3. •Deca – osetljivi deo populacije
•Formiranje pozitivnih higijenskih
navika u najranijem periodu i
sprovođenje dobre higijenske
prakse od presudnog su značaja
za zdravlje i prevenciju bolesti.
4. Lična higijena
•je odraz kulturnih navika i potreba je pojedinca, ali i
sredine u kojoj živi.
•Lična higijena je skup svih postupaka koje sprovodimo sa
ciljem očuvanja zdravlja i sprečavanja bolesti, održavanja
čistoće i lepote tela i očuvanja mentalnog zdravlja.
5. Šta je sve lična higijena?
•higijena tela i ruku
(pranje ruku, kupanje, tuširanje,
umivanje, pranje kose, pranje nogu,
higijena telesnih otvora – očiju, ušiju,
usta i zuba, genitalija,...);
•higijena ishrane;
•fizička aktivnost;
•higijena sna i odmora;
6. •mentalna higijena;
•higijena odeće i obuće;
•kozmetička sredstva;
•higijena u domaćinstvu;
•higijenski režim tokom boravka u
kolektivu;
•higijenski režim nastave...
7. 12/17/14
Higijena tela i ruku
•Održavanje čistoće tela, a naročito ruku,
bitan je preduslov za sprečavanje širenja
zaraznih bolesti.
•Koža je zaštitni omotač tela koji nas štiti
od mehaničkih povreda, infekcije i služi
kao regulator telesne toplote. Higijena
kože ima važnu ulogu u održavanju njene
funkcije i čuvanju zdravlja.
8. 12/17/14
•Gornji delovi kože se neprestano
obnavljaju, a odumrli slojevi se ljušte
zajedno s mašću, znojem, prašinom i
moraju se uklanjati redovnim pranjem,
kako bi koža mogla normalno da
funkcioniše.
•Prljavština na koži predstavlja povoljno
tlo za razmnožavanje mnogih
mikroorganizama.
9. Mikroorganizmi i infekcije
Mikroorganizmi su oku nevidljivi organizmi
koji se nalaze svuda u prirodi.
Mikroorganizmi se prema svojoj građi dele
na:
• bakterije,
• viruse,
• gljive i
• parazite.
10. Mikroorganizmi se prema delovanju
na ljude dele na:
• patogene koji izazivaju različite
zarazne bolesti,
• nepatogene koji su bezopasni, neki
od njih čak vrlo korisni u očuvanju
zdravlja i
• uslovno patogene koji se u nekim
delovima tela normalno nalaze ne
izazivajući smetnje, ali ako se nađu
na drugom mestu u ljudskom
organizmu izazivaju bolest.
11. Putevi i načini zaraze
Patogeni mikroorganizmi ulaze u čoveka direktno na
sledeće načine:
• UDISANJEM - Udisanjem čestica prašine ili kapljica,
patogen ulazi u sistem za disanje kroz nos ili usta (prehlada,
grip, boginje, tuberkuloza...)
• GUTANJEM - Gutanjem zaražene hrane ili vode, patogen
ulazi u sustav za varenje (proliv, dizenterija, kolera...)
• USAĐIVANJEM (INOKULACIJOM) - Kroz oštećenu
kožu (opekotine, posekotine, ogrebotine, ugrizi, ubodi
injekcije) patogen direktno ulazi u organizam (hepatitis B,
besnilo, tetanus...)
• KONTAKTOM – dodirom kože ili kose (vaške ili druga
parazitarna oboljenja....)
• POLNIM KONTAKTOM
12. Koje se bolesti najčešće prenose
prljavim rukama?
Patogeni mikroorganizmi ulaze u čoveka
indirektno (putem prljavih ruku) koje
služe kao prenosioci uzročnika.
• Crevne zarazne bolesti (trovanja hranom i
prolivi)
• Infekcije kože (akne, čirevi, infekcije rana)
• Virusne bolesti (prehlada, grip, herpes,
žutica tipa A)
• Parazitarne bolesti (ehinokokoza koju
izaziva pasja pantljičara ili toksoakaroza
izazvana glistama psa ili mačke i dr.)
