазматичног ретикулума (цистерне) Рибозоми Слободни рибозоми у цитоплазми ЕЕННДДООППЛЛААЗЗММААТТИИЧЧННИИ РРЕЕТТИИККУУЛЛУУММ 200 nm
  • 12.
  • 13.  Састоји ссее оодд ммееммббррааннаа ккоојјее ооггррааннииччаавваајјуу ууннууттрраашшњњее ппррооссттооррее ((ццииссттееррннее)) ии ппрруужжаајјуу ссее ггооттооввоо ккрроозз ччииттааввуу ћћееллиијјуу ((ппооппуутт ммрреежжее ппаа ооттууддаа ии ннааззиивв ллаатт.. rreettiiccuullууmm == ммрреежжаа;; ппооллооввииннуу оодд ууккууппнниихх ммееммббррааннаа уу ћћееллиијјии ччииннее ммееммббррааннее ееннддооппллааззммааттииччнноогг ррееттииккууллууммаа))..  ППрруужжаа ссее оодд јјееддрраа,, оодд њњееггооввее ссппоољљаашшњњее ммееммббррааннее,, ппаа ккрроозз ћћееллиијјуу ддоо ссппоољљаашшњњее ћћееллиијјссккее ммееммббррааннее..  ООссннооввннаа ууллооггаа ооввее ооррггааннееллее ((ддааљљее уу ттееккссттуу ббиићћее ооззннааччееннаа ккааоо ЕЕРР)) јјее ссииннттееззаа ррааззллииччииттиихх ммааттеерриијјаа ии њњииххоовв ттррааннссппоорртт ккрроозз ћћееллиијјуу..  ППррееммаа ггрраађђии ии ууллооззии ррааззллииккуујјуу ссее ддвваа ооббллииккаа ЕЕРР-- аа :: – ррааппааввии ((ггррааннууллааррннии -- ГГЕЕРР)) ии – ггллааттккии ((ааггррааннууллааррннии –– ааГГЕЕРР)) ЕЕРР..
  • 14.  РРааппааввии ((ггррааннууллааррннии)) ееннддооппллааззммааттииччннии ррееттииккууллуумм ооддллииккуујјее ппррииссууссттввоо ппооллииррииббооззооммаа ннаа ппоовврршшииннии ммееммббррааннее ккоојјаа јјее ооккррееннууттаа ккаа ццииттооссооллуу ((ооттууддаа ннааззиивв ррааппааввии ииллии ггррааннууллааррннии,, јјеерр ллаатт.. ггррааннууллуумм == ззррнноо))..  ЊЊееггооввее ммееммббррааннее ооббррааззуујјуу ппллооччее ккоојјее ссуу ннаајјччеешшћћее ппооссттааввљљееннее ппааррааллееллнноо..  ООвваајј ооббллиикк ЕЕРР--аа ггррааддии ссппоољљаашшњњуу ммееммббррааннуу јјееддрраа..  ННаа ммееммббррааннааммаа ррааппааввоогг ЕЕРР--аа ооддввиијјаа ссее ссииннттееззаа ппррооттееииннаа уу ппооллииззооммииммаа..  ППррооттееииннии ккоојјии ссее ссииннттееттиишшуу уу ррааппааввоомм ЕЕРР--уу ммооггуу ддаа ссее:: – ккооррииссттее ззаа ииззггррааддњњуу ћћееллиијјссккиихх ммееммббррааннаа;; – ттррааннссппооррттуујјуу ддоо ддррууггиихх ооррггааннееллаа ((ГГооллџџиијјееввоогг ааппааррааттаа,, ллииззооззооммаа)) – ииззббааццуујјуу уу ввааннћћееллиијјссккуу ссррееддииннуу ппррооццеессоомм ееггззооццииттооззее ((ссееккррееттооррннии ппррооттееииннии))..
  • 15.
