Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Protista goca

43,916 views

Published on

  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Protista goca

  1. 1. Protisti su najčešće jednoćelijski bakterijskiorganizmi koji mogu živeti u kolonijama. Protisti se dele na: -protiste sa bičevima -protiste sa trepljama -amebe -protisti koji grade spore
  2. 2. Kod KOLONIJALNIH protista odredjene jednike su sespecijalizovale za odredjene funkcije. Na površini se nalazi ĆELIJSKA MEMBRANA. Nekejedinke imaju zaštitnu opnu (PELIKULU) ili ZAŠTITNULJUŠTURU. Ljuštura, opna, daju stalan oblik protistima. Nepovoljne uslove mogu da prežive u obliku CISTE.Dobijaju zaštitnu opnu i ne razmnožavaju se. U membrani se nalaze receptori koji omogućavaju dareaguju na hemijske materije i na dodir. Neki trepljari i bičariposeduju OČNU MRLJU pa mogu da razlikuju svetlo i tamu. Neki protisti su veoma opasni paraziti dok su neki korisni iznačajne su karike u lancu ishrane.
  3. 3. Može biti: 1. Bezpolno – a) prostom deobom na jednake delove, b) dele se prvo jedra (multipna deoba) kod višejedranih. c) pupljenje – neravnomerna deoba jer je pupoljak uvek manji od jedinke od koje je nastao 2. Polno – konjugacija – same jedinke postaju gameti, manji su muški gameti, ali nekad su i iste veličine kod višejedarnih dele se mala jedra, dve jedinke se približe i preko mostića se razmenjuju genetički materijali. izogameti- morfološki isti gameti Anizogameti (heterogameti)- muški sitniji i pokretan a ženski krupniji i nepokretan
  4. 4. Prosta (binarna) deoba amebe
  5. 5. Najčešće upijaju hranljive materije celim telom, alineki protisti imaju i ćelijska usta. Nepotrebne materije mogu izbacivati egzocitozom,ili preko specijalnih otvora.
  6. 6. Kretanje se može obavljati preko :1. Pseudopodija – lažnih nožica – ceo ćelijski sadržaj se izliva u jednom pravcu i tako se kreću,2. Pomoću biča – koji grade mikrotubule,3. Pomoću treplji – koje su iste gradje kao bičevi, samo su kraći i mogu se nalaziti duž celog tela, ili na odredjenim delovima.4. Nepokretni – sesilni, sporozoe
  7. 7. Može biti:1. Gušća i homogena uz membranu2. Redja i zrnasta u unutrašnjosti sa organelama
  8. 8. Najčešće je ovalno ili prati oblik jedinke. Broj jedara je najčešće 1 ali ako ima više jedaraonda nisu iste veličine. Veliko (macro) jedro ima metaboličku ulogu, a malo(micro) jedro ima ulogu u razmnožavanju.
  9. 9. Mogu biti: 1. hranljive (liziranje hrane) 2. kontraktilne (koriste se zaosmoregulaciju, a preko njih se izbacuje višak vode)
  10. 10. Bičari su hetertrofni protisti, koji mogu biti jednoćelijskiili žive u kolonijama. Žive u slatkoj i slanoj vodi, a mogu biti i paraziti i to vrlopatogeni. Poseduju bič (jedan ili više) kojim se kreću. Akoposeduju više bičeva onda oni nisu iste dužine. Poseduju zaštitnu opnu – pelikulu koja im daje oblik. Sadrže: jedno jedro, jednu hranljivu vakuolu, nekiposeduju ćelijska usta, koja mogu a ne moraju da služe zaizbacivanje nesvarenih deoba, očnu mrlju i kontraktilnuvakuolu.
  11. 11. Razmnožavanje je bezpolno, uzdužnom deobom a kodnekih je moguć polni način razmnožavanja. Preživljavaju nepovoljne uslove u obliku ciste, a kiseonikupijaju celim telom.Trihomonas -Parazit, vrsta bičara. Poseduje venac bičeva. -Živi u crevu čoveka i polnim odvodima.
  12. 12. Pripanozoma izaziva bolest spavanja, koja počinjetemperaturom i groznicom. Leishmania Bičar koji izaziva bolest rana po koži.
  13. 13. Heterotrofni protisti sa bičevima (Trypanosoma sp.)
  14. 14. Amebe su protisti koji se kreću pomoću pseudofobija.Žive u slatkoj i slanoj vodi. Jednoćelijski su organizmi, a moguživeti i u kolonijama. Mogu biti paraziti. Gradja nema pelikulu, ali neke vrste mogu da gradeljušture.Kontraktilna vakuola slatkovodnih ima oblikmeska,jednojedarne su,imaju hranljive vakuole.Mogu da ciste
  15. 15. U citoplazmi se nalazi jedno jedro, ali više hranljivihvakuola koje razlažu hranljive sastojke koje su upili celompovršinom tela preko ćelijske membrane. Imaju kontraktilnu vakuolu, a nepovoljne uslove mogu daprežive u obliku ciste. Razmnožavanje:1. Pupljenje – bezpolno, prosta deoba2. Polno (ponekad) Dizenterična ameba izaziva dizenteriju i živi u crevu čoveka, a čovek se njome može zaraziti ako jede neoprano voće i povrće.
  16. 16. Heterotrofni protisti ameboidnog izgleda
  17. 17. Građa amebe 1. Pseudopodija u formiranju; 2. Ektoplazma; 3. Endoplazma; 4. Jedro; 5. 6. i 7. Hranljive vakuole; 8. Sitni organizam u hranljivoj vakuoli; 9. Kontraktilna vakuola; 10. Pseudopodija u povlačenju
  18. 18. Drugi naziv je ‚‚sporocista”. Ovi protisti su nepokretni, jerdobijaju čvrstu opnu pelikulu i tako prelaze u spore. Uglavnom su paraziti. Ne poseduju organele za izlučivanje. Razmnožavanje: smenom polne i bezpolne genracije. Plazmodijum – malarija – živi u crvenim krvnim zrncima.Razmnožava se bezpolno u čoveku a polno u MALARIČNOMKOMARCU. Kokcidije su vrste sporozoa koje nadapaju zečeve i ribe.
  19. 19. Trepljari su najrazvijenija vrsta protista.Kreću se pomoću treplji koje se mogu nalaziti na celom telu ilisamo na odredjenim delovima. Trepljari imaju stalan oblik zahvaljujući PELIKULI. U njima se nalazi:1. Više jedara (nejednake veličine)2. Micronucleus i macronucleus3. Dve kontraktilne vakuole4. Hranljivu vakuolu5. Usni otvor – citostom6. Ždrelo
  20. 20. Za ishranu koriste ŽDRELO, HRANLJIVU VAKUOLU, anesvarene materije izbacuju citopigom. Razmnožavanje:1. Bezpolno – poprečnom deobom (multipno)2. Polno – konjugacijom
  21. 21. Heterotrofni protisti sa trepljama
  22. 22. Građa ćelije trepljara1. Kontraktilna vakuola;2. Hranljiva vakuola;3. Makronukleus;4. Ektoplazma;5. Endoplazma;6. Citopig;7. Mikronukleus;8. Pelikula;9. Citostom;10. Citofarinks;11. Trihociste;12. Treplje.

×