13. Ko je najugroženiji?
•odojčad i mala djeca do pet godina starosti, jer im
je imunološki sistem još u razvoju,
•stariji ljudi, jer s godinama imunološki sistem slabi
i
•bolesnici, jer svaka bolest slabi imunološki sistem
14. Kako smanjiti rizik od zaraze?
Cilj održavanja higijene ne sme biti sterilnost tj. popuno
odstranjivanje svih mikroorganizama iz našeg
okruženja!
• PRANJEM - Topla voda, deterdžent ili prikladni
sapun često su dovoljni da unište više od 99% svih
mikroorganizama na rukama.
• PRIMENOM TOPLOTE - Pranjem rublja na
minimalno 60°C uništiće se većina patogena.
Pripremom hrane na visokim temperaturama,
dovoljno dugo, odnosno, HLAĐENJEM prethodno
termički obrađene hrane na odgovarajućim
temperaturama, smanjićete rizik od zaraze.
15. •DEZINFEKCIJOM - Dezinfekcija je postupak
kojim se broj mikroorganizama smanjuje na
prihvatljiv, neškodljiv broj. Dezinfekciono
sredstvo treba koristiti u sanitarnim
prostorijama, kuhinji, na podovima, nameštaju,
radnim površinama u uslužnim delatnostima... i
uvek kad nemamo pri ruci vodu i sapun za
pranje ruku i kad u kolektivu ili u porodici imamo
članove koji su posebno ugroženi.
•SUŠENJEM - Patogeni mikroorganizmi vole
vlagu. Peškiri, ubrusi, ogrtači za kupanje treba
uvek da budu suvi.
16. Higijena ruku
•Pravilna i redovna higijena ruku
(DOBRA HIGIJENSKA PRAKSA), dobar
je, jednostavan i jeftin način sprečavanja
širenja mnogih zaraznih bolesti koje se
mogu preneti nečistim rukama (obična
prehlada, grip, infektivni prolivi, zarazna
žutica, meningitis).
17. •Mikroorganizmi koji nisu stalno prisutni
na koži ruku, nego se povremeno na njoj
nakupljaju kontaktom sa raznim
površinama nazivamo tranzitorna
(prolazna) mikroflora.
•Mikroorganizmi koji su stalni 'stanovnici'
naše kože nazivamo rezidentna
(stalna) mikroflora (imaju veliku ulogu
u zaštiti od patogenih mikroorganizama).
18. •Dobrom higijenskom praksom
pranja ruku (pravilnim pranjem
ruku) uništava više od 99%
prolazne mikroflore, pa tako i
patogenih mikroorganizama!
19. Kada sve treba oprati ruke?
Uvek:
• kad izgledaju prljavo
• kad dolazite kući ili na radno mesto
Kod poslova u kuhinji:
• pre jela
• pre kuvanja
• nakon obrade sirovog povrća, mesa i ribe
Pri korišćenju sanitarnog čvora:
• posle WC-a
• pre i posle promene pelena
• nakon poslova oko zaprljanog rublja
20. Kod kontakta s kućnim ljubimcima:
• posle čišćenja pribora
• posle igre
Pri radu oko stana ili kuće:
• posle čišćenja
• posle rada oko cveća, sa zemljom i u vrtu
Kod poslova vezanih uz zdravstvene probleme:
• pre stavljanja kontaktnih sočiva
• pre davanja ili uzimanja lekova
• pre obrade manjih rana ili opekotina
• nakon dodira s izlučevinama (pljuvačka, iscedak iz
nosa, krv, povraćeni sadržaj)
• nakon nege nepokretnih bolesnika
21. Kako pravilno oprati ruke?
Iako se čini da je pranje ruku gotovo spontana
aktivnost, potrebno je prisetiti se nekoliko
važnih koraka koji osiguravaju efikasno
pranje:
• Skinite prstenje i sat.
• Nakvasite ruke pod mlazom tekuće tople
vode.
• Nanesite na ruke malo tečnog sapuna.
• Snažno trljajući rasporedite sapun i vodu po
celoj površini ruku, posebno pažljivo
između prstiju, na palčevima i na području
ispod noktiju.
22. •Isperite ruke pod mlazom tekuće
vode.