  • 16. Глатки ендоплазматични ррееттииккууллуумм Glatki endoplazmatični retikulum Lumen glatkog endoplazmatičnog retikulum 200 nm Figure 7-11 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
  • 17.  Глатки ееннддооппллааззммааттииччннии ррееттииккууллуумм ннее ссааддрржжии ррииббооззооммее ии уу ооббллииккуу јјее ццееввччииццаа ии ввееззииккууллаа.. УУллооггее ооввее ооррггааннееллее ссуу ммннооггооббрроојјннее:: – ссииннттееззаа ллииппииддаа,, ххооллеессттееррооллаа ии ффооссффооллииппииддаа ((ииззггрраађђуујјуу ћћееллиијјссккее ммееммббррааннее)) – ссииннттееззаа ссттееррооиидднниихх ххооррммооннаа иизз ххооллеессттееррооллаа – ддееттооккссииккаацциијјаа ммннооггиихх шшттееттнниихх ссууппссттааннцции ((ппеессттииццииддии,, ккооннззееррввааннссии,, ллееккооввии,, ккааннццееррооггееннее ммааттеерриијјее ии ддрр..)) ккоојјуу вврршшее ћћееллиијјее јјееттррее,, ппллуућћаа,, ббууббррееггаа,, ццрреевваа ((ддееттооккссииккаацциијјаа јјее ппррееттвваарраањњее ооттррооввнниихх ммааттеерриијјаа –– ттооккссииннаа,, уу ммаањњее шшттееттннее ии рраассттввооррљљииввее уу ввооддии ттааккоо ддаа ссее ммооггуу ииззббааццииттии иизз ооррггааннииззммаа ппууттеемм ммооккррааћћее)) – уу ммиишшиићћнниимм ћћееллиијјааммаа ииммаа ппооссееббннуу ууллооггуу уу ммааггааццииоонниирраањњуу јјооннаа CCaa ккоојјии јјее ннееооппххооддаанн ззаа ммиишшиићћннее ккооннттррааккцциијјее;; уу ооввиимм ћћееллиијјааммаа ссее ггллааттккии ЕЕРР ннааззиивваа ссааррккооппллааззммааттииччннии ррееттииккууллуумм..  **ЛЛееккооввии,, ккааоо шшттоо јјее ннппрр.. ффееннооббааррббииттоолл ((ссррееддссттввоо ззаа ууммиирреењњее)),, ккоојјее ммаајјккаа ууззииммаа ттооккоомм ттррууддннооћћее ммооггуу ддаа оошшттееттее ооррггааннее ееммббррииооннаа.. УУ ћћееллиијјааммаа јјееттррее ееммббррииооннаа ссее ннааллааззии ммааллаа ккооллииччииннаа ггллааттккоогг ЕЕРР--аа ппаа ћћееллиијјее ееммббррииооннаа ннееммаајјуу ссппооссооббнноосстт ддаа оовваајј ллеекк ррааззггррааддее.. ККоодд ооддрраассллоогг ччооввееккаа ффееннооббааррббииттоолл ууттииччее ннаа ппооввеећћаањњее ккооллииччииннее ггллааттккоогг ЕЕРР--аа уу ћћееллиијјааммаа јјееттррее,, ччииммее ссее ппооввеећћаавваа ккооллииччииннаа ееннззииммаа ккоојјии ррааззггрраађђуујјее оовваајј ллеекк..  ММааттеерриијјее ккоојјее ссуу ссттввооррееннее уу ЕЕРР--уу ((ллииппииддии,, ппррооттееииннии ии ддрр..)) ппааккуујјуу ссее уу ммааллее ввееззииккууллее,, ннааззввааннее ттррааннссппооррттннее ввееззииккууллее,, ии ооннее ссее ооддвваајјаајјуу оодд ЕЕРР--аа ии ккрреећћуу ддоо ссввоогг ццииљљаа:: ддоо ддррууггиихх ооррггааннееллаа ииллии ћћееллиијјссккее ммееммббррааннее,, ггддее ссее,, ииллии уу њњуу ууггрраађђуујјуу ииллии ииззббааццуујјуу уу ввааннћћееллиијјссккуу ссррееддииннуу..
  • 18. ГГООЛЛЏЏИИЈЈЕЕВВ ААППААРРААТТ ((ККООММППЛЛЕЕККСС ииллии ооббллаасстт)) Vezikula cis strana Goldžijevog aparata Lumen Goldžijevog aparata Cisterne Vezikule trans strana Goldžijevog aparata 100 nm Figure 7-10 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.  ООббррааззоовваањњее ппррооттееииннаа ии ллииппииддаа ппооччиињњее уу ЕЕРР--уу,, ааллии ссее уу њњееммуу ннее ооддииггрраавваа ддоо ккрраајјаа..  ППррооттееииннии ссввоојјуу ккооннааччннуу ссттррууккттуурруу ((ккввааттееррннееррннуу)) ссттииччуу уу ГГооллџџиијјееввоомм ааппааррааттуу,, шшттоо вваажжии ии ззаа ллииппииддее..
