2. Frojd je govorio da je zdrava ličnost ona koja može da voli i gradi.
Maslov je smatrao da je to samoostvarena ličnost.
Psiholozi različito određuju šta je psihičko zdravlje, odnosno koje su
karakteristike zrele ličnosti. Ipak, većina se slaže da su to sledeće odlike :
1. Realističnost (u procenjivanju sebe i sveta)
2. Samokontrola (sposobnost upravljanja svojim doživljavanjima i ponašanjem)
3. Samopoštovanje (prihvatanje sebe kao vredne i poštovanja dostojanstvene
osobe)
4. Sposobnost za bliske odnose (sposobnost da se razvije zrela, stabilna
emocionalna veza sa bliskim osobama, empatiju, tolerisanje razlika i realna
očekivanja od drugih)
5. Želja za samoostvarenjem (ispoljava se kroz elan i entuzijazam u radu)

3. NEKAD su se psihički poremećaji delili na samo dve kategorije
– neuroze i psihoze.
Neuroze su bile lakši psihički poremećaji čije su zajedničke
odlike anksioznost, neprilagođenost i nezadovoljstvo.
U psihoze su se svrstavali teški psihički poremećaji koji su
dovodili do gubitka kontakata sa realnošću i za koje bi bilo
neophodno lečenje.
1 . Neuroze
(Anksiozni poremećaj i Somatoformni
poremećaj)
2. Psihoze
(Shizofrenija)
3. Poremećaji raspoloženja
(Depresija, Manija i bipolarni poremećaji)
DANAS se psihički poremećaji dele na :

4. Poremećaji ličnosti uzrokuju dugotrajne obrazce unutrašnjeg doživljavanja i ponašanja
koji odstupaju od očekivanja društva u celini , koji su prožimajući, kruti i stabilni tokom
vremena i koji vode nelagodnosti ili lošem funkcionisanju.
* Poremećaji počinju da se ispoljavaju najkasnije u adolescenciji ili ranom odraslom
dobu, a nisu posledica zdravstvenih problema (mentalnih i fizičkih), niti zloupotrebe
droga, alkohola, lekova. Osnovni poremećaj je poremećaj strukture ličnosti, koji se
ispolja va kroz poremećeno ponašanje.

5. Prvobitan naziv za osobu koja ima antisocijalni
poremećaj ličnosti je “psihopatska” ili “sociopatska”
ličnost.
Osobe koje imaju ovaj poremećaj neosetljive su za
osećanja drugih, ne poštuju moralne norme i pravila
ponašašanja, imaju nisku toleranciju na frustraciju,
jako ispoljavaju agresiju te su neretko grubi pa i
nasilni prema drugima, često su počinioci krivičnih
dela, ne osećaju odgovornost za svoje postupke niti
mogu da se korigiraju.
Antisocijalni poremećaj ličnosti se najčešće sreće kod
ubica, ratnih zločinaca, lopova, narkomana, huligana.
Mogu se videti u kriminalističkim serijama i filmovima.
Za te osobe je prihvatljiv i ispravan devijantan
način na koji misle, osećaju i postupaju. Zato se
neretko obraćaju za stručnu pomoć.

6. Shizofrenija je jedan od najtežih psihičkih poremećaja,
koji odlikuje razgradnja (dezorganizacija) gotovo svih
fizičkih finkcija – opažanja , mišljenja, pamćenja,
emocija, motivacije , a ponekad i razgradnja jezika i
motorike.
Mišljenje je poremećeno – misli su nepovezane,
skokovite, a govor besmislen. Uz to, mišljenju
dominiraju deluzije kao što su ideje veličine,
proganjanja , krivice i td. Na primer, osoba ima doživljaj
da je božansko biće čija je misija da spasi svet od
propasti ili da su svi, pa čak i najbliži, neprijatelji koji je
stalno prate i sl.
Drugi tipičan simptom, halucinacije, javljaju se u svim
čulnim modalitetima, al su najčešće adutivne, kada
osoba čuje glasove koji joj govore “šta da radi”.
Osim poremećaja mišljenja i opažanja, shizofreniju
odlikuje još mnogo drugih, kao što su gubitak
emocionalne osetljivosti i motivacije i td.

7. Sprečavanje - Prevencija.
Time se bavi mentalna higijena.
1.Primarna prevencija-
da se bolest ne pojavi
2.Sekundarna prevencija-
da se bolest ne ponovi
Lečenje- najviše se primenjuju:
1. Lekovi
2. Psihoterapija (individualna, grupna)
Psihoterapijski pravci- psihoanaliza, geštalt,
transakciona, bihevioralna psihoterapija,
REBT, psihodrama...