•Pažljivo osušite ruke koristeći suv
i čist peškir ili papirni ubrus,
pazeći da se što manje dodiruju
površine nakon završenog pranja
ruku.
•Slavinu treba, naročito na javnim
mestima, zatvoriti papirnim
ubrusom kojim smo obrisali ruke.
Za sušenje ruku mogu se koristiti i
uređaji, fenomati.
23. Šta kada pri ruci nema vode?
•Dezinfikujte ruke alkoholnim dezinficijensom.
–Sredinom 19. veka dr Ignaz Semmelweiss propagirao je
pranje ruku rastvorom hlora s ciljem smanjenja prenosa
zaraznih bolesti preko ruku kontaminiranih infektivnim
materijalom. Nakon uvođenja te mere u toj bolničkoj ustanovi
smrtnost je za nekoliko nedelja pala sa 12% na 3%.
Semmelweiss je zaključio da je pranje ruku dezinfekcionim
rastvorom hlora efikasnije od jednostavnog pranja ruku vodom
i sapunom.
–Međutim, već obično pranje ruku toplom tekućom vodom i
sapunom sprečiće širenje većine zaraznih bolesti koje se
mogu preneti rukama.
24. Kako koristiti dezinficijense?
•Dezinficijensi za ruke se primjenjuju samostalno,
bez prethodnog pranja ruku, ukoliko su ruke čiste,
bez vidljive zaprljanosti, utrljavanjem sredstva u kožu
prema uputstvima proizvođača, a najčešće je to oko
30 sekundi, sve dok se koža ne osuši.
•Ukoliko su ruke mehanički zaprljane, potrebno ih je
prethodno oprati tekućom vodom i sapunom, dobro
osušiti papirnim ubrusom (voda može da razredi
alkoholni dezinficijens i tako smanji njegovu
efikasnost), pa tek nakon toga naneti dezinfekciono
sredstvo za ruke.
25. •Našoj koži treba prirodna
masnoća i vlaga kako bi ostala
zdrava. Birajte pažljivo
sredstva za pranje ruku, jer uz
efikasno pranje (uklanjanje
svih patogenih
mikroorganizmama), moraju i
negovati kožu štiteći je od
isušivanja i odmašćivanja.
26. Higijena tela
•Kupanje (pre svega tuširanje) i umivanje treba
uvek obavljati tekućom vodom. Potrebno je
redovno tuširanje toplom vodom od 25 do 28
stepeni C uz upotrebu blagog sapuna.
•Pranje sunđerom treba izbegavati jer on
postaje rezervoar mikroorganizama.
•Suviše česta upotreba sapuna ne preporučuje
se zbog odstranjivanja masnog zaštitnog sloja,
jer dolazi do sušenja i oštećenja kože.
27. •Nakon završenog pranja telo
treba dobro istrljati frotirom, što
povoljno deluje na cirkulaciju.
28. Kozmetička sredstva
•dobra higijena je osnov za primenu kozmetičkih
sredstava.
•Mirisi dezodoransa i parfema nisu dobra zamena za
kupanje i tuširanje.
•Neutralna, blaga, proverena, zdravstveno bezbedna.
•Blag šampon za kosu i telo, dečiji sapun, puder i losion za
telo, vlažne maramice, najčešća su kozmetička sredstva
koja se koriste u održavanju higijene dece. Kako dete
postaje starije, a naročito u pubertetu, spektar kozmetičkih
sredstava postaje bogatiji. Najčešće je prvo sredstvo koje je
potrebno uključiti u negu i ulepšavanje dezodorans.
29. Pranje kose
•Folikuli na koži glave proizvode masnoću
koja održava kosu mekom. U koži se,
takođe, nalaze i znojne žlezde.
•Masnoća, znoj i deskvamirane (odumrle)
ćelije kože glave čine da koža izgleda
masno i prljavo ukoliko se ne pere redovno.