  • 19.  Састоји се од низа спљоштених, ддииссккооииддааллнниихх ккеессииццаа ((ццииссттееррннии)),, ккоојјее ссуу ммееђђууссооббнноо ссккоорроо ппааррааллееллнноо ппооссттааввљљееннее ((ккааоо ннаассллааггааннии ттаањњииррии)) ии ннаа ккрраајјееввииммаа ссуу ппрроошшииррееннее..  УУзз њњиихх ссее ннааллааззее ммаањњее ииллии ввеећћее ввееззииккууллее ((ммееххуурриићћии)) уу ккоојјииммаа ссее ннааллааззее ппррооииззввооддии ссииннттееззее ГГооллџџиијјееввоогг ааппааррааттаа..
  • 20.  Материје синтетисане уу ЕЕРР--уу ддооппррееммаајјуу ссее ттррааннссппооррттнниимм ввееззииккууллааммаа ддоо ГГооллџџиијјееввоогг ааппааррааттаа ггддее ссее вврршшии њњииххооввоо ссааззрреевваањњее,, ооббееллеежжаавваањњее ии ссооррттиирраањњее ддаа ббии ссее ууссммееррииллии ккаа ттааччнноомм ооддррееддиишшттуу уу ћћееллиијјии..  ГГооллџџиијјеевв ааппаарраатт,, ддааккллее,, ууппррааввљљаа ккррееттаањњеемм ммооллееккууллаа уу ћћееллиијјии.. ИИзз ЕЕРР--аа уу ГГооллџџиијјеевв ааппаарраатт ддооссппеевваајјуу:: – ссееккррееттооррннии ппррооттееииннии ((ооннии ккоојјее ћћее ћћееллиијјаа ееггззооццииттооззоомм ииззббааццииттии уу ммееђђуућћееллиијјссккии ппррооссттоорр;; ннппрр.. ииннссууллиинн уу ћћееллиијјааммаа ппааннккррееаассаа));; ттоо јјее ссееккррееттооррннаа ууллооггаа – ппррооттееииннии ии ллииппииддии ккоојјии ћћее ббииттии ппооссллааттии уу ћћееллиијјссккуу ммееммббррааннуу;; – ппррооттееииннии ((ееннззииммии)) ккоојјии ћћее ооббррааззооввааттии ллииззооззооммее..  уу ббииљљнниимм ћћееллиијјааммаа уу ГГооллџџиијјееввоомм ааппааррааттуу ссее ооббааввљљаа ссииннттееззаа ппррооииззввооддаа ккоојјии ссуу ннааммеењњееннии ввааккууооллии,, ћћееллиијјссккоомм ззииддуу ии ппллааззммаа ммееммббррааннии..
  • 21.
  • 22.
  • 23. lliitteerraattuurraa  hhttttpp::////wwwwww..bbiioonneett--sskkoollaa..ccoomm//ww//ĆĆeelliijjaa  ŠŠeerrbbaann,, MM,, NNaaddaa:: ĆĆeelliijjaa -- ssttrruukkttuurree ii oobblliiccii,, ZZUUNNSS,, BBeeooggrraadd,, 22000011  GGrroozzddaannoovviićć--Raaddoovvaannoovviićć,, JJeelleennaa:: CCiittoollooggiijjaa,, ZZUUNNSS,, BBeeooggrraadd,, 22000000  PPaannttiićć,, R,, V:: BBiioollooggiijjaa ććeelliijjee,, UUnniivveerrzziitteett uu BBeeooggrraadduu,, bbeeooggrraadd,, 11999977  DDiikklliićć,, Vuukkoossaavvaa,, KKoossaannoovviićć,, MMaarriijjaa,, DDuukkiićć,, SSmmiilljjkkaa,, NNiikkoolliišš,, JJoovvaannkkaa:: BBiioollooggiijjaa ssaa hhuummaannoomm ggeenneettiikkoomm,, **GGrraaffooppaann,, BBeeooggrraadd,, 22000011