2. Opšte osobine
• Radijalna simetrija
• Kod složenijih se
javlja troslojni
telesni zid
• Žive u vodi
sesilnim načinom
života
3. Građa - telesni zid
• DVOSLOJAN kod najjednostavnijih (Hydrozoa)
• TROSLOJAN kod složenijih (Scyphozoa i Anthozoa)
“usta”
tentakule
-pipci
gastro-
vaskularna
duplja
mezogleja
epidermis
žarna ćelija
senzorna
ćelija
žlezdana
ćelija
epitelo-
mišićna ćelija
4. EKTODERM
• Žarne ćelije (cnidocite) – najviše ih ima na tentakulama
• Mešak ispunjen otrovnom tečnošću u koju je
uronjen končić uvijen u spiralu
• Kada plen dotakne žarnu ćeliju, žarni konac se
oslobađa
• Otrov deluje paralitički
• Epitelomišićne ćelije – skraćivanje tela
• U osnovi imaju uzdužno postavljen kontraktilni
nastavak
• Nervne ćelije – zvezdastog oblika
• PO PRVI PUT U ŽIIVOTINJSKOM SVETU SE
JAVLJA NERVNI SISTEM (mrežast)
ENDODERM
• Epitelomišićne ćelije – sužavanje tela
– sa poprečnim kontraktilnim nastavkom
• Žlezdane ćelije
7. Građa – oblik tela
• Polipoidni:
– Tubularno telo
– Oko usnog otvora venac
tentakula
– Mala količina mezogleje
– Sesilni
• Meduzoidni:
– Izgled kišobrana ili zvona
– Usni otvor sa donje strane,
tentakule okrenute na dole
– Velika količina nećelijske
mezogleje
– Pokretne, slobodnoplivajuće
•Najčešće se meduzoidni i polipoidni oblici javljaju u smeni generacija
•Neke grupe Cnidaria imaju ili samo polipoidni (Hydra) ili samo meduzoidni
oblik (neke Sciphozoe)
8. Ishrana
• Knidarije su karnivori koji se hrane planktonom
(hidra, korali) ili sitnim ribama (morske sase)
• Hrana ulazi kroz usni otvor okružen pipcima –
tentakulama,
• Varenje se obavlja u dva stupnja:
– Prva faza - vanćelijsko: u gastrovaskularnoj duplji
enzimima koje luče ćelije endoderma
– Druga faza – unutarćelijsko: polusvarene čestice se
unose endocitozom u ćelije endoderma i vare u
hranljivim vakuolama
• Nesvareni delovi hrane izbacuju se kroz usni
otvor
9. Razmnožavanje
• BESPOLNO:
– Pupljenjem – polipoidni oblici (Hydra)
• POLNO:
– Meduzoidni oblici
– Odvojeni polovi
– Iz oplođenih jajnih ćelija razvija se larva
planula
– Kod hidre pred zimu – spermatozoidi iz jedne
jedinke prelaze u drugu, spajaju se sa jajnim
ćelijama koje dobijaju opnu i ostaju preko zime
neaktivne. Odrasla hidra ugine, a s proleća se
razvijaju male hidre
15. Koralni sprudovi
• Koralni polipi se razmnožavaju pupljenjem pri čemu se
novonastale jedinke ne odvajaju već ostaju zajedno
gradeći koloniju.
• Stalnim pupljenjem, koje se uvek odvija na vrhovima
grana, kolonija raste. Svaki pojedinačni polip, mekog
želatinoznog tela, luči skelet koji ga štiti. Kada polipi uginu
ostaje skelet koji se može nagomilavati i dostizati ogromne
dimenzije.
• Treba napomenuti da u obrazovanju sprudova, pored
skeleta korala, učestvuju i skeleti drugih životinja koje žive
sa koralima.
• Topla mora, gde najmanja zimska temperatura varira oko
20°S, pogoduju ovim životinjama tako da mogu dostići
dimenzije koje zadivljuju.
• Tako grane jednog tropskog korala mogu da budu više od
4m sa prečnikom većim od 2m.
16. • Veliki koralni greben je
najveći koralni greben
na svetu.
• Greben se nalazi u
Koralnom moru blizu
obale Kvinslenda na
severoistoku Australije.
• Najveći je koralni
ekosistem na svetu i
smatra se najvećom
živom formacijom na
planeti, a može se videti
iz svemira.
• Sastoji se od preko
2,900 pojedinačnih
grebena i 900 ostrva
razbacanih duž 3,000
kilometara na površini
od preko 344,400
kvadratnih kilometara.
17.
18. • Nagomilavanjem skeleta
obrazuju se podvodne stene,
sprudovi i atoli kao njihova
posebna vrsta.
• Atoli imaju oblik prstena
izgrađenog od korala, a u
središnjem delu je morska
voda.
• Rast skeleta ovih životinjica je
jako spor, smatra se da grana
prečnika 1 cm raste godišnje
2-10 cm. Neobično je važno
da određeni uslovi sredine,
pogotovo temperatura morske
vode, budu optimalni da bi i
sam rast to bio.
• U morima, gde su takvi uslovi
obezbeđeni, obrazuju se
sprudovi zaista impozantnih
razmera.
19. Ugroženost korala
• Idealno stanište za podvodni svet tropskih i
subtropskih mora predstavljaju koralne šume,
sprudovi i atoli. U njima živi mnoštvo raznovrsnih
riba, morskih zvezda, algi.
• Nemarnošću, nebrigom čoveka taj svet postaje
ozbiljno ugrožen.
Globalno zagrevanje, izazvano zagađenjem
sredine, uzima svoj pozamašan danak i u
koralima.
• Korali su vrlo osetljivi na temperaturna kolebanja i
vole topla mora. U pretoploj morskoj vodi korali se
naprosto skuvaju odbacuju alge, kojima se hrane
usled čega pobele i uginu. Takve, beživotne
korale napuštaju i životinje koje su tu nalazile
hranu i sklonište.
20. • Danas je sve više i više pobelelih
korala pri čemu se dešava da se neki
povrate u prethodno stanje, ali veliki
broj njih ugine.
• Po nekim podacima je 1998. god. bila
najpogubnija za korale jer ih je 16%
izbelelo ili uginulo.
• Po najcrnjim prognozama ako se u
narednih 10-tak godina ne zaustavi
zagađivanje sredine i rast temperature
doći će do potpunog uništenja korala.
21. Literatura
• B. Petrov, M. Kalezić, R. Konjević, D. Lakušić, S. Jovanović:
Biologija za II razred društveno-jezičkog smera, 2009
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd,
1977.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd,
1979.
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk
Karadžić, Beograd, 1986.
• http://www.bionet-skola.com/w/Dupljari
• http://www.bionet-skola.com/w/%C5%BDarnjaci
• http://www.bionet-skola.com/w/Rebrono%C5%A1e
• http://en.wikipedia.org/wiki/Cnidaria