30. Kosa se održava čistom tako
što se:
•redovno pere šamponom (često su jeftini šamponi
jednako dobri kao i skupi);
•masira koža glave (taj postupak će odstraniti mrtve
ćelije, višak masnoće i prašinu);
•kosa dobro ispere nakon pranja;
•za dugu kosu koristi balzam koji je čini mekšom i
lakšom za raščešljavanje, dok na kratku kosu ne treba
stavljati balzam;
•koristi češalj sa široko postavljenim zupcima za
češljanje mokre kose;
•svako od ukućana koristi sopstvenim češljem ili
četkom
31. Vaške
•Vaška je parazitski insekt koji živi u kosi
ljudi gde polaže jaja (gnjde) i hrani se veoma
malim količinama krvi iz krvnih sudova
poglavine. Iako se o vaškama ne govori
mnogo, one su uobičajen problem, naročito u
kolektivnom smeštaju, među decom starosti
od 3 do 12 godina, češće kod devojčica nego
kod dečaka.
32. •Vaške nisu opasne, jer ne šire bolesti. Ujedi
mogu izazvati promene kože poglavine usled
perzistentnog češanja, zapaljenje, pa čak
infekciju kože glave.
•Veoma su zarazne, šire se lako, sa osobe na
osobu, fizičkim kontaktom, ali zajedničko
koričćenje odeće, posteljine, češlja i kape,
može da olakša prenošenje. Hrane se krvlju,
svakih 4-6 sati, ali mogu da prežive bez
hrane i 3 dana, bez domaćina!
33. •Vaške nisu znak nečistoće ili loše
lične higijene!
•Vašljivost može biti problem za decu
svih socioekonomskih nivoa, bez
obzira na učestalost sprovođenja
pranja i kupanja tela i kose. Ipak se
određenim merama, ličnim,
porodičnim i kolektivnim, može sprečiti
širenje vašljivosti ili reinfestacija dece
gnjidama.
34. Prevencija
•Nadzor nad higijenom kose i poglavine,
•upoznavanje dece sa opasnostima direktnog kontakta
sa glavama druge dece, korišćenje ličnih sredstava za
negu i ulepšavanje (gumice, šnalice, češljevi, marame,
šeširići),
•redovno pregledanje kose nakon pranja od strane
roditelja i patronažnih sestara,
•uporno lečenje
•nedovođenje vašljive dece u vrtić i školu,
•smanjenje broja dece u grupama, povećanje razmaka
između kreveta, unakrsan raspored dece prilikom
spavanja (glava-noge-glava), higijena posteljine, mere
su prevencije koje treba sprovoditi sa ciljem
sprečavanja širenja vašljivosti među decom u kolektivu.
35. Higijena očiju
•Oči imaju veoma razvijen odbrambeni
mehanizam i aktivno se štite od nečistoća.
•Ako se upala oka razvije, to znači da je
nečistoća bilo previše i da ih oko nije moglo da
savlada samo.
•U umivanje spada i umivanje očiju. Kod
prebrisavanja očiju (kod devojaka skidanje
šminke) pokreti treba da budu od spoljašnjeg
ugla oka prema unutrašnjem, u jednom pravcu,
jednom vaticom za jedno oko, drugom za drugo
oko.
36. Higijena usta i zuba
•Higijenu usta i zuba treba sprovoditi od pojave prvih zuba,
a naročito od pojave prvih stalnih zuba, svakodnevno,
redovno, nakon svakog jela, a najmanje dva puta dnevno –
posle doručka i pre spavanja.
•Između zuba ostaju ostaci hrane koji pogoduju stvaranju
zubnih naslaga (plakova) i razmnožavanju
mikroorganizama. Stvara se mlečna kiselina koja oštećuje
zubnu gleđ i dovodi do propadanja zuba.
37. 12/17/14
•Pasta za zube ne sme da
sadrži abrazivna sredstva
koja mogu oštetiti zubnu
gleđ. Izuzetno su korisne
paste sa dodatkom fluora
za prevenciju i suzbijanje
oboljenja zuba i desni.
•Od šeste godine pa na
dalje, mogu se koristiti
zubne paste za odrasle, ali
se nakon završenog pranja
zuba višak paste mora
obavezno ispljunuti, a ne
progutati.
38. 12/17/14
•Pranje treba da traje dovoljno
dugo, jer pažnju treba posvetiti
svakoj zubnoj površini!
•Voditi računa o četkici za zube,
dobro je isprati i ostaviti na čistom
i suvom mestu. Četkicu može da
koristi samo jedna osoba jer se
putem četkice mogu preneti neke
bolesti!
•Četkicu treba često menjati, na 2-
3 meseca.
•Za higijenu zuba i usne šupljine
postoje i tečnosti za ispiranje usta,
koje imaju funkciju dezinfekcije, a i
odstranjenja neugodnog zadaha.
39. 12/17/14
•Zube treba četkati malenim
kružnim pokretima, svakog
zasebno, sve zubne površine.
• Ne smeju se zaboraviti zadnji,
četkici teže dostupni zubi. Pokreti
levo-desno ne postižu željeni
učinak i mogu izazvati oštećenja.
•Četkica za zube mora biti
odgovarajuće veličine, napravljena
od mekih do srednje tvrdih
sintetičkih vlakana.
•Posećivati stomatologa redovno,
čak i kada nema vidljvih problema!
40. Hrana prijatelj zuba:
•Voditi računa o ishrani, jer postoji hrana koja
pogoduje zubnom kvaru i hrana koja je «prijatelj»
zuba!
•Svakodnevno treba jesti raznovrsnu hranu i
svaki obrok završiti čašom vode koja spere hranu
sa zuba i usta.
•Raznovrsno povrće, voće, mleko i sir su prijatelji
zuba, sadrže minerale koji pomažu održavanju
zubne gleđi.
•Treba izbegavati slatkiše i zaslađena pića,
naročito ona sa visokim sadržajem šećera i
kiseline.
41. Higijena nosa, kijanja i
kašljanja
•Kašljanjem i kijanjem iz disajnih organa
izlaze sitne kapljice (Fligeove kapljice) koje
sadrže mnoge štetne mikroorganizme, koji
mogu dospeti u nos ili usta drugih osoba i
tako ih zaraziti. Ispljuvak takođe može biti
opasan kao izvor zaraze.
42. •Za uklanjanje sekreta iz nosa najpogodnije
su papirne maramice za jednokratnu
upotrebu, koje se posle upotrebe ne smeju
odložiti na nepodesna mesta u prostoriji, jer
mogu da postanu novi izvor zaraze.
•Pri kijanju i kašljanju treba zaštititi usta
papirnom maramicom za jednokratnu
upotrebu i paziti da ne dođe do rasipanja
kapljica sekreta u okolinu.
• Kod kašljanja i kijanja
glavu treba okrenuti od
drugih ljudi i od namirnica.
•Posle brisanja nosa je
potrebno oprati ruke.
43. Higijena genitalnih organa
•Higijena spoljašnjih polnih organa i dečaka i devojčica
treba da se obavlja svaki dan.
•Koristi se blag dečiji sapun i topla voda, izuzev u slučaju
kada se dete žali na peckanje u predelu genitalija, kada se
pranje obavlja samo toplom vodom.
•Pranje se preporučuje svaki put nakon pražnjenja stolice,
a u izuzetnim situacijama za higijenu genitalnog predela
mogu da se koriste i vlažne maramice, bez alkohola i
drugih nadražujućih sredstava. Nakon brižnog sušenja je
potrebno je naneti neutralni krem.
44. Higijena stopala
•Noge je potrebno redovno (barem jednom dnevno)
oprati sapunom i toplom tekućom vodom, i što je
posebno važno, stopala nakon pranja treba dobro
obrisati, da budu potpuno suva, naročito između prstiju
gde može da se nakupi više bakterija i gljivica nego bilo
gde drugde na koži. Vlažna stopala pogoduju razvoju
gljivica!
•Nokti trebaju da budu ravno podsečeni, pri čemu treba
paziti da ne urastu u meso.
45. •Kod nekih ljudi dolazi do pojačanog
znojenja stopala, posebno ako se nosi
neprikladna obuća i čarape.
•Preporučuju se obuća i čarape od
prirodnih materijala
•Neophodno je menjanje obuće ili pak
provetravanje i «disanje» obuće,
promena uložaka
•Mogu se koristiti i dečiji ili specijalni
puderi za negu kože stopala, ukoliko je
potrebno.
46. 12/17/14
Higijena odeće i obuće
•Obuća mora biti udobna i funkcionalna,
anatomski prilagođena, izrađena od prirodnih
materijala koji omogućavaju dobru
prozračnost. Obuću je potrebno redovno
čistiti.
•Cipele treba redovno menjati, provetravati
(što je dete starije pogodniji je spoljašnji
ambijent), četkati, prati (mnogo obuće se
može mašinski ili ručno oprati) i mazati da bi
izgledali lepše, da bi obuća duže trajala i da
bi manje ružno mirisala.
47. 12/17/14
Higijena odeće i obuće
•Odeća moga biti uvek uredna i čista,
izrađena od tkanine koja se može iskuvavati
i peglati. S higijenskog aspekta najprikladnija
je pamučna odeća. Ona se lako pere, meka
je i prozračna i upija vlagu, a takođe se i lako
održava.
•Odeća se mora redovno prati i održavati.
48. Higijena sna i odmora
•Nakon napornog rada, igranja i vežbanja,
javlja se umor.
•To je, u stvari, osećaj koji se razvija kada naš
mozak želi da ukaže kako je potrebno da se
prekine sa aktivnostima kako bi se obnovila
snaga i koncentracija.
•Najbolji način da se odmori telo i da se
opuste misli je san. San je ujedno i vreme
kada dečiji organizam raste. Redovan san je
zato veoma značajna zdravstvena navika.
49. •Nedostatak sna i odmora može
veoma loše uticati na fizičke i
mentalne sposobnosti dece.
• Može biti uzrok zevanja, umora,
loše naravi i razdražljivosti deteta.
Školska deca mogu patiti od
nedostatka koncentracije,
usporenosti i zaboravnosti, što
može biti razlog postizanja lošijeg
uspeha u školi.
50. •Najčešći razlozi za nedovoljno sna i
odmora su dugo gledanje TV
programa, TV ili kompjuterske igrice,
fizička neaktivnost, izmenjen režim
dana, duži izlasci i druženje, a ređe su
razlog uzbuđenje, uznemirenost, strah
ili zabrinutost i nesanica deteta.
•Ne treba zaboraviti da mogući razlog
nesanici može biti i konzumiranje
hrane i napitaka sa kofeinom (kola
pića, „energetska“ pića, čokolada i
kafa).
51. Koliko je sna potrebnoKoliko je sna potrebno
deci različitog uzrasta?deci različitog uzrasta?
•1 godina - oko 14.5 sati sna
•2 godine - 13 sati
•5 godina - 11 sati
•10 godina - 10 sati
•16 godina - 8.5 sati.
52. •Deca u vreme naglog rasta i razvoja
mogu imati potrebu za neuobičajeno
dugim spavanjem.
•Razlog za to je veoma intenzivan rast
i veliki utrošak energije koji se
najlakše nadoknađuje pravilnom
ishranom i dovoljno dugim spavanjem.
53. 12/17/14
Mentalna higijena
•Mentalna higijena je naučna disciplina koja
se bavi zaštitom i unapređenjem mentalnog
(duševnog) zdravlja, koristeći u tu svrhu
različite mere, tehnike i metode.
54. 12/17/14
Odlike mentalno stabilne i
zrele ličnosti:
•Osobe koje su odolele svim uticajima spoljne
sredine i nisu prešle granicu fiziološkog optimuma
odlikuju:
–emocionalna zrelost,
–sposobnost da voli i da pruža okolini uvek više nego što
okolina od nje očekuje,
–postojanost i izdržljivost u radu,
–istrajnost,
–sposobnost da savlada neuspeh i neugodnosti,
–uspešnost, odlučnost,
–sposobnost za samostalno donošenje odluka,
–nezavisnost od tuđe pomoći (osim u slučaju fizičke
onesposobljenosti).
55. 12/17/14
•Mentalno stabilna ličnost je:
–sposobna za saradnju sa drugima,
ispoljava tolerantnost sa
saradnicima i pretpostavljenima,
–ume da sasluša druge i da prihvati
tuđa mišljenja,
–produktivna je u porodičnom,
profesionalnom i socijalnom
ambijentu.
